Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović, po amandmanu.

Član 9. je jedan od članova koji pokazuje je da ovaj zakon, ako hoćemo da tepamo priči, nedosledno pisan, i još jedan od dokaza da je ponovo to plod političkog nepoverenja u samoj vladajućoj koaliciji.
Dovoljno je da kažete da predlog dnevnog reda sednice utvrđuju predsednik Republike i predsednik Vlade. Šta je sa ostalim članovima Saveta? Inače, taj član je naslovljen, član 9. kaže - Način rada Saveta. Nije predviđen ni način odlučivanja, pa ću govoriti, ako se kolega predsedavajući slaže, ujedno da se ne bih ponovo javljao o članu 9. koji su kolege predložile, da se doda - Savet donosi odluke većinom od ukupnog broja članova.
Zaista, ovde se postavlja sledeće pitanje, već sam napomenuo da ovde fali jedna obaveštajna služba, a to je tzv. SID, služba za informacije i dokumentaciju u okviru Ministarstva inostranih poslova. Nadam se da nije ukinuta. Ako govorimo o službama bezbednosti, nadam se da neko nije procenio da nema ne trebaju obaveštajne strukture koje bi delovale da li kroz ambasade ili privredna predstavništva, ili bilo šta drugo, kao što rade sve ozbiljne službe sveta, možda čak i kroz neke nevladine organizacije, kao što se to kod nas radi. Možemo da vidimo na svakom dobrom primeru.
Ova činjenica predložena u ovde zakonu, da predlog dnevnog reda sednice utvrđuje predsednik Republike i predsednik Vlade, namenjena je održanju koalicije u punom smislu te reči. Zašto? Zato što jedan od bezbednosnih izazova sa kojima se suočava Srbija je, između ostalog, organizovani kriminal ili zločinačko udruživanje, ili, recimo, pljačka preduzeća i stečaj i njihova privatizacija za tepsiju ribe.
Šta to znači? To znači da na sednicu Saveta bezbednosti može biti stavljen samo onaj kriminalac, samo ono zločinačko udruženje ili organizovana kriminalna grupa oko koje se dogovore predsednik države i predsednik Vlade da treba da bude stavljena na dnevni red.
Ovim članom, ovom jednom rečenicom, koja izgleda veoma bezazlena, daje se moć dvojici članova Saveta da u stvari upravljaju obračunom sa kriminalom u Srbiji. Slažem se, samo se ne slažem da obračun sa kriminalom bude selektivan.
Podsetiću vas da mnoge mafije koje su otkrivene, putna, drumska, prosvetna, sportska, da sad ne ređamo koje su sve bile, u stvari su javna tajna. Baš me čudi kako to službe nisu znale za postojanje tih mafija, kada smo znali svi, i mi koji sedimo ovde i maltene svaki građanin koji je pokušao bilo šta da uradi pošteno sa svojih deset prstiju u nekom ozbiljnijem organu vlasti ili nekoj instituciji, ili nekom dobro organizovanom preduzeću sa visokim profitnim stopama, od javnog do privatnog, svejedno.
Molim vas, ovo nije tako naivno. To da dnevni red utvrđuju predsednik Vlade i predsednik države, nije u skladu sa ustavnim ovlašćenjima. Nije u skladu ni sa dobrom normom, nije u skladu ni sa onim poslom kojim bi trebalo da se bave predsednik Vlade i predsednik države.
Mekši deo ove priče bi bio da zaista treba prepustiti, nije moguće sa svime se sudariti odjednom, što bi bili bezbednosni izazovi. Recimo, ovde, da vas podsetim, da smo mi definisali i na osnovu toga je reformisana Vojska Jugoslavije, da mi nemamo spoljne izazove u smislu da će nas neko napasti tenkovima. Ali, osnovni program naše vojske treba da bude borba protiv terorizma.
Ako ova dva čoveka imaju različitu viziju onoga što mogu proizvesti verski ili možda neki destabilišući politički element u državi Srbiji, od nekih nevladinih organizacija do nekih političara koji nam ovde dele lekcije, malopre nisam hteo da se javim samo zato da ne bih uzimao vremena, ali ovde niko nije odgovorio što je pustio 1.700 Albanaca, sve redom terorista, kada je DOS došao na vlast.
