Član Poslovnika 27 – predsednik Skupštine vodi računa o poštovanju Poslovnika. Dalje, članovi 100, 101, 102, 104. Znači, nije isto kada mi danas govorimo zbog čega je odbijen anketni odbor, kada ukazujemo i pružamo dokaze za ono što smo govorili i ono što je nama dolazilo sa ove vaše desne strane. Sad ste čuli šta je rekao gospodin Nikolić, ali se pravite da ste gluvi.
Ceo dan trpimo uvrede. Vaš pomoćnik, odnosno potpredsednik Skupštine, gospodin Albijanić, sve je to dobro čuo, da smo ubice, otmičari i vaške i nije reagovao na to. Vi takođe niste reagovali na to. Meni je jako drago što je gospodin Todorović malopre rekao ono što sam u stvari hteo da kažem, da gospodin Nikolić govori ono što gospodin Koštunica hoće i da je on njegov kandidat.
Vi ste malopre rekli da je gospodin Nikolić samo citirao portparola DSS-a i ponovio isto ono što je taj Mladenović rekao na jučerašnjem presu. Znate zbog čega? Zato što je malopre gospodin Milić rekao da su oni lažovi, jer lažu na svojim pres konferencijama, što je dokazano na sudu.
Iskoristiću priliku vas da naučim nečemu. Znači, ovo je sudska presuda za ubistvo premijera Đinđića, jedan njen deo, u kome stoji nešto što će vam možda malo razjasniti da ovo što ste danas dobacivali, govorili, pre svega vaš predsednik poslaničke grupe, a što nije istina.
Znači, jedan deo iz presude – povezujući u svojoj odbrani saradnike predsednika vlada oko ilegalne prodaje droge, optuženi Ulemek je pokušao da iz sudnice nastavi kampanju koja je vođena od organizatora ove kriminalne grupe preko sredstava javnog informisanja pre ubistva, a krajem 2002. i početkom 2003. godine, sa namerom da se predsednik Vlade kriminalizuje i da se prikaže da ubistvo do kojeg je na kraju došlo nije politički akt, da se ne radi o atentatu, odnosno o političkom ubistvu. Znači, malo vodite računa, malo imajte poštovanja, iz prostog razloga što ponavljate ono što iz DSS-a dolazi, a što nije istina.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, takođe po Poslovniku.

Zahvaljujem. Gospodine Todoroviću, molim da sada nastavimo rad, rekli ste sve što ste imali.
Reč ima narodni poslanik Vesna Pešić, a neka se pripremi narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, zaista moram da vam zamerim to što dozvoljavate da, kada se otvori rasprava o važnim zakonima, da se ne trudite i da se ovde govori o nekom problemu, članovima zakona i o pitanjima odbrane, o vojsci, nego dozvoljavate da se govori o ličnostima i uvredama. Pogotovu me naročito iznenađuje to da se spočitava da li je neko mali ili veliki, ako stane za ovu govornicu.
Mislim da smo mi predstavnici građana i da svaki naš građanin, mi smo samo ovde umesto njih, može i kao pojedinac da postavi pitanja. Nije ovde u pitanju "Delta", bilo da je u pitanju NATO, bilo da je u pitanju odbrana, zaista ne vidim kakav je to manir ovde da se nekome zapušavaju usta, zato što je mala stranka, onda građani nikada ne bi trebalo ni jednu jedinu reč uopšte da progovore, jer on je neki pojedinac koji je tamo nevažan.
Molim vas da se usredsredimo na probleme, da se ne vređamo i da o tome vodite računa. Vi ste malopre pokušali da izbegnete to, ali to je bilo apsurdno. Zaista ako bi tako krenuli, onda bi mogli da idemo dalje i dalje, i da neprekidno jedni druge vređamo i da se završi samo na uvredama, a da važna pitanja ostanu zaista nerazrešena.
Volela bih da se zaista upustim u raspravu o ova dva zakona, zakonu o odbrani i zakonu o Vojsci Srbije.
Htela bih kao prvo da, gospodinu Šutanovcu, ministru, postavim zaista jedno pitanje koje je ovde već bilo postavljeno, a to je izvesna kontradiktornost i neizvesnost koju građani osećaju u ovom momentu.
