Zahvaljujem. Da li se još neko javlja po amandmanu. Ima reč Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju član 11. Predloga zakona, moram da kažem da je taj član veoma problematičan. Da li ćemo mi dozvoliti da imamo takav biro u kome će se naći Beba Popović, koji će biti alfa i omega za službu bezbednosti. Zamislite, formira se Biro za koordinaciju, operativno usklađivanje, rad službi bezbednosti i izvršavanje zaključaka Saveta o pitanjima iz svoje nadležnosti.
Biro je posebno koordinaciono telo, utvrđuje zadatke koji se izvršavaju operativnim usklađivanjem delatnosti službi bezbednosti i službi bezbednosti i drugih državnih organa i s tim u vezi koordinira njihove aktivnosti; utvrđuje način operativnog usklađivanja u pojedinim slučajevima, zamislite.
Odluči Biro sada da operativno obrađuje nekog narodnog poslanika ili jednog građanina Republike Srbije, to je pojedinačan slučaj. I on tačno postavlja zadatke koje operativne metode i mere imaju da budu primenjene prema tom licu.
Šta radi dalje? Osniva mešovite radne grupe. Molim vas, osnivanje mešovitih radnih grupa, staviti u nadležnost Biroa, ne može biti opasnija stvar po bezbednost građana Republike Srbije.
Dame i gospodo, ako je potrebno da se nečega podsetimo, a jeste, ako ovaj zakon bude usvojen, to će biti, gospodine ministre, prilika da i vi izvršite proklamaciju toga zakona, kao što je izvršio proklamaciju kralj Aleksandar 6. januara 1929. godine.
Evo šta je rekao kralj Aleksandar: ''Nastupio je čas kad između naroda i kralja ne može i ne sme biti više posrednika.'' Gospodine ministre, više između vlasti i parlamenta i naroda ne sme biti posrednika.
Pazite šta dalje reče kralj: ''Parlamentarni red i sav naš politički život dobijaju sve više negativno obeležje, od čega narod i država imaju za sada samo štete.''
Šta on kaže za parlamentarizam i za parlament? Na ovo posebno skrećem pažnju jer pridajemo značaj parlamentu i kontroli službi bezbednosti. ''Parlamentarizam, koji je kao političko sredstvo po tradiciji moga nezaboravljenog oca, ostao i moj ideal, počele su zaslepljene političke strasti zloupotrebljavati u toj meri da je postao smetnja za svaki plodni rad u državi.''
Šta ovo beše? Šestojanuarska diktatura. On kaže - ne može između njega i naroda i parlamenta više biti posrednika. Ovo govorim zbog toga što ovaj biro ne sme imati takve ingerencije. Ko se imalo razume u službu bezbednosti - nadležnost Biroa za koordinaciju, dajući mu prerogative da može da se bavi operativnim radom, znači preuzima ingerencije i Saveta, a čak i neke nadležnosti predsednika Republike. Taj biro, molim vas, mnoge stvari radiće da i sam predsednik Republike neće znati šta radi.
Zato smatramo da je nadležnost Biroa nedopustiva ovako kako se predlaže. Mi smo protiv ove institucije jer će ona imati samo štetne, a ne korisne posledice po državu Srbiju i njen narod.

Hvala, gospodine Jojiću. Da li se još neko javlja po amandmanu? (Ne)
Na član 12. amandman je podneo poslanik Predrag Mikić.
Amandman glasi: Član 12. briše se.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se Amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne) Hvala.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 12. je, takođe, problematičan, neprihvatljiv, apsolutno po njemu ne može niko da postupa. Ko bude postupao kršiće direktno i Ustav i zakon koji je vezan za njegovu primenu. To je telo, mogu vam reći, kome moraju svi da dođu na poklonjenje, zapamtite. Pitajte one operativce i pitajte ljude iz službi bezbednosti, tom birou svi moraju da dođu da polože račune, kao kralju.