Možda bi neke stvari o Kosovu bile poznatije nego što to danas jesu i veoma dobro je analizirao koji sve scenariji mogu da se dese Srbiji po pitanju Kosova i Metohije. Ne sumnjam da je inteligentan, a još manje sumnjam da je dobro obavešten.
Dakle, ovo nije tako naivno. Uostalom, ovde se kaže kada su u pitanju nadležnosti saveta, kaže - donosi zaključke, donosi zaključke, donosi zaključke, donosi zaključke, a nigde ne kaže kako.
Nisam protivnik činjenice da se u zakonu o službama bezbednosti stvari postave široko i fleksibilno, jer mi te službe u njihovom radu treba da pokrivamo, ne da ih uništavamo. Ali da ih ujedno držimo u nekom zakonskom okviru, ali sam protivnik da oni koji upravljaju službama bezbednosti imaju preterano širok okvir da se dogovaraju kako se određivati poslovima kojima će se službe bezbednosti u našoj državi baviti.
Dakle, sve u svemu, ovaj član 9. je zaista sporan. Ne bih voleo da sam u pravu i da kažem da će se u poslovima bezbednosti, pošto je ovo samo osnovni okvir, stvari svoditi, recimo, u obračunu sa kriminalom na dogovor koalicije, da li ćemo dozvoliti obračun sa nekim ili nećemo dozvoliti obračun sa nekim.
Da bi se obračunali sa nekim moraju da se slože i Tadić i Koštunica, ili ne znam kako će se sutra zvati predsednik Republike i predsednik Vlade, potpuno mi je svejedno. Ne verujem ni onima koji bi posle njih eventualno došli. Možda će i oni biti sporni, kao što su nam sada ova pomenuta dvojica sporna.
Mi treba da omogućimo da rad Saveta za nacionalnu bezbednost, za koju inače smatram da je sporan, ne po nadležnostima, nego po ukupnom sastavu i po načinu na koji se bira, postavlja i načinu na koji se uređuje njegov rad. Mislim da bi bilo dobro da se ovaj član 9. zaista obriše i da se dođe do jednog sistematičnijeg, jasnijeg načina na koji će se utvrditi neke tačke dnevnog reda.
Voleo bih da se tačke dnevnog reda utvrđuju i na predlog ministra odbrane, i na predlog ministra policije, i na predlog šefa BIA, da priključimo ovde i SID, i na predlog VBA i na predlog VOA, a ne da dnevni red utvrđuju predsednik države i predsednik vlade.
Mogu da shvatim i to se očito vidi u radu parlamenta, i u zakonskim rešenjima, i u političkoj praksi i u odnosu prema izbornom pitanju, kao što vidite, i moram da kažem da je kolega Batić, koliko god on ovde bio zadužen za destrukciju države i parlamenta, u nekim stvarima bio u pravu, gospodo iz vladajuće koalicije.
Ako smo mi iz opozicije već na neki način prećutno pristali da ne trošimo previše vremena, a ponekad bogami i da ne iznesemo sve argumente, da bismo vam omogućili da usvojite ove zakone iz seta koje predviđa Ustavni zakon, zato što smo učestvovali u donošenju Ustava i Ustavnog zakona, ako želimo da budemo politički dosledni, onda bi i vaš stepen odgovornosti, koji proističe iz same činjenice da imate formiranu većinu kao koaliciju, trebalo da bude znatno veći. Nećemo ih valjda sada svake nedelje ili sa svakom koalicijom menjati, jer ovo su po nazivu kapitalni zakoni. Koliko su kapitalni, dobri ili štetni, to ćemo da vidimo po praksi koja će iz njih da nastane.
Sama činjenica da su ovi zakoni doneti bez odgovarajućih strategija, bez odgovarajućih izučenih elemenata, da mnoge stvari kojima će se baviti ovaj savet zahtevaju da se ovaj savet sastaje jednom dnevno, a ne jednom u tri meseca. Može biti norma da mora jednom u tri meseca, ali ovde bi to nalagalo jednom dnevno i zahtevalo da imate više razumevanja između sebe.
Koliko vidim, po pitanju KiM i po pitanju osnovnih bezbednosnih izazova, o kojima ste želeli da razgovarate, pošto vi ne smete da otvorite sve bezbednosne izazove pred kojima se nalazi Srbija, imali ste uglavnom podršku opozicionih stranaka, ne želim da izdvajam nijednu.
