PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.12.2007.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

10.12.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:05 do 01:20

OBRAĆANJA

Nikola Vukelić

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 5. Naime, predlažem brisanje ovog člana, jer je članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne kao što je ovde predloženo Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.
Republika Srbija nije savezna država, kao što su i moji prethodnici objasnili, da bi donosila zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Donošenje ovakvog zakona podrazumeva postojanje savezne države i država članica, koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja određene oblasti.
Evidentno je da su ovi zakoni, pa i ovaj zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, pisani tek da se otalja posao, kako bi što pre mogli da se raspišu predsednički izbori. Bolje bi bilo da ste ih raspisali bez ovih zakona, koje ste na ovako diletantski način pisali. Uostalom, i sam predsednik Skupštine Oliver Dulić je izjavljivao da će izbore raspisati u svakom slučaju, bili ti zakoni doneti ili ne. Praktično, ovo je zamajavanje javnosti pred predsedničke izbore.
Službe bezbednosti su mnogo značajnije od međustranačkog nadmudrivanja i neprimereno je da se ovakav zakon donosi tek da se ispuni forma, kako bi odlazeći predsednik Srbije Boris Tadić mogao što pre da izađe na izbore, zato što u panici procenjuje da su mu tako šanse nešto veće.
Ovaj zakon pisan je u iznudici i nije sveobuhvatan. Nažalost, vi ćete vašom parlamentarnom većinom izglasati ovaj zakon, ali građani neće osetiti nikakvo poboljšanje, niti veću sigurnost. Kako građani mogu da poveruju da ćemo biti bezbedniji kada je Vuk Drašković, u vreme dok je bio tzv. ministar, kako se predstavljao kao ministar inostranih poslova u Vladi Vojislava Koštunice, potpisao sporazum koji omogućava NATO trupama da uzduž i popreko krstare našom zemljom bez ikakve kontrole.
Podsetiću samo na slučaj makedonskog ministra, koji je u saobraćajnoj nesreći sa NATO trupama izgubio život i za to niko nije odgovarao, pošto su NATO trupe svugde, praktično, van zakona. Nameće se zaključak - ako je jedan ministar tako prošao, šta tek mogu da očekuju obični građani.
Pod DOS-ovskom vlašću naše službe bezbednosti su, praktično, stavljene u službu zapadnih stranih službi. Bilo bi bolje da nemamo našu službu bezbednosti, jer ona je sada ekspozitura američke CIA, britanske MI-6, nemačke BND itd. Postavlja se pitanje ko sve vršlja po Srbiji i čiji sve agenti su učestvovali u hapšenjima ili pokušajima hapšenja pojedinih državljana Republike Srbije koji su optuženi pred tzv. Haškim tribunalom.
Posle petooktobarskog puča počinje slom i propadanje naših službi bezbednosti koje se, očito, nastavlja. Taj slom se očito nastavlja ovako lošim zakonom. Poslanici SRS podneli su veliki broj amandmana, kako bi na konstruktivan način pokušali da popravimo manjkavosti ovog zakona. Nadam se da će vladajuća koalicija imati razumevanje i da će neke od tih amandmana prihvatiti.

Radojko Obradović

| Predsedava
Po amandmanu su se javili narodni poslanik Goran Cvetanović i narodni poslanik Petar Jojić.

