Reč ina narodni poslanik Petar Jojić, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju odredba člana 9. samo bih skrenuo pažnju. Ovde se nešto provlači na mala vrata. Pročitajte član 9. stav 5: ''Predsednik Republike može, na svoju inicijativu ili na inicijativu člana Saveta, pozvati na sednice Saveta rukovodioce drugih državnih organa i institucija i druga lica koja nisu članovi Saveta''.
Dame i gospodo, kako to promače predlagaču da ne kaže i ne predloži da je tu mesto i liderima opozicionih stranaka. Zašto nema ovde lidera opozicionih stranaka? Nemate poverenja u njih. A zašto? Da li će sada moći predsednik da pozove i Natašu Kandić, Sonju Biserko i ostalo njihovo društvo? Molim vas, i to da pozove lica koja nisu članovi Saveta, i oni će da saznaju sve informacije i podatke od vitalnog interesa za državu i njenu bezbednost.
Ali, dame i gospodo, po članu 16. Narodna skupština i Odbor za odbranu i bezbednost to pravo nema. Vidite, predsednik ili čak članovi Saveta mogu da pozivaju predstavnike nekih drugih institucija i državnih organa.
Slažem se da bi ovde moglo da nađe mesto određenih državnih organa, ali državnih organa koji mogu imati neku vezu sa državnom bezbednošću i bezbednošću zemlje, ali nikako ne možemo da se složimo sa time da može da se pozivaju i neke institucije, recimo UNHCR. Molim vas, to je strana institucija. UNHCR, KFOR, UNMIK, izvolite, možete doći na sednicu. To nije dobro.
Druga lica koja nisu članovi može po izboru svaki član Saveta da pozove koga on hoće i predsednik Republike koga on želi. Oni mogu da saznaju sve podatke, za njih nema tajnih dokumenata, oni mogu da dođu na sednicu na kojoj će se raspravljati pitanje rata i mira i prekida rata.
Šta mogu članovi Odbora za bezbednost i odbranu da saznaju, to normira član 16. Ali, kaže Narodna skupština obavlja nadzor nad radom službe bezbednosti neposredno ili preko nadležnog odbora Narodne skupštine, u daljem tekstu Odbor. Odbor naročito nadzire ustavnost i zakonitost rada službi bezbednosti, nadzire usklađenost rada službi bezbednosti sa strategijom nacionalne bezbednosti, strategijom odbrane i bezbednosno-obaveštajnom politikom Republike Srbije.
Nadzire poštovanje političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu Službe bezbednosti. Kasnije ću govoriti o tome, ali u ovom članu sam želeo da pojasnim i skrenem vašu pažnju ko može da ima uvid u rad tajnih službi. Narodni poslanici i Skupština, po ovim odredbama člana 16. i 19, videćete nemaju pravo i nemaju mogućnosti da vrše kontrolu i da bilo koji član Odbora za odbranu i bezbednost prisustvuje toj sednici, a tim pre što ni lideri opozicionih stranaka nisu uključeni u odbranu države, izgradnju, uređenje, unapređenje i usavršavanje njene bezbednosti.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Na početku molim poslanike da se ne smeju. Gospodine Markoviću, niste prihvatili amandman na član 9. koji je govorio o tome kako se donosi odluka. Sada mi objasnite kako će Savet da donese poslovnik o radu? Član 10, kako će Savet da donese poslovnik o radu?
Amandman o kome pričam je na član 10, pošto niste prihvatili amandman na član 9, gde smo predložili da se donosi odluka većinom glasova od ukupnog broja članova. Vi ste rekli da će to da se reši poslovnikom. U članu 10. je napisano da se donosi poslovnik. Kojom većinom će da se donese poslovnik?
Pretpostavlja se. Logika? Koliko znam, ovaj zakon nema nikakvih dodirnih tačaka sa logikom. Objasnite kojom većinom će da se donese poslovnik po članu 10. jer ovde se kaže u prvom stavu člana 10. – Savet donosi poslovnik o svom radu. Kada donosite poslovnik, kojom većinom donosite poslovnik? Nema većine.