Intencija ovog zakona jeste da se sve službe stave pod kapu vladajućih partija i praktično izvrši ukidanje prerogativa Odbora za odbranu i bezbednost. Ovo govorim zbog toga što ovo telo koje se predlaže u stvari preuzima ingerencije Odbora za odbranu i bezbednost.
Ovaj predlog zakona, dame i gospodo narodni poslanici, uvodi Savet za nacionalnu bezbednost, Biro za koordinaciju, Kancelariju Saveta, čime se skupštinski nadzor praktično svodi na nulu. Kada pogledate ko ulazi u sastav tog tela, Biroa, između ostalog, jeste i Republički javni tužilac. Šta će u bezbednosnoj instituciji republički tužilac? A nemate predsednika Vrhovnog suda. Onda nismo ravnopravni. Dakle, zakonodavna i izvršna vlast i sudska nisu ravnopravni.
Prema tome, Republičkom javnom tužiocu ovde nije mesto. Zašto se ovo predviđa da bude republički tužilac tu? Da se nađe pri ruci i ako Biro bude odlučio za pola sata, naći će onog u Vranju, ili u Leskovcu, ili u Subotici i taj će biti uhapšen po nalogu Biroa, jer je odmah pri ruci našao se Republički javni tužilac. On upravo služi za te kratkoročne i dnevne upotrebe u konkretnom slučaju.
Njemu mesto u Birou nije. Ako jeste, onda molim, trebalo je da bude i predsednik Vrhovnog suda. Sada vidite ovde, ovo je širok pojam. Protiv sam Biroa, znam šta to može da bude. To će biti institucija koja je vrlo opasna, ljudi, hapsiće vas ko zečeve, vi nemate pojma šta oni mogu da rade.
Kažem vam, hapsiće ljude, operativne obrade će vršiti, prisluškivati, snimati, tajno pratiti, oni mogu čak da odrede koga treba likvidirati. Molim vas, to vi ne znate, ali sve je moguće. Ne kažem da će konkretno neko to uraditi, ali, ne daj bože, može neko da se nađe i to čak da uradi, to je vrlo opasno.
Valja verovati da u toj službi upravo rade razumni ljudi. Ne daj bože da dođu neki koji mogu da zloupotrebe ovu funkciju i ovu instituciju, i da na taj način država bude suočena sa šestojanuarskom diktaturom. Zbog toga smatramo, dame i gospodo, da amandman treba prihvatiti, koji je predložen ispred poslanika SRS.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 13. amandman je podneo Radovan Milovankić.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radovan Milovankić. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, od 14. februara prosto da nije bio zakon koji je imao više amandmana, a da je tekst predloženih amandmana bio - briše se. Nastaviću u tom tonu.
Amandman koji sam podneo odnosi se na treći deo, usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti. Predloženim amandmanom na član 13. Predloga zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije tražim da se ovaj član briše.
Predloženi tekst se odnosi na stav o saradnji sa Savetom. Istim tekstom predloga člana definišu se dužnosti i nadležnosti državnih organa. Prosto se ne zna da li je predloženi tekst više smešan i komičan ili tragičan.
Da ne ispadne da karikiram nešto, vrlo jasno piše u predlogu člana 13. da ako državni organ, odnosno služba ne sarađuje sa Savetom, tada će sekretar Saveta obavestiti Savet koji će pozvati rukovodioce organa da preduzmu mere da sarađuju. Ako je demokratija, mnogo je. Upravo u obrazloženju odbijanja amandmana Vlada se poziva na jačanje demokratskih principa. Ovakvi demokratski principi u službama bezbednosti su tekovina još od akcije "Sablja".
Ali, da se vratim amandmanu. Članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđa se da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.
Republika Srbija nije savezna država da bi donosila zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Ako bi izglasali ovakav zakon, to bi podrazumevalo postojanje savezne države i država članica koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja. Pošto u realnom, stvarnom životu ovo nije činjenica, onda ni član 13. ni Predlog zakona nisu održivi. Dakle, treba ih povući.
