Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, mislim da je ovo neozbiljno zato što nije ministar ovde i nemam kome da se obratim, ali pretpostavljajući da se gospodin Marković pripremao da bude ministar pravde, a ne lokalne samouprave, mogu i da shvatim da njega ovo i ne interesuje toliko.
Na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine podneo sam amandman na Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, koji je usvojen još 8. novembra 2006. godine, u članu 3. stav 2. predviđa da će predsednik Narodne skupštine do 31. decembra 2007. godine raspisati izbore za predsednika Republike, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg zakona kojim se uređuje položaj i izbor predsednika Republike, takođe i odbrane, vojske Srbije, spoljnih poslova i službi bezbednosti.
Dakle, moj amandman je u skladu sa članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava. Snagu ovom amandmanu daje i amandman gospodina Zorana Krasića, koji je predložio da se Predlog zakona o osnovama uređenja službe bezbednosti Republike Srbije menja i glasi, Predlog zakona o službama bezbednosti, što je i najkorektnije u ovom trenutku.
Naime, član 1. Predloga zakona mogao bi da ostane takav kada bi država Srbija bila organizovana kao savezna država, ali pošto nije, onda je član 1. ovog zakona u suprotnosti sa Ustavnim zakonom.
U obrazloženju Vlade Republike Srbije zbog čega se moj amandman ne prihvata kaže se: ''Amandman se ne prihvata, s obzirom da donošenje zakona potrebno je da bi se uredile osnove sistema službi bezbednosti, a članom 1. Predloga zakona se određuje predmet uređivanja zakona.''
Istina je da mojim amandmanom predlažem da se briše član 1. Predloga zakona kojim se uređuje predmet zakona i uglavnom se to čini članom 1. svih zakona. Pošto je vaš predlog naziva zakona u članu 1. u suprotnosti sa Ustavnim zakonom, morao sam predložiti brisanje člana, a moj kolega Nemanja Šarović predložio je nov, kvalitetni, jedino mogući tekst člana 1. Predloga zakona o službi bezbednosti. Da je gospodin ministar tu, još bih mu predložio da prihvati ovaj amandman, zato što bi poboljšao na neki način zakon o službama bezbednosti.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Sulejmanu Spahu. Da li se još neko javlja za reč? Reč ima gospodin Petar Jojić. Izvol'te.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Sulejman Spaho obrazložio je detaljno upravo amandman koji je on podneo. Ne bih ga ponavljao, ali ono što sam želeo da ukažem da nama iz SRS nije razumljivo, kako je to moguće da se u jednoj odredbi, pre svega u članu 1. stav 2, predvidi i normira odredba koja kaže: ''U Republici Srbiji zabranjeno je osnivanje i rad službi bezbednosti mimo odredaba ovoga zakona.''
Dame i gospodo narodni poslanici, da li ste imali prilike da se susretnete sa ovakvom odredbom i sa ovakvom formulacijom? Ako je to predlagač nameravao da naslovi tako u stavu 2, mi smatramo da je moguće ovaj stav 2. da se prepisuje i pripisuje na svaki član.
Valjda se, dame i gospodo narodni poslanici, podrazumeva da niko ne može osim države osnivati službe bezbednosti u našoj državi. Zbog toga je ova odredba stava 2. suvišna i nju treba brisati. Napominjem da je moguće ovako svakom članu dodati zabrane, zabrane, zabrane koje apsolutno ništa ne znače.
Mi smatramo da je ova formulacija sasvim nepotrebna i suvišna i opterećuje ovaj član i ovu normu Predloga zakona.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Petru Jojiću. Da li se još neko od poslanika javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne) Hvala.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite. Narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik SRS Nemanja Šarović uložio je amandman na član 1. Predloga zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kojim predlaže da se u članu 1. stav 1. menja i glasi: ''Ovim zakonom se uređuje bezbednosno-obaveštajni sistem Republike Srbije, poslovi, ovlašćenja, međusobna saradnja i nadzor nad radom službi bezbednosti u Republici Srbiji, kao i druga pitanja od značaja za njihov rad.''
Ovim amandmanom se, u skladu sa stavom SRS, definiše predmet ovoga zakona. Ono što je neprihvatljivo i nejasno, ovim članom se propisuje da službe bezbednosti deluju na osnovu i u okviru Ustava, zatim zakona i drugih propisa i opštih akata. Međutim, nije jasno na osnovu kojih to opštih propisa i pravnih akata može služba delovati, mimo Ustava i mimo zakona. Mimo Ustava i mimo zakona ne može nijedna služba, pogotovu služba bezbednosti, da deluje.