Kada je u pitanju KiM mi smo praktično imali saglasje svih relevantnih političkih stranaka u Srbiji. Sigurno bi tako bilo i kada bismo definisali bezbednosne izazove, da vladajuća koalicija nije toliko sebična da sve ostalo želi kroz to da zadrži u svojim rukama, prosto zbog toga što je vlast dobar plen.
Pokušao sam, možda na malo grublji način, a neki kažu, možda i nisi dovoljno grub, da upozorim na jednu činjenicu da nije dobro što je ovo ovako postavljeno i da zaista ostavljamo prostor i predsedniku države i predsedniku Vlade da biraju s kojim to bezbednosnim izazovom će biti postavljena sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, a između ostalog, da se o nečemu raspravlja ili ne raspravlja po želji jednog od ta dva čoveka. Hvala.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Albijaniću, od vas na osnovu člana 194. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije tražim da pozovete ministra Markovića da prisustvuje sednici Narodne skupštine, kako bi mogao na osnovu argumenata koje iznose poslanici SRS da prihvati određeni broj amandmana, da bi pokušali ovaj zakon koji u svojoj praksi, kao diplomirani pravnik, nisam imao priliku da vidim lošije napisan i tehnički i u pravnom smislu.

Gospodine Periću, momenat jedan, molim službu, ako je ministar u zgradi, da odmah dođe u skupštinsku salu.

Najpre, ova skupština je donela mnogo zakona koji su na direktan način uticali na interese građana Srbije, ali ovaj zakon je toliko urađen na jedan amaterski, na jedan pripravnički način, da ne mogu to da razumem. I verovatno iz tog razloga, ministar Marković kad god je imao priliku da izađe, on je to činio, koristio jer nije mogao sigurno da prihvati argumente poslanika SRS, a nije mogao da odsedi ovde i da očuva minimum pravničkog znanja koje nije sporno kod njega. On jeste predavač na nekoj višoj školi bezbednosti, ali verovatno nije pisao ovaj zakon.
Vidite, razlozi za sprovođenje ovog zakona, i kaže se - za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
Moglo bi ovde da stoji - finansijske potrebe za sprovođenje ovog zakona, i onda bi možda ova definicija mogla da se prihvati u obrazloženju, ali kao što stoji da nisu potrebna finansijska sredstva za provođenje ovog zakona, smatram da nam ovaj i ovakav zakon uopšte nije bio potreban.
Vreme koje trošimo vezano za raspravu o ovom zakonu je uzalud potrošeno vreme. Na osnovu člana 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, u stavu 2, precizno je rečeno kada predsednik Narodne skupštine može da raspiše izbore za predsednika Republike Srbije. I onda je rečeno, do 31. decembra ili najdalje u roku od 60 dana od stupanja na snagu poslednjeg zakona kojim se uređuje izbor predsednika, odnosno zakon o predsedniku, izbor predsednika, zakon o vojsci, zakon o odbrani, zakon o spoljnim poslovima i, na kraju, zakon o službi bezbednosti.
Naime, narodni poslanik gospodin Zoran Krasić je u prvom amandmanu vezano za ovaj član predložio da se menja i naziv ovog zakona. Nije suština samo u promeni naziva zakona, nego na osnovu ovakvog zakona ne ispunjavaju se uslovi za raspisivanje predsedničkih izbora, a to ću vam pokazati, gospodine ministre, na osnovu člana 22, koji će detaljnije obrazlagati narodni poslanik Jovan Damjanović.
Kaže se u stavu 1. ovog člana: ''Rad službi bezbednosti urediće se posebnim zakonom, u skladu sa ovim zakonom.'' A ovamo u članu 3. stav 2. zakona o provođenju Ustava Republike Srbije kaže se - predsednički izbori se mogu raspisati u momentu kada budu doneti ovi zakoni. Na kraju, u članu 22. takođe, ali detaljnije obrazloženje po amandmanu na ovaj član daće vam gospodin Jovan Damjanović, kaže se: - obavezuju se nadležni organi da donesu neophodne podzakonske akte za sprovođenje ovog zakona, bez ikakvog roka. Dakle, ne postoji rok na osnovu kojeg bi se doneli ti podzakonski akti.
