Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je, već više puta je rečeno, jedan pseudozakonski projekat, nešto što bi ličilo na obrise, konturu, ideju kako bi nešto u budućnosti trebalo da izgleda, budući da i samo nosi naslov - o uređenju službi bezbednosti. E sad, kad bi trebalo da se detaljnije kaže o svakoj od tih službi koje su taksativno pobrojane, u ovom zakonu se to ne nalazi.
Mislimo da bi bilo logičnije da se dovrši ta priča jednom, da nam se ne daje odloženo delovanje već donetih zakona koji bi trebalo da budu, valjda, uklopljeni u novi Ustav i u Ustavni zakon, ali naravno i o strategiji nacionalne bezbednosti, strategiji odbrane i jednoj političkoj rezoluciji o strategiji bezbednosti, koje nisu donete niti znamo kada će biti donete, kako usvojene i šta će sobom nositi. To je jako bitno jer bi za sprovođenje ovih zakona i nadležnost koja iz njih proizlazi za službe koje će im biti date na upotrebu trebalo da se zna šta će u tom kontekstu službe raditi.
Preostaje samo zaključak da je ovo jedan od onih zakona koji je improvizovano donet da bi se uvećalo bogatstvo ovlašćenja koje, očito mimo Ustava, ima predsednik Republike, verovatno već duboko ubeđen da će to biti Tadić, da će on imati pravo, preko ovog jednog, da ima još dva mandata i da će dugo vremena moći fino da kontroliše sve što bude želeo i koga god bude želeo da kontroliše. Nama iz opozicije to i nije nejasno, ni čudno, niti smo zbog toga naročito zapanjeni ni zbunjeni, ali nas čudi zašto koalicioni partner dozvoljava takvo umnožavanje ovlašćenja, ne poštujući Ustav, za koji je sam očigledno glasao i veoma se borio, mislim pre svega na DSS.
Zašto je potrebno ići u davanje ovolikih nadležnosti prvom čoveku Srbije i njegovom šefu kabineta, umnožavati, videćemo kasnije, sastave tela sa istim ljudima. To, prema tome, može biti značajan rizik i izvor značajnog dela nesloboda ili informacija o mnogim ljudima u Srbiji koje će biti prikrivene, na kašičicu dostupne, nedostupne ili u pogodnom trenutku plasirane protiv njihove sigurnosti, njihove volje, neretko i u stilu kompromitacije. Naravno, sve je moguće
Kada je reč o strukturama koje ste predvideli ovim konturama zakona... Zašto kažem konturama? Trebalo je jednostavno staviti neka opšta načela šta koja služba radi, za šta je koja nadležna, koja od ovih jeste kontraobaveštajna, koja nije, koje su metode njihovog delovanja i automatski preći: BIA radi to, VBA radi to itd.
Zašto donositi posebna tri nova zakona, ne znam čemu je to potrebno. Ovo je mogao biti malo deblji materijal, koji sadrži sve u sebi i onda bi to bio kraj priče i jedna velika priča zatvorena. Šta će tek ti zakoni doneti, jer ovo su prilično načelne odluke, mi naravno ne znamo, ali sačekaćemo i videćemo.
Kada je reč o sastavu članova saveta, bilo je ideja ovde, provlačilo se i juče, da bi tu trebalo da bude mesta i za ministra spoljnih poslova, ko god da to jeste u ovom trenutku. Ono što je njihova nadležnost sadašnja, aktuelna, manje ili više benevolentno ili beznačajno za ove službe, treba da se nalazi tu. Moguće je teorijski ili bi demokratski izgledalo da je stavljen i predsednik parlamenta, da se po pozivu mogu pozvati određeni ministri, jer ove službe mogu nekada biti nadležne ne samo za špijunažu i kontrašpijunažu, kontraobaveštajnu delatnost, nego i za neke segmente elementarnih, masovnih katastrofa koje neko može da prouzrokuje, pa su potrebni ministri iz drugih nadležnosti koji bi bili od koristi za rad ovakvog saveta.
To da će Vlada pružiti kancelariju i tehničku uslugu, nama je to jasno i to je oduvek bilo. Vlada će se servilno ovog puta poneti prema zahtevu predsednika Republike; ali ne bi ni oni baš tako naivno uradili, verovatno postoji dil i dogovor - ti meni ja tebi, to će se odraditi i postaviće se personal koji je potreban.
