Dame i gospodo poslanici, u odbrambenom sistemu svake zemlje postoji obaveštajna bezbednosna služba koja će da čuva državu i građane. Kada ona funkcioniše u ovom cilju, ona je opravdala svoje postojanje.
Svesni smo da su u 20. veku postojali totalitarni režimi - fašizam, komunizam, ali početkom 21. veka totalitarni režim jeste onaj koji se zove DOS. Vi znate da ovi režimi u stvari nisu služili u ove svrhe, što sam napred rekao, već da bi pratili građane, odnosno da bi pratili političke neistomišljenike. Verovatno će se neko zapitati - pa zbog čega DOS? Pa, posle petooktobarske revolucije mnogi čelnici tih 18 političkih partija, koje su u tako živoj kohabitaciji tada delovale, i mnogi od tih ljudi pripadali su obaveštajnim službama.
Posle dolaska na vlast vi ste svoje političke neistomišljenike oterali u Hag, u mali Sibir, gde hoćete da se obračunate sa njima jer nemate snage ovde, u sopstvenoj zemlji; potpomognuti vašim sponzorima, uz veliku želju da opstanete na vlasti, vi ste ih spakovali tamo. Znajte, vi velike heroje, patriote, junake, kao što je prof. dr Vojislav Šešelj, koji je na svojoj statusnoj konferenciji pokazao svima vama kako je DOS-manlijska vlast dolazila 2000. godine na kormilo, da vlada Srbijom...
Takođe, treba se zapitati da li će se ove obaveštajne službe baviti, jer je u svom izlaganju gospodin Dragan Todorović rekao, i poslovima koji su vezani za jednu veliku eroziju privrede, društva, države, a to je kriminal, mafija, koja je svojstvena ovoj DOS-ovoj demokratskoj vlasti. Znate da taj patološki imidž koji ste stekli u ovoj sedmogodišnjoj vladavini govori koliko ste opljačkali ekonomiju Srbije i milion nezaposlenih ljudi doveli do prosjačkog štapa.
Ono što je takođe vrlo bitno, verujem da mnogi znaju, ali mnogi i ne znaju, jeste da posle kapitulacije Nemačke jednu od najvećih obaveštajnih službi - Gestapo preuzima CIA; ona u periodu hladnog rata nastavlja onaj svoj trend koji je Gestapo imao, jer u tom periodu obaveštajna služba Gestapoa je bila jedna od najjačih u Evropi. Znajte da mnoga pitanja, koja takođe treba postaviti... Jer, vidim koliko je vama od značaja ovaj zakon, poslali ste ministra za lokalnu samoupravu da on koordinira ovim radom, ali sada ga nema, nije prisutan da bi mogao odgovoriti na neka postavljena pitanja.
Čuli ste od mnogih govornika ovde o tim nevladinim organizacijama, ali sigurno znajte da su te obaveštajne službe koje vršljaju širom Srbije 70-ih godina na prostoru Kosova i Metohije bile mnogo aktivne. Koliki je njihov domet ili koliko su one ostvarile tu svoju želju vidi se, jer njihov rad nije ad hoc, samo da se desi odmah, nego su to službe koje rade dugo, godinama da bi ostvarile svoj cilj, zbog čega i postoje.
Mi dobro znamo šta su činile humanitarne organizacije koje se pod takvim nazivom prvo pojavljuju, šta je činio Voker na Kosovu i Metohiji i kakva su kasnije njegova zlodela prema Srbiji i srpskom narodu.

Reč ima narodni poslanik Saša Valjarević, a neka se pripremi narodni poslanik Zvonko Mihajlović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici,  pred nama je Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. S obzirom na situaciju kakva je u našoj državi i, ono što svi znaju, da nam predstoji jedan od najtežih trenutaka za državu Srbiju, da nam preti otimanje Kosova i Metohije i mogućnost eskalacije nasilja i ostalo što može da prouzrokuje, normalno je da u jednoj uređenoj državi treba sve službe, a posebno službe bezbednosti, da budu stavljene pod kontrolu i da se tačno ima procena kakva je situacija u takvim kriznim žarištima, gde može doći do eskalacije u nešto krupnije.
Dosta mojih kolega već je govorilo o tome da u Predlogu ovog zakona koji je pred nama ima dosta manjkavosti i da se vidi da je ovaj zakon donet samo zato da bi se ispunila forma radi raspisivanja predsedničkih izbora. Vama je, izgleda, jedino to bitno, mislim na Demokratsku stranku, s obzirom na to da se vidi da su ovde dosta data ovlašćenja predsedniku Republike u odnosu na predsednika Vlade.
