Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog ovog zakona nije dobar i mi ga nećemo prihvatiti, što se tiče SRS, nećemo za njega glasati. Moram reći da ovaj predlog zakona ne mogu da poprave ni amandmani, a ne može ni hiljadu stručnjaka. Ne može hiljadu stručnjaka ovo iz mrtvih izvući, jer se radi o jednom predlogu zakona koji više liči na zakon o terorizmu, nego na zakon o obaveštajnim službama. Ovo je zakon kao što je bio darovni ustav i meni ovo nagoveštava da je u toku priprema za novogodišnje praznike, ovo liči na jedan novogodišnji paketić.
Da pođemo redom. Član 1. stav 2, ova formulacija u stavu 2. je vrlo problematična: "U Republici Srbiji zabranjeno je osnivanje i rad službi bezbednosti mimo odredaba ovog zakona". Možda, dame i gospodo, neki u ovoj skupštini i u ovoj državi znaju da smo imali mimo zakona određene službe, a možda imamo i trenutno, pa im se ovde formalno sa jednim papirom preti da više ne mogu da deluju kao obaveštajne službe na teritoriji Republike Srbije. Valjda se podrazumeva da niko ne može osnivati bilo kakve obaveštajne službe mimo onoga što propisuje zakon.
Kako je trebalo u stavu 2. člana 1. formulisati i definisati ovu odredbu? Dame i gospodo, ovako možete na sve članove dodavati da je u Republici Srbiji zabranjeno osnivanje drugih saveta za nacionalnu bezbednost, da je u Republici Srbiji zabranjeno osnivanje biroa za nacionalnu bezbednost, da je zabranjeno osnivanje kancelarije za rad saveta i da ne nabrajam. Dakle, na svaki član ovaj stav je mogao biti dodat.
Šta je problematično u članu 2. predloženog zakona? Kaže: "Službe bezbednosti deluju na osnovu i u okviru Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata, strategije nacionalne bezbednosti, strategije odbrane i utvrđene bezbednosno-obaveštajne politike Republike Srbije." Gospodine ministre, ovog puta bih učinio jedan izuzetak da siđem sa govornice i da vas sačekam da SRS i njenim narodnim poslanicima objasnite i da nas upoznate na osnovu kojih će to drugih propisa i opštih akata da deluju službe bezbednosti. Da li možete, gospodine Markoviću, da odgovorite na ovo moje pitanje? Ne možete? Ako postoji u zakonu normirano da će delovati u skladu sa Ustavom i zakonom, to se podrazumeva i to mi je jasno, ali mi nije jasno koji su to drugi propisi i opšti akti. Možete da odgovorite, gospodine ministre? Da pozovemo, gospodine potpredsedniče, direktore obaveštajnih službi da nam dođu i kažu na osnovu kojih drugih propisa i opštih akata će oni da deluju. Ovo preti velikim brojem zloupotreba, jer onaj ko bude primenio ovaj zakon će se pozivati na neki drugi propis, a ne na zakon i Ustav. Zbog toga je to vrlo opasno i problematično.
Gospodine ministre, vi niste u stanju da odgovorite na ovo pitanje zbog toga što nemate saznanja o tome koji će se drugi propisi primenjivati, a da za njih ne zna parlament Republike Srbije. Stvar je problematična. Da li su to uredbe, da li su to naredbe, da li su to obavezujuće instrukcije, da li su to pravilnici, da li su uputstva ili bilo koji drugi akt? Kada je u pitanju bezbednost države, ona mora biti pod kontrolom naroda i države i ne može niko da krije neke propise i propisuje mimo parlamenta i da ih da nekome ko treba da ih upotrebi u toku primene, jer to nije ustavna kategorija. Ko se god od Ustava udalji, to je vrlo opasna stvar po demokratiju u državi. Neće biti demokratije u ovoj državi ako ovo ostane kako jeste, a ovaj zakon treba da bude ogledalo demokratije, sa Zakonikom o krivičnom postupku.