U okviru biroa za komunikaciju možemo videti da se u sastavu biroa ponavljaju tri čoveka, odnosno četiri osobe, četiri funkcionera koja su potpuno jednaka onima koji se nalaze u sastavu saveta. Dakle, to ponavljanje istih ljudi znači koncentraciju moći; znači dogovornu odluku u samom birou šta će se savetu prezentovati. Predsednik Srbije može biti miran, jer tu je njegov šef kabineta, koji odlazi zajedno sa njim, njegov lojalan čovek i on će mu uvek preneti. Da li će predsednik države, odnosno predsednik Vlade znati sve što treba da zna; da li će znati neko drugi?
Kada u sadašnjoj strukturi pogledate, vidite da je taj odnos četiri prema tri, i ako gledate po strukturi agencija vidite da je verovatno za očekivati, uprkos proklamovanoj apolitičnosti, da će to biti pretežno sastavljeno od ljudi i kadrova koji pripadaju Demokratskoj stranci, gde će DSS i ostali očigledno ostati u značajnom manjku.
Kada je reč o sastavu biroa, postoje nejasnoće, kao i u radu saveta, ko je šef tog biroa, kako se sastaju, naravno imaće poslovnik, postojaće pravilnik o radu i njega će pisati savet, kada se sastaju, ko predsedava, ko rukovodi i mnogo toga još.
Kada je reč o strukturama ovih službi i opštim odrednicama, koje mislim da je trebalo staviti u ovaj zakon, opšta načela i njihove funkcije, tu bi trebalo da se nađu i prikupljanje podataka, način prikupljanja, makar osnovne odredbe, to je javno, tajno, iz registra, da znamo zašto je to bitno, kada govorimo o nadzoru, da bi znali poslanici, u direktnom ili posrednom nadzoru skupštinskog odbora, šta mogu da pitaju, dokle mogu da idu, da im nije nadležnost ovako unapred ograničena.
Biće tu sigurno i privremenog ograničavanja sloboda i ljudskih prava i hajde da vidimo ko će o tome donositi odluku, možda sudije Vrhovnog suda, jer ko bi drugi. Tako je mogao i predsednik Vrhovnog suda da bude član saveta, pa da li samo predsednik Vrhovnog suda, ili neki ovlašćeni sudija, da li jedan ili više sudija.
Dakle, ostalo je tu puno nejasnoća i to je trebalo unapred da se reši, pa da se zna, sve te tri službe će imati te i te metode rada. Nećemo ulaziti u to kakvi su njihovi rezultati na terenu, jer to se u zakon ne može uneti, ali metodologija rada je bila ta, recimo, kako evidentirati podatke, šta stavljati pod hijerarhijsku tajnost, kakve su sigurnosne provere, da li će biti proveravani činovnici ovih službi, do kog nivoa, da li će direktori biti podvrgnuti kontraobaveštajnoj proveri, da li će se o njima nešto znati? Dakle, moralo je to da se definiše preciznije, pa da onda taksativno ostanu ova tri zakona, koja su mogla biti o istom trošku, da tako kažem, doneta.
Da li u merama skrivanja identiteta ličnosti, čak i firmi koje će se baviti nekom delatnošću, obaveštajnom, da li će toga biti... Da li će poslanik, ne znajući sve to, u odboru početi da pita jedno, drugo, treće i onda će reći - ne možete to, ne možete to saznati.
Postoji kolizija, koja je prilično jasna, u članu 16. stav 2. tačka 5. - nadzire zakonitost primene posebnih postupaka i mera. To u kontekstu neposrednog nadzora nalazimo, ponovo se ponavlja. Kako će narodni poslanici znati koje su posebne mere i postupci, jer one moraju biti definisane. Mora se znati, one podrazumevaju to i to, a ne način primene, kako ovde stoji, jer to poslanika ne zanima.
Konačno, nedefinisana kontraobaveštajna aktivnost može biti značajan problem. Nama je to svima jasno, da ona deluje pretežno unutar zemlje i jasna je njena nadležnost. Nama je BIA delovala unutar zemlje više nego što je trebalo, umesto da deluje, po pravilu i definiciji, i da istražuje situaciju izvan, u okruženju. Mi nismo mirni zbog onoga što se radi na Kosovu i Metohiji, a naravno da nismo mirni ni u svom okruženju. Da li će BIA pokrivati i jedno i drugo ili će to otići elegantno u kontraobaveštajnu i obaveštajnu delatnost i sferu vojske; vojske koje nema, koju je Demokratska stranka potpuno uništila i jedno vreme, naravno, tome je značajno doprineo čovek iz G17 plus Davinić. Ako smo je toliko uništili, toliko obezvredili, ne verujem da ćemo jačanjem agencije hteti da imamo i da operativno koristimo podatke koje službe bezbednosti budu saznale.
