Hvala vam, gospodine Bajatoviću, što ste malopre onako iskreno rekli da ste ubeđeni da je predsednik naše stranke ovde da bi bio najbolji kandidat za predsednika. Uveravam vas da i on, kao i svi mi i većina građana Srbije, uveren je da je najbolji kandidat u njegovom odsustvu Tomislav Nikolić i da će nesporno Tomislav Nikolić biti predsednik Republike Srbije.
Što se tiče amandmana na član 3. Predloga zakona, u stavu 4. člana 3. predviđeno je: ''Rad službi bezbednosti je pod nadzorom Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Saveta za nacionalnu bezbednost i javnosti.'' Amandman koji sam podnela predviđa da je rad službi bezbednosti pod nadzorom samo Narodne skupštine. Sve drugo je ili neustavno, ili nepotrebno, ili licemerno.
Predsednik Republike nema tu nadležnost, Vlada Republike nama tu nadležnost, Savet za nacionalnu bezbednost nema tu nadležnost, javnost, to je zaista licemerno. Vi, dame i gospodo, pokušavali ste da Odbor za bezbednost držite iza zatvorenih vrata i dok vam narodni poslanici SRS, članovi tog odbora, nisu to zaustavili, vi ste i te odbore držali daleko od očiju javnosti.
Ne znam na koji način mislite da ste vi u stanju, odnosno da ste spremni da rad službi stavite pod lupu javnosti. Vidim da je nadležni odbor prihvatio neki amandman koji je sličan ovom mom amandmanu, ali nije isti, gde se, između ostalog, kaže da je za rad službi nadležna demokratska civilna kontrola. Zaista ne znam šta vam to znači. Znam šta znači javnost i znam da vi ništa ne radite pred očima javnosti.
To ste pokazali više puta, ne samo na sednicama odbora, nego i kroz rad Vlade, kroz delokrug rada Vlade, mi se, nažalost, uglavnom upoznajemo iz novina sa onim što je Vlada uradila ili šta priprema da uradi. Čuli smo pre nekoliko dana od ministra spoljnih poslova, gospodina Vuka Jeremića, da je čak strategija o Kosovu i Metohiji, koju su pojedina ministarstva, ili sva ministarstva, ne znamo, pripremila, da je to državna tajna.
I to je nešto što je neverovatno, da naši građani na KiM ne znaju šta treba da urade, šta će država da uradi, šta im se sprema. To zna Vuk Jeremić, zna Vlada Republike Srbije, zna predsednik Republike i niko više to ne mora da zna. To je vaša tzv. transparentnost, kako vi volite da kažete.
Podsećam vas, govorili su narodni poslanici o tome ovih dana, ne danas, kada su u pitanju službe bezbednosti, kada je kolega Petar Jojić pitao gospodina Radeta Bulatovića da li se prisluškuju narodni poslanici, on je rekao - koliko znam, trenutno ne. Znači, malopre - da, u sledećem trenutku - da, ali samo prema njegovim informacijama - trenutno ne.
Posebno je pitanje - kako je to Rade Bulatović ostao i dalje na čelu BIA, kada se zna kakvi su bili međustranački dogovori, to je opet nastavak one priče od malopre, da li funkcioneri službi treba i da li mogu da budu članovi stranaka, pa je onda bio rat između DS i DSS. Uslov nekakvog sporazuma i formiranja Vlade bio je da Rade Bulatović ne može više biti na čelu BIA, odnosno njegov opstanak na toj funkciji bio je od strane DS ograničen na dva meseca.
Prošlo je i šest meseci, on taj posao obavlja i dalje. Zašto? Zato što je obećao Karli del Ponte da će pronaći i uhapsiti Ratka Mladića, zato što je učestvovao u onom sramnom raspisivanju nagrade za onoga ko im pokaže gde se nalaze Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić.
Toliko o tome koliko se vi zaista pridržavate onoga što piše u Zakonu ili što mislite da zavarate građane Srbije zato što ćete napisati nešto i onako bombasto objaviti u novinama, ili neki ministar koji je zainteresovan za rad Narodne skupštine, pa sluša narodne poslanike, gospodine Milane Markoviću, a ne priča sa svojim stranačkim kolegama. Onda mislite da građani Srbije treba da vam veruju i da ostanu u zabludi da je to onako kako vi kažete.