Šta je to strategija nacionalne bezbednosti? Nije definisana. Šta je strategija odbrane i utvrđene bezbednosno-obaveštajne politike Republike Srbije? Nije jasna i nije definisana. Stoga je norma koja reguliše ovu materiju apsolutno u praksi neprimenjiva, a iza ove norme, kako se predlaže, stoje brojne zloupotrebe, koje se u praksi mogu desiti.
Naročito kada su u pitanju opšti propisi, jer onaj koji bude u praksi primenjivao opšte propise u okviru službe bezbednosti, neće se taj držati ni ustava, ni zakona, taj će pre svega koristiti ono što je njemu najprihvatljivije, najlakše, i on se uvek može pozvati na opšti propis ili opšta pravila. To je vrlo problematično. To je u ovom zakonu, dame i gospodo narodni poslanici, apsolutno neprihvatljivo i ovo mora biti zabranjeno.
Ne radi se ovde o nekoj delatnosti gde ne mogu nastupiti štetne posledice za slobode i prava građana, iza ovoga i te kako mogu da se kriju brojne zloupotrebe i mogu da se kriju vrlo bitne nezakonitosti koje mogu imati dalekosežne posledice po demokratiju i po bezbednost naših građana.
Da bi se izbegla suština zakona, taj koji bude primenjivao ovaj zakon, ostaje njemu na volju hoće li se on pridržavati zakona ili će se pridržavati opštih pravila. To je problematično. Zbog toga mu treba onemogućiti, svezati ruke i reći: ne, služba mora da se pridržava Ustava i zakona.
Ovo je ključno pitanje na kome mi insistiramo. Nije jasno, dakle, ko predlaže i gde se usvaja strategija nacionalne bezbednosti i strategija odbrane. Iz ovog predloga zakona ovako paušalno ne stoji, nema jasne norme koja reguliše ovu materiju.
Dame i gospodo, strategija nacionalna mora da bude jasna, ona mora biti uređena zakonom. Ovo ne može biti apstraktno pitanje, a prepušteno službi, da služba sama ceni kakvu će ona imati strategiju i kakvu će politiku bezbednosti voditi. To, dakle, po mišljenju SRS i po mom dubokom uverenju mora biti precizirano i zakonom uređeno do perfekcije, da niko ne može da time manipuliše.
Šta to znači politički neutralno kada je u pitanju član 2. stav 2? Molim vas, politička neutralnost, da li se odnosi na unutrašnje političke odnose ili se odnosi na koalicione političke odnose, ili govorimo o političkoj neutralnosti prema opoziciji i drugim političkim strankama, ili se pak govori o političkoj neutralnosti spolja.
Dame i gospodo, pravimo razliku. Da li je ova politička neutralnost iznutra važna za državu i da li se ta neutralnost odnosi na neutralnost službi bezbednosti drugih država, dakle spolja? Šta ovaj termin znači, neka se objasni, tražimo objašnjenje.
Da li će se prema spoljnim zemljama i njihovim službama obaveštajnim ponašati neutralno? Naša služba da li će se neutralno ponašati prema stranim obaveštajnim službama? Ta neutralnost mora biti razrađena do perfekcije, apsolutne tačnosti, kako Rimsko pravo propisuje. Od rimskih dana do današnjeg dana mi ne možemo da napravimo određenu normu koja mora biti jasna, mora imati jasnu poruku i da mora biti primenjiva, da mora time biti određena uloga svakog subjekta koji postupa po ovom zakonu.
Da li ćemo imati neutralan stav prema zemljama Evropske unije, a samim tim nećemo obaveštajno da delujemo prema tim zemljama? Onda možda nećemo ni prema Americi, jer vi iz aktuelne vlasti tražite ulazak u NATO. Možda nećete biti neutralni prema Rusiji, koja nas danas i te kako pomaže za odbranu Kosova i Metohije. Sumnjam u ovu neutralnost, službu treba usmeravati jedino u pravcu poštovanja Ustava i zakona.
Međutim, dame i gospodo, mi danas živimo u veoma opasnom vremenu koje skoro nikada nije bilo opasnije za Srbiju kao državu i njen narod.
