Reč ima narodni poslanik Amdžad Migati, po amandmanu. Tri minuta, gospodine Migati.

Mislim da je Vlada, odnosno Ministarstvo morala da prihvati taj amandman, ali pošto je odbila amandman na član 23, onda to je odbila. Međutim, samo da vas upozoravam da takav član zakon ne da nije u skladu sa Ustavom, nego je čak i nedemokratski. Ne može u demokratskom praksu svuda u svetu da ministar samovoljno da uradi sve.
Vidite, u zakonu, član 19, 21, 26, 27, 32, 34, 37, 39, 41, 43, 45, 48. kaže: odlučuje ministar, propisuje ministar, na predlog ministra. A na osnovu čega on to radi – nema nigde. Mi smo predložili makar da to bude malo demokratičnije, da kažemo na osnovu Poslovnika ili tako dalje.
Idemo dalje. U zakonu, član 62: ''Podzakonski opšti akti koji su predviđeni ovim zakonom biće doneti do 1. januara 2009. godine''. Znači, ministar će imati još dugo vreme da donese taj odluke, godinu dana. Menja se ministar, dođe drugo, onda on opet može da podnosi novi podzakonskom aktom. I tako, umesto da zakon bude stabilan, demokratski zakon, koji primenjuju sve vremena, ne, mi damo mogućnosti i svaki ministar da menja zakon kako hoće. Ne mora da konsultuje sa predsednikom, po nekom članovi taj zakon, nego sam propisuje, a makar ima dosta stvari koje su strateški interes spoljna politika za Srbija, ali on opet propisuje.
To neverovatno. Ne razumem zašto vi dozvoljavate, koji kažete da ste demokrati, da dajete toliko ovlašćenje jedan ministar. Ne kažem za sadašnji ministar ili budući ministar, kažem uopšte, jer demokratija zna se, tu ima propisi, sve mora da bude određeno da bi jedna osoba vršila taj propisi, a ne on propisuje i onda sve izvrši.
Po kom osnovu? Vi znate čak i Vlada Srbija, kao što sam rekao malopre, nema pravo da stavi strategija, ona samo izvrši opšta politika koja je na osnovu neka određena strategija već ima država. Međutim, stvarno ne razumem kako nećete da prihvatite najlogičnije stvari koje minimalno poboljšavaju vaš zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović, po amandmanu.

Poštovane kolege i koleginice, moram da priznam da mi je kolega Migati dao odličan šlagvort. I sam sam hteo da kažem neke od stvari, možda na drugačiji način, ali to je ta priča.
Čini mi se da je i sam ministar inostranih poslova Jeremić ovde rekao da se radi o tehničkom zakonu. Znate, ovaj zakon propisuje pravila igre. Prepisan je, gospodine Todoroviću, vrlo ste to dobro rekli. Nije problem da se nešto što je dobro, što je utemeljeno, što je na korist države i provereno u nekim stabilnim zemljama i prepiše, samo je problem kako će se primeniti.
Ono o čemu želim da govorim kada je u pitanju davanje saglasnosti za otvaranje predstavništva u Republici Srbiji jeste delom ovo što je govorio i gospodin Todorović. Ali, to je povod da uopšte pitam zašto u ovom zakonu, kada su odnosi na srpskoj političkoj sceni toliko komplikovani, kako unutrašnji odnosi među nama, tako i spoljne okolnosti, zašto nije moguće da se, recimo, ovde nađe jedna obaveza, moglo je i u Poslovniku Skupštine, a ne bi bilo loše da je u zakonu zapisana, da se jednom godišnje podnosi ekspoze o osnovnim pravcima spoljne politike.
Kao što znate, doneli smo, recimo, Zakon o odbrani, a da pri tome nismo razradili, kako kažu, u članu 7. tog zakona, strategiju nacionalne bezbednosti Republike Srbije, strategiju odbrane Republike Srbije i doktrinu Vojske Srbije. Isto važi i za ekspoze o osnovnim pravcima spoljne politike. Da nas, recimo, na svaka tri do šest meseci gospodin ministar obavesti o tome šta se dešava u međunarodnim okolnostima, odnosno da podnese izveštaj o međunarodnom položaju Srbije.
Mislim da politički trenutak u Srbiji i sama sednica gde bi nam pregovarački tim i Vlada Republike Srbije podneli izveštaj o Kosovu i Metohiji, što je tražila SPS, a ovde je gospodin ministar Jeremić praktično stavljen u rang predsednika države i predsednika Vlade, što znači da je u spoljnim poslovima u njihovom rangu, da čujemo najzad šta se to u međunarodnim okolnostima dešava oko Srbije i sa tretmanom Srbije kada su u pitanju međunarodni poslovi.
