Po amandmanima, dakle po dnevnom redu. Ovo je do sada bila polemika, i sada da završimo, pa da idemo dalje po amandmanima.

Ovo je rasprava po amandmanu, odnosno rasprava po Poslovniku, trenutno izazvana našom raspravom o amandmanu na član 1. Predloga zakona o predsedniku Republike.
Ja zaista moram, pre svega, da pomognem kolegi Milivojeviću, da više ne lupeta sa ovog mesta jer ovo ipak slušaju građani Srbije.
Srbija je parlamentarna demokratija, gospodine Konstantinoviću, i moram da ga naučim, on reče da je u Srbiji na snazi predsednički sistem. Vi znate da nije, pa kažite mu, naučite ga da, kada izađe za govornicu, treba da barata osnovnim činjenicama.
Moram da pomenem onu narodnu – čega se pametan stidi, time se neko drugi ponosi – a odnosi se na vašu izjavu, kolega Milivojeviću. Onako ponosno ste izjavili da smo mi u subotu ovde izglasali kandidate za sudije Ustavnog suda. Jeste li nekad čuli za Ustav? Jeste li nekad čuli za Zakon o sprovođenju Ustava? Jeste li nekad pročitali član 9. toga zakona?
Kada je ova skupština bila u obavezi da uradi ono što je uradila tek u subotu, gospodine Milivojeviću? Čime se ponosite? Kršite ovaj Ustav od kada je donet. Kršite ovaj Ustavni zakon. Nijedan član ovog Ustavnog zakona još uvek nije ispunjen, a imali smo obavezu da ga ispunimo.
Srbija je, zahvaljujući skupštinskoj većini, u neustavnom stanju i dan-danas. Zahvaljujući DS-u, DSS-u, Borisu Tadiću i Vojislavu Koštunici. Dopalo se to vama ili ne, to su činjenice.
Razgovarajte sa svojim kolegama pravnicima koji znaju ovo što ja pričam pa, negde gde vas niko ne čuje, pitajte: da li je ona Vjerica u pravu kada nam je sve ono rekla? Priznaće vam: da, u pravu je.
Kao što je u pravu i za potvrdu ovoga što je gospodin Todorović ovde pokušao da vam objasni, vama naravno vrlo teško, ali građani Srbije su, sigurna sam, razumeli da je Boris Tadić prekršio Ustav i da je, zahvaljujući kršenju Ustava od strane Borisa Tadića, gospodin Slobodan Vučetić godinu i po dana primao platu, a trebalo je da bude penzioner. Ovaj novi Ustavni sud, makar bio i partijski, moraće da raspravlja o tome, a mi ćemo podneti inicijativu.

Da li se još neko od narodnih poslanika javlja za reč povodom amandmana narodnog poslanika Jorgovanke Tabaković? (Ne.) Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku moram da izrazim sumnju – da li uopšte ima smisla obrazlagati amandman pred ministrom Milanom Markovićem – zato što je očigledno da on niti je pisao zakon o predsedniku Republike niti je dovoljno upućen u to šta u tom predlogu zakona piše. Da je to tako, mogli ste da vidite kada je ministar obrazlagao Predlog zakona ne dižući glavu. Pročitao je, za nekih pola sata, ono što je neko drugi napisao.
No, pošto sam podneo amandman na član 2. Predloga zakona o predsedniku Republike, onda hoću da kažem nekoliko reči. U nedostatku sposobnosti da u Predlog zakona o predsedniku Republike unesu suvisle odredbe koje bi na kvalitetan način uređivale ovu materiju, predlagači zakona su jednostavno prepisali stav 1. člana 114. Ustava Republike Srbije, koji glasi: ''Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom''.
U članu 2. stava 1. Predloga zakona ponavlja se to isto: ''Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem'', a stav 2. člana 2. Predloga zakona kaže: ''Izbori za predsednika Republike uređuju se zakonom''. Zaista je smešno da se u Predlog zakona o predsedniku Republike unose odredbe o načinu na koji se bira predsednik Republike kada je to materija jednog sasvim drugog zakona, Predloga zakona o izborima za predsednika Republike.
Ono što je takođe pravni nonsens, to je da zakon kaže da se izbori za predsednika Republike uređuju zakonom. To je ustavna formulacija. Ustav kaže da se izbori za predsednika Republike uređuju zakonom. Zaista je smešno da neko predloži zakon u kome se kaže: izbori za predsednika Republike uređuju se zakonom.