U članu 2. zakona definisano je da su pripadnici službi bezbednosti dužni da postupaju u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima i opštim aktima i da ne mogu da budu članovi političkih stranaka. Znamo da je posle 5. oktobra došlo do velike transformacije službi bezbednosti, da je i u BIA, a i u vojnim bezbednosnim snagama došlo do promene, pri čemu je preko 500 pripadnika tih službi penzionisano ili raspoređeno na druga radna mesta, a da je dosta vaših političkih istomišljenika (a ne možemo da dokažemo da su i pripadnici vaših stranaka) po vašem nalogu imenovano na najviše funkcije u svim ovim strukturama službi bezbednosti. Ovo što je dato u članu 2. apsolutno se negira.
Što se tiče same kontrole rada i delovanja svih ovih službi bezbednosti, ovde u zakonu je dato da to radi Odbor za bezbednost Skupštine Srbije. Međutim, vi ste u članu 17. već naveli - ako je direktor službe bezbednosti sprečen, može da pošalje svog ovlašćenog predstavnika. Međutim, vidimo da kada gospoda ministri, koji treba da budu ovde kada se obrazlažu pojedini zakoni, ostave svog pomoćnika ili ovlašćeno lice, ono ne može da nam da nijedan odgovor jer nema ovlašćenja od ministra. A kada se radi o ovako ozbiljnim i važnim pitanjima za funkcionisanje države, sigurno niko od pomoćnika ili zamenika ne može da da konkretne odgovore.
Sednicom Odbora predsedava predsednik Odbora, koji zajedno sa članovima, koje biraju odnosno predlažu političke stranke, postavlja pitanja i traži odgovore na pojedine situacije.
Poslanici Srpske radikalne stranke insistirali su, kada je došlo do hapšenja generala Tolimira, da se daju tačni i konkretni odgovori gde je bio uhapšen general Tolimir, da li se to desilo u Republici Srbiji ili, kao što je dato zvanično saopštenje, u Republici Srpskoj. Međutim, oni nisu odgovorili na to. Mi imamo saznanja da je to urađeno baš ovde, u Beogradu, i mi smo tog dana kada je došlo do hapšenja odmah tu informaciju izneli u javnost. Međutim, od onoga od koga je trebalo da dobijemo informaciju nismo je dobili, tako da, faktički, Odbor za bezbednost Skupštine Srbije i nema nekih velikih ingerencija - može da postavlja pitanja i da traži, ali nema nikakvu mogućnost sankcionisanja bilo kakvih nepravilnosti u radu bezbednosnih organa u Republici Srbiji.
Srpska radikalna stranka ne može da glasa za predlog ovog zakona, jer u samom zakonu ima dosta manjkavosti, nije se radilo na njemu studiozno, već je urađen pro forme, samo da bi se ispunio još jedan od zahteva i da bi se raspisali predsednički izbori.

Reč ima narodni poslanik Zvonko Mihajlović, a neka se pripremi narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u trenutku kada novi svetski poredak pretenduje da ugrozi sve slobodoljubive, a male zemlje državi Srbiji je više nego potrebno da ima dobro organizovanu i modernu vojsku i dobro obučenu policiju, koje će biti spremne da odgovore svim izazovima i zadacima koji se pred njih postavljaju.
Nemoguće je zamisliti efikasnu vojsku i policiju a da one u svojim redovima nemaju depolitizovanu i profesionalnu službu bezbednosti. Pripadnici službe bezbednosti, kako i zakon predviđa, ne mogu biti članovi niti jedne političke stranke, rasterećeni bilo kakvih predrasuda, već to moraju biti profesionalci, patriotski nastrojeni, dobro obučeni i dobro plaćeni.
Jedan od osnovnih zadataka Vojno-bezbednosne agencije i Bezbednosno-informativne agencije je borba protiv organizovanog kriminala. I sami smo svedoci da u Srbiji cveta organizovani kriminal. Ne prođe ni mesec dana a da se u javnosti ne pojavi vest da je otkrivena i uhapšena organizovana kriminalna grupa, koja je državni budžet oštetila za višemilionski dinarski iznos. Kad bi ove službe bile do kraja depolitizovane i kada organizovani kriminal ne bi dolazio iz vrha vlasti, ovakvih akcija bi bilo sve više i više, a kriminal bi bio sveden na minimum.