Goran Cvetanović

Dame i gospodo narodni poslanici, da je gospodin Marković, ministar lokalne samouprave, prisutan u sali, siguran sam da bi razmotrio amandman gospodina Nikole Vukelića i pretpostavljam da bi ga usvojio. Nažalost, nije prisutan, pa ćemo probati, snagom argumenata, da damo još nekoliko informacija.
U članu 5. Savet za nacionalnu bezbednost, definisano je tačno koje su nadležnosti, da ih ne citiram. Zaustaviću svoju pažnju na alineji 5. člana 5. "razmatra pitanja iz delokruga organa državne uprave, autonomnih pokrajina, opština, gradova i grada Beograda, koji su značajni za nacionalnu bezbednost".
Već u članu 6. imate sastav Saveta gde, pored predsednika Republike i predsednika Vlade, imate ministra odbrane i ministra unutrašnjih poslova, znači ministre koji, zbog toga što predstavljaju odbranu, odnosno unutrašnje poslove, primenjuju povremeno i silu.
Zbog čega pravim ovakav uvod, zbog toga što i danas imamo proglas da zaposleni u upravama, pravosuđu i društvenim organizacijama Srbije su počeli sa generalnim štrajkom. Upravo se ova alineja 5. odnosi na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije, u jedinicima lokalne samouprave, kao i u drugim organima i organizacijama Republike Srbije.
Generalni štrajk se organizuje u cilju poboljšavanja materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih u ovim delatnostima. Generalni štrajk traje sve do ispunjenja zahteva sindikata.
Oni traže platu od koje mogu da žive, što je potpuno prirodni uslov da mogu i da rade za državu Srbiju.
Pokušali su da putem dogovora poboljšaju materijalni i socijalni položaj, ali nažalost nisu uspeli u tome. Kada je formirana Vlada Republike Srbije znali smo da ovakva Vlada sigurno ne može da punim kapacitetom brani nacionalni integritet i suverenitet naše zemlje, ali su građani Srbije s pravom očekivali da krenemo putem ekonomskih reformi i da građani ne budu na donjem pragu socijalne izdržljivosti.
Očigledno da ni ovaj prvi prioritetni cilj nisu uspeli da ostvare, a nažalost i ovaj ekonomski prosperitet svih građana Srbije. Kao što vidimo, nismo ni na početku tog puta, da jesmo sigurno ne bi generalni štrajk počeo danas, sigurno ne bi bili nezadovoljni zaposleni u svim upravama, u pravosuđu, u društvenim organizacijama, u lokalnim samoupravama, u opštinskim upravama svih opština.
Mislim da je ovo upozorenje i ministru lokalne samouprave, koji ne raspisuje zajedno sa predsednikom Skupštine izbore u mnogim opštinama gde su privremeni organi. Ali, mislim da je krajnje vreme da se stavi prst na pravo mesto i da počnu ljudi koji su ovlašćeni da razmišljaju na pravi način, da brane interese građana Srbije, ako žele da i naša budućnost i budućnost naše dece bude na zavidnom nivou. Hvala.