Neću mnogo pričati o tome da smo mi u okviru podizanja svog međunarodnog ugleda vrlo često nekritički slušali svoje navodne saveznike.
Kažem navodne jer mnogi od njih očigledno nisu bili iskreni kada su u pitanju interesi Srbije, a koji su ovde pojedine političke strukture zaista pomagali. Od takve vrste podizanja ugleda Srbije, nekritički primenjujući ono što nam se nameće u domenu političke doktrine, ekonomskih odnosa, uređenja države Srbije, koliko vidim, imamo samo štete. Ne vidim da su nam politički saveznici iz tzv. međunarodne zajednice, a radi se o navodno najmoćnijim zemljama sveta, mnogo pomogli.
Kad govorim o tome, mislim na to da su, po mom shvatanju stvari, a imam i dokaze za to, i Vuk Drašković, a pre njega Goran Svilanović, očigledno bili američki ljudi. Inače, Goran Svilanović ne bi završio kao albanski lobista u Paktu za stabilnost, a to isto je radio dok je bio ministar spoljnih poslova. Iskreno se nadam da to nije slučaj sa gospodinom Jeremićem i da njegovo školovanje u Americi nije nikakav dokaz za to da je on trenutno u funkciji nečijih drugih osim interesa Republike Srbije.
Ono o čemu dalje valja govoriti jeste da je ono što je bilo profesionalno u srpskoj diplomatiji do 2000. godine uglavnom oterano, isterano, proterano, omalovaženo u Ministarstvu spoljnih poslova. Uglavnom, ne svi. Neki ljudi koji su vrhunski poznavaoci spoljnopolitičkih prilika u delovima sveta kao što je, recimo, Bliski istok, danas podižu slušalicu na centrali Ministarstva inostranih poslova, a nisam siguran da ovi koji su došli, naročito za vreme ere Draškovića, u Ministarstvo spoljnih poslova, te tetke, strine, teče, a od 2000. godine i mnogi stranački prvoborci, predstavljaju onu političku elitu koja u ovom momentu može da zastupa interese Republike Srbije.
Svima onima koji su primljeni kao pravi profesionalci posle 5. oktobra svaka čast, ali se bojim da u momentu kada bi Ministarstvo inostranih poslova trebalo da odigra jednu od ključnih uloga, ali istinsku ulogu oko razrešenja pitanja Kosova i Metohije, podizanja međunarodnog ugleda Republike Srbije i ostale stvari koje bi trebalo da rade, bojim se da imamo jako malo ljudi koji su istinske diplomate od karijere, a imamo previše stranačkih prvoboraca.
Uostalom, razna vraćanja, od Milana St. Protića pa nadalje, pokazuju da mi imamo potpuno nekompetentne ljude koji su imenovani jednostavno zato što su stranački prvoborci. Ta stvar se ne odnosi samo na ambasadore i konzule. To ide dotle da su čak i vozači, a verovatno i tamo neke domaćice ili neki pomoćnici ili neki saradnici takođe imenovani po stranačkim kriterijumima i otišli tamo da bi bili nagrađeni zbog svog prvoboračkog staža.
Nemam ništa protiv ukoliko su njihova stručna sprema, njihove sposobnosti i njihovo poznavanje poslova iz oblasti spoljnih poslova na nivou. Nažalost, pokazalo se u mnogo slučajeva da nije.
Osim toga postavlja se pitanje, kad je u pitanju oblast kadrovske politike Ministarstva inostranih poslova, šta se to dešava pa, recimo, nismo do skoro, praktično, imali ambasadore, a nemamo ni sada, u svim najmoćnijim zemljama sveta i ne znamo tačno šta ti ljudi tamo rade. Podsetiću vas da do pre praktično godinu dana nismo imali ambasadore, čini mi se, ni u Rusiji, ni u Londonu, ni u Vašingtonu i da ne idem dalje, a otima nam se 15% teritorije Republike Srbije.
Dakle, možda ovaj zakon jeste na neki način tehnički zakon, ovde se čak priča i o nekoj vrsti radnih odnosa, ali je mnogo bitnije što ova skupština ni građani Srbije, koji ovo dosta pomno prate, to je moja lična percepcija, vidim kada negde odete da o tome pričaju, u stvari nisu obavešteni na pravi način kakvim se to poslovima bavi Ministarstvo inostranih poslova. Samo sam pomenuo primere Gorana Svilanovića i Vuka Draškovića i ne bih voleo da se to desi i Vuku Jeremiću, ne zbog njega, nego zbog nas i zbog interesa Srbije.
