Zahvaljujem.
U ime poslaničke grupe LDP reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sve ovo što se desilo unazad sat, sat i po, gospodine Duliću, pre svega je izazvano vašom nereakcijom, odnosno nereakcijom tada predsedavajućeg gospodina Albijanića, potpredsednika Skupštine, i vašom nereakcijom na uvrede koje su bile upućene poslaničkom klubu LDP, odnosno našem predsedniku.
Razlog zbog čega smo reagovali je taj, znači zato što ste vi ćutali. Razlog zbog čega smo se osetili prilično ugroženim, kada su iznete ove urede i klevete, jeste taj što nas sve ovo podseća period 2002. i početak 2003. godine. Iskoristiću priliku da pročitam još jednom deo presude. Znam da ovo znaju određeni poslanici koji su najviše uvreda izrekli, odnosno znaju ove podatke, ali bih pre svega zbog javnosti pročitao deo iz presude koja je izrečena ubicama pokojnog premijera gospodina Đinđića.
Taj deo presude kaže - da se utvrđuje da je Dušan Spasojević prethodno imao plan da se ubije neki drugi funkcioner Vlade Republike Srbije ili DOS-a. Plan Spasojevića je bio da se ubije šef poslaničkog kluba DOS-a Čedomir Jovanović. Može se zaključiti da je na strani Dušana Spasojevića motiv za izvršenje atentata - osveta zbog njegovog pritvaranja, kao i pritvaranja pripadnika njegove kriminalne organizacije, braće Simović, Vladimira Milisavljevića i Mileta Lukovića-Kuma, a zbog otmice Miroslava Miškovića i želje da se nastavi sa vršenjem krivičnih dela organizovanog kriminala.
Dakle, i gospodin Mišković, koji je napisao ono skaradno pismo i prosledio ga kroz svoje medije, i oni koji su pokušali da ga citiraju znaju ko je zaista stajao iza te otmice.
To je bio jedini razlog zbog čega smo mi pokušali na sasvim korektan način, kada vi već niste želeli da zaštitite i ovu skupštinu, i njeno dostojanstvo i našeg predsednika poslaničkog kluba, da reagujemo.
Znači, ni mi se više nećemo javljati po ovoj temi, odnosno nećemo više ulaziti u dijalog. Učestvovaćemo i dalje u raspravi, kao što smo i do sada učestvovali. Ono što ste vi malopre skrenuli pažnju, moram samo ovaj detalj, gospodine Duliću, da kažem. Vi govorite o nekoj opstrukciji, da se vratimo radu.
Pogledajte koliko je na spisku govornika po ovoj temi poslanika iz vladajuće većine - nijedan? Tako je to redovno kada su u pitanju zakoni. Tako da, gospodine Duliću, poslanici LDP učestvuju svaki put i po svakoj temi, za razliku od pripadnika vladajuće većine, pogotovu iz vaše stranke, nema nijednoga na listi govornika.

Zahvaljujem se. Meni  je žao ukoliko sam izazvao niz ovih replika. Molim sada zaista da se vratimo dnevnom redu. Još se javila narodni poslanik Vjerica Radeta, nakon toga Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović.

 Gospodine Duliću, pre jedno sat vremena ste grubo prekršili Poslovnik, član 104. u vezi sa članom 113. Poslovnika Narodne skupštine, kada ste dozvolili da ovaj gospodin ovde, koji je nažalost ministar u Vladi Republike Srbije, a u narodu poznat kao zet Miroslava Ilića, napravi skandal sa ovog mesta.
Gospodine Šutanovac, nemojte da se smeškate i nemojte bezobrazno da dobacujete kakav mi je šal, da li je lep ili nije - to je zaista neprimereno da vi sa tog mesta narodnom poslaniku kažete. Na vama ništa nije lepo, kao što i sami niste lepi. Ali se radi o tome da ste vi ovde napravili skandal i prekršili Ustav Republike Srbije.