Kako vi možete da pričate u javnosti o radu tih službi kada znamo da je recimo Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, za jednog od svojih saradnika, za jednu od komisija, uzeo saradnika Gorana Svilanovića, pod pseudonimom Sokrat. Dakle, takvi vam ljudi rade na visokim državnim funkcijama usred Vlade, usled Predsedništva.
Vi onda pokušavate da nam objasnite da amandman ne može da se prihvati, jer, kažete da ''rad službe bezbednosti ne može biti samo pod nadzorom Narodne skupštine, već i javnosti koja, u skladu sa Ustavom i zakonom, ima pravo da zna i da bude informisana. Isto tako, ustavni princip je da Vlada usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom, odnosno obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.''
Gospodine ministre, sigurna sam da vi ovo znate i da vam je jasno da ovo obrazloženje nema nikakve veze sa amandmanom koji sam podnela. Upravni nadzor je nešto potpuno drugo u odnosu na ovo što je suština amandmana.
''Istovremeno, Savet za nacionalnu bezbednost vrši nadzor u onoj meri u kojoj to proističe iz člana 5. Predloga zakona (valjda u onoj meri koliko to od tog saveta traži Karla del Ponte, da se ne lažemo), predsednik Republike može crpeti svoju nadležnost u oblasti nadzora po dva osnova - kao komandant Vojske Srbije, u smislu člana 112. stav 2. Ustava, i kao član Saveta za nacionalnu bezbednost.'' Ovo obrazloženje je, najlepšim rečnikom rečeno, bezobrazluk.
Dame i gospodo, gospodine ministre, mi nismo maloumni. Mi odlično znamo kako funkcioniše Vlada, kako funkcionišu službe, kako funkcioniše Kabinet predsednika Republike, i mi odlično znamo zašto smo podneli ovaj amandman, jer Narodna skupština je jedina koja može da kontroliše rad službi, a niko od navedenih koje ste vi predložili u zakonu nema ovlašćenja, nema osnova ni u Ustavu ni u bilo kojem drugom zakonu.
Ponavljam, vaša priča o kontroli od strane javnosti, to vežite mačku o rep. Ništa vi ne prikazujete javnosti. Treba da prođe koliko godina da javnost sazna šta je bilo sa Ju-Es-stilom, sa Cementarom Popovac, šta je bilo sa ovom ili onom privatizacijom. Nemojte da bacate narodu prašinu u oči. Građani Srbije su vas odavno prozreli i prezreli.
To će pokazati, gospodine ministre, dame i gospodo, na narednim izborima, na kojima će nesporno glasati za Tomislava Nikolića za predsednika Republike, jer će znati da se neće mešati u ono što mu nije ustavna nadležnost i znaće da sve što kao predsednik bude radio radiće sve javno. Uostalom, na to su građani navikli od strane SRS.

Zahvaljujem narodnom poslaniku gospođi Vjerici Radeti. Da li se još neko javlja po amandmanu. Izvol'te, narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, zadržaću se na stavu 1. i 4. člana 3. Predloga zakona. U stavu 1. kaže se: ''Službe bezbednosti deo su jedinstvenog bezbednosno-obaveštajnog sistema Republike Srbije.'' Ciljno tumačeći ovu odredbu proizilazi da su službe bezbednosti deo šireg, sveobuhvatnijeg sistema, koji predlagač naziva - jedinstvenim bezbednosno-obaveštajnim sistemom Republike Srbije.
Pitanje je moje predlagaču ovog zakona - kojim aktom, kojim zakonom ili nekim drugim podzakonskim ili zakonskim aktom je definisan ovaj pojam - jedinstveni bezbednosno-obaveštajni sistem Republike Srbije, kao širi sistem, sveobuhvatniji sistem službi bezbednosti?
Probao sam to da pronađem u Zakonu o odbrani, u Zakonu o vojsci, u Ustavu, ne znam, nema ga. Nema ga nigde. Ako ga nema, zašto predlagač zakona uvodi određene pravne norme koje naš pravni sistem ne poznaje?