Pored svega iznetog, vezano i za član 13, a u delu - Nadzor nad radom službi bezbednosti, nisu dobro predloženi: prvo, opšti propisi, odnosno sprečavanje mogućeg kršenja propisa nije precizno eksplicitno navedeno; drugo, bez jasnih naznaka strategije razvoja službe bezbednosti; treće, mogućnost prisutnog političkog voluntarizma odlučivanja, što su moji prethodnici iz poslaničkog kluba SRS već dosta obrazložili.
Četvrto, slaba, gotovo odsutna mogućnost kontrole, mislim na službe bezbednosti; peto, što bi moglo da se nadoveže na ovaj predlog zakona, da se nadoveže nedostatak transparentnosti u radu.
Ovde želim da vas podsetim da upravo izveštaj BIA je bio jedan od izveštaja koji nisu bili dostupni Povereniku za informacije Rodoljubu Šabiću. Sve u svemu, može da se zaključi, brojni su evidentni propusti u radu službi bezbednosti. Često u ime naroda činjena je loša usluga upravo tom narodu od ovih službi. Primeri "Sablje", "Sokrata", itd. beleg su neizbrisivi na imenu tzv. demokratskih službi bezbednosti. Nažalost, ovim zakonom ne ide se u pravcu rešavanja vitalnih problema rada službi državnih bezbednosti. Hvala.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja po amandmanu? Izvolite, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo sada nešto stvarno iznenađujuće da ste stavili u zakon. Kaže ovako, član 13: ''Nadležni državni organi dužni su da, u skladu sa svojim  ustavnim i zakonskim položajem, sarađuju sa Savetom u pitanjima iz nadležnosti Saveta, a pre svega u izvršenju zaključaka Saveta.''
Postavljam pitanje, koji to državni organ neće ili sme da ne postupi ukoliko mu naredni predsednik Vlade ili neki ministar? Ili jedino je ovo napisano zbog ministarstava. Znate, vi ste formirali Vladu ne po principu jedinstva vlasti, nego po principu podele vlasti. Svaka stranka ima svoje resore, svoja ministarstva, tu ne može da uđe niko od članova druge političke stranke koja sačinjava vašu koaliciju.
Svaki ministar može u Vladi da radi bukvalno šta hoće, a ako je predsednik stranke koja sačinjava skupštinsku većinu, onda jedino bi moglo možda monarh, kralj, car ili bog da bude jači od njega u tom ministarstvu i u toj vladi.
Da li ovim članom želite da prisilite ministre u Vladi Republike Srbije da rade svoj posao? Ako jeste, onda je u redu to što piše ovde. Ali ako jeste, takva vlada onda ne treba da postoji. Takvu Vladu Narodna skupština ne bi trebalo da podržava. Izgleda mi da je taj problem u pitanju.
U drugom stavu se kaže: ''Ako nadležni državni organ ne sarađuje sa Savetom ili ne izvršava zaključke Saveta, sekretar Saveta o tome, bez odlaganja, obaveštava Savet, koji u tom slučaju može pozvati rukovodioca državnog organa da preduzme sve mere koje su predviđene zakonom da bi državni organ uspostavio saradnju sa Savetom ili izvršio zaključak Saveta.''
Objasnite mi ovo, ako neki državni organ ne postupi po zaključku, uputstvu, zahtevu Saveta, znači, vi ćete da pozovete rukovodioca tog državnog organa, da porazgovarate s njim, da se ubeđujete s njim, dok ne počne da ispunjava zaključke Saveta ili uslove Saveta.
To me još više ubeđuje u to da su ovde u pitanju ministarstva. To ne treba da rešava Savet, to lepo predsednici stranaka koji sačinjavaju skupštinsku većinu, Boris Tadić, predsednik DS-a, Vojislav Koštunica, predsednik DSS-a, Velja Ilić, predsednik Nove Srbije, Mlađan Dinkić, predsednik G17 plus, da reše taj problem na koalicionom sastanku. Šta će vama savet?
Zašto pravite zakonsku obavezu da se četiri lidera političkih stranaka dogovaraju zakonom da imaju obavezu šta će da se dogovore. Nijedan drugi državni organ, osim ovih organa koje predvode ova četvorica, ne sme da ne ispunjava naloge predsednika Vlade, predsednika države, da ne pričam o nečem drugom.