Gospodine Duliću, da li je prihvatljivo i tražite od nas da poštujemo Poslovnik, a dozvoljavate ovom čoveku ovako nepristojno i neprimereno ponašanje sa ovog mesta? Je l' vi vodite ovu sednicu ili ne? Dakle, gospodin Šutanovac je ovde izneo stav, a ovde je govorio kao ministar, da se on zalaže za ulazak Srbije u NATO.
Gospodine Šutanovac, nemate na to pravo sa ovog mesta. Sami ste rekli kasnije da će o tome odlučivati narod. Vi ste mogli taj svoj stav da iznesete juče, na onom vašem stranačkom sastanku, zajedno sa Borisom Tadićem, koji je takođe juče rekao da će on da se zalaže za ulazak Srbije u NATO, koji je takođe juče rekao, inače deli Srbiju, da zbog eventualnog priznanja Kosova život u Srbiji neće da stane, da ćete vi i dalje da se zalažete za EU, čak iako 20 od mogućih 27 zemalja EU prizna KiM.
To pričajte na vašim partijskim sastancima, to pričajte na predizbornim skupovima koji će se uskoro valjda držati, to neka građani čuju, ali sa ovog mesta nemate pravo.
To ste mogli, recimo, da proćaskate s Borisom Tadićem onomad kada ste mu nosili one plazma televizore koje ste dobili od Mike Brašnjevića, pa ste tada dobili naziv "Šuki plazma", odnosno nadimak, tada ste mogli da ćaskate uz velike plazma televizore i o NATO, i o Evropskoj uniji i o čemu god. Odavde, sa ovog mesta to vam nećemo dozvoliti. Gospodine Duliću, kada god ne skrenete pažnju ministru da odavde može da govori ...
(Predsednik: Završite.)
Evo, još i isključujete, ne dozvoljavate mi da završim rečenicu.

Imate još 30 sekundi, slučajno sam vas isključio.

Samo vas upozoravam, kad god ne upozorite ministra Šutanovca da mora da se ponaša u skladu sa Poslovnikom, imaćete 50 ruku dignutih sa Poslovnikom i toliko poslanika koji će govoriti o Poslovniku.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović, pa potom narodni poslanik Vladan Batić.

Gospodine Duliću, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šutanovac, danas je 3. decembar. Na današnji dan 44. godine jedinice 14. partizanskog korpusa, 27. i 28. divizije Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, oslobodile su Čačak od Nemaca. Jedan od ovih oslobodilaca bio je i moj otac Budimir. Čestitam Čačanima slobodu, onima koji još proslavljaju ovaj datum.
Želim da kažem da postoji jedna skupina ljudi koja se predstavlja kao Srpski pokret obnove, koja je ovih dana pokrenula inicijativu da se tamo podigne spomenik Nemcima izginulim u toj bici. Ne želim to da komentarišem, koristim dragoceno vreme za druge teme koje su veoma važne.
Naša vojska je prevedena sa tzv. korpusnog sistema na neki drugi. Da još jednom podsetim, više ne postoje prva, druga i treća armija, ne postoje kragujevački, ni užički korpus, ne postoji drinska divizija, ne postoji od Višegrada do Gornjeg Milanovca skoro nijedan vojnik, ima 15 praznih kasarni. Videćemo kako će ta stvar da se završi.
Ne postoji više nijedan komandir čete, koji je komandovao za vreme NATO agresije, koji je danas u aktivnoj službi, koliko znam, izuzev generala Ćirkovića, svi generali i drugi oficiri tog ili nižeg ranga su odavno u penziji. Dakle, to je danas u Srbiji tako.
To su oni oficiri koji su obezbedili da tokom, kako se to zvalo, NATO kampanje "Milosrdni beli anđeo", da se zaštiti 98% vojne opreme i naoružanja, da se ne dozvoli da ti ljudi siđu na zemlju iz vazduha.
Njihova je greška to što su bili spremni i sposobni da brane zemlju, sa malenim tehničkim sredstvima i sa velikom voljom i odlučnošću, zato što je u pravu uvek onaj ko se brani bez obzira koliko je veći onaj koji napada. Današnji zakoni treba da obezbede, pre svega, prava koja smo dali predsedniku Republike u danas usvojenom Zakonu o predsedniku Republike da legitimno komanduje vojskom. Nekada ste se grozili kada je neki drugi predsednik imao ta ovlašćenja, ali to je sada stvar za analiziranje sa distance.