Prema tome, lično mislim da i ovo vršljanje i mogući konzulati, kako je to rekao kolega Todorović, tamo gde im zbog osetljivosti odnosa nije mesto, a još manje im je mesto po namerama koje se iskazuju kada su u pitanju interesi Republike Srbije, da bi trebalo to da razmotrimo u okviru jedne jasno predočene, i poslanicima i građanima Srbije, politike koju će po tom planu voditi Ministarstvo inostranih poslova i Vlada Republike Srbije.
To što ćemo podići svoj ugled i dokazati da smo demokratični, što ćemo otvoriti nekakav konzulat u Novom Pazaru Englezima, pa posle imati problema sa radom tog konzulata, po meni, zaista svaka država koja drži do svog dostojanstva ne bi se mnogo obazirala na demokratiju, pa čak ni na ljudska prava – kada su u pitanju ljudska prava, vidimo u Avganistanu i u Iraku, imali smo prilike da vidimo na sopstvenoj koži ovde u Srbiji – nego da se rukovodimo interesima Republike Srbije.
Da ne bih uzimao previše vremena, pošto postoji jedna vrsta pomalo prećutnog, a pomalo javnog dogovora, da poslanici opozicije, zbog toga što su učestvovali u donošenju ovog Ustava i usvajanju ovakvog Ustavnog zakona, omoguće vladajućoj koaliciji, zahvaljujući argumentu da imaju 133 ili 137 poslanika, čak i usvajanje ovako nekvalitetnih zakona do Nove godine, dakle, želim da upoznam javnost da je ovo dobra volja opozicije, a ne kvalitet zakona, što o njima nema šta da se kaže.
Voleo bih i pozivam pregovarački tim i Vladu Republike Srbije da se što pre podnese izveštaj o KiM, a gospodin Jeremić da odmah u januaru, na prvoj sednici (nadam se da neće biti prevelike pauze ovog parlamenta zbog izbora) podnese ekspoze o međunarodnom položaju Republike Srbije i da nas u okviru tog ekspozea upozna sa trenutnim položajem Republike Srbije kada su u pitanju međunarodni poslovi.
Bilo bi od koristi i zbog javnosti Srbije i zbog podizanja međusobnog poverenja, a pre svega mislim da bi bilo korisno da raščistimo neke nedoumice koje vladaju među nama koji bi trebalo da predstavljamo političku elitu, a i među građanima Srbije. Hvala.

Narodni poslanik Munir Poturak, replika na izlaganje narodnog poslanika Dragana Todorovića. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, dame i gospodo, moja replika nije namera da izazovem nešto što je rečeno suprotno ili nešto što nije istina. Namera je da upozorim sve one koji pokušavaju da iznesu određene stvari a što se tiče Novog Pazara i drugih gradova u Sandžaku ili u Raškoj oblasti.
U prošli četvrtak je bio okrugli sto u Novom Pazaru i napomenuto je da se dešava jedna vrlo perfidna teza, da posle Kosova dolaze na red Sandžak i Vojvodina. Na osnovu toga se dešavaju mnoge izjave, mnoga razmatranja, pa čak i nekakve političke analize koje donose uznemirenje građana na području sa koga dolazim. Iz tog razloga sam hteo da zamolim kolege da tom problemu oprezno, pažljivo pristupe i svojim izjavama i onim što se dole dešava.
Tvrdim vam, to može da proveri svako ko se bavi istorijom, da Bošnjaci iz Sandžaka nikad nisu imali dijasporu van one bivše Jugoslavije i sad Srbije koja je bila usmerena protiv Srbije i protiv Srba, ni u Turskoj, ni na Zapadu. To može da se proveri i to je jedna veoma važna stvar. Ali, nemojte nam zabraniti da govorimo o teškoj ekonomskoj situaciji u Novom Pazaru.
Postavljanjem granice prema Crnoj Gori, sa nekakvom administrativnom granicom prema Kosovu, Novi Pazar i gradovi uz Bosnu i uz Crnu Goru postali su lakat, korner u ovoj državi. Bili su veoma siromašni, bili su veoma zapostavljeni, danas su još više. Zbog onih građana u Novom Pazaru i u drugim gradovima, da ne bi bilo da me sutra neko tapše po ramenu šta sam rekao, u Srbiji postoje krajevi koji su i siromašniji i nerazvijeniji i sa manje potencijala nego što je to naš kraj. I tamo treba da se pomogne.
Otvaranje konzulata je za mene novina, a drago bi mi bilo, smatram samo kao gest, da se na tom području stvaraju uslovi da se bolje živi, da se stvaraju uslovi da neko dođe sa stranim kapitalom, da se ta zona jednom konačno obeleži, da postoje uslovi da se društvene firme ne prodaju putem stečaja, nego da se nađe neko ko želi to tenderom, neko kao strateški partner, da se pokrene nešto u našim krajevima. To je ceo smisao.
