ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 29.11.2007.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

29.11.2007

Sednicu je otvorio: Milutin Mrkonjić

Sednica je trajala od 10:05 do 20:55

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku Dušanu Bajatoviću. Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, pa narodni poslanik Žarko Obradović, pa narodni poslanik Aleksandar Martinović, pa narodni poslanik Rajko Baralić, svi po Poslovniku.

Slobodan Maraš

Poštovani potpredsedniče, gospodo narodni poslanici, slažem se sa gospođom Kolundžijom da bi bilo dobro da se vratimo na temu, ali ova situacija, pretpostavljam, najviše odgovara ministru Markoviću koji nikako nije dao odgovor na pitanje koje smo mu postavili. Odnosno, isto kao i dok je obrazlagao zakon o predsedniku, čitao je članove tog zakona, tako je i danas dok se obraćao, pre svega je čitao članove nekih zakona, ne dajući konkretne odgovore, odnosno objašnjenja i obrazloženja.
Javio sam se, pre svega, zbog toga što je gospodin Bajatović u svom prvom obraćanju za ovom govornicom, kada je govorio o autonomiji Vojvodine, konstatovao da je i Ustavom regulisano pitanje autonomije Vojvodine, odnosno da je ono pitanje koje su autonomaši dugo vremena postavljali – ''gde su naši novci?'' – napokon i regulisano Ustavom. Smatram da to nije tako. Smatram da je faktički tih 7%, koji su uneti u stav 184, poniženje.
Ali, gospodine Bajatoviću, a i ostali iz Vlade, pre svega se njima obraćam, kada budemo analizirali budžet, kad bude ministar Cvetković ovde, videćete da ni tih 7%, kao ni prošle godine, nije ispoštovano. Znači, Predlog zakona o budžetu koji smo dobili decidirano pokazuje da od onih predviđenih novaca koji bi trebalo otići u budžet Vojvodine, da od onih 7%, odnosno 44.000.000.000, najmanje tri milijarde dinara fali.
Tri sedmine, evo tako stoji u članu 4. zakona o budžetu, tri sedmine ide u kapitalne rashode, ostatak, odnosno devet milijardi, dato je ministru bez portfelja Đilasu, odnosno onome iz kancelarije za NIP, ostalih devet milijardi, odnosno do osamnaest milijardi je raspoređeno po određenim ministarstvima. I fali još preko tri milijarde.
To nije slučajno i to nije prvi put. Tako je bilo i prošli put. I ta priča da je i DS-u, i SPS-u, i ostalima stalo do toga da Vojvodina ima autonomiju, odnosno da će ekonomska autonomija na ovaj način biti ovaploćena itd., nije tačna. Opet je došlo do izvrgavanja, opet je došlo do toga da fale pare koje je trebalo da se uliju u budžet Vojvodine iz budžeta Republike Srbije, ali, kada dođe ministar Cvetković, to ćemo, stavku po stavku, sve objasniti.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku gospodinu Marašu. Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Hvala, gospodine predsedavajući. Javio sam se po Poslovniku zato što je pomenuta SPS u kontekstu odnosa SPS prema pitanju autonomije Vojvodine.
Znate šta, poštovane kolege i kolega koji je to pomenuo, nama se mnogo toga stavljalo na dušu u proteklim godinama i pokazalo se da je sve, ili gotovo sve, da ne budem do kraja imperativan, bilo deo marketinške kampanje koja je vođena protiv SPS.
Možete nam govoriti ovo ili ono, ali nema ozbiljnijeg čoveka u Vojvodini a i šire koji je ikada mogao postaviti na jedan konzistentan, argumentovano zasnovan način, pitanje ili tvrdnju da SPS nije poštovala Ustav ili da je imala negativan odnos prema autonomiji Vojvodine. Jedini koji se nisu slagali s politikom SPS-a, a propo odnosa prema autonomnim pokrajinama devedesetih godina, bili su isti oni koji su bili protiv donošenja tadašnjeg novog Ustava Republike Srbije iz 1990. godine, bili su autonomaši.
Autonomaši, poštovane kolege narodni poslanici, oni ljudi koji nisu želeli ni 1988. ni 1990. godine, prilikom donošenja Ustava Republike Srbije, da Srbija ponovo bude pravno-teritorijalna celina. Zašto? Odgovarao im je Ustav iz 1974. godine, odgovaralo im je konfederalizovanje Jugoslavije, Srbije, odgovaralo im je da se u Srbiji ne može odlučivati bez stava pokrajina. Odgovaralo im je da budu gospodari na malo, odgovaralo im je da budu seoski knezovi ili već šta, odgovaralo im je da budu neko ko se pita, sve u ime države a suštinski protiv države. E, toga nema i meni je jako žao što toga više neće biti.
S druge strane, taj pokret 1988. i 1990. godine je Srbiju učinio pravno-teritorijalno jedinstvenom državom. Da nije toga bilo, možda bismo danas razgovarali i o pitanju Vojvodine na jedan drugi način. Izgleda da je to žal koji neki ne mogu preboleti, oni iz 1988. godine ili njihovi nastavljači.
Mi smo devedesetih godina na mali milion različitih načina pokazali da se poštuje Ustav i autonomija, da se vodi računa o životu građana Republike Srbije i da se poštuju ljudi iz pokrajine. Devedesetih godina su dvojica predsednika Vlade Republike Srbije bili ljudi koji su rođeni i koji su živeli u Vojvodini. O broju ministara, zamenika, pomoćnika, ljudi koji su, da kažem, neposredno radili kao deo državnog aparata, neću ni da pričam.
Pa, sedište NIS-a je izmešteno iz Beograda u Novi Sad – eto pitanje novca. A ova teza da ne bismo imali da jedemo da nije Vojvodine, to je toliko degutantno da stvarno ne vredi pominjati. Ne mogu razumeti da danas, u XXI veku, neko može koristiti takvu neku vrstu argumentacije u državi koja je jedinstvena.
A šta je suština, šta je konačan cilj takvih nekih zahteva? Dezintegracija Srbije, vraćanje na 1804, 1835. godinu, ili već koju, 1830. ili pre Berlinskog kongresa, ili želja da jednostavno Srbija ne postoji kao država? To treba otvoriti do kraja, ali se nama ovakva vrsta argumentacije koja je korišćena apsolutno ne može staviti na dušu i mi je apsolutno odbacujemo. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku Žarku Obradoviću. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

| Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Dame i gospodo narodni poslanici, radi istorije moram da kažem sledeće. Rat na prostorima bivše Jugoslavije izbio je zbog navodne želje pojedinih bivših jugoslovenskih republika da se utvrde tzv. čisti računi.
Onaj ko poznaje istoriju, zna da je moderni hrvatski nacionalizam 1971. godine, tzv. Maspok, nastao kao želja da devize koje su stvorene u Hrvatskoj – u Hrvatskoj i ostanu, a da ne idu u tzv. hegemonistički Beograd.
Vlatko Maček je još pre toga izneo devizu koju, faktički, evo, ponavljaju i ovi današnji autonomaši, njegovi sledbenici: hrvatska lisnica u hrvatskom džepu i hrvatska puška o hrvatsko rame. Otprilike je to ista ideologija, odnosno ista logika kao i ova današnja. Sve pare koje se zarade u Vojvodini da ostanu nama Vojvođanima. Šta nas briga kako živi narod na jugu Srbije, kako živi narod na Kosovu, bitno je da sve pare koje mi zaradimo ostanu u Vojvodini.
Na toj ideologiji je i počeo rat na prostorima prethodne Jugoslavije. To je bila ideja Franje Tuđmana, to je bila ideja Milana Kučana, to je bila ideja Alije Izetbegovića. Svi su kao nešto bežali od Beograda, nikom nije bilo lepo pod beogradskim režimom, a taj isti beogradski režim je svima njima doneo slobodu. Niti bi bilo danas Hrvatske, niti bi bilo Slovenije, niti bi bilo ovakve nakaradne Bosne i Hercegovine, da srpska vojska nije sve to 1918. godine oslobodila. Niti bi bilo Vojvodine danas, ovakve kakva je, da srpska vojska u jesen 1918. godine nije ušla na te prostore.
Što se tiče razloga zašto nismo glasali za fondove koji su osnovani na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, stvar je jednostavna. Ti fondovi nisu ništa drugo nego velika politička prevara, odnosno pokušaj da se DS u Vojvodini predstavi kao dušebrižnik građana Vojvodine, između ostalog, izbeglog i raseljenog srpskog naroda.
Svi fondovi koji su osnovani pri Izvršnom veću Vojvodine služe isključivo za politički marketing DS-a. Predsednici opštinskih odbora DS u Vojvodini su članovi upravnih odbora tih fondova. Oni odlučuju kome će da idu pare. Je l' mislite da te pare može da dobije bilo koji građanin Vojvodine?
Idite, gospodine Bajatoviću, u Fond za kapitalno ulaganje AP Vojvodine i pitajte ih gde možete da dobijete formulare koji su vam potrebni da biste dobili kredit od tog fonda. Oni će vam reći: gospodine, idite u opštinski odbor DS u opštini u kojoj živite, tu možete da dobijete sve potrebne podatke, da pokupite dokumentaciju, i ne bi bilo zgoreg da se tom prilikom i učlanite u Demokratsku stranku; volimo mi sve Srbe koji su došli iz Republike Srpske Krajine, iz Bosne i Hercegovine i koji su proterani sa Kosova i Metohije, ali nekako najviše volimo Srbe koji su članovi DS-a. I to je živa istina.
Za takve fondove nikada nećemo da glasamo, a vaša je sramota, gospodine Bajatoviću, što ste, glasajući za tu odluku, u stvari, podržali Bojana Pajtića i Bojana Kostreša.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, pa narodni poslanik Dušan Bajatović, pa narodni poslanik Slobodan Maraš. Izvol'te, gospodine Baraliću.