Podneo sam amandman na član 9. zakona gde se reguliše način rada Saveta. U tom članu 9. je rečeno da sednicu Saveta saziva i predsedava predsednik Republike, a u njegovom odsustvu to može da bude i predsednik vlade, zatim ko saziva sednice, koji akti se donose od strane Saveta za nacionalnu bezbednost. Usput rečeno, ovaj zakon bi mogao da se zove - zakon o savetu za nacionalnu bezbednost i za zabranu pristupanja političkim strankama. To smo imali u članu 2. ovog zakona gde je rečeno - zabranjuje se pristupanje političkim strankama, a da ste pri tome ostavili da direktori bezbednosnih službi budu uglavnom najistaknutiji članovi stranaka koje vrše vlast.
Interesantan je i član 6. ovog zakona koji govori o sastavu Saveta za nacionalnu bezbednost, pa je rečeno da Savet za nacionalnu bezbednost sačinjava predsednik republike - DS, predsednik vlade - DSS, ministar odbrane - DS, ministar unutrašnjih poslova - DSS, ministar pravde - DS, načelnik Generalštaba Vojske Srbije - DS, direktori službi bezbednosti, imaju tri direktora, a od toga su dva članovi DS i jedan je član DSS.
Otprilike ono što vam je rekao dragi vaš Solana 8. maja, prilikom izbora predsednika Narodne skupštine Republike Srbije gospodina Tomislava Nikolića, da bezbednosne službe moraju biti u nadležnosti Borisa Tadića, i vi ste to kroz ovaj član 6. Predloga zakona obezbedili, da bude šest članova DS i tri člana DSS.
Moj prethodnik, kolega Dragan Živkov, predložio je da se član 9. briše. U slučaju da ministar ne prihvati ovaj amandman koji je podneo Dragan Živkov, predlažem da se posle stava 2. doda novi stav 3. koji glasi - da Savet donosi odluke većinom od ukupnog broja članova.
Ovde se neće ništa posebno promeniti u odnosu DS-DSS, ali ćemo bar biti u prilici, od devet članova Saveta ukupno, da bar prilikom donošenja svake odluke Saveta, bude pet članova za takvu odluku.
U odgovoru koji sam dobio od Vlade, a vezano za neprihvatanje ovog amandmana, stoji: "Amandman se ne prihvata. Predložena materija po svojoj prirodi treba da bude regulisana u Poslovniku Saveta, čije donošenje je već predviđeno u članu 10. ovog zakona." Jeste predviđeno članom 10. ovog zakona da se donosi poslovnik o radu Saveta, ali vi ste u članu 8, kada se govori o Kancelariji Saveta, predvideli poslove u vezi sa sazivanjem i pripremanjem sednice Saveta i druge aktivnosti ove kancelarije, ali niste rekli da će to biti regulisano poslovnikom o radu Saveta.
Mi želimo, pošto narodni poslanici, pogotovo opozicija, nisu upućeni u ona akta koja donose određeni saveti, Vlada i ministarstva, zato pokušavamo kroz zakonsku izmenu da vas dovedemo u poziciju da to bude očigledno, da znamo kako i na koji način vi sprovodite određene ciljeve i vaše namere koje su zaista katastrofalne i pogubne.
Toliko vezano za obrazloženje ovog zakona, a pretpostavljam, gospodine ministre, da ćete ovaj amandman prihvatiti, kao što bi trebalo uraditi sa svim amandmanima SRS. Onda bi to donekle uspelo da popravi inače veoma loš, možda najlošiji zakonski predlog koji sam imao priliku da gledam ili čitam ili kao student prava ili kasnije, ili radeći određene poslove kao diplomirani pravnik.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po amandmanu.

Ovim amandmanom ne može da se popravi ono što je loše, a loša je, u stvari, ideja koja je pala nekome na pamet, da pravi ovakav zakon. Sada ćete da vidite koliko je to loše.
Prema članu 8. ovog predloga zakona, gospodine Markoviću, između Kancelarije za pridruživanje EU i Kancelarije Saveta ne postoji nikakva razlika, i jedna i druga se formira uredbom Vlade Republike Srbije.
Ako pogledate Kancelariju za pridruživanje EU, gde ona gospođa, lepa plavuša Tanja Miščević, šta rade oni? Putuju. Šta još rade? Kažu da treba sarađivati sa Hagom. Šta rade još? Kažu Jočiću - idi da parafiraš. Šta rade još? Ne rade ništa, troše pare.
To je podmetnuto kukavičije jaje one Labusove strane, koja je greškom ostala u Vladi, na neki način. To još Dinkić nije uspeo da rasturi. Verovatno ima jaču vezu u evropskim strukturama i ona mora da bude tu.