Dakle, zakon propisuje da se izbori za predsednika Republike uređuju zakonom. Ovo je neka praksa koja do sada nije bila prisutna prilikom izrade predloga zakona.
Ono što je takođe smešno, jeste obrazloženje Vlade zašto ne prihvata amandman: ''Amandman se ne prihvata. Celovito uređenje institucije predsednika Republike nalaže da Zakon o predsedniku Republike sadrži i kratke odredbe o načinu na koji se predsednik Republike bira, kao i o vrsti opšteg pravnog akta kojim se uređuju izbori za predsednika Republike'', i onda u zagradi piše – ''to je zakon''.
Ja ne znam, gospodine ministre, da li vi smatrate da u Narodnoj skupštini sede đaci osnovne škole ili ljudi koji apsolutno nisu upućeni u pravnički posao. Prvo, gospodine ministre, ne uređujete celovito instituciju predsednika Republike, a da je to tako potvrdili ste vi sami kada ste u Narodnu skupštinu Republike Srbije stavili u proceduru dva predloga zakona – jedan je Predlog zakona o predsedniku Republike, a drugi je Predlog zakona o izborima za predsednika Republike – i onda, u obrazloženju zašto ne prihvatate moj amandman, kažete: zato što celovito uređujete instituciju predsednika Republike.
Pa, ne uređujete celovito, jer ste u skupštinsku proceduru stavili dva predloga zakona, a ne jedan predlog zakona.
Zaista je smešno da se zakon o predsedniku Republike bavi načinom na koji se predsednik Republike bira kada je to materija jednog posebnog zakona. Zaista mi nije jasno i očigledno je da je predlagač zakona selektivno birao koje odredbe Ustava će da prepiše, a koje ne. Predlagač zakona se poziva na to da je prepisao samo neke odredbe Ustava. U stvari, kada uporedite tekst Predloga zakona i tekst Ustava, videćete da je Ustav pogrešno prepisan. Dakle, da nije na pravi način rečeno ono što piše u Ustavu, nego je to sve izvrnuto.
Kada sam rekao da se Ustav selektivno prepisuje, to je sasvim jasno. Vidite, predlagač zakona je prepisao stav 1. člana 114. Ustava Republike Srbije koji kaže: ''Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom''. Ali, u tom članu 14. Ustava Republike Srbije propisuje se i tekst zakletve koju će da položi predsednik Republike, stav 4: ''Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo...''.
Sada nas, narodne poslanike SRS-a, zanima po kom to kriterijumu Vlada bira koje članove Ustava će da prepiše, a koje će da ispusti. Ako ste već počeli da prepisujete član 114, bilo bi logično da ste ga onda prepisali celog, makar biste bili dosledni tom vašem prepisivačkom metodu pisanja predloga zakona, a ovako, počnete da prepisujete jedan član i završite na prvom stavu, a stav 4, koji kaže da je predsednik Republike dužan, odnosno da se zaklinje da će čuvati suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, uključujući Kosovo i Metohiju – to ste ispustili.
I sad, šta mi treba da mislimo? Da će Boris Tadić, ako nekim nesrećnim slučajem ponovo pobedi na predsedničkim izborima, reći: zašto bih se ja borio za Kosovo i Metohiju kada to ne piše u zakonu, mene obavezuje zakon, znate, zakon razrađuje Ustav, a zakon nije razradio tekst zakletve koju ja treba da polažem, prema tome, mene teritorijalni integritet zemlje, kada je reč o Kosovu i Metohiji, ne zanima – jer to, jednostavno, ne piše u zakonu.
Zaista mi nije jasno. Budite dosledni – ili prepišite ceo Ustav kada je reč o predsedniku Republike, sve ustavne norme koje se odnose na predsednika Republike, ili nemojte ništa da prepisujete. Ovako, počeli ste nešto da prepisujete, a ono što je suštinsko za predsednika Republike, da će da čuva teritorijalni integritet zemlje, uključujući i Kosovo i Metohiju, to ste ispustili.
I građani Srbije mogu zaista realno da očekuju da, opet kažem, ukoliko nekim nesrećnim slučajem Boris Tadić bude bio taj koji će da čuva teritorijalni integritet zemlje, on to jednostavno neće hteti da radi jer će uvek moći da kaže: građani Srbije, žao mi je, ali u zakonu o predsedniku Republike ta ustavna norma koja mene obavezuje da čuvam teritorijalni integritet zemlje, jednostavno, nije razrađena.
