Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Albijaniću, imam poslaničko pitanje po članu 198. i molim da kao takvo uđe u stenografske beleške ovog zasedanja s obzirom na to da mi nije kompetentna osoba gospodin Marković.
On možda nešto zna o tome, ali tražim odgovor na pitanje koje ću da postavim od ministra inostranih poslova Vuka Jeremića.
Naime, ovaj član u zakonu koji se donosi, o spoljnim poslovima, ne piše pod kojim uslovima odlučuje o davanju saglasnosti. U članu se uopšte ne precizira koji su to uslovi koje treba neka međunarodna organizacija neke države da ispuni da bi imalo ovde, u mestu svog sedišta, ili kako se kaže, čak izdvojenu kancelariju van mesta sedišta.
Moje poslaničko pitanje se odnosi na provladine agencije američke vlade koja želi da nam otme Kosovo i Metohiju. Dakle, postavljam pitanje Ministarstvu inostranih poslova: da li agencije koje imaju javne oglase po našim dnevnim i nedeljnim novinama, jedna takva postoji u Kragujevcu u kome živim, a koje se bave posredovanjem u prodaji i razmeni imovine Srba sa Kosova i Metohije, imaju saglasnost, ko im je dao odobrenje i pod kojim uslovima one mogu da rade?
U pitanju je velika prevara srpskog naroda sa Kosova i Metohije. Oni, uz proviziju, naravno, i uz "posredovanje", svim Srbima koji su prognani sa svojih ognjišta otprilike plasiraju istu priču. Da zaborave na povratak na Kosovo i Metohiju, da je nezavisnost Kosova i Metohije gotova stvar, naravno, jer je to i zvanični stav Amerike i njihovog državnog sekretara. Pune su vam novine izjava i danas. Pa, vidite da je i sam ministar Vuk Jeremić rekao kako on čeka da ga zove Kondoliza Rajs da pokuša da je ubedi da Kosovo i Metohija ne treba da budu nezavisni.
Zanima me, dakle, koje je ministarstvo, da li je to radio Goran Svilanović, Vuk Drašković - ne bi me iznenadilo, mogli su da štancuju ko zna koliko takvih ovlašćenja i odobrenja. Ne radi se samo o tome da oni na izvestan način čine nešto što je protivno Ustavu naše zemlje, a to je da se bave prodajom srpske zemlje, naravno, uz veliku prisilu i uz razne vrste ucena prema Srbima koje je aktuelna vlast ostavila, a koje su u svojstvu prognanih lica i koje nemaju hleba da jedu ili se nalaze u kolektivnim centrima ili ko zna gde tumaraju, kod prijatelja, rođaka i to stanje traje osam godina.
U pitanju je vrlo ozbiljna stvar. Oni imaju javne oglase po našim dnevnim i nedeljnim novinama. Plaćaju i zakupljuju celu stranu i kažu, i još se pozivaju na to, da su provladina američka agencija. Nisam primetila da su u to uključene neke druge zemlje.
Evo, gospodine Albijaniću, ako vam je toliko stalo da pritiskate to zvonce, a nije vam stalo da ja definišem do kraja poslaničko pitanje, nema problema, kasnije ću da se javim.
Dakle, namera je jasna, a o tome su govorili, pre svega, gospodin Todorović, ali i ostale kolege srpski radikali.
Ako već postoji Konvencija o diplomatskim odnosima, a ovaj zakon reguliše spoljne odnose, svaka međunarodna organizacija, dame i gospodo, gospodine Albijaniću, morala bi da prihvati i da ima prava i obaveze kao vid diplomatskog predstavništva. Ne može jedno diplomatsko predstavništvo, koje dobije agreman od jedne zemlje da je predstavlja na toj teritoriji, da ima stroge propise koji se tiču ove konvencije, a međunarodne organizacije da vršljaju i da rade šta hoće.

Hvala.