Postavljam pitanje: da li ćemo tu neutralnost pokazati kada je u pitanju suverenitet, teritorijalni integritet, bezbednost naših građana i kada je u pitanju teritorijalni integritet, a posebno kada je u pitanju teritorija Kosova i Metohije? Da li ćemo da budemo i tu neutralni? Tu služba bezbednosti ne može biti neutralna, niti sme biti neutralna Vlada, niti sme biti neutralna bilo koja institucija u našoj državi.
Dame i gospodo, toliko sam imao u odnosu na ovaj član 2. i odnosu na amandman kojeg je uložio gospodin Nemanja Šarović. Definicija koju je predložio narodni poslanik SRS Nemanja Šarović je i te kako preciznija i jasnija, određena i reguliše materiju koja je u pitanju na jedan vrlo konkretan, jasan i precizan način.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Antiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poput mojih kolega koji su nezadovoljni samom sadržinom, ali i formom predloženog zakona koja nije u skladu sa, duboko smo uvereni, Ustavnim zakonom, podneo sam amandman na član 2. koji se odnosi na načela delovanja službe bezbednosti.
Smatram da je u samom Predlogu zakona, odnosno u nazivu samog zakona očigledno da zakon ne odgovara onim ustavnim potrebama, odnosno ne odgovara formulaciji u samom Ustavnom zakonu. Znači, jasno je sasvim da je potrebno da mi, da bismo sproveli izbore za predsednika Republike, izbore na lokalnom nivou, moramo da usvojimo zakon o službi bezbednosti.
Umesto toga dobili smo zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Očigledno iz ove dve reči da je ovo samo nacrt nečega što tek treba da dobijemo, da je ovo jedna i te kako nepotpuna verzija i baš zbog toga i neprihvatljiva za SRS.
Osim toga, službe bezbednosti, date su ovde u množini, zatim je pobrojano tačno o kojim se službama radi, i sa te strane zakon je nepotpun i čini nam se da i sama forma zakona, koji je u 23 člana, pokazuje sa koliko neozbiljnosti se Vlada i predlagač upustio u razradu ove materije.
I te kako je važno za nas da imamo ozbiljniju kontrolu nad službama bezbednosti. Naprotiv, ima se utisak danas u javnosti da službe bezbednosti kontrolišu javni i politički život u Srbiji.
Ima se utisak da postoji jedno crno tržište informacija pod kontrolom službi bezbednosti, da se tim informacijama barata u zavisnosti od potreba pojedinih političkih moćnika, da se na taj način manipuliše javnim mnjenjem, da se lični interesi i nečiji politički interesi stavljaju iznad interesa građana, i to je i te kako ozbiljan razlog da SRS ne prihvati Predlog ovog zakona.
Neophodno je da se, kada su u pitanju službe bezbednosti, razbije monopol koji postoji, koji jako često nije u interesu svih građana Srbije i da se uvede jedan višestruki sistem kontrole službi bezbednosti. To, nažalost, nemamo u Predlogu ovog zakona.
U 21 članu faktički imamo definisan Savet za nacionalnu bezbednost i Biro za koordinaciju, a to je premalo da bismo mogli da govorimo o nekom ozbiljnom zakonu, premalo da bi SRS mogla da prihvati ovaj zakon. Pozivam predlagača da hitno dopuni ovu oblast, jer je od izuzetnog značaja da imamo mnogo ozbiljniji uvid u rad službi bezbednosti, pred ovim predstojećim, čini nam se, teškim vremenima u kojima će biti Srbija u toku naredne godine.
To je od izuzetnog značaja i to je nešto od čega se već dugi niz godina beži, pre svega beži ova samozvana demokratska vlast od 2000. godine naovamo. Ono što je obećavala dolazeći 2000. godine na vlast, to je bila javnost u radu službi bezbednosti. To danas nismo dobili, naprotiv imamo znatno lošiju situaciju, imamo službu bezbednosti koja je pod njihovom kontrolom i taj sektor je neophodno hitno menjati, i samu zakonsku regulativu koja ga prati.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, narodni poslanik Zoran Antić, ispred SRS, obrazložio je amandman koji je uložio. Međutim, ono što je problematično u ovom članu jeste stav 3. U stavu 3. se predlaže da pripadnici službi bezbednosti ne mogu biti članovi političkih stranaka.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje i tražim na to odgovor: ko i u kom postupku utvrđuje činjenicu da li je neki pripadnik službe bezbednosti član neke političke stranke i kako se to utvrđuje? Da li se to utvrđuje na osnovu ličnog izjašnjavanja pripadnika službe bezbednosti, da on kaže svom pretpostavljenom - nisam član nijedne političke stranke, a on bude član neke političke stranke koja je na vlasti ili opozicione stranke.