Reći ću vam zašto. Ovaj zakon nisu pisali pravnici iz Srbije. On je napisan ko zna gde. Ali, čudi da Predlog zakona prođe kroz ruke bar 50-ak pravnika, pravnih stručnjaka, istaknutih stručnjaka u oblasti prava, pa da nekome ne padne u oči od tih pravnika da kažu - hajde ljudi da vidimo zašto je ovo.
Znači, primereno je, bez obzira na naloge koje dobijate, da se to uzme i obradi i da se kaže da to nemamo u pravnom sistemu, da to tako izbacimo i da ga uklopimo u naš pravni sistem. To rade sve normalne države.
Kada dete dobije nalog ono ga modifikuje u odnosu na oca, na majku, pa kaže - evo sad malo ću okrenuti ovako i onako, da izvršim na način kako to meni odgovara. Vi to činite izvorno, bez zapete, bez tačke, onako kako dobijete tako prosledite ovde, a sami znate da je to bruka za pravnu struku i ovo je ruženje pravnog sistema Republike Srbije.
Idemo dalje. U stavu 4. se kaže: ''Rad službi bezbednosti je pod nadzorom Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Saveta za nacionalnu bezbednost i javnosti.'' Tu se sve završava. Što se tiče nadzora, u članovima 15. pa nadalje govorimo samo o nadzoru koji vrši Skupština. Skupština ne može vršiti nadzor s obzirom da nijedan akt od službi bezbednosti neće dobiti. Kako da vrši nadzor - ne može.
Dalje, predlagač zakona je morao jasno reći i napraviti gradaciju nadzora - šta to radi Skupština, šta radi Odbor, dokle ide taj nadzor, koje su mere u samom nadzoru? Šta znači nadzirati bez ikakvih mera? Ovde u zakonu nema nikakvih mera. Šta to znači? Službe bezbednosti mogu da rade šta god hoće po ovom zakonu - nema nikakvih sankcija ili ste mislili preko javnosti da ih opominjemo.
Ni jedna rečenica o tome na koji način će nadzor nad službama bezbednosti vršiti predsednik Republike, Vlada, na koji način Savet, koji ima najviše mogućnosti, s obzirom da će dobijati izveštaj itd. Međutim, mi i dan-danas imamo obavezu službi bezbednosti da dostavljaju izveštaj, prave analize i da obaveštavaju pretpostavljene organe, ali to ne čine.
Kršimo i brojne zakone, a kršimo i Ustav. Šta da radimo, to je kod nas uobičajeno, zato što nismo predvideli mere. Da smo predvideli mere, da smo jasno ukazali ko je krivac zato što nije dostavljen na vreme izveštaj o radu jedne službe, druge, treće, pete itd.
Nadalje, šta znači nadzor javnosti? Kako će javnost vršiti nadzor? Evo, član sam Odbora za odbranu i bezbednost, a ono što smo mi dobili u izveštaju BIA, to u daleko širem obimu ćemo dobiti u svakom javnom glasilu. Uzmite "Kurir", "Pres", "Večernje novosti" ili bilo koje novine i dobićete više podataka nego što smo dobili tamo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo Odbor za odbranu i bezbednost.

Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman.

Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo poslanik Saša Valjarević.

Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Izvol'te, kolega Valjareviću.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici,  SRS podnela je amandman na član 4, u kome traži da se kompletan član briše.
Prvo da kažem nešto u vezi samog Predloga zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Vidi se da je ovaj zakon donet pro forme, u okviru i u svrhu predizbornih aktivnosti, odnosno da bi mogli da se raspišu predsednički izbori.
Ima mnogo manjkavosti, vi ste čuli i u prepodnevnoj i u popodnevnoj raspravi, i od kolega iz SRS da su imali velike primedbe, prvo, u vezi samog funkcionisanja službi bezbednosti, s obzirom da znamo u kakvoj je situaciji Republika Srbija.
Međutim, s obzirom da je ovaj zakon u proceduri, potrudićemo se da kroz amandmane, kao što ste čuli u prethodnom izlaganju, amandman na član 3. je usvojen, na član 4. nije. Objasniću u okviru ovog amandmana zašto je dat predlog da se kompletan član 4. briše.