Kako šest - tri? U prethodnom članu, gde je trebalo to da se reguliše, oni su rekli da će to da se reši poslovnikom, ali šta dok se ne donese poslovnik? Nešto se pobrkali tu, nešto ste se grdno prevarili. Malo da uozbiljim ovo, pošto ove boginje demokratije kod vas su veliki kašalj.
Mene bi interesovalo, da me je slučajno neko obavestio da je pre nekoliko dana ubijen ovde jedan pripadnik BIA, da li bi ta informacija mogla da se objavi u javnosti? Pre takođe jedno pet-šest dana pokrenut je krivični postupak protiv šest radnika BIA zbog pranja novca. Da li javnost to može da sazna? Ovo pitam radi reda, ne mora da znači da je to tako. Vidim da ste se zbunili, znači da je to tako.
Zašto to javnost ne može da sazna? Šta se to krije? Vi još nemate onu stratešku sobu i još nemate onaj kavez, tako da cure informacije, imam ja vaše insajdere, znate da preskačem preko prozora, uzimam dokumentaciju i sve znam šta se dešava. Zašto ta vest nije objavljena?
Krenete ujutru na posao, dobijete informaciju – u Srbiji u toku jučerašnjeg dana i noći bilo je 160 i nešto saobraćajnih nesreća, sa toliko tragičnih itd, pa onda operativnom akcijom itd, pa televizija snima kako hapse. Šta je sa ovim informacijama? Zašto mi to ne možemo da saznamo, ako je to tačno? Zabranjeno? Nije zabranjeno, možemo da saznamo.
Kojom ćete većinom glasova doneti odluku da se ta informacija objavi? Vidite kako to dajem ovim scenaristima što prave emisije, „Kursadžije“ itd, kako dajem dragoceni materijal da vam se prave emisije, jednostavno da se DOS ismeje, koliko je to besmisleno što radite.
Kojim zakonom možete da naterate Koštunicu i Tadića da se vole i poštuju? Da li postoji taj zakon? Da li postoji teoretska mogućnost da se donese propis po kome će da se vole oni koji su nekada imali veliko međusobno uvažavanje i poštovanje, pa čak i Tadić 2000. godine – napustio sam socijalističku ideju, prihvatio sam liberalno-demokratsku ideju kada sam pročitao knjigu koju su napisali zajedno Koštunica i Čavoški. A i ti si čitao? Znači, i ti si oduševljen tom idejom? Bilo, posvađali se, neki razdor postoji. U čemu se ogleda taj razdor?

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Amandman kojim se posle člana 10. dodaje novi član 10a. podneo je narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukratko samo vezano za ovaj amandman. Mi smatramo da je amandman, koji je uložio narodni poslanik Božidar Koprivica, sasvim u redu i da on ima mesta u ovom predlogu zakona, iz razloga što bi se na taj način jasno i precizno moglo videti ko treba da osnuje Biro za koordinaciju i Kancelariju Saveta.
Mi smatramo da treba dodati novi član, koji treba da glasi da savet osniva Biro za koordinaciju i Kancelariju Saveta. Zbog čega? Zbog toga što je neprecizno u zakonu predloženo ko će šta i koga osnivati, za koju priliku. Dakle, smatramo da i biro i kancelariju saveta treba da osnuje i bira Savet za nacionalnu bezbednost.
Ovako, ova dva tela su odvojena, a u stvari to je jedno telo trebalo da bude. Zbog čega? Šta je trebalo Biro ovde da bude? Biro je vrlo opasna stvar. U ovim prilikama biro je u toj strukturi nacionalne bezbednosti vrlo problematičan i vrlo opasna institucija. Njoj nije mesto ovde u zakonu.
