Hvala, gospodine Mićunoviću. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine. Izvolite, gospođice Jovanović.

Na vaše oduševljenje, gospodine Albijaniću, ja ću veoma kratko. Želim samo da obavestim narodne poslanike i celokupnu javnost da je ovaj amandman proistekao zbog jednog konsenzusa, očigledno, koji se stvorio na sednici Odbora za inostrane poslove, ali na inicijativu poslanika SRS, u prvi mah zato što je sam zakon bio nedorečen.
Ako pogledate stenografske beleške sa načelne rasprave, kada smo otpočeli raspravu po ovom zakonu, videćete da je to jedna od naših ključnih primedbi na Predlog zakona – zašto nema tog odnosa između MIP i Narodne skupštine Republike Srbije. Ovim će da se stvori jedna dobra praksa, u slučaju da ministar bude ažuran, i njegovo ministarstvo, i da na ovakav način sarađuju, kao što je to član propisao, sa Narodnom skupštinom, jer je, to sam rekla kada je bila načelna rasprava, po meni, bilo neverovatno da nema najmanje dva puta godišnjeg izveštaja i pregleda aktivnosti, naročito zbog toga što se naša zemlja nalazi u veoma osetljivom političkom trenutku kada je u pitanju naš odnos prema onima koji hoće da nam otimaju našu teritoriju.
Oni neće da se zaustave samo na Kosovu i Metohiji. Mi ćemo, kao država i kao narod, nažalost, morati da vodimo diplomatsku bitku na duge staze. Verujem da će i sama promena političkih snaga u zemlji, već posle sledećih predsedničkih izbora, da stvori jednu drugačiju sliku o nama i o našim mogućnostima.
Mislim da bi bio red, zato i pozivam gospodina Mićunovića, kao predsednika Odbora, da se ovim pitanjem dosadašnjih aktivnosti naših ambasadora koji su postavljani u vreme kada i on sam nije glasao za njihovo postavljenje, odnosno kad i sama Skupština nije imala o tome nikakve informacije, iako nisam član Odbora za inostrane poslove, ali rado ću, kada ta tačka bude na dnevnom redu, ako bude, a predlažem da to bude čim se usvoji ovaj zakon, da zatražite informaciju o delovanju i o postavljenju svih dosadašnjih naših ambasadora, jer mi imamo, i kao članovi parlamentarnih delegacija, ne svi, naravno, pre svega sam govorila o ovom Stojanoviću koji je ambasador naše zemlje u Holandiji, zbog činjenice da se tamo nalazi Haški tribunal, izuzetno negativno iskustvo.
I samim tim, ovaj član 28, da ambasadori Republike Srbije obavljaju razgovor u nadležnom odboru Narodne skupštine pre odlaska na diplomatsku dužnost, u slučaju da, uslovno rečeno, taj neko ne položi ispit, ne znam kako bi onda on bio postavljen na tu funkciju ako pred poslanike Narodne skupštine dođe nespreman ili očigledno nesposoban da obavlja tu funkciju.
Veoma je važno i pitanje koje danas moram da potenciram ovde, sa time će se složiti i moje kolege Momir Marković i Amdžad Migati, svakako je u sklopu rada ovog odbora i da bi ta diplomatska aktivnost bila na izvestan način sinhronizovana, od Skupštine prema MIP, veoma je važno da otpočnu sa intenzivnim radom, to je svojevrsni vrh zakonodavne diplomatske aktivnosti, odbori, odnosno grupe prijateljstva.
Oni za sada postoje samo na papiru. Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije je odredio da Narodna skupština može da formira grupe prijateljstva i Narodna skupština se opredelila za jedan veliki broj zemalja sa kojima želimo da sarađujemo kao parlamentarne delegacije i da imamo te odbore. To je veoma važno. Reći ću vam da je oklevanje u tom smislu i nemogućnost da te grupe prijateljstva intenzivno rade svoj posao, dakle, da zakonodavna vlast uzme aktivno učešće u odbrani Kosova i Metohije, u privrednoj saradnji sa državama koje hoće sa nama da sarađuju, u svakom drugom pogledu, kulturnom, naučnom, veoma veliki problem.