Dakle, pitanje je zašto se na ovakav način zakon donosi, sem da se jednostavno pozlati okvir na kome će sedeti Boris Tadić?

Reč ima narodni poslanik Vlado Sekulić, a neka se pripremi narodni poslanik Zdravko Topalović, pa potom narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar je taman otišao, a hteo sam da ga pitam, on je izvestilac ispred Vlade, a da li je njegova preporuka bila ta što je završio specijalne studije kod gospodina Dragišića na Fakultetu bezbednosti. Inače, gospodin Dragišić je glavni savetnik DS-a za vojnu i bezbednosnu problematiku, zajedno sa gospodinom Aleksandrom Radićem, a tu je gospodin Bulatović, zatim Svetko Kovač i Jočić, šef VOA - Vojnoobaveštajne agencije. Deluje kao da su oni pisali ovaj predlog zakona, jer, jednostavno, ovde je preneta nit i sagledava se sukob između Vlade i predsednika Republike koji zastupa DS.
Gledajući zakon, već u članu 1. se vidi da nije data ista važnost obaveštajnim službama, a ne samo bezbednosnim. Konkretno mislim na SID, to vam je Služba za istraživanje i dokumentaciju. Gospodin ministar je juče rekao da se ta služba ukida, pa sada postavljam pitanje gospodinu ministru - da li su zaposleni u toj službi sada, da se tako izrazim, spavači, pa će jednog dana ministar da ih aktivira i oni će se ponovo uključiti? Gde su ti ljudi razvrstani? Tu je konkretno zapostavljena VOA.
Kaže se da pripadnici službi bezbednosti ne mogu biti članovi političkih stranaka i da moraju da budu nepristrasni i politički neutralni.
Kada sam nabrojao sve ove ljude koji su sigurno učestvovali u izradi ovog zakona i koji se eksponiraju, uvek na strani DS-a, da li je tačno to što piše u zakonu, da li je i u stvarnosti tako?
Takođe, kaže se "bezbednosno-obaveštajna politika Republike Srbije". Pa, reč "politika" ne ide uz obaveštajne službe, jer obaveštajne službe ne treba da se bave politikom, nego nekim svojim ingerencijama i svojim zaključcima i rešenjima po kojima treba da rade. Bezbednosno-obaveštajni sistem je pun nepreciznosti i to se može sagledati u članu 4, a dokaz za to je da još uvek nije formiran republički organ za nadzor i kontrolu rada svih obaveštajnih i bezbednosnih sistema.
Kada će savet biti osnovan i koja će biti njegova obaveza prema Odboru za bezbednost Skupštine Srbije? Nejasno je ko formira biro za koordinaciju rada službi bezbednosti i u čijoj je on nadležnosti. Napisali ste samo pod čijim je nadzorom; Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada, savet za nacionalnu bezbednost, svi nadziru, a ko je faktički nadležan to ćemo tek videti u nekom periodu koji dolazi.
Vojnoobaveštajna agencija (VOA) nije bezbednosna agencija, već obaveštajna, a svrstava se u službe bezbednosti.
U delu koji se odnosi na nadležnost spominju se i drugi nadležni državni organi. Nije jasno koji su to drugi nadležni organi i zašto se izdvaja grad Beograd, da li zato što je najveći grad ili ima nekih drugih pretenzija u ovom zakonu?
U zakonu se koristi izraz - delatnost. To je nešto što stvarno... Evo, kada se pročita malo o svim bezbedonosnim ili obaveštajnim agencijama, reč delatnost se koristi kao izraz za neke subverzivne delatnosti protiv države; delatnošću se bave ljudi koji su protiv naše države, neprijatelj se bavi delatnošću. Pravi izraz za ove službe je da one imaju svoje ingerencije i svoje zadatke, a delatnost, to je već za neke subverzivne i druge delatnosti i to je neprimereno za ovaj deo zakona.