Drugi zadatak ovih službi je kontraobaveštajna aktivnost. I u ovoj oblasti smo svedoci da Srbijom vršljaju raznorazni strani obaveštajci koji za svoje interese i potrebe vrbuju naše građane.
Ova pojava je naročito evidentna kada je u pitanju vrbovanje lažnih svedoka za interese Haškog tribunala, a za potrebe haškog tužilaštva u montiranom sudskom procesu protiv prof. dr Vojislava Šešelja.
I, ono što predstavlja, po meni, najvažniji zadatak ovih službi jeste borba protiv terorizma. Država Srbija se godinama suočava sa ovim problemom. Terorizam je naročito raširen na prostoru Kosova i Metohije, na jugu Srbije, znači u Pčinjskom okrugu, i pojavom vehabija u Raškoj oblasti, a zajednički cilj im je udruživanje radi neprijateljske delatnosti usmerene na rušenje ustavno-pravnog poretka Republike Srbije.
Kada je u pitanju Kosovo i Metohija, mi danas imamo situaciju da su na Kosovu i Metohiji prisutne gotovo sve strane obaveštajne službe, koje imaju različite zadatke i interese. Najbrojniji je, svakako, kontigent pripadnika CIA, preko pripadnika BND-a, Mosada, sve do ŠIK-a, albanske obaveštajne službe. I privremene kosovske institucije su u fazi izgradnje svojih bezbednosnih struktura. Na kosmetskim prostorima nema jedino naših bezbednosnih organa. Delimično je prisutan MUP Republike Srbije, ali to su samo kancelarije u kojima se podnose zahtevi za izdavanje pasoša, ličnih karata, vozačkih dozvola, registraciju vozila i ništa više od toga.
Država nije ništa uradila po pitanju povratka svojih službi bezbednosti na Kosovo i Metohiju. Bilo je pokušaja pozivanja na primenu Rezolucije 1244 SB UN, ali nažalost, bezuspešno. Ne sećam se da sam nekog od zvaničnika čuo da se poziva na naše članstvo u okviru Partnerstva za mir, čija je Srbija članica, i koje nama omogućava povratak naših bezbednosnih organa.
Dokle god bude ovakva situacija, dokle god nema srpske vojske i policije, srpskih službi bezbednosti, dokle god nema povratka prognanih Srba, neće biti normalnog života na kosmetskim prostorima. Hvala.

Zahvaljujem se. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Srđan Spasojević, a neka se pripremi narodni poslanik Radiša Ilić.

Javljam se po Poslovniku, članovi 225. i 101. Želim da informišem javnost, pošto sam poslanik iz Kraljeva, da preduzeće Železnice Srbije u većini gradova Srbije radi kompletne rekonstrukcije železničkih zgrada, tako da su do sada urađene zgrade u Vrnjačkoj Banji, Čačku i mnogim drugim gradovima, Mataruškoj Banji itd. To su jako lepi objekti, koji moraju da imaju adekvatan izgled, i tendencija je trenutno da se te zgrade dovedu u red.
Situacija u Kraljevu u staničnoj zgradi je takva da je mokri čvor odlukom sanitarne inspekcije u Kraljevu zatvoren.
Železnice Srbije su dobile nalog da hitno saniraju taj mokri čvor. Javnost treba da ima informacije da je kompletan projekat uradio CIP, da je projekat odobrio institut „Kirilo Savić“, da rekonstrukcija već počinje da se izvodi i da će veoma brzo, do 10. decembra, biti završena.
Nekome može da deluje da je za tih 39 kvadrata, kako je Vladan Batić rekao, ovo prevelika investicija, ali s obzirom na to da stanična zgrada u Kraljevu treba da uđe u kompletnu sanaciju, moraju da se urade još neke pripremne stvari. Trenutno, oko mokrog čvora radi se 300 metara kompletne instalacije vodovodne mreže, dovođenje, priključivanje na parno grejanje, stanična zgrada udaljena je više stotina metara, zatim, uvedeni su filteri za vodovodnu mrežu. Kompletna sanacija ovog mokrog čvora biće po vrhunskim standardima.