U suštini, Kancelarija za pridruživanje nema nadležnost. Zašto? Ne donosi nijedan pojedinačni upravni akt. Razmatra, zauzima stavove, pregleda, predlaže, slika se, ispituje javno mnjenje, plaća ankete kakva je popularnost EU u Srbiji itd. To je kancelarija, po uredbi Vlade Srbije. Kancelarija Saveta će isto biti po uredbi Vlade Srbije.
Međutim, znate šta je problem? Problem je kada žaba vidi da se konji potkivaju, pa ona digne nogu da se i ona potkuje. Amerikanci su imali pedeset i nešto bezbednosnih agencija, pa su videli da toliko veliki broj bezbedonosnih agencija deluje disharmonično, nije uvezano u jedinstveni sistem. Oni su pre tri godine napravili nešto kao savet za nacionalnu bezbednost, mada oni imaju neku svoju stratešku sobu sa onim Faradejevim kavezom, da niko ne može da prisluškuje itd.
Znači, ovaj vaš savet treba da stavite u neki kavez, da se ne bi čulo šta oni razgovaraju. Problem je što su to sve nečiji insajderi. Neka strateška soba bi morala da se napravi.
Rekli ste da savet radi po sistemu - kako se dogovorimo. Zašto su oni predvideli ovo - kako se dogovorimo? Iz prostog razloga što član 5. govori o nadležnostima tog saveta. Sada nemojte mnogo da se smejete kada budem čitao šta su nadležnosti ovog saveta.
Prva grupa poslova Saveta za nacionalnu bezbednost jeste da se oni staraju. To ne znači da treba da ostare na toj funkciji, nego se staraju, brinu, sekiraju. O čemu? Dok razmatraju pitanja iz oblasti, dok razmatraju međusobnu saradnju, dok predlažu nadležnima, dok razmatraju predloge, dok se razmatraju i druga pitanja. To je njihova nadležnost. Znači, treba da ostare, da osede starajući se o razmatranju.
Druga, još monumentalnija grupa poslova iz nadležnosti ovog saveta jeste da savet usmerava. To znači pokazuje u tom pravcu. Šta pokazuje?
Pokazuje kako se razmatra, kako se donosi zaključak, donosi zaključak, pokazuje kako se prati izvršenje, pokazuje kako se daje mišljenje. To je cela nadležnost. Znači, trla baba lan.
Odnos snaga, prema postojećem rasporedu, jeste 6:3 u korist Borisa Tadića. Naravno, pošto je takav odnos snaga, ne može u članu 9. da stoji: oblik, način odlučivanja. Zašto, vidi se da je 6:3. Znači, jasna je odluka u startu.
Problem je još veći što nema odluke. O čemu bi oni odlučivali? Oko čega bi se oni preglasavali? O staranju, o usmeravanju prilikom razmatranja, zaključivanja i praćenja. Znači, to je ono: ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe.
Gospodine Markoviću, mogu vrlo pouzdano da vam kažem ovde: predsednik Republike ne radi za Srbiju, predsednik Vlade ne radi za Srbiju, ministar odbrane radi tamo gde je završio kurs, ministar unutrašnjih poslova radi sve samo da se ne objavi knjiga o tome kako je obijao trafike.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, molim vas, nemojte tako za čelnike važnih institucija u državi.)
Gospodine Albijaniću, to što vi niste obavešteni, to što ne pratite TV, to je vaš problem, ali ako TV Pink može da pravi štosove, skečeve na račun ministra unutrašnjih poslova, na temu obijanja trafika i da ona nije zatvorena, pri tom nije ni bombardovana, pri tom nije ušla ni finansijska policija, ni poreska uprava, niti BIA, niti bilo ko drugi, to ne znači da, zato vi što ne gledate TV, meni treba da bude zabranjeno da gledam TV.
Tokom jedne vrlo lepe emisije, oni su napravili jedan skeč, jednu šalu na račun aktuelnih političara. Verovatno će sutra i na moj račun neko da pravi šalu, ali vi nemate potrebe da skačete i da se sekirate, zato što je to već postalo opštepoznata činjenica. Kada je u pitanju opštepoznata činjenica, vaša sekiracija treba da bude minimalna, a ne maksimalna.
