Dame i gospodo narodni poslanici, jasno je i nama u Skupštini Srbije, jasno je i Vladi Republike Srbije, jasno je i građanima Srbije da ovo što danas imamo pred nama, o čemu raspravljamo, nije u stvari ono što je trebalo da se nađe pred nama u ovom trenutku.
Naime, Ustav Republike Srbije i Ustavni zakon nalažu da Skupština Republike Srbije pre raspisivanja predsedničkih izbora usvoji zakone o službama bezbednosti, a ne dokument koji danas ovde imamo, koji nosi naziv Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Očigledno je da se vlastima žuri, ili bar jednom delu vlasti, da što pre raspišu izbore pa pokušavaju ovako providno da neku formu, navodno, ispune da bi te izbore raspisali. U takvoj situaciji Vlada Republike Srbije je izabrala slobodnu temu i, nažalost, ni na tu slobodnu temu nije odgovorila.
Naime, ovo što je pred nama moglo bi i da se prihvati i ozbiljno razmatra da je uredilo neke elemente koji su vezani za funkcionisanje službi bezbednosti u Srbiji. Ovakav zakon koji definiše osnove za funkcionisanje službi bezbednosti u Srbiji morao je da definiše, prvo, koje to službe bezbednosti postoje u Srbiji; da definiše njihove nadležnosti, da ih razgraniči, da se one u svom funkcionisanju ne preklapaju; zatim, da potpuno i precizno definiše organe i tela koja rukovode ovim službama, da jasno reši na koji način naše službe mogu da sarađuju sa istim službama drugih država i, na kraju, da kvalitetno uredi nadzor nad radom ovih službi. Ovaj predlog je vrlo površno neke stvari ovde pomenuo, nije ušao u suštinu ovih problema i nije na ova pitanja odgovorio.
Zbog vremena koje imam na raspolaganju sada ću prekinuti, a detaljno ću ukazati na primedbe koje imam i koje mi kao SRS imamo na ovaj predlog kada dođe rasprava o amandmanima na ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem se. S obzirom na to da je potrošeno vreme za raspravu svih poslaničkih grupa, zaključujem načelni pretres.
Pre pauze, reč ima narodni poslanik Vladan Batić, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, samo sam pročitao doslovce ono što u ovim odlukama piše, ali sam, naravno, i proverio. Nije tačno da je stanični WC od železničke stanice u Kraljevu udaljen nekoliko stotina metara. Nije to na drugoj železničkoj stanici, nego na istoj. Udaljen je maksimalno 30, 40 do 50 metara, a kad se izađe iz voza desetak metara bočno.
Drugo, u ovoj informaciji piše do detalja šta je sve trebalo da se uradi. Piše šta je do sada urađeno i šta još preostaje da se uradi. Ilustracije radi, pominje se da treba da se urade unutrašnji pregradni zidovi, armirana betonska ploča, spušteni plafon od vodootpornog gipsa, između ostalog prilaz i kabina za hendikepirana lica, a piše šta je urađeno. Ništa od ovoga što sam pomenuo nije urađeno i ne navodi se da treba da bude urađeno, navodno će još da se uradi stolarija, da se montiraju sanitarije i ugradi odgovarajuća elektro-galanterija.
Još nešto, da je udaljen 100 ili 200 metara i da se stavlja nova vodovodna i kanalizaciona mreža, to je par hiljada evra, čak da je tako, a nije tako. Sve u svemu, ponavljam ponovo, ovo može da košta do 7.000 evra, a ne 70.000 evra.

Srđan Spasojević, odgovor, i onda zaista da prestanemo da razgovaramo o klozetima u Kraljevu.