Još jedna novina, rukovodstvo preduzeća Železnice Srbije je uvelo i vagone za invalide, a u ovom projektu je predviđeno da se u ovom mokrom čvoru posebne kabine urade za invalide i ne vidim da je ovde nešto sporno što se tiče toga. Ipak tim ljudima treba obezbediti odgovarajuće uslove ako se nađu u nekoj staničnoj zgradi ili u putnom prevozu, kao što su vagoni Železnica Srbije.
Investicija je opravdana i siguran sam da takve institucije kao što su CIP i „Kirilo Savić“ koji su odobrili ove projekte... I izvođači radova, sve je transparentno, čisto, i narodni poslanici mogu da se upoznaju sa ovom investicijom. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a neka se pripremi narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog vremena ćemo skratiti naše diskusije, ali reći ćemo ono što je osnovno za ovaj predlog zakona.
Postavlja se pitanje ko su lica koja čine savet za nacionalnu bezbednost. Sada se postavlja ozbiljno pitanje – gde je ovde direktor policije? Da li on nema nikakve veze sa bezbednošću ove države? Direktor policije ima pod neposrednom kontrolom 10 uprava, jedan broj organizacionih jedinica, 27 područnih jedinica. Takođe, veoma bitna stvar, direktoru policije su direktno podređeni Žandarmerija, Specijalne antiterorističke jedinice, pogranična policija. Ko to namerno značajne i profesionalne bezbednosne formacije stavlja u drugi plan i to u ovako teškom trenutku po državu Srbiju? To se vidi i po članu 12. ovog predloga, gde se govori o sastavu biroa za koordinaciju, ali o tome ćemo nešto kasnije pričati.
Nekome je u interesu da se ovakav savet za nacionalnu bezbednost ne bavi pitanjem očuvanja nacionalne bezbednosti. To se može zaključiti na osnovu analize pojedinaca koji čine ovaj savet.
Jedini prioritet im je potera za Ratkom Mladićem, vodanje gardista iz Ohaja po srpskim kasarnama i izigravanje turističkih vodiča američkim pilotima po Beogradu, da im pokažu šta su sve njihove rakete pogađale po prestonici.
Zašto Republički javni tužilac nije u ovom savetu, tamo gde treba brzo delati, i policija i tužilaštvo, protiv terorista, špijuna i drugih neprijatelja naše otadžbine? Nema ni direktora policije, ni Republičkog javnog tužioca, ali ih ima u tzv. birou za koordinaciju. Najprostije pitanje za kreatora ovog zakona je – zašto su zaobiđeni i marginalizovani profesionalci po pitanju bezbednosti, a kroz funkcionisanje saveta?
Postoji razlog, i to bitan, a zove se NATO. Nepoznanica je za Borisa Tadića i njegov žuto-maslinasti tim u ovom savetu kako će policija reagovati u slučaju da nam otmu Kosovo i Metohiju dok on glumi pacifistu i izigrava Hare Krišnu.
S obzirom na vreme, skratiću diskusiju i reći ću još nešto što se tiče člana 15. Pitao bih autora zakona šta znači ovaj prvi stav – podređenosti i odgovornosti službi bezbednosti demokratski izabranim vlastima Republike Srbije?
Da li to znači da ovim zakonom predviđate da je moguće da se neka vlast u Srbiji nedemokratski izabere? Ko je taj ko će dati sud da li je neko izabran da vlada na demokratski ili nedemokratski način? Da li je taj sudija možda Havijer Solana, američki ambasador, Karla del Ponte ili neko drugi? Možda smatrate da ne bi smele da se primene nedemokratske metode osvajanja vlasti kao što su upotreba bagera, šerpi, kamenja, paljenja Skupštine, televizije, organizovana krađa dugih cevi iz policijskih stanica, upadanje u Narodnu banku, Carinu itd?
Ovo je stvarno smešna odrednica i oslikava opterećenost podsvesti skupštinopalitelja iz 2000. godine. Ovaj savet za nacionalnu bezbednost imaće bitnu ulogu u budućim danima koji stoje pred našim narodom i pred našom državom. Sa Borisom Tadićem na čelu nema mesta za optimizam. Neko očigledno treba da preuzme ulogu umrtvljavanja Srbije ukoliko dođe do nepovoljnih okolnosti što se tiče Kosova i Metohije, ali onaj ko ima nameru da stane narodu na put da brani srpsku kolevku prvo neka dobro razmisli, Solana će biti daleko. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Zlatan Jovanović, a potom Vladan Batić.