Ako je mesto da imamo Savet za nacionalnu bezbednost i da imamo Kancelariju Saveta, dovoljno. Imaćemo biro koji će se baviti isključivo operativnim poslovima. Zbog toga, ukratko, ne bih trošio vreme, treba ovaj amandman prihvatiti jer on u svakom slučaju ima svoje opravdanje u ovom predlogu zakona.

Reč ima poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini se da je ovaj zakon napravljen da ovde predsednici političkih stranaka, koje sačinjavaju ovu koaliciju i  skupštinsku  većinu,  kontrolišu  jedan drugog. Gospodine Markoviću, čini mi se da ste zato napisali ovaj zakon.
Činjenica jeste da u Srbiji postoji dualizam vlasti i činjenica jeste da su izuzetno dobro podelili, mada to jedni od drugih kriju, službe bezbednosti. Predsednik DS kontroliše vojne službe bezbednosti u ovom trenutku. Ide u prilog toj tvrdnji i činjenica da obezbeđenje predsednika DS radi vojna služba bezbednosti, koja je poznata po onoj čuvenoj aferi u vezi atentatora Džekija i po načinu kako se kreću kroz beogradske ulice.
Znači, predsednik DS kontroliše vojnu službu bezbednosti, predsednik Vlade Republike Srbije kontroliše BIA, međutim svi zaboravljamo još jednu službu koja ima slična ili zakonom data ovlašćenja, a to je UBPOK. Ko kontroliše UBPOK? Jočić. Čak i u jednoj političkoj stranci jedan predsednik i jedan potpredsednik imaju svoje dve službe bezbednosti, a svi su članovi ovog saveta.
Šta je posledica svega toga? Posledica jeste da same službe počinju da kontrolišu jedna drugu, da se trude da ubace svoje ljude u te službe, da bi svi bili informisani šta ona druga politička strana radi.
A, već sam o tome ranije govorio, da su mnogi ljudi koji su radili u tim službama napustili službu, ili su proterani iz službe zato što nisu hteli da rade ono što smatraju da je nezakonito i nečasno, ili su napustili te službe zato što jednostavno nisu našli sebe u toj novoj garnituri, da rade svoj posao kako treba.
Postavljam jedno pitanje - šta je sa tim ljudima koji su napustili službu? Da budemo jasni, reč je o obučenim operativcima, sa izuzetnim iskustvom, koji znaju da rade svoj posao. To su činjenice. Šta je sa tim ljudima? Kada su napustili službi, vlast je potpuno izgubila kontrolu nad tim ljudima. Ako su isterani, ostali su bez posla.
Postavlja se jedno logično pitanje - šta će ti ljudi da rade? Hoće li svoje znanje ili iskustvo da prodaju nekom drugom? Vrlo moguće. Jedino što ih sprečava jeste njihov moral, ali tu je sad granica smanjena, taj kriterijum o moralu, o patriotizmu, o tome da su oni obučavani da državu brane spolja, a ne iznutra, iznutra smo izgubili državu, sa svim tim činjenicama ta granica koja se zove moral prestaje da postoji. Prestaje da postoji jer ste vi tome doprineli kada ste ljude koje su ti isti operativci hapsili puštali na slobodu, a ljude koji su radili taj posao - na ulicu.
Koja kočnica više ima za takvog čoveka da ne počne da radi za novac? Ne mislim da će tu možda da radi za strane obaveštajne službe, ali ko vama ne garantuje da neće da radi za grupe organizovanog kriminala, da dobija korisne informacije kada će koja racija da bude, šta će policija da radi, šta će tužilaštvo za organizovani kriminal itd. Ponavljam, to su ljudi koji znaju svoj posao. Izgubili ste te ljude.
Postavlja se pitanje - šta će da rade oni koji su ostali na poslu? Zbog iskustva, kako su njihove kolege prošle koje su radile svoj posao, šta im preostaje? Da dođu na posao, da kupe novine, da piju kafu i čitaju novine. Ako rade nešto, a nije naredio Boris Tadić, nije naredio Vojislav Koštunica, nije naredio Dragan Jočić, mogu da izgube posao, ili još gore, da završe na robiji.
