Gospodine Duliću, na kraju ću da dođem do zaključka da je ovaj zakon stvarno napisala neka daktilografkinja, ali kada pročitam član 15, mislim da se umešala i kafe-kuvarica. Nije smešno, ovo je žalosno.
Molim vas, obratite pažnju kako glasi poglavlje IV - Nadzor nad radom službi bezbednosti. Onda sledi - Načela nadzora, a to znači koji su to principi koji se primenjuju prilikom vršenja nadzora. Ko treba da se pridržava tih principa - onaj ko vrši nadzor?
Šta znače načela - to su pravila koja koristi onaj ko vrši nadzor? Ko po ovom zakonu vrši nadzor - nadležno telo Narodne skupštine, jedan od tih organa.
Sada gledajte koja su načela. Ako su načela, ona se primenjuju na onoga ko vrši nadzor. Alineja prva kaže - podređenosti i odgovornosti službi bezbednosti demokratski izabranim vlastima Republike Srbije. Mislim da ste usvojili amandman gde se briše ovo "demokratski", ali to nije bitno. "Podređenosti i odgovornosti službi'' - pa kako pasivno stanje onoga ko treba da se kontroliše može da bude princip rada onoga ko kontroliše?
Druga alineja isto kaže, recimo - šta treba da primenjuje skupštinski Odbor za bezbednost. To bi bilo otprilike ovako - politička, ideološka i interesna neutralnost službi bezbednosti. Šta to znači? To je totalno promašena strana. Principi koji važe za aktivnu stranu dati su kao obaveza pasivne strane. Da je u naslovu ovog člana ili na početku navedeno - da se ove alineje odnose na službe bezbednosti, da one moraju da omoguće, da moraju da budu podređene civilnim organima vlasti, to bi imalo nekog smisla. Ovde je sve uvrnuto. Zašto?
Zato što kad je kafe-kuvarica donosila kafu, daktilografkinja je prebacila po jedno slovo i, siguran sam, promašila je jedan pasus. E sada, da li je daktilografkinja bio Koštunica, a kafe-kuvarica Boris Tadić ne znam, ali mislim da će temeljna istraga da pokaže. Sada šalu na stranu, nadam se da imaju dobre ideje ovi koji prave burleske sa Demokratskom strankom. Mogu da nastavim, nema problema, ne smetaju mi ovi ovde. Znači, šta je pisac hteo da kaže?
Hteo je da promoviše nešto što bi trebalo da obaveže službe bezbednosti da one budu podređene organima vlasti i da budu podređene u tom smislu da omoguće kontrolu njihovog rada. Zašto? Jer one su i sposobne i organizovane da zaokrenu tu kontrolu. Evo jedan klasičan primer kako se to dešavalo kod nas u Narodnoj skupštini.
U prošlom sazivu, kao grom iz vedra neba je odjeknula vest da će predsednik Odbora za bezbednost da bude Milorad Mirčić, poslanik SRS. Šta su se dosetili ovi iz BIA? Oni malo-malo pa organizuju one obavezne sastanke kada se vrši kontrola njihovog rada u formi izveštaja o radu, šestomesečno. Oni organizuju tu sednicu u sedištu Bije, na nekom drugom mestu ili donesu ovde pa kažu - zabranjeno čitanje, pod embargom, može samo jednom da se pročita ili pokupe nekim kamionima i teraju ih tamo negde, pa im daju da čitaju. Čitaju ono što je u "Politici" svakodnevno.
Istrči jedan od tih njihovih funkcionera i kaže - kada smo hteli da sprečimo kontrolu od strane Narodne skupštine, dosetili smo se kako to da radimo.
Kako? Sve smo proglasili da je državna, službena ili neka druga tajna, pa je Mirčić morao da ćuti, nije smeo da priča javnosti šta se dešava na Odboru za odbranu i bezbednost.
Znači, jedan ovakav princip je stvarno potreban, ali ne kao trpno stanje onoga koji treba da vrši kontrolu, nego kao trpno stanje onoga nad kojim se vrši kontrola. Ali, ovde je sve pobrkano - verovatno neki slovenački tekst, pa prevod, opet daktilografkinje, kafe-kuvarice itd.
Ova druga alineja je apsolutno nelogična, jer ako onaj ko treba da vrši kontrolu rada ovih organa i službi bude oslobođen politike i ideologije, znači, pogleda na svet, bude oslobođen jednog sistema vrednosti, onda se postavlja pitanje - a kakva je to kontrola. U čemu bi se ta kontrola razlikovala od one koje se dešava na "Poligrafu" na B 92,na Studiju B i na drugim televizijama - nema nikakve razlike?
Upravo ova kontrola treba da bude opterećena ili oivičena nekim vrednosnim sudom. Gde je taj vrednosni sud? Vrednosni sud je verovatno u nacionalnim interesima ili ovo što kažete - kako da se preduprede bezbednosni izazovi, neprijatnosti, preventivno da se deluje.
Ali, vi ste ovaj tekst zakona oslobodili bilo kakvog vrednosnog suda. Vi ste se uplašili od ideološkog pogleda na svet. Zašto? Pa nacionalni program, odnosno sistem nacionalnih vrednosti u jednoj državi jeste ideološki program karakterističan za jedan narod, za jednu teritoriju.
Problem je da je ta vrednost utvrđena u jednoj demokratskoj proceduri i da to izražava interese jednog naroda, a ne kao do sada, interes naroda saradnja sa Haškim tribunalom. Kakva? Bezrezervna. Na kraju se ispostavi da je Karla del Ponte obična alkoholičarka, kao Nataša Kandić.
Ili, ono što ste uradili 2001. godine, petnaestoro njih je ovde optuženo za najteže zločine protiv mira, a onda Batić kaže, pa kako mi da ulazimo u Evropu ako Solana ne može da dođe kod nas u zemlju. Brže-bolje Republičkom javnom tužiocu nalog, on uputstvo, okružni odustaje od krivičnog gonjenja i oni slobodni.
Koji je tu vrednosni sud bio? Koji je tu bio interes? Čiji interes je bio? Interes je bio DOS-a koji je došao na vlast. Zašto? Možda ste i verovali u onih šest i po milijardi, možda ste i verovali da Srbija može iz pepela da se podigne i da ispadne nešto novo. Ali, nema toga. To ne postoji.
Vrednosni sud mora da bude prisutan i prilikom nadzora kako ove službe rade. Vas to ne interesuje. Znači, daktilografkinja kada je pisala, došla je kafe-kuvarica i napravljen je ovakav luping. Naravno, daktilografkinja je bio Koštunica, a kafe-kuvarica Boris Tadić. Izađite, pa kažite da nije.