Vi jeste sada, dame i gospodo poslanici iz vladajuće većine, na vlasti, sutra nećete biti. Dame i gospodo, šta da radimo onda? Naći ćete se u situaciji da će neki od direktora nadležnih službi propisati takav opšti akt po kome će da vas prate, da vas hapse, da vas ucenjuju, da čine sve što je protivustavno, a oni smatraju da im je dozvoljeno.
Dakle, dame i gospodo, građani Srbije, vi nemate saznanja po kojim propisima će službe bezbednosti da vas kontrolišu, prate, snimaju, prisluškuju, da prisluškuju vaše telefone ili prostorije, da vas ucenjuju, hapse i da ne nabrajam dalje, i da kontrolišu druga sredstva opštenja. Građani Srbije nemaju mogućnosti da saznaju. To je vrlo opasno, vrlo problematično. Ovo govorim zbog toga što poznajem te službe, jer sam u njima radio. Ovo pitanje je veoma važno zbog brojnih mogućih zloupotreba, a bilo ih je, vi dobro znate.
Zakonodavno telo, to znači Narodna skupštine Republike Srbije, neposredno ili preko nadležnog odbora mora da kontroliše sve službe bezbednosti u ovoj državi. Ovo je, po nama, ključno pitanje, na kojem insistiraju narodni poslanici Srpske radikalne stranke.
Dalje, dame i gospodo, ko predlaže i gde se usvaja strategija nacionalne bezbednosti i strategija odbrane? Ko je taj ko predlaže i ko je taj ko donosi odluku i usvaja i proglašava da se upotrebi? Gospodine ministre, da li možete da nam odgovorite ko je taj ko tu strategiju utvrđuje? Da, ja nemam pojma, a vi pa znate. Gospodine Markoviću, to vi pričajte onima koji su ovaj nakaradni predlog zakona napisali i predložili Skupštini.
Šta znači to što je predloženo u članu 2. stav 2. Predloga zakona - politički neutralno? Da li se ta neutralnost odnosi na unutrašnje političke odnose tih službi, da li se odnosi na koalicione političke partnere ili govorimo o političkoj neutralnosti prema opozicionim političkim strankama ili, pak, govorite o političkoj neutralnosti spolja, prema drugim državama? Šta vam ovaj termin znači? Tražim odgovor na ovo pitanje, jer mi nije jasno.
Da li ćemo se prema drugim zemljama, ovo je vrlo važno pitanje, dame i gospodo, i njihovim obaveštajnim službama ponašati neutralno ili ne? Da li ćemo na osnovu toga određivati i operativni rad naših službi bezbednosti, pa ćemo da kažemo da imamo neutralan stav prema zemljama Evropske unije, pa samim tim ne možemo obaveštajno delovati prema tim zemljama? Onda možda nećemo ni prema Americi, jer vi iz aktuelne vlasti težite i grabite ka NATO paktu, a možda nećete ni prema Rusiji, koja nam svesrdno pomaže da sačuvamo Kosovo i Metohiju. Gospodo, sumnjam da ćete tu vašu neutralnost koju propisujete usmeriti u pravom pravcu. Možete je samo usmeriti prema Tamilskim tigrovima.
Mi danas živimo u veoma opasnom vremenu, koje skoro nikada nije bilo opasnije za Srbiju kao državu i njen narod. Postavljam pitanje da li ćemo tu neutralnost pokazati kada je u pitanju suverenitet, teritorijalni integritet i bezbednost naših građana, kada je u pitanju teritorija Kosova i Metohije? Hoćemo li i tu neutralnost da pokažemo, da nas ne interesuje Kosovo i Metohija? Srpska radikalna stranka i te kako poklanja pažnju, zalaže se i ne da da bilo ko Kosovo i Metohiju uzme.