Šta njima preostaje? Upravo to da čekaju da im neko nešto naredi. Ne čudi mi što ti ljudi tako postupaju, jer da bi došli do operativnih saznanja i podataka, često rizikuju sopstvene živote i svoju bezbednost. Uhapse špijuna, vi ga pustite na slobodu. Šta je tim ljudima preostalo?
Rasturili ste službe. Jedino za šta vama službe još mogu da koriste, jeste da pravite liste politički neistomišljenika, da službe upotrebljavate protiv njih i eventualno da ispunjavate naloge Karle del Ponte, da pronađete još nekog Srbina za kojim traga Haški tribunal, da ga isporučite tamo.
Međutim, obzirom kakvi su nam ljudi ostali u službama, vidi se da ni to ne možete da uradite, jer ni ti ljudi neće to da rade, koliko god se vi upinjali. Gospodine ministre, jedan od razloga zašto to neće da rade je taj da je politika DS EU. Hajde da kažemo - do danas. To bi možda imala nekog smisla.
Ali sada, od kada je EU više nego otvoreno, četiri vodeće zemlje EU izjasnile su se da pitanje Kosova treba da reši na način kako je predviđeno Ahtisarijevim planom. Srbija jednostavno gubi poziciju da juri za članstvom u EU, jer EU otvoreno pokazuje da hoće da ostanemo bez jednog dela teritorije.
Možete da klimate glavom, da kolutate očima, ali to je činjenica. Potpuno vas razumem i neprijatnu situaciju u kojoj se nalazite, jer pada jedna čitava taktika vaše politike, ali to je činjenica.
Objasnite, da biste mogli da uhvatite taj spas za vas i opstanak na političkoj vlasti koju zovete EU mora da ispunite dva uslova - da uhapsite Radovana Karadžića i Ratka Mladića. To su vam uslovi. Možete vi da pričate, to je čisto olakšavanje vama političke situacije u državi, jer znaju kad ovi iz EU vas nagaze, SRS poraste popularnost. Znači nije to uslov, ali nećete dok to ne uraditi.
To teško ide, jer i ovi ljudi koji taj posao treba da rade nisu ludi. Sasvim je normalno, ako vam neko oduzima 15% teritorije, a oni su čitav svoj život obučavani da zemlju treba da čuvaju, naravno da neće da ispunjavaju zadatke Karle del Ponte i predsednika DS Borisa Tadića.
To su ti problemi sa kojima se suočavate, plus što pokušavate da kontrolišete službe. Boris Tadić pokušava BIA i UBPOK, ovi drugi pokušavaju Borisa Tadića, pa tako u krug, a čitav ovaj zakon izgleda mi napravljen da se međusobno na tim savetima špijuniraju. Čini se da je sve tako.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 11. amandman je podneo poslanik Veljko Kovačević.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospodine Kovačeviću.

Poštovani narodni poslanici, kao i prethodnim mojim kolegama, na predlog - briše se, ima jedno veliko obrazloženje, i to je već treće obrazloženje, ali ću opet da ga pročitam radi javnosti.
Predlaže se brisanje ovog člana, jer je članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kako je predloženo. Republika Srbija nije savezna država da bi se donosili zakoni o osnovama uređenja službi bezbednosti. Donošenje ovakvog zakona podrazumeva postojanje savezne države i države članice koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja određene oblasti.
To je bilo i na član 1, isti odgovor Vlade, a odgovor glasi: ''Amandman se ne prihvata, s obzirom na to da je donošenje zakona potrebno da bi se uredile osnove sistema službe bezbednosti, a članom 1. Predloga zakona se određuje predmet uređivanja zakona.'' Član 11. nije zakon, član 11. već reguliše, on ovde uređuje šta treba da radi Biro za koordinaciju. Ovo je sad i zakon, i pravilnik i dotiče uređenje službi bezbednosti.