Ne postoje ključni strateški dokumenti u vezi sa ovom oblašću. Govorili su neki od poslanika, govorio je u ime našeg poslaničkog kluba gospodin Ivica Dačić, predsednik našeg poslaničkog kluba, bilo bi potpuno normalno da prvo budu usvojena strateška dokumenta, pa onda odgovarajući zakon. Ovako će se strateška dokumenta prilagođavati donetim zakonima, što nije dobro.
Mi smo na zakon o vojsci napisali tridesetak amandmana. Na odbranu samo nekoliko zato što je na odbranu skoro nemoguće pisati amandmane. To je pitanje doktrine, stvar koncepta, šta želite sa odbranom jedne zemlje, šta su njene osnovne pretpostavke i na koji način želite to da ostvarite, tako da amandmanski se praktično u ovoj oblasti ne može intervenisati. Što se tiče amandmana koje smo podneli na zakon o vojsci, njih ima iz nekoliko različitih oblasti, i ovih koji se tiču penzija bivših pripadnika vojske Jugoslavije, i ovih koji se tiču materijalno-finansijskog položaja onih koji sada tu rade, i načina zasnivanja radnog odnosa i definicije raznih drugih pitanja.
U zakonu ima, neko je ovde već govorio, čudim se da borci i borkinje za rodnu ravnopravnost nisu reagovale, u 11 članova se pominju terminološki izrazi koji odgovaraju samo muškom rodu, a mogu da kažem da i sada vojska Srbije ima žene. Recimo, major ili potpukovnik Svetlana Jankov iz Čačka je načelnik nekakve službe za saobraćaj ili ne znam kako se tačno zove to čime ona komanduje, ako uopšte komanduje, možda samo rukovodi, ne znam tačno. Dakle, niste o tome vodili računa ili šaljete poruku da neće biti žena u vojsci. Ne znam kako ste tu stvar zamislili. U svakom slučaju, nije to suštinski problem. Suštinski problem za nas jeste što se ovim zakonima ne obezbeđuje ono što jeste naše shvatanje vojske i odbrane, ali o tome ćemo govoriti kada budu amandmani, o svakom pojedinačno. Ne znam još uvek šta će reći naš odgovarajući savet i da li možemo ili nećemo glasati za ove zakone, u zavisnosti od amandmana koje smo ponudili, ali u svakom slučaju očekivali smo da zakoni o odbrani i vojsci budu drugačiji, ali biće prilike da o tome razgovaramo i ovo je pitanje koncepta.
Mi ćemo taj koncept kritikovati, vi ćete ga podržavati, pretpostavljam, sukobljavaćemo se na onim pitanjima i u vremenu koje dolazi. Voleo bih da mi nismo u pravu.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakoni o vojsci i odbrani dolaze u trenutku kada se očekuje raspisivanje predsedničkih izbora, ali više u jednoj situaciji kada i sam ministar Šutanovac i odlazeći predsednik Republike Boris Tadić, u euforičnom raspoloženju, šire neku priču i ideju da Srbija treba da uđe u evroatlantske integracije.
Ovo je bila jedinstvena prilika, posle usvajanja novog Ustava prošle godine, da se sistem odbrane na način na koji to propisuje Ustav definiše zakonom o odbrani na precizan način. U osam članova Ustava Republike Srbije odbrana se pominje, ali to nije dovoljno da bi to zadovoljilo pravce i strategiju kojim treba da idu sistem odbrane i sistem vojske u našoj zemlji.
Zbog čega je ovaj zakon loš i zbog čega je poslanička grupa SRS podnela mnogobrojne amandmane govori činjenica da sami članovi zakona nisu do kraja precizirani, ustavno i pravno utemeljeni.
