Donoseći ovaj zakon o bezbednosti, on je u službi odbrane zemlje, kao što su i mnogi govornici rekli, mnogi srpski radikali, rekli su da strategije u ovoj zemlji odbrambene moći više ne postoje, zato što i nema vojske, nema svega onoga čime smo se mogli ponositi i dičiti, jer sami znate da je odbrambena moć još SRJ i bivše Jugoslavije bila na četvrtom mestu u Evropi. Sada vas pitam, gde je i na kakvim marginama se sadašnja obaveštajna služba nalazi.
Ono što je i dovelo do ove erozije, mislim da će to opet eskalirati, mislim da nema potrebe, jer vi to dobro znate da je to tako, jeste kada je postao prvi ministar u vašoj dosmanlijskoj vlasti, jeste Boris Tadić, ministar odbrane. Tada je počela najveća erozija i vojno obaveštajne službe, a i svih obaveštajnih službi u Srbiji. One su u stvari radile za sve obaveštajne službe NATO, kako Amerike, tako i zapada.
Dame i gospodo, ne znam zbog čega, evo, ako sada pročitamo ovaj član i ako vidite, videćete da ovoj što je u njemu napisano, to se u stvari verovatno ostavlja u amanet nekome ko će biti bivši predsednik Srbije i koji će u stvari imati mogućnosti da rukovodi ovim obaveštajnim službama. Sada ću vam pročitati ovaj član, jer verujem da mnogi od vas nisu ga ni pročitali, a ni videli.
Član 8: ''Vlada će uredbom obrazovati Kancelariju Saveta za nacionalnu bezbednost, kao službu Vlade, koja obavlja stručne i administrativne poslove za potrebe Saveta, a naročito: (pazite - stručne i administrativne poslove, to ću posle objasniti) poslove u vezi sa sazivanjem i pripremanjem sednica Saveta; stručne poslove u vezi sa praćenjem sprovođenja smernica i zaključaka Saveta; poslove u vezi sa pripremanjem izveštaja o radu Saveta; poslove administrativno-tehničke podrške Biroa za koordinaciju; čuvanje i stavljanje na uvid članovima Saveta izveštaja i drugih akata Saveta.''
Dame i gospodo, kao što i sami vidite, ovim članom se želi formirati nekakvo novo paralelno telo koje bi rukovodilo ovom službom. Kaže ovde, stručne i administrativne poslove. Ne znam za koje se te stručne poslove misli formirati ta kancelarija saveta. Ako se misli na te administrativne poslove, u stvari da postoji možda jedan službenik koji će po nalogu, kao što ste ovde predvideli, po nalogu iz člana 6, znači od članova Saveta, koji će sazivati sastanke Saveta i rukovoditi tim radom. Ali, ne može ono kao paralelno telo da bude uključeno u rad ove obaveštajne službe.
Poslovi koji su u vezi sa sazivanjem, hajde to da postoji jedan službenik koji će da sazove, to i da se prihvati. Kaže, stručni poslovi u vezi sa praćenjem sprovođenja smernica i zaključaka saveta. Pazite, molim vas, stručne poslove. Ko u stvari ovde treba da obavlja te stručne poslove? Ono se poverava opet jednom telu, to je kancelarija saveta. Koliko vi trebate da imate ovih stručnih tela koja će da rukovode ovom obaveštajno-bezbednosnom službom?
Ova obaveštajna služba ipak treba da ima jedno telo koje će njome da rukovodi, a ne kako se kome svidi, on će postavljati pa će to biti nekakvi naši predstavnici koji će dolaziti do tajni, koje će biti potrebne određenim političkim strukturama.
Što se tiče poslova sa pripremanjem izveštaja o radu Saveta. Molim vas, kako Kancelarija Saveta može da učestvuje u poslovima za pripremu izveštaja o radu Saveta? Valjda oni koji su lično uključeni u tim obaveštajnim službama, oni su sposobni i spremni da daju izveštaje sa terena, a ne u stvari da to radi Kancelarija Saveta.
Vidite kako je ovaj zakon dosta nestručno pripremljen, kao da su ga pripremali, verovatno, obaveštajne službe, ali ovih, da ih nazovemo, nevladinih organizacija.