Na sreću Srbije, to se neće desiti jer Boris Tadić očigledno neće pobediti na izborima za predsednika Republike. Umesto toga, pobediće kandidat SRS-a, gospodin Tomislav Nikolić.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS. Izvol'te, gospodine Nikoliću.

Ovo je dobar amandman poslanika SRS-a zato što ste u dva zakona, o kojima ste spojili raspravu pošto su, kažete, rešenja međusobno povezana, predvideli dve različite odredbe u vezi sa izborom predsednika Republike.
U ovom zakonu ste zaista prepisali ustavnu odredbu da se ''predsednik Republike bira na neposrednim izborima, tajnim glasanjem''. Tu istu odredbu (a mislim da ste ove članove Ustava prepisivali da bi zakon nakupio tih 47 članova, koliko ima) u Predlogu zakona o izborima za predsednika Republike razrađujete na jedan drugi način, pa kažete da se on bira ''na slobodnim i neposrednim izborima, tajnim i ličnim glasanjem''.
Sada me zaista interesuje kako će da postupa Republička izborna komisija kad bude odlučivala ko ima pravo glasa i čiji se glas važi – da li po zakonu o predsedniku Republike, gde je dovoljno da se glasa tajno, ili po zakonu o izborima za predsednika Republike, po kome se traži lično glasanje.
Zbog toga, eliminišući ovu odredbu, ostaće vam valjda odredba iz zakona o izborima za predsednika Republike, koji je u stvari osnovni zakon kojim se regulišu izbori.
Šta će u zakonu o predsedniku Republike odredba o izborima za predsednika Republike kad istovremeno donosimo i zakon o izborima za predsednika Republike? Samo da bi zakon bio veći? Nema potrebe. Uopšte nije bilo razloga da se ovo ubacuje u ovaj zakon.
Tim pre što je Boris Tadić punih godinu dana do sada izbegao da položi zakletvu koju predsednik Republike mora po novom Ustavu da položi, jer Ustav nije rekao: predsednik koji nije izabran posle donošenja ovog Ustava, ne mora da položi zakletvu prema ovom Ustavu.
Dakle, Ustav kaže da predsednik Republike polaže zakletvu. Ako je Ustav stupio na snagu posle izbora predsednika Republike, valjda je osnovno da predsednik Republike dođe u Skupštinu i kaže: poštujem volju građana, na referendumu su doneli novi Ustav, evo, spreman sam da položim zakletvu, tekst zakletve po novom Ustavu.
Ta zakletva, znači, nije ušla u zakon. Ušla je samo jedna kratka odredba koja obavezuje narodne poslanike: ako Skupština nije u redovnom zasedanju, da se sastanu da bi predsednik pred njima položio zakletvu.
Jedno teoretsko pitanje: a, šta ako poslanici ne dođu, ima li kaznenih odredbi za narodnog poslanika koji ne dođe na sednicu koja je sazvana da bi predsednik Republike položio zakletvu?
Smatram da predsednik Republike koji ne položi zakletvu, nije predsednik Republike. I to isto mislim za Borisa Tadića svih ovih godinu dana, koliko je već na vlasti, a da nije položio zakletvu.
To je bila svrha zakona. Ne da nam prepisujete Ustav, ne da nam prepisujete stari Zakon o predsedniku Republike, ne da nam samo date Predlog zakona, nego da potpuno razradite funkciju, ulogu i izbore za predsednika Republike.
Zaista je smešno da se ovaj zakon bavi samo bivšim predsednikom Republike. U više odredaba se razrađuje šta su bivši predsednik i njegova supruga, nego šta radi sadašnji, aktuelni predsednik.
Naravno, u Ustavu piše i da postoji Ustavni sud. Šta će nam onda zakon o Ustavnom sudu? Treba nam da razradi Ustav. U Ustavu piše da imamo predsednika Republike, to je dovoljno, a predsednik Republike radi šta god hoće jer nikada neće biti dovoljne većine da pokrene pitanje njegove odgovornosti, većine u Ustavnom sudu ili većine u Parlamentu. Tim pre što Parlamentu niste dali pravo ni da smeni predsednika ako Ustavni sud proceni da on nije pogazio Ustav, što smatram da je jako loše.
