Hvala lepo. Dame i gospodo poslanici, koleginica Nada Kolundžija je pokušala citiranjem člana 178. Poslovnika da ubedi narodne poslanike da nema odgovornosti Borisa Tadića zbog činjenice da više od godinu dana bivši ili sadašnji predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić prima platu i nije penzionisan. Rekla sam ''bivši'' zato što je, kada je obavestio Borisa Tadića, ispunio uslove za penziju, a ''sadašnji'' zato što još uvek prima platu.
Poglavlje XII, između ostalog, govori o postupku za izbor i razrešenje funkcionera koje bira Narodna skupština. Član 178. konkretno govori o predlogu za izbor predsednika i sudija Ustavnog suda, o proceduri pred ovim parlamentom, o predlozima gde se otvara pretres na Narodnoj skupštini, gde Narodna skupština odlučuje o izboru, odnosno razrešenju itd., da sad ne citiram ovaj član jer ga je malopre citirala gospođa Nada Kolundžija.
Ali, to se ne odnosi na ove argumente koje je iznosio gospodin Dragan Todorović. Mi govorimo o činjenici da je Boris Tadić ne slučajno saznao, a čak i da je slučajno saznao, onda je, bar u onom momentu kada se ponaša kao predsednik stranke, mogao sa svojim članom Oliverom Dulićem da nezvanično porazgovara o tome. Ne, nego je Boris Tadić zvanično saznao, zvanično je obavešten od strane predsednika Ustavnog suda i od strane Ustavnog suda, a kolege mi dobacuju da je Skupština tu informaciju dobila 2006. godine.
Hoćete da kažete – u vreme kada gospodin Oliver Dulić nije bio predsednik Parlamenta. To je tačno. Ali, dragi kolega, kada je došao i preuzeo funkciju predsednika Parlamenta, onda Oliver Dulić nije smeo da uradi ono što je uradio, a o tome smo govorili prethodnih dana, da je sve što je našao nezavršeno, sve nezavršene predmete iz prethodnog saziva, spustio u arhivu. Pa je naknadno, na našu intervenciju, pronađeno u arhivi da je Narodna skupština obaveštena 2006. godine o tome da je predsedniku Ustavnog suda istekao mandat.
To gospodina Olivera Dulića ne opravdava. Drugi čovek na nekoj funkciji ne znači da ono što je do tada rađeno treba da se briše i da se sada pojavljuje neko novi sa novim ingerencijama. Dakle, postoji Narodna skupština, postoji predsednik Republike. Bez obzira na to ko je predsednik Narodne skupštine i koja je skupštinska većina, moralo je da se nastavi ono što se nije završilo u vreme prethodnog mandata, kao što je gospodin Boris Tadić bio u obavezi da reaguje onako kako mu Ustav nalaže.