Radojko Obradović

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić
po amandmanu. Imate još sedam i po minuta. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Hvala, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Cvetanović je dao obrazloženje vezano za ovaj amandman.
Samo bih nekoliko napomena želeo da istaknem koje se odnose na državnu upravu, jer kako je predloženo u ovom članu 5, nije prava formulacija stava broj 1. Dakle, stav 1. bi trebalo da glasi da je to organ, a ne jeste telo Republike Srbije. Definicija bi trebalo da glasi - Savet za nacionalnu bezbednost jeste državni organ ili organ uprave, ili organ bezbednosti Srbije koji obavlja određene poslove i zadatke iz oblasti bezbednosti Republike Srbije. Tako bi trebalo da glasi jedna definicija, jer bi ta definicija regulisala primenu norme, daleko jasnije i onaj koji je primenjuje mogao bi lakše u praksi da je primeni.
Kada je u pitanju član 5, velika su ovlašćenja koja su sadržana u odredbi koja se tiče i predviđa ''razmatra pitanja iz delokruga organa državne uprave, autonomnih pokrajina, opština, gradova i grada Beograda koja su značajna za nacionalnu bezbednost''. Mi smatramo da ova ovlašćenja ni u kom slučaju ne mogu da budu tako preširoko predviđena da se preširoko tumače, a i preširoko da se primenjuju.
Ovo vodi centralizmu. Sada će služba bezbednosti da kontroliše lokalnu samoupravu. Otkud to? Teritorijalne jedinice bezbednosti, to jest sekretarijati, odeljenja i policijske stanice deluju kao jedinstven sistem u Republici Srbiji. Kada je u pitanju lokalna samouprava, tu ni u kom slučaju ne bi se smelo dozvoliti da tolika ovlašćenja ima Savet za nacionalnu bezbednost.
Ako ova ovlašćenja ostanu, to znači da će Savet za nacionalnu bezbednost da kontroliše i pokrajine, i lokalnu samoupravu, opštine, državne organe, gradove itd, a da će time svojim radom ugroziti osnovna demokratska i prava lokalne samouprave i autonomije. Tu se kriju mnoge opasnosti.
Kažem ponovo, vrlo je opasno da nacionalni savet za bezbednost ima ovolika ovlašćenja i prerogative, jer se ovde normira usmeravanje i rad bezbednosnih struktura. Hoćemo li sada da stvaramo bezbednosne strukture u opštini, u gradu, u pokrajini, posebno od ovih institucija o kojima je ovde reč.
Šta će se desiti ako neko postupi mimo ovoga zakona, koji usmerava rad Saveta za nacionalnu bezbednost, šta rade opštine i šta rade gradovi? Šta će se desiti, da li će neko da odgovara ukoliko pogrešno usmerava te službe koje će delovati u odnosu na opštine, u odnosu na autonomne pokrajine i u odnosu na gradove? Da li će da odgovaraju direktori tih službi?
Tu se postavlja osnovno pitanje: šta će biti ako su njihove procene pogrešne? Ko će odgovarati za pogrešne procene? Nije zakonom predviđeno, nije predviđeno jer nema kaznenih normi. Nema zakona, ako nema kazne.
Šta će se desiti ako određeni starešina u ovim institucijama organizuje nelegalno kontrolu lokalne samouprave u nekoj opštini ili u nekom gradu? Da li će da odgovara? Neće. Jer ovde nema propisa koji ga sankcioniše ukoliko propusti; da li je učinio iz nehata ili namerno, da li iz svesnog ili nesvesnog nehata?
Da li će da odgovara u tim slučajevima? Koja mu je bila namera? Da li će lokalna samouprava i državni organi, širok je pojam reći Savet za nacionalnu bezbednost vršiće kontrolu svih državnih organa, od Republike do mesne zajednice i dečijeg obdaništa. Širok je pojam organi državne uprave.
Zbog toga, dame i gospodo, mi smatramo da ovaj član i ovakvo normiranje i preciziranje nije dobro i da ovo neće u praksi dobro da zaživi, prouzrokovaće brojne posledice. Hvala vam.

Radojko Obradović

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik dr Žarko Obradović, po amandmanu. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