Međutim, da li se to utvrđuje na osnovu izveštaja svih političkih registrovanih stranaka i nevladinih organizacija na teritoriji Republike Srbije, da bi se bilo kakav dokaz mogao pružiti, da taj čovek nije politički angažovan.
Idemo na Ustav, da pogledamo kako Ustav reguliše.
Član 21. ovo ne predviđa. Ovo nije ustavna kategorija. Ako bi se ovaj predlog i ovaj stav 3. u članu 2. Predloga zakona prihvatio ovako kako jeste, u tom slučaju bi bilo diskriminacije prema ljudima koji žele ili mogu da budu članovi političkih stranaka. Čista diskriminacija.
Dalje, u članu 60. Ustava predviđeno je i normirano pravo na rad. Zašto pripadnici Službe bezbednosti, pogotovo operativci ili sitni činovnici, ne bi mogli da budu članovi političkih stranaka? Postavljamo sledeće pitanje - ako ne mogu da budu pripadnici Službe bezbednosti kao operativci, članovi nijedne političke stranke, njima je uskraćeno ustavno pravo, kako Ustav predviđa u čl. 21. i 60.
Postavlja se sledeće pitanje - da li će se ovaj princip primeniti na direktore, šefove i načelnike ovih službi bezbednosti u našoj državi? Da li su ovi članovi nekih političkih stranaka koji su na rukovodećim mestima u Republici Srbiji, bilo da je vojne ili civilne službe bezbednosti?
Ovde očigledno proizilazi čista diskriminacija. Nismo svi jednaki pred zakonom. Sve se plašim da ćete dovesti šefa Bije koji nije politički i stranački orijentisan. To isključujem. Ne verujem nikome.
Jedan bivši ministar je došao na vrata predsednika Vlade sa jednim visokim funkcionerom u ponoć, zakucao mu na vrata u želji da ga taj visoki funkcioner učlani u jednu političku stranku. Kad je taj čovek otvorio vrata, skamenio se kada je video koga ima pred vratima i koji mu je cilj bio da dođe u ponoć kod njega. Neću ga imenovati, ali kažem toga ima i to ne valja. To nije dobro.
Ako ne mogu da budu politički organizovani i politički aktivni operativci službi ili organa unutrašnjih poslova, onda ne mogu ni načelnici, ni ministri, ni šefovi, ni direktori tih službi, ako hoćemo jednakost pred Ustavom i pred zakonom. Ovo govorim zbog toga što u dosadašnjoj praksi toga nije bilo. Nije ni sada.
Nemojte nekome da verujete sada, bog zna kako da vas ubeđuje, da je neko nestranački orijentisan ili nije angažovan politički u nekoj političkoj stranci, a on je direktor određene službe bezbednosti. Nemojte verovati nikome, jer ja ne verujem, jer onaj koji ga je tamo postavio i ko ga bira, sigurno je morao da pridobije njegovu lojalnost i njegovu političku i stranačku pripadnost.
Dame i gospodo, kada je došlo do promena i kada je došao DOS na vlast iz službe je isključio oko 500, čak i više, pripadnika Službe bezbednosti, ali zato preko noći novih 300 je primljeno.
Prema tome, ne treba ovako gledati Službu bezbednosti. Ona ne može da bira strane. Ona je Služba bezbednosti države. Ona je stub bezbednosti. U njoj moraju da rade, kao što rade, časni, pošteni i hrabri ljudi, da se odupru svakom nasrtaju i svakom neprijatelju, kako spolja tako i iznutra države.
Zbog toga, dame i gospodo, smatram da ne treba praviti razliku, ne treba vršiti diskriminaciju, moramo se truditi i boriti da svi građani, kako to Ustav u čl. 21. i 60. predviđa, svi smo pred zakonom jednaki i ne treba vršiti ovu diskriminaciju u pogledu Službe bezbednosti. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Petru Jojiću. Reč ima Nataša Jovanović, narodni poslanik SRS i potpredsednik Skupštine Srbije. Izvolite.