Dalje, poslove administrativno-tehničke podrške Birou za koordinaciju. Molim vas, SRS i ja kao poslanik SRS tražim da se ovaj član briše, baš zbog toga što u ovim službama ne bi trebalo da postoje razni biroi, razne kancelarije, razna dupla tela, koja bi navodno da se bave određenim administrativnim, kako vi kažete, i tehničkim poslovima.
Koji su to tehnički poslovi koje treba da obavlja Biro, odnosno da obavlja Kancelarija Saveta?
Poslednje ovo što je, dame i gospodo, čuvanje i stavljanje na uvid članovima saveta izveštaja i drugih akata Saveta. Znači ova kancelarija trebalo bi u stvari da čuva određenu dokumentaciju, određene izveštaje koje je ova bezbednosno-obaveštajna služba dostavljala. Da li vi znate šta ste u stvari ovim zakonom napisali i šta ste predvideli, dame i gospodo.
Ali, čudim se da ova bezbednosna služba, koja je bila pod vašom jurisdikcijom, jer sećate se, bio je jednopartijski sistem i jednopartijska država, sada je jednopartijski sistem u višepartijskoj državi, gde jedino određena politička struktura pokušava da vodi ovu zemlju, dame i gospodo, ako su te obaveštajne službe pod vašom jurisdikcijom od petooktobarske revolucije pa naovamo, zbog čega je mogao gospodin Davinić da u svojoj poznatoj aferi "pancir" toliko ugrozi budžet Srbije i toliko da napravi jednu vrstu poniženja i erozije u vojsci.
Ništa posle toga, bile su formirane razne komisije, pa da li je sada tužba predata vojnom, a sada civilnom sudu, da o tome vodi brigu. Na kraju, u tom izveštaju se nije ništa desilo, odnosno do tog izveštaja nije došlo da bi se Narodna skupština mogla obavestiti o kriminalu koji se desio tada u vojsci.
Nemojte zaboraviti da danas Srbijom rukovode nevladine organizacije, OEBS, razne misije. Sami dobro znate, mnogi vaši, a naročito oni koji služe, pričao sam u načelu o vojsci i o odbrani, kada mnogi iz vaših redova služe civilni rok, ali u tim nevladinim organizacijama, gde žele da ih apsorbuju kao špijune, kao one koji će učestvovati u obaveštajnom radu, ali za mnoge zemlje koje su u okruženju. Sami dobro znate da sam i pričao prošli put da je CIA formirana od Gestapoa. Po kapitulaciji Nemačke, celokupno ljudstvo je apsorbovano i Amerika je apsorbovala Gestapo baš u periodu hladnog rata između Sovjetskog saveta i Amerike.
To je i sada prisutno na području Evrope, gde im u stvari žele da stvore određeno žarište, pa su sada to našli na teritoriji Srbije, preneli su to na KiM. Mnogi od vas ovde se busaju u grudi, želeći, sami znate, da pokažu da idu za ljubavlju, za Srbijom, za patriotizmom, za jedinstvom, a u stvari videli smo svi na tim pregovorima kako se bije bitka za Srbiju, kako se bije bitka za KiM, kako se bije bitka za celokupne granice Srbije.
Dame i gospodo, sigurno, moram reći, da nije SRS, da nije tog patriotizma, da nije te ljubavi koja je u stvari ponikla u kolevci svih onih koji su rođeni u Srbiji, verovatno ovo što vi nameravate sa vašim prijateljima i vašim sponzorima to bi se i desilo.
Neće KiM tako lako otići iz sastava Srbije, jer ovo što nam vi činite i ovo što su vaše obaveštajne službe, koje su u stvari do određenih podataka došle, to u stvari između redova kada se pročita, to se vidi šta vi u stvari želite. Vi želite vlast, ali da bi zadržali vlast u Srbiji, vi hoćete da date KiM. Ali, sigurno znajte da će predsednički kandidat na sledećim izborima biti Tomislav Nikolić i koji će zaustaviti tu propast, zajedno sa svim patriotskim snagama, sa svim rodoljubima, koji misle dobro Srbiji i svom narodu.