Znači, postavlja se pitanje, zašto jednostavno pišete ovakve zakone, zašto u ovakvim zakonima ima ovakvih članova. Izgleda mi da u toj vašoj koaliciji ništa nije kako treba. Tek će problemi da budu sada kada raspišete izbore, kako ćete da odredite kandidata, vama iz DS-a, vi imate svog kandidata, ovi još nemaju, trebaju vam ovi drugi da pobedite Tomislava Nikolića, ali ni to vam neće biti dovoljno.
Gospodine predsedniče Skupštine, raspišite što pre te izbore da gospodin Tomislav Nikolić što pre preuzme Srbiju u svoje ruke.

Da li još neki želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo poslanik Ognjen Mihajlović.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vama je zapala jedna vrlo teška dužnost da branite Predlog zakona koga niste pisali. Duboko saosećam sa vašim položajem, mislim da vam zaista nije lako. Uvek vam Vlada Srbije da vruć krompir u ruke da branite nesuvisla zakonska rešenja. Vi ste dobar pravnik i imate dosta parlamentarnog iskustva, ali čak ni vi ne možete da odbranite nešto što je zaista loše.
Evo, gospodine ministre, narodni poslanik Ognjen Mihajlović predložio je svojim amandmanom da se briše član 14. Predloga zakona, koji glasi ovako - sredstva za rad Saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. Na prvi pogled, Vladi se učinilo da je amandman besmislen, ali ako pročitate obrazloženje Predloga zakona, onda ćete videti da amandman nije besmislen, odnosno da on pogađa samu suštinu onoga što piše u Predlogu zakona, odnosno u njegovom obrazloženju.
Dakle, član 14. glasi: "Sredstva za rad saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije". Čovek bi sada pretpostavio kada pročita ovu normu da su za rad Saveta potrebna neka finansijska sredstva i da ta finansijska sredstva moraju da se obezbede u budžetu Republike Srbije. Mi do sada u pravnom sistemu Republike Srbije nismo imali Savet za nacionalnu bezbednost, to je jedna nova državna institucija, i naravno kao i sve državne institucije i ova mora da se finansira iz budžeta Republike Srbije.
Pogledajte, gospodine ministre, kako glasi obrazloženje tog dela Predloga zakona. To je odeljak 4. obrazloženja. Inače, sam naziv tog odeljka je smešan. Gospodine ministre, znam da je vama zabavno da pričate sa svojim stranačkim kolegama, pogotovu sa ovima iz DSS-a, oni se retko pojavljuju u Narodnoj skupštini, pa je to atrakcija za vas, ali obratite pažnju.
Pazite, odeljak 4. obrazloženja zove se ovako - Razlozi za sprovođenje ovog zakona. Ovo je jedan novi termin koji do sada mislim da se nije pojavljivao u zakonodavnoj praksi. Dakle, Razlozi za sprovođenje ovog zakona; pa onda kaže, za sprovođenje ovog zakona, gospodine ministre, nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, a kažete u članu 14 - sredstva za rad Saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Ovo što piše u članu 14. i ovo što piše u obrazloženju je besmisleno. Dakle, ili ćete vi taj savet da finansirate iz budžeta, pa je onda potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva, jer je to jedna nova institucija za koju u dosadašnjem budžetu nisu odvojena bilo kakva sredstva ili je tačno ovo što piše u obrazloženju Predloga zakona da nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Dakle, gospodine ministre, objasnite nam, mi u SRS ne možemo da shvatimo šta je predlagač hteo da kaže.
Da li je hteo da kaže da je potrebno obezbediti sredstva ili da nije potrebno. Ako nije potrebno, onda se postavlja sledeće pitanje, kako mislite da finansirate Savet za nacionalnu bezbednost? Vi u Predlogu zakona ubacujete tri administrativna tela, umesto da se u Predlogu zakona pre svega bavite službama bezbednosti, vi najveći deo Predloga zakona posvećujete nekim administrativnim telima koja nisu službe bezbednosti.