U članu 2. stav 3. Predloga zakona predlažete: "Pripadnici službi bezbednosti ne mogu biti članovi političkih stranaka." Postavljam pitanje i tražim odgovor, ko i u kom postupku utvrđuje činjenicu da li je neki pripadnik službe bezbednosti član neke političke stranke i kako se to utvrđuje? Postavljam pitanje - kako se utvrđuje da li je neki pripadnik službi bezbednosti član neke političke stranke?
Da li se to, dame i gospodo, utvrđuje ličnim izjašnjavanjem pripadnika i da li se to utvrđuje izveštajima svih političkih stranaka u Republici Srbiji? Da li taj pripadnik može biti član neke strane ili domaće nevladine organizacije ili neke strane i vladine i nevladine organizacije?
Idemo na Ustav. Šta kaže Ustav o tome, u članu 21, ima li ovde diskriminacije po političkom uverenju građana? Pravo na rad reguliše se i u članu 60. Ustava Republike Srbije. Postavljam pitanje – da li je pripadništvo nekoj političkoj stranci protivustavna kategorija? Nije. Ako je to ustavna kategorija, onda čovek može da se politički angažuje, naročito kada su u pitanju operativci i niži službenici u tim službama. Postavljam sledeće pitanje – da li ovaj princip važi i za rukovodioce službi bezbednosti tj. šefove ovih službi, direktore službi bezbednosti? Jer, u dosadašnjoj praksi je utvrđeno da partije na vlasti i te kako kontrolišu službe bezbednosti dovodeći na rukovodeća mesta upravo članove svojih partija, počev od prvih čelnika koji vode ove službe, do običnih šefova na lokalu.
Međutim, ovde se oštrica usmerava prema onim običnim činovnicima, prema sitnim operativcima koji su inače najmanje pripadnici, članovi vladajućih ili opozicionih stranaka. Imam saznanja da je DOS 500 pripadnika izbacio iz Službe dolaskom na vlast, a da je primio 300 novih, iz političkih stranaka.
U raspravi o pojedinostima ću govoriti kada je u pitanju nacionalni sastav i kada je u pitanju mesto i uloga opozicije. U ovom predlogu zakona opozicije nema, a u uporednom pravu i u susednim državama na čelu ovih institucija i radnih tela nalaze se ljudi iz opozicionih stranaka. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica Vesna Pešić. Nije tu. Zatim, narodni poslanik Milisav Petronijević, a neka se pripremi narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, eto nas opet posle nekoliko dana da u narednih nekoliko dana polemišemo o predlozima zakona koje vi ovde obrazlažete. Za početak, Ustavni zakon vas obavezuje da podnesete Narodnoj skupštini zakon o uređenju službi bezbednosti. Vi to niste uradili, vi ste podneli zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti, što nije isto. Dakle, tek sledi uređenje službi bezbednosti.
Kada su u pitanju službe bezbednosti, u članu 4. samo su nabrojane službe koje postoje. Ja ću član pročitati u celini, iz prostog razloga što je to početak sledeće priče: "Službe bezbednosti su BIA, kao posebna organizacija, Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane."
Što se tiče službi, samo je to, sve ostalo niste ispoštovali, da podnesete zakon o uređenju službi bezbednosti.
Kada je u pitanju nabrajanje ovih službi bezbednosti, samo da upozorim, sve tri nabrojane, ne govorim o onima koje još nisu obuhvaćene, mada tamo stoji da je zabranjeno osnivanje službi van toga, jesu u nadležnosti Vlade Republike Srbije. Uostalom, piše u članu 4 – kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane i kao posebna organizacija.
Molim vas da zapamtite da su nadležnosti Vlade Republike Srbije, što je logično i normalno, jer Vlada Republike Srbije je nosilac izvršne vlasti u Srbiji, da Vlada Republike Srbije uređuje i vodi politiku, usmerava i usklađuje rad organa itd. Zašto sam sve ovo rekao? Zato što je dalje samo napravljen jedan kermes, gde se ne vidi šta i na koji način treba da se reguliše.