Dame i gospodo, znajte da ovo što je malopre rekao gospodin Pera Jojić, ove obaveštajne službe jesu službe koje u stvari treba da prebroje bela i krvna zrnca, ali sigurno znajte da će doći obaveštajne službe koje treba da prebroje i žuta krvna zrnca.

Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Nada Kolundžija. Molim narodne poslanike da poštuju Poslovnik.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, čl. 101. i 103. Dakle, mislim da je zaista nezamislivo, nedopustivo, da je ispod svakog ljudskog dostojanstva dopustiti sebi da ovde za ovom govornicom u ovom domu pravdate nečiju smrt. Dakle, zaista mislim da je to poraz svega što je pristojno i što je ljudsko.
Meni je zaista žao što vi imate problem, pa dalje od tabloida ne možete da se upišete i pokušavate čoveka koji se upisao na najsvetlije strane srpske istorije da na ovaj način ponižavate.

Određujem pauzu od 15 minuta.
(Posle pauze – 19.10)

Nastavljamo rad.
Po Poslovniku, narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena koleginica Nada Kolundžija nije dobro razumela izlaganje mr Srboljuba Živanovića. Predstavnicima SRS je imperativ uvek bio borba za pravdu i istinu. Kada je gospodin Živanović rekao da se nešto dogodilo, to ste mogli da tumačite kao što ste vi protumačili, a ja ću da vam prezentujem na najbolji mogući način. Ako ste mislili - ko se mača lati, da od mača i strada, verujte mi da mr Srboljub Živanović nije imao nameru to da kaže, niti je to izneo.
U Srbiji postoje dve varijante. Imamo najslabiju političku opciju, to je vlast, i imamo najuticajniju partiju, a to je narod. Na sledećim izborima dogodiće se sigurno narod. U tom smislu je govorio da Vlada Zorana Đinđića je loše radila, rezultati su bili na izborima, kada sete vi izgubili vlast, i kada se pokazalo da građani Srbije ne veruju vama i vašoj političkoj opciji.
Onda ste u narednom periodu bili opozicija, doduše konstruktivna opozicija, glasali za preko 110 zakona i građani su vam ukazali poverenje i sada ste na ovoj poziciji.
Znači, ljudi koji se bave politikom, oni ili budu nagrađeni na izborima, ili budu kažnjeni. To je potpuno jasno. Ono što je sigurno tačno, to je da su pred Srbijom dani velikog iskušenja.
Ali, ako je po božijoj, da je ljubav najmoćnije oružje i da je jače od mržnje, siguran sam da za sve nas u Srbiji ima spasa.
Na sreću, ima nas koji smo ponosni na ono što jesmo, koji uvažavamo razlike među ljudima i koji volimo Srbiju, a mislim da je nama Srbija na prvom mestu. Siguran sam da ste pogrešno protumačili i shvatili poruku, i da možemo da nastavimo rad.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč o amandmanu ima poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što je činjenica, to je da je državna administracija suviše glomazna i da se iz zakona u zakon ta administracija povećava. Mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o službama bezbednosti, odnosno, kako je rekla Vlada Srbije, Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.
Umesto da se najviše pažnje pokloni upravo službama bezbednosti, mi se bavimo nekim novim administrativnim telima koja će da opterećuju budžet Republike Srbije. Ono što je najgore, Vladi se daju određeni instrumenti vezano za osnivanje tih tela.
Predlogom zakona propisano je osnivanje Saveta za nacionalnu bezbednost, a članom 8. Vlada predlaže formiranje Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i da će biti obrazovana uredbom Vlade Srbije, da će imati svojstvo službe Vlade i da će obavljati stručne i administrativne poslove za potrebe Saveta.
Mi smo se trudili da, amandmanima koje smo podneli na Predlog zakona, popravimo loš tekst ovog predloga. Moj amandman je usmeren u tom pravcu da se Vladi oduzme pravo da ona svojim podzakonskim aktima uređuje službe bezbednosti.
Ako već osnivate Kancelariju Saveta za nacionalnu bezbednost, ako smatrate da je to toliko bitno, onda smatramo da je bolje rešenje da se ta kancelarija obrazuje zakonom, a ne uredbom Vlade, odnosno njenim podzakonskim aktima.