Savet za nacionalnu bezbednost, po vama, treba da donosi zaključke kojima usklađuje i usmerava saradnju službi bezbednosti sa službama bezbednosti stranih država i međunarodnih organizacija. Zar to nije nadležnost Skupštine? Po ovome svemu, i u Ustavu kada se pročita, nadležnost Skupštine je da nadzire i da ona reguliše ovaj deo.
Nelogično je da savet ima veće ingerencije od skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost, samim tim što su poslanike, članove Odbora za odbranu i bezbednost, birali građani Srbije. Ko bira članove ovog saveta? Članovi saveta su navedeni: predsednik Republike Srbije, predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, direktori službi bezbednosti. Nigde se ne spominje predsednik Skupštine, ni predsednik Odbora za odbranu i bezbednost.
Član 7. je neustavan, jer po članu 99. Ustava, tačka 6, Skupština Srbije reguliše nadležnost bezbednosnih agencija. Tačno piše da Narodna skupština nadzire rad službi bezbednosti.
Besmisleno je da šef kabineta predsednika Republike bude sekretar po položaju; predsednik Republike nema nadležnost nad službama bezbednosti, što se vidi u članu 112. Ustava.
Članovi 7. i 8. pokazuju direktni sukob predsednika Srbije i predsednika Vlade, ili je to podela po interesnim opredeljenjima. Konfuzija se vidi posebno u članu 8. gde su nabrojani savet, biro, kancelarija, a ko će tu šta raditi, ko koga tu kontroliše, niko ne zna.
U članu 9. je neustavna odredba. Član 112. Ustava reguliše nadležnosti predsednika. Predsednik nema nikakve nadležnosti nad bezbednosnim agencijama. Savet radi, a biro usklađuje. Biro je volšebno postao važniji od saveta. Umesto da je savet obavezan da sarađuje sa nadležnim državnim organima, vi terate državne organe da su dužni da sarađuju sa savetom.
Posebna priča su načela nadzora, načela političke, ideološke i interesne neutralnosti. Šta je interesna neutralnost? Valjda je interes svih ovih službi da rade u interesu građana Srbije i Republike Srbije. Ova interesna neutralnost bi mogla i drugačije da se definiše.
U praksi se zna da dok služba bezbednosti operativno radi ne može se informisati javnost. Kaže se da sednice Odbora mogu biti zatvorene za javnost. To je nešto za šta bi moglo da se kaže da je i pametno urađeno. Ali, prevashodno treba da se neke zatvore baš zbog četiri "jahačice apokalipse" - Nataše, Sonje jedan i dva, i zbog gospođe Biljane. Po ovome sam očekivao da ćete i njih pozivati na sednice Odbora za bezbednost. Treba ih nekada zatvoriti baš zbog ovih neprijatelja koje sam naveo, neprijatelja građana Srbije.
Nejasno je kako će se regulisati kontrola primene mera koje odstupaju od prakse, od proklamovanih ustavnih načela: kontrolisanje telefona, razgovora, kretanja, tajno praćenje i tako dalje. Nigde nije regulisano ko će odobriti i pod kojim uslovima se sprovodi neposredni nadzor.
Zašto rad službi bezbednosti nije uređen ovim zakonom, već će se urediti posebnim zakonom? Evo jedne nelogičnosti, posmatrano sa ekonomskog i finansijskog aspekta: biro se osniva, tu dolaze novi zaposleni, vozila, osnovna sredstva, obrtna sredstva, a u razlozima za sprovođenje ovog zakona se kaže da nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Ovde očito neko laže i iznosi netačne činjenice.
Ujedno, hteo bih, gospodine Duliću, da mi zaustavite vreme jer želim da postavim ministru pitanje koje je baš vezano za ovo. Izvinjavam se, možda sada ministar za lokalnu samoupravu neće znati da odgovori, ali trebalo bi.
Da li je tačno da gospodin Svetko Kovač, koji je penzionisan krajem 2005. godine u činu generala, i dalje radi na radnom mestu direktora ili načelnika Vojno-bezbednosne agencije, iako je penzionisan već dve godine? Šta ga kvalifikuje za to mesto i koje je to rezultate postigao da kao penzioner bude načelnik VBA? Da li je i koliko ostvario radnog staža? Kako je realizovao težišni zadatak, konkretno mislim na obezbeđenje ministra vojske, ubijenog Pavla Bulatovića? To je bio njegov prvi zadatak.