I osnovni razlog, gospodine Šutanovac, zbog kojeg ne možemo da glasamo je zato što iz njega izvire ono što je stav vaše DS, a što ne želi dve trećine građana Srbije najmanje, a to je ulazak u NATO pakt, i zato što nema tih vojnih doktrinarnih dokumenata, po kojima je trebalo da bude napisan ovaj zakon. Strategiju nacionalne bezbednosti, i sami ste valjda mogli da se upoznate za ovo vreme od kada ste ministar, ima svaka država u svetu. Što se tiče ovih vaših prijatelja, s kojima jedete zmije i guštere iz SAD, na svakom sajtu gotovo možete da nađete, odnosno njihovom zvaničnom kako izgleda njihova nacionalna strategija odbrane.
Da ne govorim o drugim zemljama i ovoj banana slovenačkoj republici, koja je sa teritorijalnima Janeza Janše pobila srpske vojnike, a pre neki dan nam se u Briselu, u sedištu NATO pakta, jedan njihov oficir za vezu, ili već kako se zove, hvalio kako, zaboga, sada Slovenci imaju 8.000 profesionalizovanih vojnika.
Mi moramo sada da se suočimo i da povedemo ozbiljnu priču, a vi da nam date konkretne odgovore u ovim danima u kojima ćemo da vodimo raspravu, gde smo sada, kako ste vi zatekli vojsku i kako su vas pripremali da obavljate funkciju ministra odbrane. Vaše reference nisu dobre. Vi ste školovani u Maršal centru i u NATO školama.
S obzirom na to da sam prošle nedelje imala priliku, kao član Odbora za odbranu i bezbednost, zajedno sa dr Cvetanovićem iz SRS i gospodinom Vukovićem, delegaciju je predvodio predsednik Odbora za odbranu i bezbednost gospodin Ivica Dačić, da odem u to NATO leglo, u sedište NATO pakta, Parlamentarnu skupštinu i u Šejp, videli smo koji je to sistem obuke i treninga, kako oni kažu, za drugačije restrukturiranje srpske vojske i za pripremu Srbije za ulazak u NATO.
Ono što vi ne treba da govorite, a uporno ste i danas na izvestan način ponavljali, mada malo zabašureno, mi smo otvoreno rekli kao predstavnici ovog parlamenta. Dakle, po onoj narodnoj, popu pop, bobu bob, zlikovcima sve u lice, onako kako jeste činjenično stanje. Dali su nam jednu brošuru u kojoj se jasno vidi kako oni vide Srbiju i kako nas tretiraju.
Tretiraju nas ne kao ravnopravnog partnera, što stoji u osnovi tog sporazuma koji se zove Partnerstvo za mir, jer njihova intencija je da se potpuno uništi srpska vojska, da se ona profesionalizuje do onog broja, naravno, dokle to njima odgovara, i njihov geostrateški cilj nisu ni ove okolne zemlje koje čekaju na prijem u NATO pakt, nego upravo Srbija zbog Kosova i Metohije.
Nikada nisu doživeli da im se, a i sami su to priznali, komandanti NATO snaga u Šejp bazi, da im se neko tako suprotstavi, kao što smo mi to uradili sa veoma nezgodnim pitanjima.
Ozbiljno smo se pripremili za tu posetu, i za razliku od vas koji im pezite, koji ste spremni da za ručak sa tim zlikovcima izjavite kako ćemo sutra da uđemo u NATO pakt, mi smo im oštro i konkretno govorili šta je to srpska vojska, pa na jednu više nego ironičnu opasku jednog od zagovornika ideje da Srbija uđe u NATO pakt, da naši oficiri i naša vojska i srpski generali treba da prođu NATO trening i obuku, mi smo rekli da mi imamo srpske oficire i generale. Nažalost, mnogi od njih su sada na pravdi boga u antisrpskom haškom kazamatu.
Iskoristila sam priliku da se izvinim, u ime poslaničke grupe SRS, što slavni srpski general, koji se borio protiv njih 78 dana, gospodin Božidar Delić, nije mogao da prisustvuje tim sastancima i da im iznese još konkretnije podatke. Zato smo bili od tih istih slavnih generala i oficira dobro pripremljeni, ne kako vas brifinguju Natovci, nego nas kako brifinguje naša srpska vojska, da odemo i da zastupamo interese Srbije.