Prvo, u članu 3, gospodine ministre, piše da je rad službi bezbednosti pod nadzorom Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, saveta za nacionalnu bezbednost i javnosti. Pitam vas, imajući u vidu višednevnu raspravu koju smo ovde vodili o Zakonu o predsedniku Republike, gde ste našli izvorište u Ustavu da predsednik Republike nadzire rad službi bezbednosti? Zašto to napominjem? Ustav vrlo jasno određuje nadležnosti predsednika Republike i niko više, ni zakon, ne može da mu da više, niti manje. Sećate se, gospodine ministre, te rečenice, kada smo vodili raspravu o Zakonu o predsedniku Republike? Tome nema mesta ovde, pogotovo nema mesta savetu za nacionalnu bezbednost, jer to nije razrađeno u zakonu.
Kada se pogleda treći deo videće se šta je suština ovog zakona, a suština donošenja ovog zakona je da predsednik Republike preuzme kontrolu nad službama bezbednosti, i to je cela priča. Pogledajte šta radi, šta usklađuje, o čemu se stara savet za nacionalnu bezbednost, ko ga čini, ko predsedava, ko ga opslužuje, ko operativno to radi. U stvari, vidi se da je suština ovog zakona u tome da se službe bezbednosti stave pod kontrolu predsednika Republike.
Gospodine ministre, tražim od vas da kažete gde je ustavni osnov za to da se predsedniku Republike dodeljuju ove nadležnosti, ako Ustav zabranjuje da predsednik Republike radi bilo šta što već Ustavom nije predviđeno, a suština je upravo u tome. Predsednik Republike saziva, predsednik Republike, zajedno sa predsednikom Vlade, predsedava, predsednik Republike potpisuje, šef kabineta predsednika Republike je sekretar saveta. Dakle, čak je i član biroa za koordinaciju službi. Dakle, sva vlast se koncentriše kod predsednika Republike. Gospodine ministre, to je suprotno Ustavu. Nama još uvek zvuči ona rečenica Solane koji je u maju mesecu rekao – Vojislav Koštunica ne može da kontroliše službe bezbednosti, to mora da čini Tadić. Nije li ovaj zakon verifikacija toga?
Ono što je dobro, bar je zakon, nije odluka, inače bi to bilo urađeno odlukom Vlade Srbije u junu mesecu ove godine, što bi bilo još katastrofalnije.
S obzirom na kratkoću vremena, kad bude bila rasprava o pojedinostima još detaljnije ćemo razraditi neustavnost ovih odredaba kada je u pitanju savet za nacionalnu bezbednost. Samo ću kratko da se zadržim kod skupštinskog nadzora.
Skupština Srbije nadzire rad službi bezbednosti i to je precizno u Ustavu navedeno. Ovde zakon kaže – neposredno i preko nadležnog odbora Narodne skupštine.
Pitam, kako to Narodna skupština neposredno nadzire rad? Kada je u pitanju nadležni odbor, u ovom trenutku to je Odbor za bezbednost, ovde je nabrojano dosta nadležnosti, da se ta služba stavi pod kontrolu Odbora za bezbednost. Kad malo razgrnete to, vidite da se predlagač uplašio, da je odmah počeo da smanjuje – znate, direktor ne mora da dođe na sednicu, neka pošalje pomoćnika itd. Ne može, mora da dođe na sednicu. Ne mora to da bude dan kada je pozvan, pa ne može da dođe, neka bude sledeći dan, bilo kad, ali mora da bude.
Sledeća stvar, ovde je zakon jasno dao nadležnosti Odboru šta sve može. Kad to pogledate i kad pogledate drugi deo šta sve ne može, nema od nadzora ništa. Već u prvoj rečenici stoji da članovi Odbora ne mogu tražiti podatke o identitetu sadašnjih i bivših saradnika službe. Zašto se već jednom ne skine ta fama o dosijeima službi državne bezbednosti? Zašto ih jednom ne otvorite?