Veliki broj narodnih poslanika SRS podneo je u suštini istovetne amandmane. Naime, mi smatramo da ovaj zakon treba da nosi drugačiji naziv, odnosno da u skladu sa članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije ovaj zakon treba da se zove zakon o službama bezbednosti Republike Srbije. Narodni poslanici SRS su obrazlagali već zašto smo podneli toliki broj istovetnih amandmana i sada ću otprilike to pokušati da ponovim.
Republika Srbije nije federativno uređena država. Republika Srbija je unitarna država i na njenoj teritoriji se ne nalaze bilo kakve federalne jedinice. U vreme kada je postojala Socijalistička Federativna Republike Jugoslavija i kada je postojala Savezne Republika Jugoslavija onda je bilo ustavno rešenje koje je bilo i logično za jednu federalno urađeno državu da federacija, odnosno savezna država uređuje osnove u jednoj pravnoj oblasti, a da se bliža zakonska regulacija ostavlja republikama članicama.
Ako se ovaj zakon nazove onako kako ste ga vi nazvali, odnosno kako je Vlada predložila – zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, onda iz toga mogu da proizađu dva logička zaključka. Prvi zaključak je da vladajuća koalicija namerava da federalizuje Republiku Srbiju, da vrati sistem koji je nekada bio i da Republika Srbija više ne bude unitarna država, već da bude federalno uređena država, na čijoj će teritoriji postojati određeni broj federalnih jedinica.
Dalje, možemo da zaključimo da možda vladajuća koalicija prihvata politiku Nenada Čanka, odnosno politiku Lige socijaldemokrata Vojvodine da Vojvodina recimo treba da bude Republika, odnosno da treba da ima status federalne jedinice u Republici Srbiji ili da se možda formira neka druga federalna jedinica u Srbiji, pa da onda Republika Srbija uređuje zakonom samo osnove službe bezbednosti, a da se tim budućim, ne daj bože, federalnim jedinicama prepusti da svojim zakonima detaljnije regulišu tu materiju.
Drugi zaključak, takođe logičan, inače nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, jeste da će Narodna skupština zakonom da uredimo samo osnove uređenja službi bezbednosti u Republici Srbiji, a da će onda Vlada svojim podzakonskim aktima detaljnije da reguliše tu materiju. Da je ovaj drugi zaključak osnovan proizilazi iz člana 8. Predloga zakona, gde se kaže da će Vlada svojom uredbom da obrazuje Kancelariju Saveta za nacionalnu bezbednost, kao službu Vlade i da će tom uredbom Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost da obavlja stručne i administrativne poslove za potrebe saveta.
Mi u SRS smatramo da sve službe bezbednosti u Republici Srbiji, kako civilne tako i vojne, moraju da odgovaraju isključivo Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Narodna skupština Republike Srbije je ta koja svojim zakonom osniva službe bezbednosti i Narodna skupština mora da bude ta koja imenuje, odnosno bira starešine službi bezbednosti. Starešine službe bezbednosti jedino treba da odgovaraju Narodnoj skupštini Republike Srbije koja ih i bira.
Ukoliko se predvidi, kao što ste vi predvideli, da službe bezbednosti odgovaraju ne samo Narodnoj skupštini, nego da odgovaraju i predsedniku Republike, i Vladi i, kako vi kažete, javnosti, onda se ta odgovornost gubi, ona postaje jedna dispenzivna kategorija i na kraju od te odgovornosti neće biti ništa.
Službe bezbednosti u Republici Srbiji delovaće na način kako su delovale i do sada, dakle manje-više tajno, narodni poslanici neće imati mnoge informacije vezane za rad tih službi, one će i dalje delovati kako one hoće, onako kako želi vladajuća koalicija i onako kako žele strani mentori te vladajuće koalicije.
Mi hoćemo da službe bezbednosti za svoj rad odgovaraju isključivo Narodnoj skupštini Republike Srbije i smatramo da se samo na taj način postiže onaj standard za koga se vi navodno zalažete, a to je demokratska i civilna kontrola službi bezbednosti.
Jedina iskrena i prava demokratska kontrola jeste kontrola koju vrši Narodna skupština Republike Srbije, jer je Narodna skupština jedini državni organ koji uživa najveći stepen političkog legitimiteta u Republici Srbiji.