 Hvala, gospodine potpredsedniče. Moram reći da se za nas, poslanike SPS, povodom rasprave o ovom zakonu, i pogotovo o delu zakona koji govori o radu Saveta za nacionalnu bezbednost, postavlja nekoliko pitanja.
Naime, mi ne sporimo potrebu da postoji Savet za nacionalnu bezbednost. Takođe, mislimo da je logično da predsednik Republike bude na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost, kao neko ko izražava državno jedinstvo Republike Srbije, a naravno ako je funkcija Saveta za nacionalnu bezbednost da vodi računa o nacionalnoj bezbednosti.
Ali za nas u SPS se postavlja pitanje logične utemeljenosti ovog saveta za nacionalnu bezbednost u zakonu, pogotovo u kontekstu činjenice da pitanje bezbednosti nije sastavni deo ovlašćenja predsednika Republike koja su sadržana u Ustavu Republike Srbije. Naime, pre neki dan smo imali i zakon o predsedniku Republike, deo o bezbednosti nije sadržan u zakonu o predsedniku Republike.
Sećate se, poštovane kolege narodni poslanici, kada smo govorili o zakonu o predsedniku Republike, tada je rečeno da predsednik ima onoliko i ona ovlašćenja koja su naznačena u Ustavu, ni više, ni manje, i da se ne može posebnim zakonom, bilo kojim, vršiti proširenje vrste nadležnosti predsednika Republike.
Mi u Ustavu Republike Srbije, u članu koji reguliše prava predsednika Republike, nismo našli deo koji bi se odnosio na bezbednost i koji bi implicirao da se može formirati Savet za nacionalnu bezbednost, gde je predsednik Republike predsednik saveta. Znači, stvar je, po nama, vrlo prosta i logična. Predsednik da, savet da, ali ne na ovaj način.
Nažalost, suočavamo se već četvrti ili peti put za ovih nekoliko meseci otkako primenjujemo Ustav Republike Srbije i donosimo zakone na osnovu Ustava Republike Srbije sa jednom činjenicom da predlagač predlaže zakonske akte, zakone koje tumači na svoj slobodan način i Vlada Republike Srbije ili daje šira ovlašćenja pojedinim institucijama Republike Srbije ili ulazi u zabranjeno polje, sivu zonu, gde sama određuje određene nadležnosti.
Naime, predlagač ovog zakona pozvao se na član 97. tačke 4. i 16. kao ustavnu osnovu za donošenje ovog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Tačka 4. govori da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana, mere za slučaj vanrednog stanja, a tačka 16. Ustava, koja se takođe odnosi na nadležnost Republike Srbije, govori o organizaciji i nadležnosti, da Republika uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
Ako predsednik Republike spada u republički organ, onda nije logično da Vlada prvo uređuje njegove nadležnosti, nije logično da Vlada uređuje nadležnosti predsednika Republike. Vlada može biti servis za obavljanje poslova i onoga što predsednik Republike ima kao nadležnosti utvrđene Ustavom, ali nije logično da mu Vlada određuje nadležnosti, a ispada po ovom zakonu da je Vlada ta koja uređuje rad predsednika Republike, i pogotovu nije logično da mu daje nadležnosti koje nema.
Ako je ova formulacija o formiranju Saveta za nacionalnu bezbednost i sećate se da je u vreme one kohabitacije i neposrednog pre formiranja Vlade, čini mi se u januaru ili februaru mesecu ove godine, bilo reči o tome ko treba da bude na čelu službi bezbednosti, i tada smo imali jednu formulaciju koju je dao gospodin Solana u ime Evropske unije, da predsednik Republike treba da koordinira službe bezbednosti.
Mislim da je trebalo u Ustavu predvideti i deo obaveza predsednika Republike u oblasti bezbednosti, pa da onda sve bude po nama i pravno i logično, ili u Zakonu o predsedniku naglasiti da on može u oblasti bezbednosti imati određene poslove. Ne vidimo, inače, neki drugi logičan smisao za postojanje, govorim logičan ustavno-pravni ili zakonodavno-pravni osnov za postojanje ovakve strukture Saveta za nacionalnu bezbednost.