Rajko Baralić

Gospodine potpredsedniče, javio sam se u skladu sa članom 104. Poslovnika Narodne skupštine. Ne bih mogao da ne prokomentarišem ovo što je uvaženi kolega Radovanović ovde govorio. Dakle, on jeste povredio dostojanstvo Narodne skupštine i povredio je dostojanstvo četiri-pet miliona ljudi u Srbiji rečenicom: da nema njih, ovi drugi ne bi imali šta da jedu.
To je bezobrazluk. Zato što je, ili ja možda nisam dobro obavešten, svaki kilogram pšenice koji se proizvede kod bilo kog seljaka, pa i onog u Vojvodini, valjda neko nekom u ovoj zemlji platio po tržišnoj ceni. U kom smislu to žitarice iz Vojvodine završavaju na stolovima građana Srbije osim tako što je neko otišao u pekaru i kupio hleb? O čemu on priča ovde?
Osim toga, on je rekao još jednu stvar, da mi, narodni poslanici, navodno kada s njim o ovom ne razgovaramo oficijelno, odobravamo njegove postupke i klimamo glavom. Pošto sa gospodinom Radovanovićem često učestvujem u različitim skupštinskim telima, veoma se uljudno pozdravljamo i ubuduće ćemo, nije to problem. Nikad nisam klimnuo glavom na tako nešto, niti bih tako nešto mogao podržati. Dakle, to je, u sportskom, bokserskom žargonu, da kažem, udarac ispod pojasa. To nije korektno, a to jeste osnovna teza autonomaša.
Šta to znači? U socijalizmu je pšenica bila subvencionirana, postojale su zagarantovane cene – hajde, taj im nije valjao. Sada je došla demokratska država, pa je ta demokratska država ove godine uredbom Vlade rekla: zabranjuje se izvoz pšenice izvan Srbije po tržišnim uslovima. Nije ih kaznila SPS nego vladajuća koalicija, njoj neka se obrate. Onda su, posle dva meseca, rekli da ta uredba ne može da opstane, da ekonomija u državi mora da funkcioniše na osnovu tržišta.
Dakle, rođen sam na Savincu kod Takova, živim u Čačku, i svi vi drugi živite na drugim mestima. Za ime boga, 200 kg brašna treba za četvoročlanu porodicu godišnje. Da li gospodin Radovanović misli da to ne može da rodi na bilo kom aru zemlje u Srbiji danas?
To je sramota. Očekujem da se izvini, pre svega seljacima u Srbiji, i drugim građanima Srbije, jer to nema smisla. Jer to što je on rekao – da nije nas, vi ne biste imali šta da jedete – treba nas da učini odgovornim ili inferiornim u odnosu na njega. Zašto?
Zato što je ovde pre 1990. godine postojao parlament koji nije mogao da donese odluku ni o čemu u Srbiji ako se ne saglase poslanici Vojvodine i Kosova. Pa, SPS se ponosi time što je učinila, što je okupila ljude koji su rekli: da, ne može više poslanik iz Vojvodine da ima dva puta glas o istom pitanju, a poslanik iz Čačka samo jednom. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku Rajku Baraliću. Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović, a potom narodni poslanik Slobodan Maraš. Izvol'te, gospodine Bajatoviću.
...
Socijalistička partija Srbije