Juče je predsednik poslaničke grupe SPS u ime poslaničke grupe zatražio da se to učini, da se već jednom prestane igrati sa tim službama, jer se ta pitanja pokreću samo onda kad neko hoće da izvuče neki ćar i da dovede u pitanje funkcionisanje te službe, a nema države na svetu koja nema službe bezbednosti i koja ne uvažava službe bezbednosti. Naravno, obaveza je službi bezbednosti da rade u skladu sa Ustavom i zakonom, i da ne nabrajam dalje.
Dakle, sam predlagač se uplašio onog svog pristupa da stavi službe pod nadzor Narodne skupštine; već narednim članovima je devalvirao i učešće u radu i nabraja šta sve to ne može. Ponavljam još jednom, otvorite ta dosijea već jednom, da se skine fama sa tih službi. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, vi ćete verovatno formalno vašom većinom da usvojite ovaj predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, ali ni građani, ni država Srbija ovim neće dobiti ništa.
Formalno ćemo imati zakon, ali suštinski taj zakon neće služiti onoj svrsi kojoj bi trebalo da služi a to je da država Srbija i građani Srbije budu sigurniji, da budu sigurni i u imovinsku i u ličnu bezbednost, da budu sigurni da neće u ovoj državi vršljati ko kako hoće i na način na koji misli da njemu odgovara, a ne državi Srbiji.
Kako je uopšte moguće da bilo ko poveruje u to da ćemo mi biti sposobni da naše službe, od vojnih do policijskih, budu u mogućnosti da obavljaju svoj posao? Kako je moguće, kad je u Generalštabu čitav sprat dat NATO paktu, odnosno Amerikancima? Da li postoji još neka država u svetu koja na ovakav način gazi sopstveni suverenitet? Da li vi mislite da smo mi u stanju da na ovakav način zaštitimo sopstvenu državu od onoga ko je naš najveći neprijatelj i to je pokazao u poslednjih 20 godina, a evo polako privodi kraju sopstveni cilj, otimačinu Kosova i Metohije?
Kako možemo da poverujemo da ćemo biti zaštićeni kad jedan od bivših ministara inostranih poslova potpisuje sporazum sa NATO paktom? Po tom sporazumu vojnici NATO pakta kad god hoće i gde hoće mogu da prolaze kroz našu državu, mogu da iznajmljuju vojne objekte, a posle toga predsednik Republike potpisuje SOFA sporazum po kome daje apsolutni imunitet vojnicima NATO-a, posebno američkim vojnicima, i oslobađate ih bilo koje odgovornosti, čak i u slučaju da izvrše ratne zločine, da ih izručuju bilo kojoj drugoj državi, da im sude u ovoj državi, sem da ih vrate u SAD.
Kako je uopšte moguće da mi verujemo da će naše službe bezbednosti biti sposobne da štite našu državu i te poverljive podatke, koje neće moći da daju ni Skupštini Srbije, jer imate u ovom odeljku do kojih granica mogu da se traže podaci od Vojno-bezbednosne ili bilo koje druge agencije, kad su u sedištu NATO-a našim predstavnicima otvoreno rekli da očekuju da naša država potpiše sporazum o razmeni poverljivih informacija i da ih uopšte ne interesuje da li će to biti ratifikovano u Skupštini Srbije, kao što nijedan prethodni sporazum nije bio ratifikovan jer oni će po tom sporazumu sprovoditi sve radnje za koje su zainteresovani.