Moram da vas podsetim, uz ponovne čestitke Jedinstvenoj Rusiji na njihovoj ogromnoj pobedi prošle nedelje na izborima, da je predsednik Ruske državne dume gospodin Grizlov, na razgovorima sa nama, koje je vodio u Domu Narodne skupštine, tada ste i vi, kolega Albijaniću, bili prisutni, dao neku vrstu zamerke Narodnoj skupštini Republike Srbije što njeni odbori ne sarađuju sa Ruskom državnom dumom.
Posebno smo se osvrnuli na taj aspekt privredne saradnje, koja nije dobra i koja nije dovoljna, i na aspekt političke razmene iskustava između poslanika Ruske državne dume i Narodne skupštine Republike Srbije, naročito u oblasti nauke i obrazovanja. On je čak rekao da, koliko on zna, to možete da pronađete u beleškama sa tog razgovora, od 2001. ili 2002. godine gotovo da nije bilo nikakve saradnje na obrazovnom, kulturnom ili naučnom nivou. Mislio je institucionalno, između dva zakonodavna tela.
Takođe, mi imamo iskustva u parlamentarnim delegacijama u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope da se susrećemo s kolegama, mi tamo radimo po komitetima, po odborima, koji su iz parlamenata drugih zemalja, ali i te kako je važno, taj rad je sveden samo na to, na formalne ili neformalne kontakte, ali grupe prijateljstva, koje imaju ispred Narodne skupštine Republike Srbije svoje predstavnike, predsednike pre svega, pa onda i članove, koji žele aktivno da se uključe u tu saradnju i u razmenu iskustava, ne samo u oblasti zakonodavne aktivnosti, nego vi znate da, kada jedna parlamentarna delegacija iz bilo koje zemlje, pre svega prijateljske zemlje, dođe kod nas u posetu ili mi odemo tamo preko grupa prijateljstva, i te kako može da bude veliki doprinos i za razvoj kako sveukupnih odnosa između dve države, privredne saradnje, pa do nivoa lokalne samouprave.
Nije nimalo slučajno što se dešavalo i dešava se da naši narodni poslanici čije stranke učestvuju, pre svega to maksimalno koriste srpski radikali, gospodin Igor Bečić i ostali srpski radikali koji imaju vlast u opštinama odakle su i narodni poslanici, da u tim svim međunarodnim kontaktima kod kolega iz zemalja koje su nama i te kako naklonjene, ostvare i tu saradnju koja je za dobrobit svih građana i za lokalnu samoupravu.
To govorim i zbog činjenice da je za Kragujevac najavljena jedna velika od i te kako, pre svega privredne važnosti, manifestacija koja je odložena za sledeću godinu, za februar mesec, a koja se zove ''Dani Indije u srcu Srbije''. Zaista je neophodno da, i zbog toga i zbog saradnje sa svim drugim zemljama koje imaju takve namere da prezentuju svoju sveukupnu ponudu, što za naše privrednike, što za celokupno tržište u oblasti bilo koje druge saradnje i bilo kakve razmene, da shvatite na najozbiljniji način da je rad svake grupe prijateljstva, mi srpski radikali smo se isključivo opredelili za saradnju sa zemljama koje ne otimaju KiM, koje nas nisu bombardovale, zemlje koje imaju prema nama otvorene prijateljske odnose na ravnopravnim osnovama, da otpočnu sa radom.
Tako bismo i mi onda, u razmeni informacija preko ovih članova koji će biti usvojeni i preko Odbora za inostrane poslove, i mogli i našli iskustva u kontaktu prilikom podnošenja izveštaja ministra inostranih poslova da prenesemo.
To je ono za šta ćemo mi biti ovlašćeni. Naravno, članovi Odbora za inostrane poslove ili samostalno, na poziv drugih zemalja ili parlamenata, ili u saradnji sa nekim drugim skupštinskim odborom, obrazuju parlamentarne delegacije, ali rad grupa prijateljstva je i te kako važan.
Zbog toga smatram da, koliko već narednih dana, ali bi bilo zaista skandalozno da se to ne reši do kraja godine, to mora da bude jasno definisano, kako bi narodni poslanici odgovorno i ozbiljno na sebe preuzeli i tu diplomatsku ulogu koju imamo kao narodni predstavnici i kao ljudi koji hoće da sarađuju sa zemljama za koje smo se opredelili po našem izboru. Hvala vam.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 34. amandman je podneo Odbor za inostrane poslove.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 38. amandman (sa ispravkom) zajedno su podneli narodni poslanici Balint Pastor, Laslo Varga, Elvira Kovač, Esad Džudžević, Bajram Omeragić, Srđan Šajn i Rajko Đurić.