Mi smatramo da Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost, ako već ne želite da je izbacite iz teksta Predloga zakona, mora da se osniva isključivo zakonom i da Vladi, kao izvršnom organu vlasti u Republici Srbiji, mora se ostaviti što manje prostora da svojim podzakonskim aktima uređuje ovu materiju.
Ukoliko se ostavi Vladi Srbije da ona bliže uređuje materiju službi bezbednosti, onda će to u praksi da izazove voluntarizam, arbitrarnost, samovolju i na kraju od te demokratske i civilne kontrole službi bezbednosti neće biti ništa.
Zato vas, gospodine ministre, kao ovlašćenog predlagača Vlade pozivam da usvojite i ovaj amandman i druge amandmane SRS, jer su apsolutno u skladu i u duhu Ustava Republike Srbije i jedino ti amandmani omogućuju jednu efikasnu, civilnu i demokratsku kontrolu nad službama bezbednosti u Republici Srbiji.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću.
Po amandmanu se javio narodni poslanik dr Vladan Batić, pa potom Jadranko Vuković.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mnogi ljudi u Srbiji, koji su godine proveli na trgovima i ulicama pred kordonima i pendrecima, suzavcem, iščekujući bolju evropsku demokratsku Srbiju, doživljavaju raspravu na ovu temu kao ružan san.
Ponovo se danima raspravlja o službama bezbednosti. Ponovo sijaset organa, institucija, sekretarijata, službi i to neodoljivo podseća na vreme ozloglašene Ozne, Udbe, Službe. Tamo gde jačaju službe bezbednosti slabi demokratija. Tamo gde se uvećavaju enormno izdvajanje iz budžeta za rad službi bezbednosti, tamo automatski na drugoj strani slabe demokratske institucije.
Da vidimo šta je nadležnost Saveta za nacionalnu bezbednost, kao što u zakonu piše, između ostalog, da razmatra pitanje iz oblasti odbrane, unutrašnjih poslova i rada službi bezbednosti. Da li je priča o KiM nešto što treba da bude centralna tema Saveta za nacionalnu bezbednost? Normalno da jeste.
Mi danima trošimo vreme raspravljajući o svemu i svačemu, raspravljajući o službama bezbednosti, i onda se priča o KiM ostavlja na kraju. Parlamenti mnogih evropskih zemalja u više navrata u poslednje vreme bavili su se KiM, ali se njim ne bavi parlament države Srbije, koja tvrdi da je Kosovo njen integralni deo, da Srbija ima suverenitet na KiM, ali nećemo o tome da pričamo. Kad je bila poslednja sednica Odbora za KiM – pre mesec dana. Pa, ljudi, KiM nije tema u ovoj skupštini.
Sada da vidimo kako to izgleda u kontekstu i službi, i Saveta za nacionalnu bezbednost, i ove rasprave, i budućih predsedničkih izbora i priče o ulasku u evropske integracije. Danas je šef švedske diplomatije Karl Bilt izjavio da Evropska unija postigla saglasnost i jedinstvo oko priznanja nezavisnosti Kosova, sa izuzetkom Kipra. Kipar naravno ne može to da učini, jer ima onaj turski deo Kipra, sa Famagustom, i odmah bi oni pretendovali da proglase nezavisnost i da i oni dobiju status države.
Šef francuske diplomatije Bernar Kušner danas je izjavio da je Evropska unija jedinstvena, ali da će pružiti šansu pacifistima u Srbiji da se održe predsednički izbori. To je današnja izjava Bernara Kušnera. Sad slušate naše ministre, koji kao da su stigli sa druge planete. Kažu dvojica ministara spoljnih poslova dve velike evropske zemlje kakav je stav Evropske unije i onda slušate naše zvaničnike koji pričaju nešto potpuno drugo.
Da vidimo onda zašto uopšte raspravljamo o zakonu o službama bezbednosti? Zato što po slovu Ustavnog zakona donošenje i usvajanje tog zakona je jedna od pretpostavki za održavanje predsedničkih izbora.