Zar mislite da bi, da je bio potpisan takav sporazum, general Perišić bio uhapšen prilikom odavanja tajni Džonu Nejboru, američkom diplomati, odnosno špijunu na teritoriji SRJ? Ne, mi ćemo po tom sporazumu praktično naše službe bezbednosti staviti u službu SAD, odnosno NATO-a. Mi ćemo ih plaćati, oni će raditi, ali će raditi u njihovu korist. To je problem sa kojim se mi suočavamo. Mi smo država koja je, nažalost, bukvalno, ne formalno, potpisala kapitulaciju, država koja sprovodi sve ono što sprovodi neka država kada kapitulira samo to još uvek formalno nije stavljeno na papir.
Takođe, ovim zakonom se predviđa mogućnost političke, ideološke i interesne neutralnosti službi bezbednosti. Ima li neko u Skupštini Srbije ko veruje da je to tako? Ima li od vas neko, i u koaliciji, koji veruje da služba neće biti zloupotrebljavana, odnosno da ministarstva neće biti zloupotrebljena? Pa, vi to osećate na sopstvenoj koži. Sve ove afere... Evo, današnji ''Glas javnosti'' kaže da je ovaj veliki kriminal vezan sa zemljištem PIK-a Zemun afera u kojoj je učestvovao neki bivši ministar Vlade Zorana Đinđića, da je i danas ugledan član DS-a, da je vrlo bogat, samo nisu stavili sliku, a to radi vaš koalicioni partner.
To su sad odnosi između vas, ali molim vas, kako je to moguće? Kako je moguće da u jednoj zakonom uređenoj državi neko izađe sa takvim informacijama? Pretpostavljam da su to poverljive informacije. Kako je moguće da se dođe do tih informacija? Jednostavno, neko iz Ministarstva unutrašnjih poslova daje svojim novinarima, jer im je interes, pošto se očito približava momenat raspisivanja predsedničkih izbora, i sad oni, DSS, DS-u polako stavljaju klipove u točkove. Umesto da to bude informacija koju će razmatrati Odbor za odbranu i bezbednost, da se dođe do tih podataka, da se jedanput sve te afere raščiste, one se koriste u međusobnom obračunu.
To je problem sa kojim se mi suočavamo već dosta dugo. Dok je postojala SCG, Odbor za odbranu i bezbednost nikada nije mogao da dođe do podataka kada su bile u pitanju neke afere i očigledna umešanost pojedinih državnih organa, odnosno ličnosti u te afere. Imao sam prilike da na jednoj sednici Odbora, sećate se svi one čuvene afere ''Pancir'', zato što sam imao pouzdane informacije i podatke o tome da su umešani najviši državni organi, tadašnji predsednik države, tadašnji ministar odbrane, uz još neke ličnosti iz države... Kada smo došli do informacija da je od strane političkih struktura izvršen uticaj i na vojne i policijske obaveštajne službe da ne daju informacije, što je očigledna zloupotreba, i kada smo to stavili na dnevni red, znate li šta se desilo? Pa, vrlo jednostavan način da se skine sa dnevnog reda demokratski, većina o tome odlučuje i onda dolazimo u poziciju da, iako su svi svesni da je politika umešala svoje prste, da je izvršila pritisak, mi ne možemo da to istražimo zato što ne odgovara vladajućoj većini. To će biti uvek tako. Kada bude opozicija u pitanju, te informacije će izlaziti bez ikakvih problema na svetlost dana.
Prošlo je, čini mi se, dve godine, seća se gospodin Šami, on je učestvovao u radu te sednice i glasao da se to skine sa dnevnog reda, ali evo, ta afera doživljava sudski epilog. Ne mislim samo na gospodina Šamija, sedeli su ovde i iz redova DS-a, glasali su da se skine sa dnevnog reda, ali, evo, doživela je sudski epilog.
Sud će sad da raspravi, pretpostavljam da ćemo doći do činjenice koja bi trebalo da ukaže na sve aktere. Šta ćemo, recimo, sa Svetozarom Marovićem? On više nije ni građanin. Gospodin Vlahović se smeje, ali to je činjenica. Onda kada smo mogli nešto da uradimo, vi to niste hteli zato što vam je politički odgovaralo, bez obzira na štetu koju je država imala.