Savet za nacionalnu bezbednost, pa onda imate Biro za koordinaciju, pa Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost. Dakle, tri administrativna tela i sada se postavlja pitanje kako vi mislite sve to da finansirate. Ako ne finansirate iz budžeta Republike Srbije, iz kojih to sredstava će ove institucije da budu finansirane. Da li će biti finansirane od strane neke zapadne države, da li će ih dotirati neke zapadne obaveštajne službe, da li će raditi besplatno, odnosno počasno.
Kako vi zamišljate da Savet za nacionalnu bezbednost funkcioniše ako nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
Gospodine ministre, bilo bi dobro da oni koji predlažu zakone malo pročitaju šta su im njihovi službenici napisali. Ovako dovode vas, ni krivog ni dužnog, u vrlo težak položaj, da ovde crvenite, da ne znate šta da kažete, gledate u patos i jednostavno ne možete da odgovorite na neka elementarna pitanja.
Ovo su kardinalne greške i to je samo dokaz više da oni koji pišu predloge zakona mnogo se ne razumeju u svoj posao. U stvari, to je samo posledica jedne osnovne stvari, a to je da ne pišete vi predloge zakona. Vi predloge zakona dobijate. Predloge zakona u Republici Srbiji, kako je to neko rekao, pišu prevodioci i daktilografi.
Dakle, neko prevodi ono što dobijete iz inostranstva i neko to mora da otkuca. Nemamo mi iluzija u SRS da je neki činovnik u Vladi Srbije pisao ovaj predlog zakona. Čak i činovnici koji ne moraju da imaju završen pravni fakultet, znaju da ovakve stvari ne smeju da se dese u jednom vrlo važnom zakonu.
Doduše, vi za sve imate obrazloženje i kažete da je to tehnički zakon. Zakon o predsedniku Republike je bio tehnički zakon, pa je zakon o izborima za predsednika Republike je bio tehnički zakon, pa evo sada zakon o službama bezbednosti opet tehnički zakon. Znači, nije bitno šta piše u normativnom delu predloga zakona, šta piše u obrazloženju tog zakona, to je tehnički zakon, ima relativno malo članova, dajte da mi to uradimo i da možemo da kažemo, jeste, mi smo ispoštovali ono što piše u Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava Republike Srbije, doneli smo zakon i mogu da se raspišu izbori za predsednika Republike.
Kakvi su ti zakoni, šta u njima piše, to se vas ni najmanje ne tiče. Dakle, gospodine ministre, vas je Vlada Srbije dovela u bezizlaznu poziciju. Vi ne možete da date nikakav suvisli odgovor na ovo što vam govore poslanici SRS.
Ove gospođe iz poslaničkih klupa DS nešto dobacuju, možda imaju nešto pametno da kažu, pa ih pozivam da izađu za govornicu Skupštine Srbije i da obrazlože šta je to, u stvari, Vlada htela da kaže, da li su potrebna dodatna sredstva ili nisu, i da li to znači da normativni deo predloga zakona piše jedan čovek ili jedna grupa ljudi, a da obrazloženje piše neko drugi.
Ovo što mi imamo u Predlogu zakona, ovo je nešto nezabeleženo u našoj zakonodavnoj praksi, da jedno piše u normativnom delu zakona, a da nešto drugo piše u obrazloženju. Sam naziv ovog dela obrazloženja kaže: Razlozi za sprovođenje ovog zakona. To je besmisleno. Šta to znači?
Ako vi, kao umne glave iz DS, to možete da objasnite, na tome bih vam bio zahvalan, jer bi danas, 10. decembra, oko 21.30, naučio nešto novo.
Gospodine ministre, ako ste sposobni, izađite za govornicu pa objasnite šta je to Vlada htela da kaže, jer mi u SRS to ne možemo da razumemo, a izgleda ne možete ni vi, pošto se smejete kakvu je glupost Vlada Srbije mogla da stavi u Predlog zakona.