Interes Srbije je da ima stabilnu vojsku i da ima vojni potencijal koji će, u svakom trenutku, da štiti ustavni poredak Srbije, da vojska odgovara poslu koji iz Ustava izvire i interes Srbije je da Vojska Srbije deluje u onim okvirima kako to nalažu oni koji komanduju vojskom. Neverovatno je koliko ste išli daleko.
Vi znate da će Tomislav Nikolić biti izabrani predsednik Srbije posle sledećih izbora. Ne znam koliko ćete vi da stignete da trčkarate u kampanji za ovog propalog kandidata Borisa Tadića. Uzalud vam je, pošto ionako ne trčite nešto brzo. Uštedite vreme, da znate samo da će Tomislav Nikolić samo prava koja mu iz Ustava dolaze da koristi.
Po članu 112. Ustava, jedino predsednik Republike može da komanduje vojskom.
Ne postoji nijedna situacija, gospodine Šutanovac, kako ste vi to predložili zakonom, da on to u bilo kom trenutku prebaci, odnosno takvu obavezu ustupi ministru odbrane.
S druge strane, neverovatno je koliko ste daleko išli u tom samovlašću ili mislite da i dalje ponižavate Narodnu skupštinu Republike Srbije, kada treba da se odlučuje o vitalnim interesima zemlje, jer ste u zakonu rekli da će drugim zakonom da se uredi kako će Srbija da deluje, odnosno Vojska Srbije van svojih granica.
Oni su nama istakli zahteve da nemaju dovoljno lekara, a o tome je govorio uvaženi kolega gospodin Ivica Dačić, predsednik naše delegacije, i rekao je, Srbija, hvala bogu, ima fantastičan medicinski kadar, od mladih lekara, preko doktora nauka i lekara koji su specijalizanti i obučeni da deluju svuda i u svakom trenutku, ali ne damo. Neće ni srpski lekari, ni srpski vojnici da idu u vaše vojne misije. Zato što nama treba savezništvo sa onima koji neće da otimaju Kosovo i Metohiju. Ne znam stvarno, gospodine Šutanovac, gde se vi s njima sastajete, kakve razgovore vodite i šta im obećavate. Mi smo im postavljali konkretna pitanja.
U trenutku kada nam se obratio viši savetnik, koji piše govore generalnom sekretaru NATO pakta, Jap de Hop Sheferu, gospodin je Nemac, a gospodin Dačić zna kako se zove i preziva, meni je to bilo nebitno, samo je bilo važno da je on taj koji zvanično saopštava političke stavove NATO pakta, na naše pitanje da li će NATO podržati šiptarski separatizam, odnosno njihove zahteve za nezavisnošću Kosova i Metohije, oni su rekli, pa to je političko pitanje i mi se u to ne mešamo.
Na moje kontrapitanje, zašto je onda generalni sekretar pred Borisom Tadićem, kada je Tadić ćutao i prećutao, 13. jula u Beogradu rekao da će Kosovo i Metohija biti nezavisno, nastavila se serija takvih razgovora, u kojima su ti koji su vaši prijatelji, koji vas brifuju, rekli da su oni na stanovištu da je za Srbiju izgubljeno Kosovo i Metohija. Pa se onda postavlja pitanje, a kako vi od njih očekujete i šta razgovarate sa njima i sa predstavnicima KFOR-a ovih dana, uoči 10. decembra.
Oni znaju šta se tamo dešava. Oni znaju da naša država i naše Ministarstvo odbrane i MUP imaju operativna saznanja o naoružavanju, jer znaju kako se tačno zove, i skraćeno i izvorno na engleskom, teroristička tzv. vojska ANA. Nisu nam rekli šta će da urade.
Rekli su, znate, to što se desilo u noćima između 17. i 19. marta 2004. godine je bila naša greška. Samo da vas podsetim, zbog te greške mi nemamo više srpske svetinje na Kosovu i Metohiji, da je narod morao da izbegne iz mesta u kojima je živeo, u selo, odnosno mesto Svinjare na pet kilometara od Kosovske Mitrovice više se Srbi nisu vratili posle noći 17. i 19. marta, kao i u druga gde je izvršen pogrom, po ko zna koji put, srpskog naroda.