Evo, to se pokazuje na najbolji način u ovoj aferi i u mnogim drugim. Šta ćemo da radimo sa problemom koji imamo sa zaštićenim svedocima, recimo? Kako to da se zaštićeni svedoci, kad god je potrebno, pojavljuju sa informacijama, odnosno novine se obaveštavaju, i da se baš u određenom trenutku dođe do nekakvih iskaza, vezano za pojedine ličnosti koje su još uvek aktuelne u politici? To očigledno odgovara samo jednoj strani, onoj strani koja ima Ministarstvo unutrašnjih poslova. Šta nam to govori? Govori nam da nismo stvorili uslove da ovaj zakon stvarno omogući državi Srbiji da ima efikasne službe bezbednosti, govori nam da će te službe i dalje biti zloupotrebljavane od strane politike i sa tim se, nažalost, suočavamo.
Zbog toga je trebalo napisati mnogo ozbiljniji, precizniji zakon i posebno posvetiti deo kontroli, civilnoj kontroli ili, kako vi kažete, demokratskoj civilnoj kontroli. To bi podrazumevalo parlamentarnu kontrolu, to je najjednostavnije, jedini ko bi bio u stanju da kontroliše je parlament, a onda da nađete mogućnost da ta kontrola od strane parlamenta ne zavisi od vladajuće većine. Jer, kada dovedete u situaciju da zavisi od većine onda kontrole nema, onda je to farsa, onda dođemo na onu basnu kada je lisica zvala rodu i roda lisicu na ručak, ali su i jedna i druga otišle gladne sa tog ručka. E, otprilike, vi pozivate opoziciju na ručak, ali unapred znate da od toga neće biti ništa. Hvala vam.

Zahvaljujem se. Reč ima narodna poslanica Milena Stanković, a neka se pripremi narodni poslanik profesor Mileta Poskurica. Izvolite, ukupno vreme za vašu poslaničku grupu je šest minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo  predsedništvo, gospodine ministre, javila sam se po Poslovniku, po članu 198, koji mi daje pravo da ministru postavim poslaničko pitanje. Iskoristila bih vaše prisustvo da vam postavim pitanje iz vašeg resora, izvinjavam se što prekidam diskusiju, ali ministar je tu pa bih želela da dobijem odgovor na ovo pitanje.
Naime, grupa građana Kostolca me je kontaktirala sa pitanjem da li je Kostolac ušao u Nacrt zakona o lokalnoj samoupravi, u smislu dobijanja statusa opštine i ako nije zašto nije, s obzirom na to da ispunjava sve uslove za dobijanje tog statusa.
Zakon o lokalnoj samoupravi je u proceduri već duže vreme; građani Kostolca su tu inicijativu pokrenuli još 2002. godine, uz njih su stale još i neke nevladine organizacije.
Trebalo bi da ste upoznati sa ovim problemom, pošto su se oni videli sa vašim savetnikom, gospodinom Radosavljevićem, pa bih vas zamolila da mi odgovorite odmah, ukoliko je moguće. Ako ne, onda po članu 200. možete u roku od osam dana da mi dostavite pismeni odgovor.

Zahvaljujem se. Izvolite, ministre.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažena koleginice, promena granica jedinica lokalne samouprave, kao i teritorijalne autonomije, moguća je samo uz prethodno izjašnjavanje građana na referendumu. To je utvrđeno Ustavom Republike Srbije, kako onim iz 1990. tako i ovim Ustavom koji je danas na snazi. Da bi došlo do promene granica opština potrebno je prethodno sprovesti referendum u toj jedinici lokalne samouprave, odnosno teritorijalnoj organizaciji, ukoliko bi se menjale granice Vojvodine.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik profesor Mileta Poskurica, a neka se pripremi poslanik Vlado Sekulić.