Imam kod sebe odluku Vlade Republike Srbije iz 2006. godine o obrazovanju Saveta za nacionalnu bezbednost. Ta odluka Vlade o obrazovanju Saveta za nacionalnu bezbednost iz 2006. godine utemeljena je na odredbi Zakona o Vladi, gde se u članu 43. stav 1. Zakona o Vladi govori da Vlada može donositi odluke. Vlada je donela jednu odluku o formiranju Saveta za nacionalnu bezbednost.
Pošto imamo zakon, nesporno je da će ga skupštinska većina usvojiti, ne zbog onoga što piše u njemu, nego kako sama kaže u obrazloženju ovog zakona da bi se stvorili uslovi za izbor predsednika, da li to znači da ćemo imati dva saveta za nacionalnu bezbednost ili je eventualno ovaj savet u međuvremenu ukinut, a mi o tome ne znamo ništa.
Sećate se da je ovaj savet formiran u vreme kohabitacije, pa je trebalo naći neki mehanizam da i predsednik Republike i Vlada, odnosno predsednik Vlade u toj kohabitaciji zajednički rade poslove za koje se ceni da su bili od interesa za državu Srbiju.
Kada pogledamo jednu i drugu odluku, kada ih uporedimo videćete, poštovane kolege poslanici, vrlo zanimljive stvari. Deo o nadležnostima je u ovom zakonu, o kojem sada raspravljamo, samo malo proširen i novi je deo koji se odnosi na poslove Saveta u usmeravanju i usklađivanju rada službi bezbednosti.
Međutim, kada se pogleda struktura Saveta, tada u odluci Vlade Republike Srbije, Savet za nacionalnu bezbednost, u odluci Vlade stoji da su tamo zastupljeni i predsednik Narodne skupštine, koga sada u ovoj odluci nema, a predsednik Narodne skupštine je čovek koji, kada to treba, zamenjuje predsednika Republike Srbije, ne mnogo, tri meseca, ali ga zamenjuje i on je neko ko obavlja dužnost predsednika Republike Srbije.
U ovoj odluci Vlade Republike Srbije je utvrđeno da član Saveta jeste i potpredsednik Vlade. U ovoj odluci Vlade stoji da je član Saveta i ministar spoljnih poslova, ovde ga nema, pominju se direktori, i zanimljivo je, mi ovde govorimo da šef kabineta predsednika ima velika ovlašćenja, jer on je ovde sekretar Saveta, ali je u Birou za koordinaciju član Biroa.
Znači, šef kabineta predsednika ima dvostruku ulogu, on je suštinski taj koji operativno objedinjuje jedno i drugo, i osoba kod koje se slivaju brojne informacije vezane za pitanja bezbednosti, nacionalne bezbednosti, i šef kabineta po tome dobija daleko veći značaj po ovom pitanju nego što bi bilo logično, vezano za poslove šefa kabineta predsednika Republike Srbije.
Ako ovo znamo, onda zvuči logično, naravno mi socijalisti se sa tim ne slažemo, ali onda zvuči logično što se i za šefa kabineta predsednika Republike Srbije određuje onaj obim obezbeđenja koji ima predsednik Republike Srbije. Sećate se da smo mi socijalisti bili protiv toga da i druga lica u Republici Srbiji mogu imati isti nivo obezbeđenja kao predsednik Republike. Rečeno nam je tada od strane predlagača da ima lica koja mogu dobiti takav nivo obezbeđenja i ispada da je šef kabineta takva osoba. Jer, izvinite osoba koja je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i istovremeno član Biroa za koordinaciju službi bezbednosti i izvršavanje zaključaka Saveta, onda on postaje za poslove bezbednosti izuzetno značajna ličnost.
Kada pogledate Savet, ko radi operativno, u odluci Vlade stoji da sednicama, zanimljivo je, naizmenično predsedavaju predsednik Vlade i predsednik Republike. Jednu sednicu jedan, drugu sednicu drugi, kohabitacija praktično na delu. Jednom sednicom ću predsedavati ja, dnevni red će biti takav i takav, a drugom ćeš ti, pa će dnevni red biti takav i takav.
Ta kohabitacija i ovo zamenjivanje, čas ovako, čas onako, vidi se i u delu onih poslova koji se zovu sekretar i zamenik sekretara Saveta. Mi ovde sada imamo sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, šef kabineta predsednika, a u odluci Vlade sekretar je generalni sekretar Vlade Republike Srbije. Zanimljivo je, njegov zamenik je šef kabineta predsednika Republike.