S druge strane, gospodine Šutanovac, postavlja se pitanje, ko je vršio pre vas – vi ste naslednik Dosovskog celokupnog režima i Borisa Tadića, koji je vaš partijski, dakle, od početka saradnik na ovom poslu uništavanja srpske vojske – procene kako treba da izgleda i kako će da izgleda 2015. godine srpska vojska i čime mi, u ovom trenutku, raspolažemo?
Došla sam do tih podataka koji su apsolutno tačni i egzaktni, a kasnije ću da vas pitam šta će vam taj Jovičić tu, propali Čovićev kadar. Ne znam šta je vama iz DS, samo te Čovićeve repove vučete za sobom, koji su pljačkali i otimali u Koordinacionom centru. Poslednji put sam ga propitivala gde su pare za medicinski centar i dom zdravlja na Kosovu i Metohiji, a koje je Čović pokrao, on, verovatno, učestvovao u svemu tome. Sada ste ga doveli i još nam naznačili pompezno da je on taj neki koji vas savetuje. Ako vas takvi savetuju, onda vi pojma nemate, ko što i nemate ni o vojsci, ni o odbrani.
Mi smo se malo bolje informisali. Vi imate znanje jednog prosečnog građanina, vojnog obveznika koji je, verovatno, negde služio vojni rok, pošto pouzdano znam da niste branili zapadne srpske zemlje, jer ste prvi put otišli u Republiku Srpsku pre nekoliko godina, kada ste doživeli jedan šok i stres. Malo ste se prepali, ne znam zbog čega, pa ste se posle žalili gospodinu Todoroviću. Malo ste strašljivi, ministre, bez razloga stvarno. U pitanju je bila samo jedna šala.
S druge strane, moramo da vidimo koliku ste zatekli vojsku i gde je vojska bila u junu prošle godine. Dana 5. juna 2006. godine bilo je 45.180 pripadnika, a od toga 11.041 regrut, 11.994 civila. Ostali su bili podoficiri, oficiri i vojnici po ugovoru.
Obzirom na to da vi nikada niste, kao ministar odbrane, od 15. maja, kada ste one noći sami za sebe glasali, kao ni ovaj nesrećni Ponoš, bruka srpske vojske, nikada niste tražili, insistirali da se poštuje Rezolucija 1244, u onom delu Vojno-tehničkog sporazuma, gde je dozvoljeno našoj vojsci i policiji, u broju do hiljadu, da se vrati i da bude prisutna na Kosovu i Metohiji, da čuva srpske škole, svetinje i da predstavlja sigurnost u ovom osetljivom trenutku za naš narod tamo.
Onda se stvarno postavlja pitanje, sa ovim sadašnjim brojnim stanjem, a to je 27 hiljada ljudi, osam hiljada vojnika, četiri hiljade u jedinicama, četiri u centrima za obuku, ostalo su profesionalni pripadnici Vojske, s tim što ste uništili garnizon u Kragujevcu, pa sada veoma učeni ljudi, koji su prošli sve generalske škole, pukovnici Vojske Jugoslavije, moraju da putuju, da dolaze i da rade u Generalštab u Beogradu, vode poslove i sektore ne po doktrini sa kojom vi niste izašli pre ovih zakona, nego po NATO uzansama i NATO doktrini. Dakle, ostaje to pitanje zašto ste to uradili sa srpskom vojskom i sveli je na ovo sada, što nemam vremena do kraja da pročitam, ali to su zaista egzaktni podaci.
Postavlja se pitanje kako vi mislite i kako vi vidite Vojsku Srbije 2015. godine? Sa takvim vašim stavom, u situaciji kada nema dovoljno ljudi, redovne vojske uz administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom, pa tamo moraju da odlaze i podoficiri, to vi najbolje znate, kako vi mislite da se suprotstavite banditizmu i terorizmu šiptarskih separatista, na koje se oni spremaju, a mi ne znamo dok se ne desi taj 10. ili 11. decembar.