Da li je Svetko Kovač član Upravnog odbora Jugoimport - SDPR-a, Savezne direkcije za promet robnih rezervi sa posebnim namenama? Da li je i ministar Šutanovac član Upravnog odbora SDPR-a?
Da li gospodinu Svetku Kovaču sin radi u SDPR-u, a ćerka u kabinetu Tadića? Po kom osnovu je dobio i stekao kuću pored VMA, u Raškoj ulici?

Reč ima narodni poslanik Zdravko Topalović, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo, građani Srbije, u Predlogu ovog zakona u većini članova se Vlada poziva na Ustav, što bi trebalo da bude tako, ali u praksi bezbednosnih službi se ne libe da prekrše članove Ustava koji se odnose na osnovna ljudska prava i slobode zagarantovane Ustavom. Najčešće se krše članovi 39. Ustava Srbije, sloboda kretanja, nepovredivost stana, član 40, član 41. tajnost pisama i drugih sredstava opštenja. Ta kršenja Ustava od strane bezbednosnih službi su najizraženija u slučajevima kada se privode, prisluškuju, prate porodice i prijatelji srpskih junaka, haških optuženika. Ovim zakonom nisu predviđene nikakve kaznene odredbe za pripadnike službi bezbednosti koji prekrše svoja ovlašćenja kršenjem Ustava.
Kažete da BIA, VBA i VOA predstavljaju jedinstven deo bezbednosno-obaveštajnog sistema Republike Srbije. To nije tačno. Vladajuća koalicija je rukovodeća mesta u službama i u savetu za nacionalnu bezbednost podelila prema stranačkoj pripadnosti i prema saradnji sa stranim obaveštajnim službama.
Sada zamislite sastanke saveta za nacionalnu bezbednost: predsednik Republike Srbije iz DS-a, simpatizer, a možda i saradnik nemačke obaveštajne službe BND; predsednik Vlade, koji se još nije obavestio kojoj obaveštajnoj službi je naklonjen; ministar odbrane iz Demokratske stranke, koji ima završen obaveštajni i špijunski kurs u Garmišu od strane BND; ministar pravde iz DS-a; načelnik Generalštaba Vojske Srbije, koji je u rođačkim vezama sa predsednikom Srbije i oficir Nacionalne garde iz Ohaja; ministar policije iz DSS-a. To je sastav nacionalnog saveta za bezbednost. Kako stvari stoje, savetom predsedava ambasada SAD, potpomognuta od strane CIA, BND, MI 5, MI 6.
U delu zakona koji se odnosi na nadzor nad radom službi bezbednosti kažete da se posebno uređuje sadržina nadzora od strane Skupštine.
Kao poslanik imam utisak da skupštinski Odbor za bezbednost nije uvek obavešten o radu naših bezbednosnih službi kao što su obaveštene strane obaveštajne službe koje vršljaju po Srbiji.
Evo kakva je kontrola Skupštine nad službama. Na jednoj od prethodnih sednica postavio sam pitanje ministru policije da li je tačno da u Bezbednosno-informativnoj agenciji posle petooktobarskog puča postoji odeljenje koje se bavi opozicionim strankama i organizacijama patriotske orijentacije i da li se poslanici iz te opcije prisluškuju i prate. Znate li kakav sam odgovor dobio? Da ministar policije nije nadležan za to, a zamislite, član je saveta za nacionalnu bezbednost. Da li nije hteo da mi odgovori ili je neobavešten kao i njegov predsednik Vlade?
Gospodo iz bezbednosnih službi, nemojte se baviti srpskim herojima koji izmiču haškoj inkviziciji, ostavite na miru njihove porodice i prijatelje. Bavite se bezbednošću građana Srbije, očistite svoje redove od stranih obaveštajnih službi i maksimalno neutrališite njihovo dejstvo u Srbiji. Pustite političke stranke patriotske orijentacije i antihaškog opredeljenja, a svoj rad fokusirajte na nevladine organizacije kojima rukovode Kandićka, Biserko i Liht, koje predstavljaju CIA, BND, MI 6 i otvoreno prizivaju totalnu okupaciju u Srbiji. Neka vam uzor budu ruske bezbednosne službe koje se uspešno suprotstavljaju takvim pojavama u Rusiji.
Ako donosite ovakav zakon, onda ga bar poštujte, a pogotovo Ustav, iznad koga ni vi ne možete i ne smete da delujete.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta. Narodni poslanik Vjerica Radeta ustupa vreme Zoranu Krasiću.