Molim da se prosledi ovo u formi poslaničkog pitanja. Baš me interesuje na koji će period da se osvrne aktuelni ministar, a ja tražim, evo, od 8. oktobra, od kada je bez odluke Narodne skupštine ovaj koji je vodio antisrpsku politiku, i vodi je i dalje, a savetnik je ministra Jeremića, Goran Svilanović, zaposeo uz Koštuničinu saglasnost, naravno, mesto ministra inostranih poslova, pa do današnjeg dana. Kako su registrovane i ko im je dao odobrenje i šta su oni priložili kao svoj program rada na teritoriji Republike Srbije? Naročito, ove koje se bave prodajom srpske imovine na Kosovu i Metohiji.

Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, po amandmanu.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj amandman izaziva brojne polemike i dileme i postavlja brojna pitanja.
Ta pitanja odnose se na proste činjenice. Da li je država Srbija davala saglasnost do sada za otvaranje diplomatskih predstavništava, kulturnih misija, ekonomskih centara, informativnih centara na Kosovu i Metohiji? Da li je neka strana država, ili međunarodna organizacija uopšte, od Srbije tražila saglasnost da otvori diplomatsku misiju, konzularno predstavništvo, kulturni centar, informativni centar, ekonomski centar na prostoru KiM? Nisam čuo. Da li je Republika Srbija uložila protest nekoj stranoj državi zbog toga što, mimo saglasnosti, znanja i obaveštenja države Srbije, otvara DKP, informativne, kulturne i druge centre na KiM? Nije.
Dakle, kako onda Srbija pretenduje da bude suverena na čitavoj svojoj teritoriji, odnosno na delu koji se naziva Kosovo i Metohija? Ako se tamo bez saglasnosti, čak bez znanja, bez obaveštenja, bez pitanja otvaraju razne misije i predstavništva, onda je potpuno jasno da onaj ko to dozvoljava, ili ko se za to uopšte ne pita, i nije suveren na tom delu državne teritorije.
Ali, mi imamo jedan obrnut slučaj. Čini mi se da je Srbija počela sama da otvara sedišta, predstavništva nekih institucija KiM u Beogradu.
Evo mog pitanja. Gde je sedište Muzeja KiM? U Beogradu. Gde je sedište lista "Jedinstvo"? To je jedini srpski list na KiM. U Beogradu. Gde je sedište Pokrajinske biblioteke KiM? Gde je sedište Uprave prihoda KiM? U Beogradu. Gde je sedište Fonda za PIO? Opet u Beogradu. Gde sede direktori ili predstavnici tih institucija KiM i primaju platu 200%? U Beogradu. Gde sede direktori 40 zdravstvenih centara sa KiM i primaju takođe duple plate? U Beogradu.
Dakle, mi smo sami, danas, pre nego što je iko priznao nezavisnost Kosova i Metohije, sve izmestili sa KiM. Sedišta svih tih institucija ove države u odnosu na njen deo koji se naziva KiM nalaze se u Beogradu. Nemojte onda da se bavimo lažnim patriotizmom, jeftinom patriotskom demagogijom i licemerjem. To je sve licemerje. To je sve politika duplih aršina.
I još nešto, da iskoristim priliku, do Kosova je opština Kuršumlija. Znate li, gospodine ministre, da je granica između opštine Kuršumlija i KiM dugačka 109 kilometara? Znate li da na toj granici ima oko 15 sela? Znate li da tri sela više nemaju nijednog stanovnika? Znate li da od tih 15 sela na granici između opštine Kuršumlija i KiM ima ukupno oko 300 građana? Tamo Srbija polako umire, tamo Srbija polako nestaje, ne mora niko da nam uzima ništa.
A onda se ljudi koji protestuju, rezervisti iz tog kraja, pretvaraju u Palestince i Kurde i oglušuju se svi o njihove zahteve. Ne kaže se - ajde bar da razgovaramo, da nađemo neki zajednički jezik - nego bahato, arogantno, bez ikakvih argumenata, umesto da Srbija brine, motiviše, mobiliše i stimuliše ljude koji tamo žive. Tamo, prvo vam otpadaju točkovi od Prokuplja do Kuršumlije, tamo više ne može normalno da se dođe, a onda sve pusto. Polako Srbija umire.
Država, ako želi da bude suverena, pogotovo mora da vodi računa o pograničnom području. Mora da vodi računa, da poštuje ljude koji tamo žive. Ja sam juče, na mitingu gde je bilo preko tri hiljade ljudi, poručio i sada, gospodine ministre, ne znam da li vas interesuje, apelujem na Vladu i tražim, kao narodni poslanik DHSS, da se jedna od narednih sednica Vlade održi u Kuršumliji, tu pored Kosova, da se vidi kako ti ljudi žive, da se vide njihovi zahtevi, da se vidi ambijent. Kako da se brani KiM kada se napušta Kuršumlija i dižu ruke od Kuršumlije?
Očekujem odgovor za predstavništva, i za ove duple plate, i za institucije KiM čiji direktori sede u Beogradu i primaju platu 200%. Naravno da onda ovim rezervistima ne može da se plati ništa. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč po amandmanu narodnog poslanika Gorana Cvetanovića? (Ne.) Hvala.
Odbor za inostrane poslove podneo je amandman kojim predlaže da se posle Glave 4. doda nova Glava 5.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima ministar Marković. Izvolite, gospodine ministre.