Gospodine Batiću, ovo što je predsednik rekao zaista bi bio red, ali moram da vam kažem da ste pogrešno protumačili ono što sam rekao. Dakle, ukupno je urađeno između 300 i 500 metara novih kanalizacionih cevi. Nisam rekao koliko je udaljen WC od stanične zgrade jer živim u tom gradu 40 godina i znam koliko je udaljen. Dakle, ugrađeni su i novi filteri; potpuno je rekonstruisana i elektroinstalacija i za uvođenje parnog grejanja, i kompletna kanalizaciona mreža je urađena.
Dakle, da je bilo šta, gospodine Batiću, sporno... Pa, mi smo pokazali ovaj dokument u želji da se uverite u ono što je urađeno. Prema tome, niko ovde ništa nije sakrivao. Vrlo je korektno sa naše strane, pokazali smo vam, dali smo vam ovaj papir da vi pogledate i da se uverite. Još jedanput ponavljam, projekat je uradio CIP, odobrio ''Kirilo Savić'' i tačno se vidi ko su izvođači ovih radova. Zaista više o ovome ne bih imao šta da kažem i mislim da smo bili dovoljno transparentni. Hvala.

Pauza. Nastavak rada u 15.00 časova.
(Posle pauze – 15,00)

Nastavljamo rad.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ODBRANI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dejan Perjaničić, Zoran Krasić, Stefan Zankov, Aleksandar Martinović, Milan Avramović, Petar Jojić, Momir Marković, Miletić Mihajlović, Igor Bečić, Vjerica Radeta, Sreto Perić, Zlatan Jovanović, Veroljub Arsić i Nenad Čanak, kao i amandman Odbora za odbranu i bezbednost. Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima. Primili ste izveštaje Odbora za odbranu i bezbednost i Zakonodavnog odbora.
Zakonodavni odbor je, saglasno članu 146. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, odbacio kao neblagovremene amandmane narodnih poslanika Radovana Radovanovića na čl. 2, 10. i 29. i profesora doktora Nebojše Ranđelovića na član 4.
Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 9. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Skupštine Republike Srbije. Izvolite.

Bili smo, kolega Albijaniću, dame i gospodo narodni poslanici, strpljivi, sačekali smo duže nego što je vreme uobičajeno za pauzu i, pošto je pauza prošla, od vas tražim da nam objasnite ko će u ime Vlade Republike Srbije prisustvovati na sednici.
Niko u zgradi nije primetio Dragana Šutanovca, da li je na nekom logorovanju u Ohaju, gde se nalazi, to zaista ne znam, ali ne možemo bez ovlašćenog predstavnika Vlade da počnemo raspravu o ovoj tački dnevnog reda. Ni ovaj Čovićev bivši kadar, Jovičić, koji ulazi, ne znači ništa. Dakle, koji ministar, ko predstavlja Vladu Republike Srbije?
Zakon o odbrani, Zakon o Vojsci, zakoni su koji ne samo da proističu iz Ustava, već su privukli veliku pažnju javnosti i časnih oficira, kao i onih koji su zbog takvog ministra, takvog bivšeg ministra odbrane Borisa Tadića, i takvog predsednika države, nažalost, iz svoje službe istupili, što voljno, što nevoljno, zbog načina na koji su to uradili oni kojima nije stalo do Vojske, a to su aktuelni vlastodršci - predsednik Republike, ministar odbrane i Ponoš, kao i svi oni koji sistematski urušavaju ugled srpske vojske.
Prema tome, gospodine Albijaniću, mi smo se, poslanici SRS-a, i zbog amandmana i zbog veoma velike važnosti koju svi građani pridaju značaju naše, srpske vojske i odbrani naše zemlje, pripremili za ovu raspravu, ali je to besmisleno, mada znam da ćete vi pažljivo da slušate i da pratite šta ćemo da kažemo i kako su nam čvrsti i jaki argumenti. Želim samo da nam objasnite zašto ste počeli sednicu kada vidite da u sali nema ovlašćenog predstavnika predlagača, odnosno nema predstavnika Vlade? Gospodin Zoran Krasić, čiji amandman je prvi u nizu na zakon o odbrani, kao i svi poslanici, srpski radikali, nemaju adekvatnog sagovornika u sali.
Pro forme radi, misli Dragan Šutanovac da je adekvatan sagovornik zato što je, eto, spletom nesrećnih okolnosti, ministar odbrane, što je strašno i poražavajuće i za oficire i za svakog građanina Srbije. Ali, to bismo morali da prihvatimo kao de fakto stanje, dok se okolnosti ne promene i dok on ne ode sa mesta ministra odbrane.
Ovako, sklon je da pravi diplomatske incidente i skandale. Malopre sam čula za nešto što se desilo pre nekoliko dana u italijanskoj ambasadi, ali, uz sve to, to je bruka i to je odgovornost DS-a.
Kao poslanik, ni ja, niti ijedan srpski radikal, ne možemo da prihvatimo da imamo, navodno, ozbiljnu raspravu o odbrani, o Vojsci, a da nemamo ovde ministra koji će nama da odgovori na pitanja.
Primili smo mišljenje Vlade, možete da nađete tamo, u članu Poslovnika, čak i neku prazninu i da kažete - pa, nije u ovom trenutku potrebno, ili je sprečen, ali to nas ne opravdava pred građanima. Bez obzira na naše suprotstavljene političke stavove, ja sam samo deo onoga, i u političkom, i u stručnom smislu, iznela šta mislim o aktuelnom ministru odbrane Draganu Šutanovcu. Pre nekoliko dana i te kako je javnost pratila, to znam po pozivima koje sam primila, verovatno i vi i ostale kolege srpski radikali, od oficira koji su pratili sednicu, kada smo govorili o zakonu u načelu. Videli ste i sami da se nismo puno zadržavali na pojedinačnim rešenjima, jer, jednostavno, nije bilo vremena.
Sada, kada o tome možemo sasvim otvoreno da razgovaramo, s našim zaista jakim argumentima, treba nam sagovornik iz Vlade Republike Srbije, neko ko će sa nama aktivno da učestvuje u diskusiji, kako bismo mogli da ubedimo one neverne Tome, a njih je malo u Srbiji, da smo mi srpski radikali u pravu i da Vojska i njen ugled mogu da se povrate samo smenom vlasti i izborom pravog predsednika države, kao i promenom na čelu Generalštaba, što će gospodin Nikolić uraditi odmah čim stupi na predsedničku dužnost. Hvala.