Član 4. zakona glasi: Službe bezbednosti su BIA, kao posebna organizacija, VBA i VOA, kao i organi u sastavu Ministarstva odbrane. Službe bezbednosti obavljaju poslove i zadatke u granicama svoje nadležnosti, u skladu sa zakonom. Službe bezbednosti imaju status pravnih lica.''
Predlaže se brisanje ovog člana 4. zbog toga što je u koliziji sa Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Ovaj član 4. ne bi mogao uopšte da bude sadržan u ovom zakonu. Zašto? U Ustavu Republike Srbije predviđeno je da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kako je ovde i predloženo u ovom zakonu.
Republika Srbija nije savezna država da bi donosila zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Donošenje ovog zakona podrazumeva postojanje savezne države i države članice, koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja određenih oblasti.
Zbog toga smo i predložili da se član 4. briše, jer je u sukobu, odnosno u koliziji sa Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Čudi mi da onaj ko je pisao zakon nije vodio računa o tome, jer je ovo velika greška. Čudi mi da nije prihvaćen ovaj amandman SRS na član 4.
Nadam se da će i kroz ostale amandmane kolega na ovaj zakon da se izvrši poboljšanje samog zakona, jer ovakav zakon, kakav je predložen, ima velikih manjkavosti koje ne bi regulisale dobro funkcionisanje svih službi koje su obuhvaćene ovim samim zakonom.

Da li se još neko javlja za reč? (Da.) Izvolite, narodni poslanik Petar Jojić.

Hvala lepo, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici,  narodni poslanik Saša Valjarević je uložio amandman na član 4. Predloga ovog zakona.
Kada pročitate član 4, koji glasi - službe bezbednosti su BIA, kao posebna organizacija.
Dame i gospodo, ovo je vrlo problematička definicija. Zašto? Ovo mene asocira na kriminalne organizacije, mafijaške organizacije.
Međutim, gospodo narodni poslanici, cenim i poštujem veoma službu bezbednosti naše države. Drugačije je shvatam, no što će je neki drugi shvatati. Zbog toga ukazujem da nije dobar termin kao posebna organizacija.
Na primer, i OVK je organizacija, a po meni, BIA je bezbednosna institucija od posebnog značaja za našu državu. BIA nije masonska loža, niti pak frontovska organizacija iz prošlih vremena. Zato reč "organizacija", dame i gospodo narodni poslanici, loše zvuči. Zato ovu rečenicu nije trebalo unositi u odredbu ovog člana.
Međutim, u odnosu na VBA i VOA smatram da je u pitanju podela nadležnosti ovih službi i njihovog delokruga rada, jer se po principima, metodima i sredinama bitno razlikuju od BIA. Postavlja se pitanje - kako onda možete da koordinirate rad ove dve vojne službe sa civilnom službom BIA? Vrlo nemoguće, vrlo teško.
Šta će se u praksi događati? U praksa će biti da će jedni druge da kontrolišu i jedini druge da prate. Davaće jedni ovakve izveštaje, različite drugi, tako da nećete imati jedinstven pristup problemima obaveštajnog i kontraobaveštajnog rada.
Kada je u pitanju VOA, onda ne izlazi iz kasarne, dame i gospodo, to moramo da shvatimo. Ona deluje u okviru vojnih objekata, tj. kasarni.
Bilo bi interesantno da mi se objasni, kako se taj delokrug rada VOA usklađuje sada, ova u kasarni, a ova deluje vani kao BIA, kako se sada to usklađuje? Ovo je veoma važno pitanje, pa zbog toga tražim objašnjenje, kako će te dve institucije u praksi da funkcionišu.
Vidim da će po ovom zakonu Vojnoobaveštajna služba izaći iz kasarne. Dakle, neće delovati u skladu sa Ustavom i da će da radi kada izađe iz kasarne paralelno sa BIA. Znači, operativni rad će biti Vojnoobaveštajne službe, koja treba da deluje u okviru vojnih objekata te iste kasarne i sada izlazi iz kasarne, a nije ustavna kategorija niti Ustav to dozvoljava, i ona će paralelno da vodi obaveštajni rad, i to kako spolja, tako i iznutra.