Ovo je jedan od poslednjih zakona u pripremi izbora. Verovatno će gospodin Dulić 14. da raspiše izbore, pošto računa da će uspešno da završe sa svim zakonima koji se tiču predsednika Republike. Znači, imali smo Ustavni sud, odbranu, vojsku, diplomatiju juče, evo, danas imamo i ovo, i na taj način se kompletira jedan deo izvršne vlasti koji bi morao da bude u rukama Demokratske stranke. To je jedna celina.
Sada, putevi su različiti; ovaj put je, naravno, pogrešan, put koji nema pravnog i ustavnog osnova. Moram da vas podsetim na jednu stvar, da Ustav tačno propisuje nadležnosti predsednika Republike. Kada kažem predsednika Republike mislim na organ, a ne na personu koja trenutno obavlja tu funkciju.
Predsednik Republike radi ono što je propisano Ustavom. U Ustavu je samo na jednom mestu navedeno da je dužan da radi nešto po nekom zakonu, a to je Zakon o vojsci. Nema više nijednog zakona kojim može predsednik nešto da se obaveže, sve drugo je njegova ustavna nadležnost.
Ekspert Demokratske stranke za obaveštajni rad Milan Marković, predavač kod Dragišića, inače, taj fakultet Dragišićev i tvorac ovih bezbednosnih propisa, i tako su jasno zakoračili u nešto što se zove neustavnost... Koliko je to neustavno, a moram da kažem i nelogično, dokazuje i činjenica da ako ove dve agencije unutar vojske imaju nekih dodirnih tačaka sa vojskom i predsednik Republike po Ustavu jeste komandant vojske, jer komanduje vojskom, onda kada je u pitanju ova druga, civilna, predsednik Republike apsolutno nema nikakvu nadležnost.
Moram samo da vas podsetim da u ovoj oblasti imamo i tajnih uredbi i tajnih propisa. Oni su nasleđeni još iz perioda SFRJ, propisi koji nigde nisu objavljeni, a obavezuju državnu bezbednost. To bi u novom žargonu Marković i Dragišić rekli - pravila postupanja, pravila službe i pravila struke, a tajna uredba. Celokupni posao, kada su u pitanju ove informativne bezbednosne službe, svodi se na to kako da stavimo u okvire zakona nezakonito delovanje. Naravno da je to nemoguća misija. Kako bi neko mogao da bude špijun po zakonu? To je nemoguće. Samo jedna kategorija državnih službenika su špijuni po zadatku i po zakonu, i to su ambasadori, oni su zvanični špijuni države iz koje dolaze u onoj državi gde obavljaju svoju funkciju, sve drugo je van zakona. Sada neko pokušava da nas ubedi da mi možemo to da stavimo u neki zakonski okvir. To je nemoguće.
Onda nam se predlaže nešto što je odraz demokratije i odraz transparentnosti, pa se kaže - sve službe će biti pod kontrolom, demokratskom kontrolom i kontrolom javnosti. Sada da vidimo ko su to brendovi demokratske kontrole i kontrole javnosti. Predsednik Republike - zašto je on brend za demokratsku i javnu kontrolu? Ja ne vidim, možda je njegova vlast na neki način demokratska, jer ima legitimitet u izborima, ali to nije dokaz za demokratiju. Zašto bi javnost bila obezbeđena ukoliko on kao član saveta vrši kontrolu direktora Bezbednosno-informativne agencije? To su državni službenici, to nisu izabrana lica. To su nelogičnosti. Šta je nadzor? Kakav je to nadzor, ako ja ne mogu da uzmem predmet, spise u kojima postoje tragovi šta je urađeno u tom predmetu.
Kaže - savet za bezbednost će raditi u skladu sa strategijom. To je isto kao da su napisali - u skladu sa programom Srpske radikalne stranke ili sa programom Demokratske stranke. Zašto bi strategija ili program neke stranke obavezivali nekoga ko je zaposlen u BIA?