Poštovane kolege narodni poslanici, nisam slučajno ukazao na ova dva saveta, na strukturu koja prati ova dva saveta, pošto nije logično da u jednoj državi postoje dva saveta za nacionalnu bezbednost, mi bar nismo obavešteni, niti nam je ministar rekao koji je od strane Vlade zadužen da prati ovaj zakon u skupštinskoj raspravi, da ovog drugog saveta nema, da je ukinut ili da nam je naznačio da će nakon osnivanja i početka rada ovog saveta za nacionalnu bezbednost, kažem ovog na osnovu ovog zakona, ovaj drugi prestati da postoji. Ali, ovaj drugi savet pokazuje, crno na belo, kako treba jednostavno naći sva formalno-pravna rešenja kako bi se neki odnosi uspostavili ili trajali, ako se mogu kvalifikovati u nivou korektnosti.
Možda je zadatak ovog saveta za nacionalnu bezbednost tada bio, kako oni vole popularno da kažu - hvatanje haških begunaca, pa objedinjavanje svih informacija vezano za stanje nacionalne bezbednosti u državi na jednom mestu, koordinacija tih poslova i možda izdavanje nekih zapovesti koje po njihovom mišljenju mogu doneti neki konkretan cilj, a to je, kako oni vole da kažu, izručenje haških optuženika i predaja Karli del Ponte.
Ovo pominjem zato što ove stvari ne treba prenebregnuti, ne treba ih zapostaviti, ne treba ih staviti u drugi plan. Činjenica je da imamo Savet za nacionalnu bezbednost u Republici Srbiji. Mi socijalisti stvarno mislimo da Savet treba da postoji. Ono o čemu treba diskutovati je nadležnost Saveta, struktura Saveta i da li jedna osoba u Savetu, u ovom slučaju šef kabineta predsednika, stvarno treba da ima operativno toliko obilje podataka. Ispada da je važniji šef kabineta predsednika nego ministar unutrašnjih poslova ili ministar odbrane, ili neka druga osoba u ovom lancu komandovanja.
Napose što mi raspravljamo o ovom zakonu i ne znamo šta je strategija nacionalne bezbednosti. To je jedna stvar koja se retko pominje, ali nažalost govori o stanju u zemlji. Kad smo imali zakon o vojsci, nismo raspravljali ni o strategiji bezbednosti, ni o doktrini odbrane. Nismo raspravljali o onim stvarima koje bi bile normalne za jednu državu, da se prvo strategija nacionalne bezbednosti stavi na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije, da se o tome raspravlja, pa tek posle toga da donosimo neke zakone koji bi pratili raspravu o jednom tako značajnom pitanju kao što je nacionalna bezbednost.
U svakom slučaju, poslanici SPS smatraju da je ovo pitanje trebalo urediti na drugojačiji način. Ne možemo razumeti da se predsedniku daju ovlašćenja koja Ustav ne predviđa, jer kada je reč o predsedniku, oni ima u stavu 2. člana 112. nadležnosti koje su formulisane, da predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.
Nigde se ne pominje, ni u ovim prethodnim odredbama vezanim za nadležnost predsednika Republike, deo obaveza vezano za bezbednost.
Znamo da će ovaj kratkoročni cilj, a to je donošenje zakona da bi se raspisali izbori, da je on jači argument i činjenica, kako voli moj kolega Dušan Bajatović da kaže, glasačka mašina od 126, da je to najjači mogući argument koji Vlada ima kad treba da donese neki zakon.
Dva najjača argumenta za ovaj i slične zakone jeste - ima nas 126, možemo da izglasamo zakon i tako smo se dogovorili. Tu priča počinje i završava se. Mi poslanici opozicije, koliko god se trudili da smisleno, logično obrazložimo naše amandmane, da ukažemo na manjkavosti zakona, da predložimo moguća rešenja, sve se to odbija o zid ćutanja ministra kad ga ima, ili jednostavno skupštinska većina eventualno primi k znanju i te naše reči ostaju da lebde u vazduhu i što građani Republike Srbije mogu da ih čuju. Donosi se rešenje i usvaja zakon koji služi održavanju koalicije. Nažalost, i ovo je jedan od takvih zakona. Hvala.