Za nas, za mene, za kolegu Dačića, Cvetanovića i kolegu Vukovića nisu bila dovoljna uveravanja "mi smo izvršili reorganizaciju u okviru naših brigada na Kosovu i Metohiji", jer smo videli, na osnovu naših pitanja i konkretnih odgovora, da oni nisu spremni da idu do kraja i da zaštite srpski narod, kao što to nisu radili sve ovo vreme.
Nisu nam odgovorili na pitanje, pošto u tom zvaničnom dokumentu saradnje stoji da NATO pakt finansira, u okviru programa reorganizacije Vojske Jugoslavije, projekat za one koji su ostali bez posla i za one koji treba da se prekvalifikuju.
Naše konkretno pitanje je bilo - koliko ste dobili, kao Ministarstvo odbrane, ove godine od NATO pakta u te svrhe? "Daćemo vam kasnije odgovor". Znači, zajedno radite na pranju para, na krađi i na otimačini. Nismo, naravno, ni u naredna dva dana dobili te odgovore.
Mi mislimo da ovakvo evroatlantsko savezništvo, koje vi zagovarate, i te kako šteti Srbiji, naročito zbog toga i u kontekstu one priče od malopre, koju su neki ljudi koji nisu upućeni, poput gospođe Pešić, potpuno neupućene u zbivanja u Ruskoj Federaciji, ili ona ima razmišljanja ovih koji su juče prošli kroz neki kanalizacioni vod, a zovu se Jabloko, ili predstavljaju Kasparova ili neke takve izdajničke snage.
Dakle, mi smo, za razliku od takvih neupućenih, ozbiljno postavili pitanje. Recimo, oni su danima, verovatno na osnovu razgovora s vama, s Ponošem, s Tadićem, pošto Koštunica, navodno, tvrdi nešto drugo, a tamo nije poslao nijednog predstavnika, tvrdili kako je to dobro, kako će to biti stabilnost za Balkan, za region itd, a u stvari se ispostavilo da je njihov cilj da zaokruže tu celinu, u pravom smislu reči okupacije postsocijalističkih zemalja, obzirom na to da to predstavlja trn u oku Rusiji, s obzirom na to da bi to trebalo da bude dalji znak pretenzija najveće vojne alijanse danas, koja takvu politiku hegemonizma i sile širi i koja tako postupa sa narodima, kao što je srpski narod, da ubija, da razara, da nam otima našu teritoriju.
Mi smo onda postavili pitanje - kako to oni misle da grade odnos prijateljstva i savezništva, kada im je na NATO samitu pre mesec dana Vladimir Putin lepo poručio da se savezništvo i prijateljstvo ne gradi tako što ćete antiraketni štit da razmeštate baš uz granicu sa Ruskom Federacijom.
Pa smo im rekli - znate, postoji mogućnost, pošto je Srbija rusofilska zemlja i orijentisana prema našim prijateljima, koji su u ovom trenutku jedini spremni da nas brane, jer oni su rekli da se zalažu za nezavisnost Kosova i Metohije, vaši prijatelji iz NATO-a, a Vladimir Putin i svi koji su juče trijumfovali na izborima, da će po svaku cenu čuvati naš teritorijalni integritet.
Oni, naravno, nisu imali odgovor na to, već su rekli - imamo mi ovde oficire za vezu, imamo kancelariju, mi sarađujemo i u partnerskim smo odnosima sa Ruskom Federacijom. Tako što prete, prete nama, prete Rusiji, prete čitavom pravdoljubivom čovečanstvu koje hoće tu politiku dominacije i sile da spreči.
Trebalo je, gospodine ministre, od dana kada ste preuzeli mesto ministra odbrane, da radite na ovim dokumentima koji zaista predstavljaju vojnu odbrambenu doktrinu. Kada budemo razgovarali o svim članovima i u pojedinostima, videćete da su vam ne samo loše formulisani članovi zakona, nego da i vi sami, kao ministar, izlazite iz okvira nadležnosti, i načelnik Generalštaba, što nije dobro. Jer narod u Srbiji mora da zna, ne daj bože da više ikada bude bilo kakvog rata, mora da zna da srpska vojska treba da se oslanja na ono što mi tradicionalno imamo, a to je ono što smo kroz vekove morali da radimo, da se branimo i da vodimo isključivo odbrambene ratove. Da izvučemo iskustvo iz toga.