Naši ljudi, privrednici, potencirali su da se otvori i bugarski konzulat ili neko privredno predstavništvo, zato što veoma mnogo ljudi putuje, a čekaju najmanje po 10-15 dana za neku vizu koja bi im omogućila da posluju i da rade.
Iz tog razloga namera, želja ili bilo koje moje obraćanje odavde jeste da upozorim da se prosto shvati da tamo žive i Bošnjaci i pravoslavci i drugi narodi i nacionalne manjine i da se uslovi života stvaraju i za jedne i za druge potpuno isto, i sve što tamo loše funkcioniše na sve se odražava. Hvala vam.

Narodni  poslanik Esad Džudžević, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, podržavam ovo što je kolega Poturak rekao, ali da kažem, samo radi pojašnjenja, upravo sam se konsultovao sa ljudima koji su razgovarali ovih dana sa predstavnicima američke, engleske i francuske administracije i radi se o jednom projektu otvaranja kancelarije Misije OEBS-a u Novom Pazaru.
Izjave britanskog, američkog i francuskog diplomate su išle u tom smislu da će oni, kao države, podržati otvaranje kancelarije Misije OEBS-a u Novom Pazaru. Dakle, ne radi se o otvaranju konzulata, i ja sam isto pročitao u štampi, ali mislim da je to netačna informacija. Radi se o otvaranju kancelarije Misije OEBS-a u Novom Pazaru koja može da doprinese izlasku ovog regiona iz nerazvijenosti sa različitim projektima, donacijama i slično.
U tom smislu je kolega Poturak rekao pravu istinu o ovome. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Dragan Todorović, po Poslovniku. Izvinjavam se, gospodine Batiću, samo da zaokružimo priču. Izvolite, gospodine Todoroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, vodio sam računa da ni jednom jedinom rečju, ili na bilo koji način, ne dovedem ovo što se dešava u Novom Pazaru u bilo kakav kontekst koji bi imao bilo kakvu političku konotaciju ili da SRS ili ja dajemo ocenu tih događaja.
Šta više, i pre desetak dana sam uputio poruku da vi sami nađete to rešenje. Čak sam i kritikovao neke u Skupštini koji su jedni aplaudirali jednima, drugi drugima. Smatrao sam da to nije dobro. Ne treba se stavljati ni na čiju stranu u ovom slučaju. Vi sami treba da dođete do rešenja. Svi oni koji navodno hoće da vam pomognu, zbog njih ćete samo doći u težu situaciju, ona će se dodatno iskomplikovati, a posebno kada su u pitanju ovi koji navodno žele, sad čujem, da otvore i kancelariju OEBS-a.
Treba da vam bude jasno - nemaju oni nameru da vama pomažu. Oni vrlo vešto pokušavaju da, navodno kroz dobre namere prema muslimanima iz Raške, na neki način anuliraju sve ovo što je vezano za KiM, ili za Irak. Posebno za Irak.
Činjenica je ono što se dešava na Zapadu i u SAD, što je upereno protiv muslimana celog sveta. Uzmite samo situaciju sa Iranom. Njihov predsednik već četiri godine laže svet, laže svoje građane. Ima izveštaj CIA da Iran ne obogaćuje uranijum i da ne stvara atomsku bombu, ali to je glavna optužba protiv Irana. To je problem sa kojim morate da se suočite. Što bi se reklo - čuvajte se Engleza i Amerike i darove kad nose.
Uzmite samo BiH, uzmite Federaciju, oni već treći put šalju svoj kontingent u Irak. Pitam sada muslimane iz Raške oblasti: šta ćete uraditi kada se usvoji ovaj zakon o Vojsci, pa se bude upućivao kontingent naše vojske recimo u Irak, u Avganistan? Nemojte da mislite, što su dali obećanje ovde, da će to biti dobrovoljno. Dobrovoljno neće biti nijednoga. Onda će morati naredba. Hoće li muslimani da idu u Irak, u Vojsci Srbije? Ili, zapitajte se kako je moguće da vojnici iz Federacije Bosne i Hercegovine idu u Irak. Muslimani idu da ratuju protiv Muslimana u ratu koji su započeli Amerikanci?! Aman ljudi, dozovite se pameti!
Zato budite oprezni u svemu ovome. Žele da vas iskoriste, kao što su to uvek radili. Da se razumemo, ja ovaj apel, ovu poruku ne upućujem iz političkih razloga, jer nemamo mi tamo veliko biračko telo, da ćemo sada sa ovim dobiti glasače iz Raške oblasti. Ovo upućujem zbog države i zbog vas, i zbog nas, zbog svih građana Srbije - da ne upadnemo u zamku koju nam spremaju jer će nas iskoristiti, zloupotrebiti i svima će biti gore zbog toga.