Dušan Bajatović

Poštovane kolege i koleginice poslanici, kaže mi moj kolega poslanik iz SRS da ja treba nečega da se stidim, da sam ja nešto omogućio Bojanu Pajtiću i Bojanu Kostrešu.
Isto tako kako vi ne možete da dobijete papire od njih za ono što biste vi hteli da radite u lokalnim samoupravama, tako ni pare iz budžeta Novog Sada nisu pare npr. direktora Zavoda za izgradnju grada, gde ste vi na vlasti. Optužuju vas kako ulažete samo tamo gde imate glasove.
Onda, recimo, imamo aferu sa Ivanom Dulić-Marković – a mene ne interesuju pojedinci, mene interesuje princip funkcionisanja ove države – znači, imamo Ivanu Dulić-Marković koja je delila kredite, kažu, samo članovima G17, pa ove godine imamo u budžetu za poljoprivredu 60.000.000 manje jer žena nije stigla, dok je bila ministar, da podeli pare.
E, ja sam protivnik tog principa, te ideologije, da se narodne pare, koje su stvorili građani ove države, smatraju partijskim plenom, da se strategija razvoja, koja nikada nije iskreno ponuđena u zadnjih 15 godina u Srbiji, svojata i privatizuje. Ako smo toliko za narod, ajmo onda da radimo za taj narod.
Ponavljam, ta ideologizacija, ti zabrani, te feudalizacije, ti novci koji su plen rasporeda političkih snaga – oni se odnose i na vas, gospodo radikali. Nemojte da sami kritikujemo pojave koje delom i sami radimo. Negde se i naši ljudi tako ponašaju. Da li je to dobro za građane? Nije. I to je suština stvari.
Oni kažu: niste dobro podneli liste jer su nepotpune. I iz formalnih razloga ne daju pare, zato što ste politički protivnici. Ali isto tako, oni gde ste vi na vlasti ne mogu ništa da urade zato što su vaši politički protivnici.
Ovde pričamo kako seljak ima problem da proda pšenicu, a nije dobio subvencije. Kakva smo mi onda to politička elita? O čemu mi to pričamo?
Ja se zato bunim, za ova ovlašćenja Borisa Tadića, da može da bude i predsednik države i predsednik stranke, između ostalog. Zato što mi nesvesno, svojim političkim odlukama, delovima zakonskih rešenja i svojim praktičnim ponašanjem, u stvari stvaramo sistemske osnove za korupciju, a pare raspodeljujemo tako što ''gde god stigneš, ti put posadi''. Gde je tu ispravan odnos i prema novcu i prema građanima i prema razvoju, pa, ako hoćete, i prema politici?
I ja sam nosio pušku u skoro svim ratovima, zaključno sa Kosovom. Naravno da nije ni SPS, ni SRS, ni bilo koja druga stranka iz Srbije razbila bivšu Jugoslaviju. Tačno znamo ko je to uradio. I u Haškom sudu ne sude tima koji su to uradili, nego sude ljudima koji su ovde birani na vlast. Tu se mi, gospodo radikali, slažemo, ali nemojte da se prozivamo. Ili, ako hoćete, ja sam spreman, za neke stvari na koje imam pravo kao učesnik u političkoj igri, za svaku raspodelu novca.
Kada je Pajtić u Izvršnom veću predložio Fond, bilo je sedam sekretara plus on u tom fondu, i nadzorni odbor. Ja sam dao amandman da nadzorni odbor bude iz opozicije i on je danas iz redova opozicije. Hajde da ih kontrolišemo. Ako rade tako kako vi kažete, hajde da ih osudimo, na kraju krajeva. Gde svakoj stranci stiže osuda za ono što je radila? Po meni, na izborima.
I vi i ja, i svi drugi koji ovde učestvuju, u stvari, treba da prozovemo svaku pojavu, svaki lopovluk. I dan-danas zagovaram da na svakoj sednici (još jednu rečenicu, gospodine predsedavajući) ovde treba da sedi službeno lice iz nekog suda ili UBPOK-a i da beleži ovo što mi pričamo. I po službenoj dužnosti da se gone ne samo oni što kradu, nego i oni koji narušavaju ustavni poredak ove zemlje.
Ja sam za to, a nisam za fašizam iz Sente, nisam za šovinizam kao vrstu nacionalnog osvešćenja ...