Da li je to posledica saradnje našeg Ministarstva sa civilnom zaštitom iz Ohaja? Znate, ona garda što se prezentira srpskom narodu da je to garda američka, čuvena, iz Ohaja, ne, to nije garda, to je civilna zaštita, a ne garda. Prema tome, mi po njihovim uzorima ne moramo da gradimo, niti da usavršavamo, niti da organizujemo rad naših službi bezbednosti.
Dame i gospodo, svi ovi poslovi moraju biti jasno razgraničeni, naglašavam, moraju biti razgraničeni. Svako da deluje u skladu i u okviru svog okvira delovanja, pre svega da bi se znalo ko šta radi u ovoj državi i ko će za šta da odgovara.
Zašto to govorim? Dame i gospodo, zbog toga što će doći do sukoba nadležnosti. Ovo je vrlo važno pitanje. Doći će, prema Predlogu ovog zakona, do sukoba nadležnosti određenih službi, jer kada vi pročitate ovaj predlog zakona, koji sadrži 21 član normi, onda možete videti da ovo nije dobar zakon, da on upravo ne razgraničava delovanje vojnih obaveštajnih službi od civilne službe. Zato ovaj zakon nije dobar.
U primeni će biti velikih problema. Rekoh malopre, Vojnoobaveštajna služba sada, po ovom predlogu zakona, izlazi iz kasarni, a to po Ustavu nema pravo i ne može, ona treba da deluje tamo.
Zbog toga sam, dame i gospodo, veoma zabrinut, zbog tog sukoba nadležnosti. Smatram, ono što je rekao gospodin Valjarević i ovo što sam istakao, da su to ključne stvari i da je to vrlo važno za bezbednost države, za bezbednost građana, za ostvarivanje demokratije i za ostvarivanje slobode i prava naših građana.
Ako vi uzmete i pogledate ovaj zakon, on liči na pravilnik lovačkog društva ili dobrovoljnog vatrogasnog društva. Dakle, 22 člana reguliše rad najznačajnijih službi bezbednosti u jednoj državi.
Voleo bih kada bi Vlada Republike Srbije, pošto volim da izučavam uporedno pravo, sada narodnim poslanicima izradila u Institutu za uporedno pravo elaborat, i taj elaborat da dostavi narodnim poslanicima i da narodni poslanici vide kako je to regulisano u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Engleskoj, Velsu, Americi, Rusiji itd.
Onda bi narodni poslanici mogli da se uvere da se narodnim poslanicima ne prezentira i ne predlaže donošenje loših zakona. Od 2000. godine do današnjeg dana blizu 300 zakona je doneto. Neki zakoni nisu ni stupili na snagu, interveniše Vlada Republike Srbije, traži izmene i dopune zakona.
Dame i gospodo, ponavljam, imam posebnu odgovornost i zabrinut sam. Zakonik o krivičnom postupku, Ustav i zakon o ovim službama je ogledalo demokratije jedne države. Ovo nije Zakon o parničnom postupku, ovo nije Zakon o izvršnom postupku, ovo nije Zakon o privremenom poravnanju, ovo je veoma ozbiljan i važan zakon, jer on se tiče svakog pojedinca ove države.
Imam iskustvo u radu i informisan sam kako ta služba radi. U tu službu želim da imam puno poverenje i hoću da ta služba ne zloupotrebljava eventualno svoja ovlašćenja.
Mi hoćemo da imamo demokratiju. Kada sam radio Zakonik o krivičnom postupku u saveznoj vladi, konsultovao sam pravo i kontinentalnih zemalja i anglosaksonsko pravo, i verujte da mi imamo važeći najdemokratskiji Zakonik o krivičnom postupku u Evropi. Dakle, on je demokratskiji i od američkog zakona.
