Hvala, gospodine predsedniče.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 104. stav 1, koji glasi - narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Naravno da to važi i za gospodina potpredsednika, gospodina Albijanića, koji je vodio sednicu pre vas, gospodine predsedniče.
Kada se ispostavilo da ne postoje uslovi za nastavak rada sednice, uz dovikivanje nekih poslanika iz DS-a – produži vreme, produži vreme, na jedan teatralan način je to saopštio, uz aplauz istih poslanika. Da, Albijanić. Dakle, smatram da na takav način ne bi trebalo da se ovde odnosimo i da je potrebno više poštovanja između nas i saradnje, jer radimo na zajedničkom poslu. Zakon koji je pred nama imali smo u raspravi u načelu i u pojedinostima.
Uz dužno poštovanje gospodina ministra Milana Markovića, ipak smatramo, mi iz SPS-a, da je pravi sagovornik o ovim pitanjima, o ovim amandmanima, gospodin ministar odbrane Šutanovac. Zašto? Zato što postoje momenti kada treba da postavimo određena pitanja koja se odnose na amandmane i zaista je nepotrebno da dođemo do neke rasprave gde ne možemo da imamo kompetentan odgovor. Kažem, uz dužno poštovanje ministra Markovića.
S druge strane, ako se produžava rad Narodne skupštine posle 18 časova, onda je potrebno sve vreme iskoristiti u onoj redovnoj satnici, a to znači pun kapacitet vremena u prepodnevnom radu i posle podne, od 15 sati, pa nadalje.
Ako vi iz vladajuće strukture i iz Vlade niste stvorili uslove da radimo od 15 časova, i onda, vašom krivicom, zbog nepostojanja uslova, odlažemo raspravu za sat-dva, onda zaista nema smisla ponižavati Narodnu skupštinu i dovoditi narodne poslanike u poziciju da rade posle 18 časova, a ne radimo u redovnom radnom vremenu.
Mislim da to, zaista, nema smisla i da bi trebalo voditi računa o tome.
Gospodine predsedniče, ja vas molim, u ime kluba poslanika SPS-a, da ubuduće stvorimo uslove kako bismo maksimalno iskoristili vreme koje imamo na raspolaganju. Spremni smo da radimo i preko vremena, ali ne na ovakav način, da dolazimo u situaciju da pomislimo da se dovoljno ne poštujemo. Zahvaljujem.

Odgovor potpredsednika Albijanića.
Samo želim da kažem jednu stvar. Nije lako organizovati ovako intenzivan rad i vi to morate da razumete. Nije lako to organizovati u ovako kratkom periodu.
Mislim da se sigurno svi slažemo da niti sam kriv ja, niti bilo ko od potpredsednika Narodne skupštine, niti ste vi krivi zbog toga što smo se našli u situaciji da imamo ovako kratke rokove - do kada treba da se ispune obaveze koje nalaže zakon. Molim da i dalje imate razumevanje za situaciju u kojoj se nalazimo, a ja ću se truditi da, zaista, očuvam dostojanstvo Narodne skupštine u svakom njenom segmentu, između ostalog, i u obezbeđivanju adekvatnog predstavljanja Vlade kada je u pitanju odbrana, kako u pogledu zakona, tako i vaših amandmana.
Izvolite, gospodine Albijaniću. Posle da, zaista, prekinemo i nastavimo sutra. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine Mihajloviću, što se tiče mog predsedavanja, radim isključivo po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije. Po Poslovniku postoji pravo produžetka rada. Uobičajeno je ovih dana da produžavamo rad zbog velikog broja amandmana, zbog želje da završimo određene zakone u vremenskom roku, i to je jedna stvar.
Kao što i sami znate, obavestio sam sve narodne poslanike o tome, obaveštenje ste u pisanom obliku dobili - da je ovlašćeni predstavnik za ovu tačku dnevnog reda gospodin Milan Marković, ministar. Obavestio sam vas da će gospodin Milan Marković doći na sednicu Skupštine i zamolio da radimo, shodno činjenici da će ministar doći.
Dakle, to je, prosto, situacija u kojoj se ministar našao, da doputuje do same zgrade Skupštine.
Mislio sam da postoji normalan prag tolerancije između nas, da možemo na taj način da radimo, uz međusobno uvažavanje i činjenicu da sam vas obavestio kako valja, što je evidentno, jer je ministar prisutan na ovoj sednici.
Ja podržavam i napore predsednika Skupštine da stvorimo normalan međusobni odnos. Dakle, ni mi koji predsedavamo ne želimo da pravimo nikakvo nasilje za predsedavajućim stolom, niti na bilo kakav drugi način, koji ne odgovara nama međusobno.
Zato podržavam i ovaj način i ovu fleksibilnost u smislu nastavka ove sednice. Ali, moramo imati međusobno razumevanje i međusobni dogovor da to tako i radimo, zaista, u onom poslovničkom i u onom ljudskom smislu - da jedni druge pomažemo, da efikasnije radimo. To je suština našeg posla i našeg rada. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Ako stvarno smatrate, gospodine Mihajloviću, izvolite. Izvolite da odgovorite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče, i izvinjavam se što možda ovako kočim dalji rad ili trošim vreme.
Dakle, ne sporim pravo predsedavajućeg da, u skladu sa Poslovnikom, rukovodi radom Skupštine i ne osporavam ni tu činjenicu da je dao obrazloženje, što se tiče gospodina Markovića. Uostalom, mi na tu činjenicu, u tom trenutku, nismo ni reagovali.
Ja samo osporavam način na koji se produžava rad, u trenutku kada se aplaudira i kada se podstiče na jedan način koji nije adekvatan onom pravom odnosu - produži vreme, produži vreme, onda se na to aplaudira, a vi saopštavate da se produžava vreme.
U svakom slučaju, u tom trenutku dolazimo u situaciju da reagujemo na osnovu člana 104. Poslovnika, jer se vređa dostojanstvo Narodne skupštine na takav način. Onda je trebalo da opomenete dotične poslanike koji su aplaudirali ili dobacivali u tom trenutku.
Opet kažem, u ime SPS-a, da mi nećemo opstruirati rad. Mi želimo, zaista, da damo doprinos plodotvornom radu.
Naravno, mi smo opozicija i tu smo da kritikujemo, ali vas molim da vreme iskoristimo do kraja i u punom kapacitetu, a ne s prekidima, zato što niste obezbedili uslove za normalan rad. Naravno da pokušavamo da se razumemo i u ovom smislu, ali na ovakav način možemo da sarađujemo i daćemo svoj doprinos.

Nastavljamo rad sutra, u 10 časova, amandmanom na član 9. gospodina Zorana Krasića. Hvala vam.