Sećam se da se nekada tvrdilo od bivše vlasti da Srbija nije bila u ratovima, da je JUL propagirao mir itd, cveće i ptičice, a da smo išli iz jednog rata u drugi. Pa i sada zaista je kontradiktorno da se najavljuje i kampanja sadašnjeg predsednika Republike Borisa Tadića, da će to biti mirovna politika i dobro bi bilo zaista da i tako bude, ali zaista ulaže se sumnja ukoliko se istovremeno građanima daju vojni rasporedi, zato što onda recite u čemu je stvar, pa da građani to znaju, zato što smo mi već ranije iskusili tu kontradiktornu politiku da se priča o miru, a da se spremamo za rat.
Tako da ta kontradikcija zaista stvara jedno uznemirenje i bilo bi dobro da se na to vreme razjasni o čemu se tu uopšte radi, jer je to već bilo postavljeno od određenih poslaničkih grupa.
Sledeće pitanje koje mislim da je veoma važno, smatram da bi u zakonu o odbrani bilo jako dobro da je pomenuto da u strategiji odbrane treba planirati da Srbija postane članica NATO. To je za nas ključno i sudbinsko pitanje, jer kao što vidimo danas se Srbija deli baš po tom nekom pitanju, gde je, posle dva veka neke srpske države i postojanja Srbije, gde je Srbija danas.
Da li će ona da ide u azijatsku alijansu, sa jednim diktatorom i autoritativnim režimom Vladimira Putina, ili će ona da ide demokratskim i evropskim putem, jer ako to nije jasno, ako nije jasno da se preko toga ide strateškim putem upućivanjem u NATO.
Sada govorim i sa odbrambene strane da je zaista veoma neprijatno za našu zemlju, kada je u pitanju odbrana, da vi ne znate da smo mi okruženi zemljama NATO-a i ne znate da je Srbiji mesto u NATO-u, tako da bih volela da eksplicitno odgovorite na to pitanje, gde je mesto Srbije u koncepciji naše strateške odbrane. Ne kažem da ne znate, izvinite, možda se nisam dobro izrazila, nego da to pitanje zaista ovde raščistimo.
Možda to vama nije problem, ali pokazuje se da jeste problem. Tako da bih volela da čujemo zvanično mišljenje Vlade, da li Srbiji jeste mesto u NATO-u ili Srbiji nije mesto u NATO-u, zato što mislim da zaista to jeste deo naše odbrane i jeste zaista i deo onoga, primene i kada je reč o Vojsci Republike Srbije, zato što je to dosta važno da znamo kakva je koncepcija, gde će biti Srbija, jer taj savez zaista garantuje nekakvu bezbednost i naravno mogućnost odbrane ukoliko bi do toga došlo. Pokazalo se do sada, a i istorijski, da ovde što se pomenulo da je najgore što smo mogli da uradimo za odbranu Kosova to je da se Srbija prilepi za Rusiju.
Ovde što smo čuli, videlo se da se čitava Evropa usprotivila tom moćniku, koji hoće ponovo na pitanju Kosova i na osnovu energenata da vrati hladni rat u Evropu i da podeli svet po tim linijama.
Da li Srbija treba da se svrstava iza autoritarnog režima, gde da nema slobodnih izbora, pa kada je bilo reči i o Miškovićevu i o "Delti", moram da kažem da je Putin napravio sistem gde su tajkuni ministri. Ako ćemo se ugledati na režim KGB-a i da Srbija ide u azijatsku alijansu, zaista mislim da su neki narodni poslanici proglasili vek u kome mi danas živimo.
Ta koncepcijska pitanja kada je reč o budućnosti Srbije i njenoj odbrani, zaista bi trebalo ovde raščistiti, pa mi se nekako čini da nekim ljudima ovde nije važno toliko Kosovo, koliko je važno da mi uđemo u savez sa Rusijom. Budući da ćemo najverovatnije, upravo zbog tog oslonca na Rusiju, i izgubiti Kosovo, njima je važnije da mi budemo u savezu sa Rusijom, nego da Kosovo opstane.