Šta se gubi ako izbrišete ovu odredbu? Ništa, jer je ta odredba regulisana zakonom o izborima za predsednika. Šta se dobija ako je izbrišete? Sprečava se kolizija u dva zakona, sprečava se sukob dva zakona, sprečava se da izborna komisija mora da ima pred sobom više zakona kada rešava izbore za predsednika Republike.
To onda nije pravno uređena država. Pravno uređena država je ona kod koje je sve jasno, gde se zakonima reguliše život: predsednik Republike – zakonom o predsedniku Republike, izbori za predsednika Republike – zakonom o izborima za predsednika Republike i Zakonom o izboru narodnih poslanika (zato što na mnoge opšte norme iz tog zakona upućuje i ovaj zakon).
Zaista, gospodine ministre, znam da ste se sa ovim zakonom upoznali na brzinu. Neprirodno je da ministar koji nije pisao Predlog zakona, koji nije učestvovao u izradi Predloga zakona, brani zakon pred Narodnom skupštinom.
Ako ste tamo formacijski odredili da Sekretarijat za zakonodavstvo piše određene predloge zakona, ako smo Poslovnikom predvideli da je sekretar za zakonodavstvo ovlašćen da ovde bude predstavnik Vlade pri donošenju zakona, ja vas molim da eliminišete svoj autostrah, svoju autocenzuru od toga kako će se ponašati poslanička grupa LDP ako se ovde pojavi sekretar za zakonodavstvo, a ako ne smete, promenite sekretara za zakonodavstvo na inicijativu LDP-a, nešto uradite da se ovde pojavi čovek koji je pisao ovaj predlog zakona.
Ovako, ministre, vas baš briga. Ne branite srcem ništa, ne branite ni sa kakvim žarom ovaj zakon jer – niste ga pisali i baš vas briga. Što je još gore, nije ga pisao čovek iz vaše političke stranke, a to je veoma važno u odnosima u ovoj Narodnoj skupštini, i to se vidi po ponašanju narodnih poslanika.
Dakle, neka vas ne bude sramota. A trebalo bi da vas bude sramota od ovih obrazloženja koja je pisao Sekretarijat za zakonodavstvo. Jer, to je ponižavanje narodnih poslanika kada vam on odgovori zašto odbija amandman, a uopšte vas ne uputi da na bilo koji način pokaže da je postojao ikakav razlog da odbije amandman.
Zbog toga, gospodine ministre, prihvatite vi ovaj amandman, neće vam se niko naljutiti. Vi ste dobar pravnik, bili ste dobar poslanik i nemojte sada da budete loš ministar, jer vaša karijera treba da bude u usponu, a ne u padu.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.
Izvolite, gospodine Petronijeviću.

Hvala lepo.        
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo prilike da se, na amandmanu koji je podneo gospodin Aleksandar Martinović, oko jedne stvari usaglasimo svi – i opozicione partije, koje smatraju da ovaj amandman treba prihvatiti, a i predlagač, u ime Vlade, da može da pokaže da je iznad sujete koja postoji u Vladi i jednog arogantnog odnosa da ne može da se prihvati amandman zato što ne može.
Kratko ću reći: amandman koji je podnet je dobar amandman. Nikakav razlog ne postoji da se ne prihvati jer ništa ne reguliše.
Da vas podsetim, u odnosu na ono što ste predložili, vi ste u obrazloženju Predloga zakona o predsedniku Republike rekli da je donošenje zakona kojim se uređuje položaj predsednika Republike jedan od uslova za raspisivanje predsedničkih izbora.
Koristim priliku još jednom da vas upozorim: to jeste jedan od uslova, ali donošenje zakona o predsedniku Republike i zakona o izborima za predsednika Republike je samo jedan od uslova. Uslov je i da se donesu zakoni o spoljnoj politici, odbrani, vojsci i bezbednosti.
Još jednom da vas upozorim, gospodine ministre, isti uslovi su potrebni i za raspisivanje izbora za lokalnu samoupravu, koje očigledno svi preskaču. A istim Ustavnim zakonom je dat isti ustavni rok, do 31. decembra ove godine, da moraju da se raspišu lokalni izbori, ali da je uslov za raspisivanje lokalnih izbora donošenje zakona o teritorijalnoj organizaciji, zakona o lokalnoj samoupravi, zakona o lokalnim izborima i zakona o glavnom gradu.