Dalje, načelnik Generalštaba vojske Srbije ima tri zvezdice, ali je i dalje general-potpukovnik, zato što smo dobili u međuvremenu i nekog brigadnog generala. Dalje, što se tiče direktora službi bezbednosti, oni su formalno-pravno nestranački. Jedan je maltene iz zatvora došao za direktora BIA. Ne opominjete me? Ne opominje me, zato što je i to činjenica. Jutros je nekoliko poslanika baš o tome pričalo.
(Predsedavajući: Isteklo vam je vreme, gospodine Krasiću.)
Meni vreme tek dolazi.

Da li još neko želi reč od narodnih poslanika o ovom amandmanu?
Na član 10. amandman je podneo Radoslav Jevremović.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Reč ima narodni poslanik Dragan Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, kolege Jevremović podneo je amandman na Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije i amandman glasi - član 10. se briše.
U članu 10. Predloga zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije navodi se u stavu 1: ''Savet donosi Poslovnik o svom radu.'' Stav 2: ''Poslovnikom i drugim opštim aktima Saveta bliže se uređuju ostala pitanja koja su značajna za rad Saveta, Biroa za koordinaciju i Kancelarije Saveta, kao i način na koji se obavljaju administrativni i tehnički poslovi za Savet.''
Brisanje člana 10. ovog predloga zakona predloženo je zato jer je članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kako je predloženo.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona nije dobar i teško da ga amandmani mogu popraviti, ali poslanička grupa SRS pokušava da ispravi ono što se ispraviti može. Svima nama je sasvim jasno zašto je ovaj predlog zakona donet na brzinu, to je samo iz razloga da bi se što pre raspisali izbori za predsednika Republike Srbije i da se sprovedu pre nego što se reši status Kosova i Metohije, a kao što znate, bar se nadam, u Ustavu jasno piše da je KiM sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije.
Ovim zakonom je trebalo mnogo toga da se reši i da je urađeno na pravi način ništa ne bi bilo sporno. Ovako kako ste ga vi sastavili na brzinu, mnogo je nelogičnosti i nedostataka. Navodi se da je u Republici Srbiji zabranjeno osnivanje i rad službe bezbednosti mimo odredbi ovog zakona. Valjda se podrazumeva da ne može niko mimo zakona osnivati službe bezbednosti.
Takođe se navodi da službe bezbednosti deluju na osnovu i u okviru ustava i zakona, i to nije ništa sporno. Ali, kada kažete na osnovu propisa i drugih opštih akata, to postaje sporno, jer niko od predstavnika Vlade nije objasnio koji su to drugi propisi i opšti akti.
Ovim predlogom zakona propisuje koje su to službe bezbednosti, a to su Bezbednosno-informativna agencija, kao posebna organizacija, Vojno-bezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane. Ali, ovim predlogom zakona mi nemamo jasno definisanu saradnju ove tri službe. Takođe, ovim zakonom se moglo i trebalo razraditi i organizacija ovih službi.
Kroz ovaj zakon vidljivo je i ponavljaju se ljudi u organizacionoj strukturi, a to znači koncentraciju moći, što nikako nije dobro. Zakon o osnovama uređenja službe bezbednosti Republike Srbije ili pravilnije rečeno zakon o službama bezbednosti, kako bi ovaj zakon u Ustavnom zakonu trebalo da se zove, trebalo bi da uredi pored toga koje službe postoje, koje su njihove nadležnosti organi i tela u ovim službama, kao i način na koji ove službe sarađuju sa drugim službama, a posebno da se uredi i njihov nadzor.
Kada govorite o nadzoru nad radom ovih službi bezbednosti, on treba da se zasniva nad određenim načelima, a vi kažete: podređenosti i odgovornosti službi bezbednosti demokratski izabranim vlastima Republike Srbije.
Postavlja se pitanje koje su to demokratski izabrane vlasti, a posebno se postavlja pitanje ko će o tome da sudi. Da neće možda Havijer Solana ili možda Nataša Kandić, a može to da bude i zločinački Haški tribunal, na čelu sa Karlom del Ponte.
Dame i gospodo narodni poslanici, govori se o političkoj neutralnosti u radu službi bezbednosti, a u tim službama su svi kadrovi su iz Demokratske stranke, DSS i G17 plus. Srpska radikalna stranka, odnosno poslanici SRS su pokušavali amandmanima da isprave nelogičnost ovog zakona. Na narodnim poslanicima i vladajućoj većini je da to prihvate i time isprave ono što njihovi nadređeni nisu bili u stanju da urade kako treba. Hvala.