No, kada sam već uzeo reč oko amandmana, videli ste da je odbijen i zašto, kao i u ovim ostalim predlozima, hoću da vam kažem kako otprilike radi ova bezbednost, i državna bezbednost, i bezbednost vojske. U članu 4. se kaže: Službe bezbednosti su Bezbednosno-informativna agencija, Vojno-bezbednosna agencija i Vojno-obaveštajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane.
Vidite, da je bilo u Generalštabu ne bi bila sledeća situacija koju smo imali u Zakonu o vojsci i u Zakonu o odbrani. Da vam pročitam jedan detalj zašto sam pričao ono i zašto vam sada kažem da mi ovu Vojno-obaveštajnu službu ne možemo da svrstamo u odbranu u zakonu o odbrani. Evo, gledajte.
Nalazim se preko puta jednog grada koji je u Rumuniji. Granica naše obale prema Rumuniji je tačno 232 km. Gledajte sada, da li je Vojno-obaveštajna služba informisala Stankovića, ne znam da li je to počelo od gospodina Tadića, Stankovića, pa redom, ko je bio ministar, i da li je ovaj zadnji ministar dobio ovu informaciju, te u zakonu o vojsci nismo imali mornaricu.
Gledajte sada, za obezbeđenje državne granice Rumunija angažuje snage iz sastava 10. sektora pogranične policije, Mehedinti, Grobeta, tako se zove. Smešteni su u Turn Severinu - jačina jednog bataljona. Tako je u Milanovcu, preko puta Milanovca. Tako je preko puta Velikog Gradišta i tako je preko puta Kusjaka, a Kusjak je kod Negotina. Znači, to je pet pograničnih bataljona njihove mornarice.
Za obezbeđenje državne granice koriste i plovne objekte koji se nalaze usidreni u Turn Severinu, sa sledećim plovnim objektima - komandni brod VF 50, to je brod dužine 60 metara, visine 12,30 metara; njihova ratna mornarica; dva broda tipa GRD, a to su onako malo veći brodovi, nisu 60, nego 40 m, svi su sa topovima; četiri patrolna glisera za brze intervencije; jedan pomoćni brod za brzo snabdevanje.
Preko puta Donjeg Milanovca, odnosno preko puta Tekije, Oršava naspram Tekije, dva broda tipa GB, znači dva broda po 40 m, izuzetno dobro naoružana. To su brodovi koji skupljaju mine i polažu mine, znači po Dunavu, pa i minolovci, a i polagači; dva brza glisera za intervencije, jedna stambena lađa za smeštaj mornara.
Pogledajte šta je to naspram naše granice. U Turn Severinu su locirane još i sledeće jedinice: Motorizovani puk, Artiljerijski puk PVO, Inžinjerijski bataljon, Četa za specijalna dejstva, Poletno-sletna staza za manje avione i helikoptere. Deo brodova za obezbeđenje državne granice naspram Gradišta i Kusjaka imaju po dva velika broda i po dva glisera za brza dejstva.
Sada vidite šta smo mi imali. Granica na Dunavu, locirani su u Velikom Gradištu, naši - to je ukinuto - obezbeđivali su državnu granicu dužine 232 km - šest brodova tipa RPČ 211, to su oni već poznati, već viđeni stalno, po brodovima, brzi oni brodovi; pet glisera tipa ČN 5 21, to su za intervencije. Imali smo pet karaula gde je bila vojska. Sada tu nema ništa, a naspram ove sile koju sam vam pročitao, imamo tri-četiri policajca sa dva patrolna džipa.
Eto tako, otprilike, da vidite da li obaveštajna služba ili već zadužena služba za bezbednost državne granice, vojske je informisala Generalštab, ili sve one koje smo nabrojali po ovom zakonu da treba da bude informisani, da li je to uradila pa smo ukinuli rečnu mornaricu. Zahvaljujem.