Ja vas samo podsećam i upozoravam da je na vama odgovornost da do 31. decembra to uputite u proceduru i da oni budu doneti. Upozoravam vas, takođe, da se lokalni izbori ne mogu raspisati bez toga, pošto vidim da ima i takvih najava u štampi, jer je Ustav, jednostavno, promenio način izbora kada je u pitanju lokalna samouprava.
Dakle, u obrazloženju ovog zakona vi kažete da je ovo zakon koji uređuje položaj predsednika Republike. Mi smatramo da se ovaj zakon nije dovoljno pozabavio tim pitanjem i, kako bude dalje proticala rasprava o pojedinim članovima, to ćemo i dokazivati.
Vraćam se na suštinu amandmana na član 2. zakona. Dakle, govori se o zakonu koji govori o uređenju položaja predsednika Republike. Drugi zakon je zakon o izboru predsednika Republike. Šta vi sada kažete? U zakonu o predsedniku, koji uređuje položaj predsednika Republike, vi kažete ''izbori za predsednika Republike''. Kako ovo reguliše položaj predsednika Republike?
Član 2. zakona: ''Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Izbori za predsednika Republike uređuju se zakonom''. Podsećam vas na ustavnu formulaciju, član 114: ''Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom''. Jedna rečenica kaže više nego ceo ovaj član.
Mislim da su u pravu oni koji su predložili da je ovaj član potpuno suvišan. Šta on reguliše? Šta rešava u ovom zakonu? Ništa. Član 114. Ustava je jasniji. To može da bude dalje razrađeno u zakonu o izborima za predsednika Republike, koji je takođe na dnevnom redu.
Sada vas pitam, gospodine ministre, imate li dovoljno razloga da se izdignete iznad onoga što nameće Vlada kao odnos prema opoziciji u ovoj skupštini i da kažete: stvarno, ovaj član mi ne znači ništa u ovom zakonu, ništa ne reguliše, ništa ne rešava, imam poseban zakon o izboru predsednika Republike.
Verovatno biste mnogo više dobili i u očima poslanika i u javnosti da izađete i kažete: prihvata se ovaj amandman iz razloga što je – pod jedan, Ustavom sve to precizno definisano a nema potrebe da prepisujemo, zakon treba da razrađuje, i pod dva, ima poseban zakon koji to reguliše.
Mislim da je ovo primer gde možete komotno, ja to i očekujem od vas, ministre, da izađete i kažete da ovaj amandman može da se prihvati. Što se nas tiče, mi ćemo podržati ovaj amandman. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, po Poslovniku, a zatim narodni poslanik Žarko Obradović, po amandmanu.
Izvolite, gospodine Todoroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno nisam do sada imao priliku da čitam ovakva obrazloženja Vlade zbog čega se ne prihvataju neki amandmani. Stvarno ne znam šta radite tamo, da li imate neke ljude koji mogu suvislo da obrazlože zbog čega se amandman ne prihvata, ali očito je da su predlozi takvi da ne postoji ni mogućnost suvislog obrazloženja zbog čega se amandman ne prihvata.
Predlažem vam: ''Amandman se ne prihvata''. Zašto? ''Zato''. Završite posao i, jednostavno, nemate potrebu da objašnjavate. Jer, ovo obrazloženje je stvarno neverovatno.
Kada smo već kod obrazloženja, gde se kaže da ''zakon o predsedniku Republike sadrži i kratke odredbe o načinu na koji se predsednik Republike bira, kao i vrsti opšteg pravnog akta'' itd., predlažem vam, u ovom članu 2 – ''Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem'' – trebalo je da dodate i objašnjenje na koji način se vrši tajno glasanje.
Moram, ministre, da vas upozorim, iz jednog jedinog razloga, pošto sam primetio da članovi DS-a i odbornici u Skupštini grada Beograda uopšte ne znaju šta znači tajno glasanje. Nažalost, neki sede i u skupštinskim klupama, kao što je gospođa Milena Milošević. Oni uopšte ne znaju šta je tajno glasanje.
Tajno glasanje se uređuje i u uputstvima o radu biračkih odbora i u Zakonu o izboru narodnih poslanika, ali šef vaše odborničke grupe u Skupštini grada Beograda Željko Ožegović uzima glasački listić, dolazi na glasačku kutiju i tu zaokružuje.