Da znate, gospodine ministre, da je jedino zbog činjenice da su se general Delić, general Pavković i general Lazarević tako herojski branili od tih NATO agresora, mi danas imamo Rezoluciju 1244, koja je jedina slamka spasa. Mi smo u ovoj skupštini bili jedini protiv tog dokumenta. Ako sada pogledate u vojnom, u međunarodno-pravnom smislu, to je jedini dokument koji u ovom trenutku može da pomogne i srpskom pregovaračkom timu i svakom državnom funkcioneru, svakom poslaniku gde god da se pojavi i da kaže - Kosovo i Metohija su neotuđivi deo Srbije, status Kosova i Metohije mora isključivo u okvirima našeg ustavnog sistema, pravnog poretka i rezolucije koja je izglasana u Savetu bezbednosti, da se rešava.
Da završim sa time, dakle, taj evroatlantizam i vas, i Borisa Tadića i tog Jovičića pored vas, ne znam kako se gospodin zove, svih tih prodanih NATO duša, naravno, Srbiju ne može da odvede daleko. Malopre ste rekli, to govore još neke stranke u Srbiji, "o tome će narod da se izjašnjava referendumom".
Prvo, što se tiče Partnerstva za mir, i promene političkih snaga u Srbiji i izbora gospodina Tomislava Nikolića na mesto predsednika, gospodine Šutanovac i to ćemo malo morati da preispitamo. Kada bude jedan takav odgovoran državnik i čovek koji brine o interesima Vojske, države i naroda, razgovarao na onakav način na koji smo mi to radili prošle nedelje, situacija će da se promeni.
Ne znam odakle vama uopšte pravo da vi šaljete Vuka Jeremića 5. septembra u Brisel, da on, u privrženosti saradnje sa NATO paktom, prezentuje ovaj dokument koji objavljuje ova Natoizovana novina koja se zove "Odbrana", pošto svi koji pišu za ovu novinu predstavljaju ispostavu NATO pakta. Mi to dobijamo kao članovi Odbora za odbranu i bezbednost, pa upućujem poslanike da pokušaju da pronađu.
(Iz sale: Što čitaš?)
Za razliku od vas, gospodine Ristiću, koji ama baš ništa ne znate, moram da znam i šta radi neprijatelj, da ga razbijam iznutra, kao što sam to radila cele prošle nedelje, moram da znam kuda izdajnička vlast vodi Srbiju i moram da znam, zarad sebe i budućnosti ovog naroda, šta misle oni koji ne misle dobro Srbiji.
(Predsedavajući Miloljub Albijanić: Molim vas da pazite na reči, gospođice Jovanović. Izdajnički nije dobra reč.)
Završiću time, gospodine Šutanovac, na kraju, da vidite koliko sam bila dobronamerna i po povratku sa ovog puta sam želela da vam donesem jedan poklon.
Naime, ovi koji vas brifuju i plaćaju vas godinama, čije ste škole prošli, u navodnom maniru dobrog domaćina izašli su sa jednim poklonom koji daju obično parlamentarcima koji dolaze kod njih. U pitanju su neke NATO torbe, sa onim brošurama sa kojima se vi slažete, da to nije bila agresija nego humanitarna kampanja, ne čak ni intervencija na srpski narod, pa razne glorifikujuće medijske stvari unutra, kao što su predstavljanje borbenog dejstva NATO snaga itd.
Onda sam, ne šaleći se, zaista ozbiljno rekla: "Ljudi, ovo moram da poklonim Draganu Šutanovcu". Na to su mi svi članovi delegacije jednoglasno rekli: "Džabe ti je, nema potrebe za tim, on to ima u kožnom povezu, sa zlatotiskom i sa dosta para na računu koje dobija od onih da zagovara ulazak Srbije u NATO pakt".