Hvala vam, gospođice Jovanović, na ovim primedbama.
Mišljenje Vlade je dostavljeno, kao što sam rekao na početku. Naravno, pročitaću i obaveštenje koje ste svi vi, narodni poslanici, dobili: ''Narodnoj skupštini Vlada je dostavila Predlog zakona o odbrani, Predlog zakona o Vojsci Srbije. S tim u vezi, obaveštavam vas da su za predstavnike Vlade u Narodnoj skupštini prilikom razmatranja navedenih predloga zakona određeni Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i predsednik Vojislav Koštunica.''
Dakle, očekuje se dolazak gospodina Markovića u Skupštinu. Naravno da su adekvatni sagovornici narodni poslanici, jer narodni poslanici odlučuju o prihvatanju ili odbijanju amandmana, a Vlada se već izjasnila, pa zaista molim da radimo po dnevnom redu, da ne gubimo dragoceno vreme, a ministar će svakako stići. Hvala vam.
Po Poslovniku, narodni poslanik Momir Marković.

Ne znam, dame i gospodo, dokle će se praviti farsa od ove skupštine, od odlučivanja, od usvajanja zakona i amandmana, jer Vlada je obavezna da sedi ovde. Ministar je obavezan, jer on može, ima i pravo i ovlašćenje, da neke od amandmana prihvati.
Ovo je, bukvalno, prvo, zloupotreba, a drugo, ponižavanje Narodne skupštine.
Ako nam dođu pomoćnici pomoćnika i činovnici iz ministarstva, mogu da sede i slušaju; nemaju pravo da prihvate amandman, nemaju pravo ni da daju primedbe, niti da izađu ovde i da poslanicima objasne zašto Vlada ne prihvata određene amandmane.Predlažem, odnosno, u ime Poslaničke grupe, zahtevam da predsedavajući da pauzu dok neko od ministara ne dođe i ne sedne ovde i odgovara narodnim poslanicima, jer su ovi zakoni među najvažnijim zakonima koje ova država donosi.