A to da li nečija porodica voli Rusiju, a nečija porodica voli Ameriku, a nečija porodica voli Englesku, a nečija porodica voli Francusku, moram da kažem da to nije dostojno srpskih političara. Valjda neko ima porodicu koja voli i Srbiju, a ne da se mi ovde opredeljujemo čija porodica voli Rusiju, moja voli Rusiju, a tvoja voli Ameriku. To nije uopšte ozbiljna rasprava.
Moram da skrenem pažnju da se ovako o nacionalnim i državnim interesima Srbije ne može raspravljati, ko voli koju veliku silu i kojoj će se velikoj sili Srbija potčiniti. Neko smatra da je izdajništvo američka himna, a ja smatram da je izdajništvo i ruska himna. Da li ćemo mi morati da ponovimo 48. kada smo siledžijama morali da kažemo ne? Da li ćemo i taj istorijski deo morati da ponavljamo?
Na kraju, osvrnula bih se na dva člana. To je član 11, obraćam se konkretno kada je reč zakona o odbrani, ako možete da obratite pažnju na čl. 11. i 90, pripisuje se odbrana kao nadležnost predsedniku Republike, a odbrana nije u njegovoj nadležnosti. U oba ova člana konkretno se verovatno potkrala greška, ali to bi trebalo da se ispravi, zato što po Ustavu predsednik nije zadužen za odbranu.
Takođe, zakon o vojsci, u članu 17, volela bih da pogledate da tu kada se govori o nadležnostima komandovanja vojskom od strane predsednika Republike da nedostaje kontrola i izveštavanje, koga, kada i kako predsednik Republike izveštava o toku i rezultatima svog komandovanja. To bi bilo dobro.
Kod onog drugog dela, kada je reč o vojnoj policiji, bilo bi jako dobro ako bi se to regulisalo posebnim zakonom, ne bi se potkrale proizvoljnosti, jer vojna policija ima ista ovlašćenja kao i policija, time bi se pružio prostor za podzakonska i razna diskreciona prava.
Takođe, i kada je reč o disciplinskoj odgovornosti, bilo bi dobro da se donese poseban zakon.
Takođe, ima nekih kontradiktornosti gde civilna lica zovete civilna, pa ih pretvarate u vojna, pogledajte taj član, zaista je verovatno reč o grešci.
Molim vas, da još jedanput pogledate ove neke stvari na koje sam ukazala. Ali, zaista mislim da bi ponovo htela da ponovim, ukoliko dalje bude neko gurao Srbiju prema Aziji i prema istoku, i koji ne zna u kom veku Srbija živi i gde je njeno mesto danas, zaista je to strašno i tragično za današnju Srbiju.

Zahvaljujem. Reč ima prvo ministar Šutanovac, pa su se potom po Poslovniku javili narodni poslanici Tomislav Nikolić i Vladan Batić. Izvolite.

Gospođo Pešić, uvažena poslanice, želim da vam odgovorim, imajući u vidu pojedina pitanja koja su se ticala ratnih rasporeda do sada su postavljali ljudi koji su znali na koji način se to radi. Smatram da je pokušano da se napravi politička manipulacija, posebno u delu etničke manjine, kojom bi želela da raspolaže stranka koja evidentno iz meseca u mesec u toj manjini gubi popularnost.
Podela ratnih rasporeda je jedna sasvim legitimna stvar koja se održava u svim zemljama, i u zemljama NATO, kome kažete da vi stremite, i ja lično isto, nemojte imati nikakvu dilemu, ali pitanje koje se sada nameće je zbog čega se to dešava odjednom. Mogu da prihvatim da postoji jedna krivica Ministarstva zato što nismo pravovremeno obavestili u svim delovima Srbije da ćemo početi da delimo pozive.
Nažalost, očigledno je da za taj deo Vojvodine nisu stigla obaveštenja medijska na vreme, ali je stvar sistemska koja se uređuje na teritoriji cele Srbije. Verujte mi, nigde nismo imali problem, izuzev sada problema tamo gde ga nema, gde se na jedan fiktivan način, a kroz medije koji nisu na srpskom jeziku provlači da čak Vojska Srbije vrši mobilizaciju. Naravno da pratimo te informacije i to nije tačno.