U timu koji je radio taj zakonik sa mnom bili su stručnjaci iz pravosuđa, od opštinskog suda do Saveznog suda, i Ustavnog suda, i tužilaštva, od opštinskog do republičkog. Bili su profesori sa pravnih fakulteta, uključili smo udruženja pravnika Srbije i bivše SRJ, i verujte da je taj tim izradio jedan pravi demokratski zakonik. A u to možete da se uverite, ako uzmete Zakonik o krivičnom postupku i uporedite ga sa onim koji je bio ranije na snazi, pa ćete videti da se mi zalažemo da radimo takve dobre zakone, izrađujemo i donosimo zakone koji će biti garancija poštovanja Ustava.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodin Petar Jojić, izvol'te.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS predložio sam jedan amandman i to na član 4, sa predlogom da se taj član menja. Zbog čega?
Zato što bi izmena ovog člana, njegova definicija po stavovima i sadržaju u celini poboljšala tekst zakona, ukoliko je to moguće.
Kao što ste videli, u članu 4. predviđa se da su službe bezbednosti BIA, kao posebna organizacija, VBA i VOA, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane.
Međutim, u stavu 2, obratite pažnju, kaže - službe bezbednosti obavljaju poslove i zadatke u granicama svoje nadležnosti, u skladu sa zakonom. Šta ovde bitno i odlučujuće nedostaje? Nema odredbe koja će da kaže da će službe bezbednosti da deluju u okviru Ustava i zakona. Nema u ovoj odrednici, ni u ovoj normi da će poštovati Ustav onaj ko ga primenjuje. Ko se udalji od Ustava, veoma je opasno i po njega, i okolinu, i državu i ceo narod jedne države.
Službe bezbednosti moraju da obavljaju poslove samo u skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije i u skladu sa zakonom. Vidite, ono što smo malopre napomenuli u odredbama koje su se odnosile na čl. 2. i 3, koji su regulisali da će službe bezbednosti da obavljaju svoje poslove i zadatke na osnovu zakona i drugih opštih pravila i propisa, u članu 4. stav 2. nema toga. To mora da bude ovde upisano.
Ovde mora biti precizirano da će službe bezbednosti obavljati poslove i zadatke u granicama svoje nadležnosti, u skladu sa Ustavom i zakonom, ali nema Ustava, nema zakona. Obratite pažnju i pročitajte prethodne članove koji kažu "i opštih propisa i opštih pravila". Ako je to tako, onda ne može u jednom članu da piše ovako, a u drugoj odrednici da piše drugačije. To je nespojivo i neprihvatljivo.
Zbog toga smatramo da bi ovaj član trebalo da se menja i da glasi: "Službe bezbednosti su BIA, VBA, VOA, kao posebne organizacije. Službe bezbednosti obavljaju poslove i zadatke u granicama svojih nadležnosti, u skladu sa načelima ustavnosti i zakonitosti (vidite, mi predlažemo da deluju u skladu sa načelima ustavnosti i zakonitosti), poštovanja ljudskih prava i sloboda, profesionalizma i srazmernosti u primeni ovlašćenja.'' Dakle, ovlašćenja moraju biti u srazmeri sa dobrom koje se štiti i merama koje regulišu zakonski propisi i Ustav.
U svom radu službe bezbednosti su politički i ideološki neutralne i ne mogu preduzimati aktivnosti u korist ili na štetu bilo koje političke stranke ili interesne grupe. Mi se slažemo da ostane ova odrednica da službe bezbednosti imaju status pravnih lica.
Kada je u pitanju ovaj deo da su službe bezbednosti u svom radu politički i ideološki neutralne i ne mogu preduzimati aktivnosti u korist ili na štetu bilo koje političke stranke, ova norma bi trebalo ovako da izgleda, s tim što treba da se obezbedi garancija da će neko ovu normu da poštuje, a to znači da će nadležna skupština, kao zakonodavac, i nadležni odbor za odbranu i bezbednost, imati veća ovlašćenja.
To ćemo kasnije kroz neke odredbe Predloga zakona primetiti, koja su prava Odbora za odbranu i bezbednost, koja prava nemaju, a koja im se paušalno daju. Zato, dame i gospodo, mi ostajemo kod našeg predloga, a na volji je narodnih poslanika da li će ovaj amandman prihvatiti ili ne.

Da li se još neko javlja za reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo poslanik Nikola Vukelić.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Vukeliću.