Danas smo čuli zvanično saopštenje DSS, koja je rekla da će DSS nakon 19. decembra odlučiti kada će biti održani predsednički izbori. Mislio sam da ovde postoji neka vladajuća koalicija, u kojoj je više stranaka koje se dogovaraju o važnim stvarima. Međutim, vidimo da jedna stranka odlučuje kada će biti predsednički izbori, a u nastavku te izjave portparola DSS kažu - zavisno od te odluke, od odluke Saveta bezbednosti, videće se da li će oni uopšte biti održani ili će biti izmenjen Ustavni zakon, pa će onda jednog lepog dana, a možda i kasnije, biti održani predsednički izbori.
Onda pitam zašto se mi zamajavamo, zašto pošto-poto raspravljamo unedogled po onoj narodnoj - kuća gori, a baba se češlja. Vidimo da je i predsednik Skupštine počeo da relativizuje priču o izborima, kao kada se usvoje ovi zakoni videćemo koji je najbolji tajming za održavanje izbora, a do pre neki dan se busao u junačke grude da će on ispoštovati Ustavni zakon i da će, nezavisno od stava koalicionih partnera, raspisati izbore.
Mi sada ovde sedimo, zamajavaju se izabrani narodni predstavnici. Ovo je poruka građanima Srbije, Evropska unija kaže Kosovo će biti nezavisno, predsednik Skupštine kaže raspisaće izbore, koalicioni partner kaže on će odlučiti kada će biti izbori, a mi satima pričamo o službama bezbednosti.
Dajte da pokušamo da napravimo neki red, ali već kada govorimo o izborima, a to je sve povezano sa službama bezbednosti, hoće li biti zakazani izbori do 31. decembra, to je prvo pitanje. Ako neće, hoće li biti izmenjen Ustavni zakon? Ako budu zakazani izbori, šta ako Albanci proglase nezavisnost, a Evropska unija prizna nezavisno Kosovo, hoće li već zakazani izbori biti otkazani?
Da li će se možda formirati vlada nacionalnog jedinstva i nacionalnog spasa, jer DSS to najavljuje. Ajde da jednom prekratimo te muke, da se bavimo onim stvarima koje su goruće u ovoj zemlji, prvo Kosovo, Evropska unija, pa onda izbori.
Pošto vreme curi i pošto izbori verovatno neće moći biti raspisani za 20. januar, nego možda za 27. januar, onda se dosetio pametni potpredsednik Vlade pa nam saopštava da će Evropska unija 28. januara potpisati sa Srbijom Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji. Baš 28. januara, dan posle izbora.
Onda imate današnji izveštaj Karle del Ponte, koja kaže da Srbija ništa nije ispunila, zahteva od Saveta Evrope i Evropske unije da ne pripusti Srbiju blizu Evropske unije i onda se svako normalan pita šta ovi ljudi u parlamentu rade, čime se oni u stvari bave, kakve službe bezbednosti i Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost. Znate koliko je to danas važno? Uopšte nije važno. To je potpuno beznačajno u ovom gorućem trenutku.
Dakle, predsednik Skupštine dužan je da ne igra žmurke više sa narodnim poslanicima, da nemamo ovde igru šibicara, ova nije, ova nije, ajd' pogodi koja jeste. Mi se nalazimo pred delikatnim životnim i istorijskim problemima i ajde da se pozabavimo tim problemima.
Još nešto, onaj ko se zatekne na mestu predsednika Republike, ako u tom momentu, bez obzira kako se zove, Kosovo postane nezavisno, on je dužan da istog trenutka sa te funkcije podnese ostavku, bez obzira što naravno to nije njegova odgovornost. Ono je izgubljeno davno, ali cenu mora da plati onaj ko se nalazi na funkciji predsednika države koja je izgubila 15% svoje teritorije i ne znam koliko građana koji žive na toj teritoriji, bez obzira koje su nacionalnosti.
Zašto to govorim? Zato što ljudi obećavaju da će Kosovo ostati zauvek naše. Imali smo premijera kome je prva tačka koalicionog sporazuma bila očuvanje i jačanje državne zajednice. Raspala se SCG i nikome ništa, on ostaje premijer i dalje. Ako ode Kosovo: kući, u Belanovicu ili na neko drugo mesto, pa razmišljajte šta ste lepo hteli da uradite, ali niste uspeli. To je odgovornost.