Druga stvar koja se tiče NATO-a, apsolutno jedna lažna dilema u ovom trenutku i bespotrebna, znači, da se to pitanje postavi u situaciju u kojoj se to odlučuje ovih dana, imao bih razumevanja, ali ne odlučuje se ovih dana, nećete odlučivati ni vi ni ja, odlučivaće se na referendumu.
Podsetiću vas da je i premijer, uz vojnu neutralnost, rekao da ćemo svoja prava i obaveze tražiti kroz Partnerstvo za mir. To je projekat jedan u kome učestvuju gotovo sve zemlje severne hemisfere, uključujući, recimo, i jednu Austriju ili Švedsku, koje nisu članice NATO-a, koje su smatrale da je njihova puna mera učestvovanja u Partnerstvu za mir mera njihove bezbednosti.
Tako da ta dilema apsolutno u ovom trenutku ne stoji od pripadnika Ministarstva, još manje dilema da li se naša, ako ste pričali o Ministarstvu, moram da kažem da nisam siguran da li se Ministarstvo kreće u pravcu Rusije ili u pravcu Amerike, mi se krećemo u pravcu standarda koje smatramo najbolje na svetu, a prijateljstvo želimo da gradimo od Rusije do Amerike, i verujte mi i šire. Mislim da smo mi trenutno možda diplomatski najjači most Srbije sa sve tri centripetalne tačke u svetu, a to su i Brisel, i Moskva i Vašington.
Ukoliko zaista iskreno želite da podržite nastojanje novog menadžmenta, da idemo u pravcu standarda koji je NATO standard, očekujem da onda izjave članova vaše koalicije ne idu u pravcu smanjenja budžeta vojnog, jer su se i ovih dana pojavili u medijima napisi koji su davali ljudi koji pripadaju vašoj koaliciji, naprosto ne možete smanjivati budžet i tražiti da idete u pravcu NATO jer postoje neki standardi, a ispod tih standarda niste prihvatljivi.

Zahvaljujem.
Reč ima Tomislav Nikolić, pa potom Vladan Batić.

Javio sam se u nameri da odgovorim gospođi Pešić, međutim, gospodine predsedniče i vama upućujem ozbiljnu primedbu. Način na koji vodite sednicu nije dobar. Ovde je gospođa Pešić grubo i direktno uvredila Rusku Federaciju. Rekla je da je to država jednog autokrate, u kojoj nema slobodnih izbora. Vi niste reagovali, a ti slobodni izbori su održani juče.
Ne možete samo po rezultatima izbora da cenite da li su bili slobodni i demokratski, nego po toku, postupku, po tome kako su raspisani izbori, kako je ostavljena mogućnost da se kandidati predstave u medijima i kako je građanima ostavljena mogućnost da slobodno glasaju u skladu sa svojom voljom.
Tako da ovo smatram velikom uvredom, istina jednog plaćenika poslanika, pa mi nije baš toliko, vi ste poznati po tome, gospođo Pešić. Sad sam saznao da ste i odlučno ne rekli siledžiji 48. godine. To vam čestitam, ako ste zaista imali tada dovoljno godina da kažete ne. Inače, gospođo Pešić, tada su komunisti Jugoslavije imali sukob sa komunistima Sovjetskog Saveza. To nije bilo uopšte svađa Srba i Rusa, nego je bila svađa komunista. Tu znate da nema ni Srba ni Rusa. Ako ste nekad pripadali tom miljeu, vrlo dobro znate čemu su vas učili.
Dakle, možete vi mene da vređate, čak i porodicu vidim da mi ovde vređate, sve je to dozvoljeno, ne ljutim se. Moja porodica voli Ruse, možda vaša porodica voli Meksikance npr, ili ste bar voleli jedno vreme jednog Meksikanca. Baš vam je bio u skladu sa vašim godinama, bilo je vreme da se zaljubite konačno jednom.

Gospodine Nikoliću, hajde da ne diramo taj privatni deo.