Vi ste to napisali. Ja ću da vam dam jedan konkretan primer, ja se bakćem sa njima odavno, znate, oni mene, ja njih itd. Da li vi znate da u UBPOK-u postoji jedna služba koja se bavi prisluškivanjem? Tamo je bio glavni neki Spasić, valjda je taj Spasić i dalje glavni. On je prijatelj sa Mlađanom Dinkićem, njemu Mlađan Dinkić kaže - naredi onim tvojim što prisluškuju da prisluškuju švalerke mojih prijatelja kako bih uveče kada se zapijemo negde ja imao čime da ih gustiram kao saznanjem. Čovek kaže - neću ja to da radim, jer to nije po zakonu i po Ustavu, i suspenduju čoveka sa posla. Naravno, Dinkić je oličenje demokratije i transparentnosti.
Samo da vas podsetim, G17 plus ima nekoliko sporova pred sudovima, jer su koristili usluge bivših radnika obaveštajnih agencija da im pronađu dokaze da je Neda Arnerić glasala iz Bodruma i da provere još neke stvari. Evo, pred Prvim opštinskim sudom postupak je u toku. Znam, nisu isplatili čoveka, znate ono, FIA, što beše onaj Vuk, Vulf, Volf, šta li je, vukodlak neki. Vidite, Mlađan Dinkić je sve u nekoj mistici i sve on te tajne obaveštajne službe... Ali, nikako da dobijemo, gospodine Batiću, odgovor na pitanje gde su one pare sa Kipra. Nikako da dobijemo te pare.
Vidite sada, Marković je pobegao zato što zna da sam izašao; kako on mene može da ubedi da je to demokratsko i javno, nemoguće. Po Ustavu mi treba da rešimo pitanje bezbednosti, ali ne treba valjda osnove bezbednosti da rešavamo. Treba da rešimo kako će oni koji su na vlasti da sede za istim stolom i da kontrolišu nešto, a jedan, drugi, i treći i peti neće da daju ništa. Oni ovako ne mogu da razgovaraju, a tamo će da razgovaraju i da razmatraju pitanja bezbednosti. O kakvoj crnoj bezbednosti oni da razgovaraju? Jedan od mojih prethodnika je precizno naveo ko radi za koju službu i koja služba koga od njih gura da bude na funkciji ovde. Još nije rešeno ko je dao onaj CD Amerikancima. Mnoge stvari još nisu rešene. Nije rešeno, nije u zatvoru. Da je u zatvoru, bilo bi rešeno.
Drugo, mi se uopšte ne bavimo pitanjima ko je radio u tim službama. Verovatno rade ljudi koji mnogo vole pare, jer oni začas promene stranu. Gde su pare, i menjaju stranu.
Sada samo nešto da vas obavestim, pošto vidim da patite od neobaveštenosti. Nekada je američka ambasada imala ekonomskog savetnika i taj čovek je bio 10 godina ekonomski savetnik u onoj Jugoslaviji. Njegove procene roda u poljoprivredi i bilansa bile su nepogrešivo tačne kada se u novembru jedne godine daju procene za sledeću godinu, a sva naša ministarstva, privredne komore, statistike su pravile velike greške i nisu mogle da pogode niti bilans, niti koliki će biti rod.
Kada su se interesovali kako taj ekonomski savetnik sve to zna, došli su do zaključka da vrlo lepo čita naše novine.
U našim novinama imate sve i svašta, sve je transparentno i sve je javno. Sve se unapred najavljuje. Ovde ima ova balkanska grupa, ove žene, "Bird", ima ovih drugih agencija koje lepo skupe sve to i završe posao. Gde su naše agencije i čime su to sprečili? Nema ih. Kada se napravi savet za bezbednost biće sprečeno. Neće. Znači, nije problem u zakonu, problem je u onome ko treba da sprovede zakon, da li on može i da li on hoće.
Ovi koji su na vlasti sprovode zakon na svoj način, tumačeći ga tako - stara se, koordinira, može da bude samo ovoga, samo onoga, a ne šta se dešava i šta se priprema. Jer, sve ove službe treba da nas zaštite. Kako? Pre svega, preventivno. Kako one nas preventivno štite? Toliko loše, a dokaz za to je činjenica što ja pre njih saznam šta će da se desi. Ja bih verovatno morao da budem poslednji koji treba da sazna. Koliko stvari vi poslanici znate pre nego što dobijete bilo koje zvanično obaveštenje o tome šta se sprema?
Zašto onda donosimo zakon? Da malo uredimo ove službe, da se koalicija ne posvađa ko će koga da prati. Što ne zahvatiste zakonom one koji bez bilo kakvog osnova prate, da li sa Fruške gore, jer imate opremu od milion evra i možete da slušate šta god hoćete?