Zahvaljujem. Ovo je amandman kojim se uvodi nova Glava, peta, i u okviru nje tri člana, a radi se o saradnji ministarstva s Narodnom skupštinom. Nadležni odbor je prihvatio, Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć. Ja u ime Vlade prihvatam amandman, pa pretpostavljam da, u skladu sa Poslovnikom, on postaje sastavni deo teksta zakona, kako ne biste u Danu za glasanje morali da glasate za njega. Hvala.

U Danu za glasanje će se rešiti to pitanje. Reč ima narodni poslanik Dragoljub Mićunović, po amandmanu. Izvolite, gospodine Mićunoviću.

Iako su ova dva amandmana prihvaćena, želim da, pošto je ovde bilo nekih debata o tome, nešto kažem. Odbor za inostrane poslove je u dva navrata raspravljao o ovom zakonu. Oba puta je bio prisutan ministar. Mogu da kažem da je debata u Odboru bila vrlo tolerantna i da smo uspeli da dođemo oko nekih bitnih stvari do saglasnosti, da amandmani budu usvojeni jednoglasno.
Šta je tu bilo bitno za nas? To je, pre svega, jedna saradnja sa Ministarstvom i uvažavanje onoga što se zove parlamentarna diplomatija i koje su sve to obaveze. Ovde je bilo reči oko toga da li se i kako ponašaju, imaju li obaveze predstavnici naših diplomatskih predstavništava u inostranstvu. Vi ćete videti da je to dosta razvijen amandman. Naravno, Ministarstvo je to prihvatilo i ubuduće će ta saradnja biti bitna.
Drugo pitanje se odnosilo na obavezu ambasadora da, prilikom odlaska na novu dužnost, u parlamentu izlože svoje viđenje te zemlje, i šta i kako oni tamo misle da rade. O tome kakav su utisak ostavili ambasadori, obaveštava se Ministarstvo. Ovo nije nevažno pitanje, jer od toga kakav su utisak ostavili, a to pitanje, čim ga šaljemo Ministarstvu postaje i javno, obavezuje buduće diplomate da se ozbiljno pripreme za svoju dužnost.
Ono što je takođe bilo važno, jeste obaveštavanje. Dakle, ta veza i širenje uzajamnih informacija je veoma bitna za koordinaciju čitave diplomatije naše zemlje. Ovde je predviđeno, i to je razjašnjeno povodom amandmana koji je gospodin Baralić ovde postavljao, da ministar najmanje dva puta Odboru podnosi izveštaj.
Smatramo da su ovo bila ključna pitanja za odnos Skupštine i Ministarstva i mogu da izrazim zadovoljstvo da je to jednoglasno usvojeno. Predstavnici Vlade pokazali su dosta fleksibilnosti u ovim pitanjima i nadam se da će ubuduće saradnja između Odbora za inostrane poslove i Ministarstva biti na potrebnom nivou. Hvala.