Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. S obzirom na situaciju kakva je u našoj državi i, ono što svi znaju, da nam predstoji jedan od najtežih trenutaka za državu Srbiju, da nam preti otimanje Kosova i Metohije i mogućnost eskalacije nasilja i ostalo što može da prouzrokuje, normalno je da u jednoj uređenoj državi treba sve službe, a posebno službe bezbednosti, da budu stavljene pod kontrolu i da se tačno ima procena kakva je situacija u takvim kriznim žarištima, gde može doći do eskalacije u nešto krupnije.
Dosta mojih kolega već je govorilo o tome da u Predlogu ovog zakona koji je pred nama ima dosta manjkavosti i da se vidi da je ovaj zakon donet samo zato da bi se ispunila forma radi raspisivanja predsedničkih izbora. Vama je, izgleda, jedino to bitno, mislim na Demokratsku stranku, s obzirom na to da se vidi da su ovde dosta data ovlašćenja predsedniku Republike u odnosu na predsednika Vlade.
U članu 2. zakona definisano je da su pripadnici službi bezbednosti dužni da postupaju u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima i opštim aktima i da ne mogu da budu članovi političkih stranaka. Znamo da je posle 5. oktobra došlo do velike transformacije službi bezbednosti, da je i u BIA, a i u vojnim bezbednosnim snagama došlo do promene, pri čemu je preko 500 pripadnika tih službi penzionisano ili raspoređeno na druga radna mesta, a da je dosta vaših političkih istomišljenika (a ne možemo da dokažemo da su i pripadnici vaših stranaka) po vašem nalogu imenovano na najviše funkcije u svim ovim strukturama službi bezbednosti. Ovo što je dato u članu 2. apsolutno se negira.
Što se tiče same kontrole rada i delovanja svih ovih službi bezbednosti, ovde u zakonu je dato da to radi Odbor za bezbednost Skupštine Srbije. Međutim, vi ste u članu 17. već naveli - ako je direktor službe bezbednosti sprečen, može da pošalje svog ovlašćenog predstavnika. Međutim, vidimo da kada gospoda ministri, koji treba da budu ovde kada se obrazlažu pojedini zakoni, ostave svog pomoćnika ili ovlašćeno lice, ono ne može da nam da nijedan odgovor jer nema ovlašćenja od ministra. A kada se radi o ovako ozbiljnim i važnim pitanjima za funkcionisanje države, sigurno niko od pomoćnika ili zamenika ne može da da konkretne odgovore.
Sednicom Odbora predsedava predsednik Odbora, koji zajedno sa članovima, koje biraju odnosno predlažu političke stranke, postavlja pitanja i traži odgovore na pojedine situacije.
Poslanici Srpske radikalne stranke insistirali su, kada je došlo do hapšenja generala Tolimira, da se daju tačni i konkretni odgovori gde je bio uhapšen general Tolimir, da li se to desilo u Republici Srbiji ili, kao što je dato zvanično saopštenje, u Republici Srpskoj. Međutim, oni nisu odgovorili na to. Mi imamo saznanja da je to urađeno baš ovde, u Beogradu, i mi smo tog dana kada je došlo do hapšenja odmah tu informaciju izneli u javnost. Međutim, od onoga od koga je trebalo da dobijemo informaciju nismo je dobili, tako da, faktički, Odbor za bezbednost Skupštine Srbije i nema nekih velikih ingerencija - može da postavlja pitanja i da traži, ali nema nikakvu mogućnost sankcionisanja bilo kakvih nepravilnosti u radu bezbednosnih organa u Republici Srbiji.
Srpska radikalna stranka ne može da glasa za predlog ovog zakona, jer u samom zakonu ima dosta manjkavosti, nije se radilo na njemu studiozno, već je urađen pro forme, samo da bi se ispunio još jedan od zahteva i da bi se raspisali predsednički izbori.