U američkoj ambasadi u podrumu postoji prostorija u kojoj se sluša sve, sve se sluša novim prislušnim uređajima. Oni su bili i ovde u Skupštini, pa smo ih isterali pre dve godine. Jeste, jeste, Sekulović je radio sa njima, i Šutanovac, gore je bila ona kancelarija gde su bili. Pa smo digli dreku - pobegoše. Ja s vremena na vreme pravim neku inspekciju ponovo, opet ću da ih oteram. Znate gde su pobegli? Na "Beograđanku". Odande lepo sve snimaju, gledaju, sve je jasno.
Sve je jasno, samo nije jasno zašto nas ova vlada, bre, ovoliko zamajava. Zamajavaju nas, naprave konflikt između navijača i policije da bi se skrenula pažnja sa nečega što je vrlo bitno. Pa onda nađu nekog poslanika, juče su nam uzimali krv da nam bude to atrakcija za sledećih pet dana da se priča o tome. Čujem da će da vas mere koliko ste teški, samo da bi se odagnale misli i pažnja građana sa onoga što je bitno na ono što je periferno, da bi se narod zabavljao. Naravno, ja u toj zabavi ne učestvujem.

Zahvaljujem se. Izvolite, gospodine Batiću, po Poslovniku, a neka se pripremi narodni poslanik Srboljub Živanović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko nedelja zatražio sam informaciju o jednoj temi koja zvuči bizarno, ali pokazuje pravu prirodu ove vlasti - pljačku i lopovluk.
Pokazao sam sa ove govornice tri odluke koje je potpisao generalni direktor "Železnica Srbije" gospodin Milenko Šarančić o adaptaciji i rekonstrukciji staničnog WC-a na železničkoj stanici u Kraljevu. Tu je kamera, to su te odluke. (Pokazuje papire.) Bilo bi smešno, ali je tužno. Adaptacija, odnosno rekonstrukcija staničnog WC-a, po ovim odlukama, trebalo je da košta pet i po miliona dinara.
Verovatno pokušavajući da istraže ovo što sam govorio... Ali, mi poslanici Demohrišćanske stranke Srbije u poslaničkoj grupi LDP imamo, naravno, insajdere i imamo informacije, i ovo je informacija o radovima na adaptaciji staničnog WC-a u Kraljevu, koju je Direkcija za infrastrukturu, Sektor za investicije, dostavila generalnom direktoru. Ta informacija objašnjava šta će to da urade da bi ga adaptirali, pošto je sanitarni inspektor svojevremeno zabranio upotrebu tog WC-a. Ovde se navode i firme koje će da izvode te radove: jedna iz Lešnice, druga iz Loznice i treća iz Sevojna.
Ovo će svaka zanatska radnja iz Kraljeva ili okoline, predgrađa Kraljeva da uradi za nekoliko dana. Ponavljam, pet i po miliona dinara, sedamdeset hiljada evra. Evo kako to grandiozno zdanje izgleda. Njegova površina je... Ovo je slika od 21. avgusta 2007. (Pokazuje sliku.) Svejedno, a ovo je, navodno, ali ne mogu da verujem, slika od 23. novembra, od pre nekoliko dana, posle mog traženja informacije. (Pokazuje sliku.) Ispade da ništa nije urađeno. Ovo je kao kuća strave.
Ali, da sve ovo zaboravimo. Prema ovoj informaciji, taj objekat koji se rekonstruiše, odnosno adaptira ima ukupno 39 kvadratnih metara. Raspitao sam se kod ljudi koji se bave građevinom. Stanovi se prodaju, ne u centru Beograda, ali u okolini, recimo u Obrenovcu komforan stan sa centralnim grejanjem je između 400 i 550 evra.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Ovo je 70 hiljada evra. Moglo je da se završi i da se stave španske pločice, za sedam hiljada evra. Oni su opljačkali preko 60 hiljada evra, opljačkali. Hoće li da reaguje tužilac na ovaj lopovluk? Moglo je da se napravi četiri-pet stanova za železničare.
(Predsednik: Hvala, gospodine Batiću, vreme vam je isteklo.)
Završavam. To je slika i prilika Srbije. Isti oni koji zabranjuju promocije i tribine u Aranđelovcu, oni lažu, kradu, pljačkaju i otimaju, što ovaj primer najbolje potvrđuje.

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a neka se pripremi narodni poslanik Saša Valjarević. Izvolite.