Radojko Obradović

| Predsedava
Hvala. Da li se još neko javlja za reč po amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Daja.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč po amandmanu ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje člana 6. koji treba da reguliše sastav Saveta za nacionalnu bezbednost je vrlo problematično. Postavljam pitanje - gde je ovde opozicija kada je u pitanju Savet za nacionalnu bezbednost?
Gospodo iz vladajućih tabora, zapamtite šta želim da kažem. Za SRS znate da je glasalo preko milion, milion i po građana, da je za SRS glasalo toliko građana da smo imali na proteklim izborima 82 narodna poslanika. Dame i gospodo iz vladajuće strukture, zapamtite da se Skupština ne može voditi bez SRS. Zašto ovo napominjem? Nije ovo stranka od tri, četiri ili pet poslanika.
Dame i gospodo, kroz član 6. Predloga zakona praktično je izvršena lustracija opozicionih stranaka. Kroz odredbe ovog člana predlagač deli Srbiju na dva tabora, na one koji glasaju za zakon, 126 poslanika i ostalih do 250. Vi imate podelu Srbije na dve Srbije.
Kada je u pitanju teritorijalni integritet, suverenitet i bezbednost građana u Srbiji, SRS nikada Srbiju neće ovako deliti. Kako je to u drugim zemljama uporednog prava? U susednim zemljama opozicija je uvedena na ključne funkcije bezbednosti. To se možete uveriti da je tako u Mađarskoj.
Zašto je vršena lustracija na ovakav način, da u strukturama bezbednosti, kada je u pitanju savet, biro, kancelarija, nema nigde opozicije? Zapravo, opozicija treba da pomogne da se što bolje kontroliše služba, a s druge strane da se obezbedi što je moguće bolja bezbednost države Srbije.
Kada je u pitanju član 5, samo da napomenem šta se to smatra stranim organizacijama s kojima će naša služba da sarađuje. Da li se radi o lekarima bez granica čiji je šef bio Bernar Kušner, koji je bio prvi okupacioni šef KiM, a danas je ministar inostranih poslova Francuske, koji je na državnoj televiziji u Francuskoj rekao - prošle nedelje smo imali osam ubijenih Srba, ove nedelje imamo 11, beležimo vidan napredak. To je rečeno na državnoj televiziji. O tome je objavljena i jedna knjiga.
Dame i gospodo, zbog toga mi srpski radikali gledamo drugačije kada je u pitanju Savet za nacionalnu bezbednost. Ove odredbe koje se predlažu zaslužuju posebne primedbe. Članovi Nacionalnog saveta koji se predlažu trenutno i koji će biti predloženi su u raskolu i to žestokom.
Predsednik Republike, gospodin Tadić, za ulazak je u NATO. Predsednik Vlade, gospodin Koštunica, nije za ulazak u NATO, on traži referendum. Kako mislite da se sada usklade njihovi stavovi i kako će jedinstveno da deluje ta služba i taj nacionalni savet. Vrlo teško i nemoguće.
Kada pogledate sastav ovog saveta videćete da je on glomazan i da neće moći u praksi da bude jedinstven, što će otežati funkcionisanje Nacionalnog saveta za bezbednost u Republici Srbiji.
Zato mi srpski radikali imamo primedbe i na ovaj član, pa je narodni poslanik SRS Jovan Daja predložio ovaj amandman, neću ga citirati, smatram da zaslužuje pažnju, a na vama je dame i gospodo da li ćete ga prihvatiti ili ne. Smatramo da bi on u svakom slučaju poboljšao tekst Predloga zakona. Hvala.

Radojko Obradović

| Predsedava
Hvala. Da li se još neko javlja za reč po amandmanu? Ne.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč po amandmanu ima poslanik Momčilo Duvnjak. Izvolite.