Vlada i Odbor za inostrane poslove nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, samo ću vrlo kratko pošto, na žalost, nema ministra u sali. U Ministarstvu spoljnih poslova pripadnici nacionalnih manjina su zastupljeni u izuzetno malom broju. To se odnosi i na zaposlene u Ministarstvu koji obavljaju svoje zadatke u Beogradu i kao na diplomate u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije.
Narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, Liste za Sandžak, Unije Roma Srbije, Romske partije predložile su amandman koji glasi: ''U cilju aktivnog uključivanja pripadnika nacionalnih manjina u rad Ministarstva, prilikom popunjavanja slobodnih radnih mesta preduzimaće se mere radi povećanja učešća pripadnika nacionalnih manjina u Ministarstvu''.
Isto ovo rešenje smo predložili i prilikom postavljanja ambasadora i diplomata visokih zvanja kao i imenovanje ostalih diplomata.
Mi, naravno, ne smatramo da mesta u diplomatiji treba da se dele po sistemu ključa, kako je to bilo pre dvadesetak godina, ali smatramo da bi bilo dobro da pripadnici nacionalnih manjina budu zastupljeni u većem broju u Ministarstvu spoljnih poslova, kao i u drugim državnim organima. Naravno da ne tražimo da pripadnici nacionalnih manjina budu zaposleni ako nemaju potrebna znanja, ali smatramo da među pripadnicima nacionalnih manjina ima takvih ljudi koji bi mogli da se angažuju u diplomatskoj službi, kao i da budu zaposleni u Ministarstvu u Beogradu.
Vlada je, na žalost, odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da se navedeni amandman odbija zbog toga što se na radne odnose u Ministarstvu spoljnih poslova primenjuje Zakon o državnim službenicima, koji u članu 9. stav 3. reguliše pitanje zapošljavanja nacionalnih i drugih manjina u državnim organima.
Ovaj stav 3. člana 9. glasi: Pri zapošljavanju u državne organe vodi se računa o tome da nacionalni sastav, zastupljenost polova i broj osoba sa invaliditetom odslika u najvećoj mogućoj meri strukturu stanovništva. Ovo rešenje je pre otprilike šest meseci predložio naš kolega narodni poslanik Srđan Šajn i taj njegov amandman je tada bio usvojen i zbog toga ovo ovako stoji u Zakonu o državnim službenicima.
Isto tako vas moram podsetiti da od 2004. godine postoji Zaključak Vlade Republike Srbije o merama za povećanje učešća pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave, ali se, na žalost, navedeni član Zakona o državnim službenicima, kao i ovaj Zaključak Vlade o merama za povećanje učešća pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave, ne primenjuje.
Zbog toga je i ovo stanje danas, da pripadnika nacionalnih manjina nema ni u Ministarstvu za spoljne poslove ni u drugim ministarstvima, nema ni u sudovima, nema ni u tužilaštvima, nema ni u policiji i da ne nabrajam.
Zbog iznetih razloga smatramo da bi bilo dobro da se prihvati ovaj naš predloženi amandman. Moram da kažem da su na sednici Odbora za inostrane poslove Narodne skupštine ovaj amandman podržali isključivo i jedino narodni poslanici iz G17 plus. Ne znam šta je razlog zbog kojeg to nisu učinile i druge stranke vladajuće koalicije, ali se nadam da je još uvek moguće da u Danu za glasanje sve tri stranke vladajuće koalicije, odnosno njeni poslanici, podrže ovaj naš amandman.
Smatramo da je usvajanje ovog amandmana dobro ne samo za pripadnike nacionalnih manjina, nego i za Republiku Srbiju. Prošle nedelje sam već rekao da je u interesu Republike Srbije da po pitanjima bilateralne saradnje budu u Ministarstvu zastupljeni ljudi koji govore jezik, koji poznaju kulturu, koji poznaju odnose u državama u okruženju, sa kojima Republika Srbija treba da ima izuzetno dobro odnose.
Još jedanput molim sve poslanike da u Danu za glasanje podrže ovaj amandman. Hvala vam.

Hvala, gospodine Pastor. Reč ima narodni poslanik Esad Džudžević, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, po amandmanu, a zatim narodni poslanik Laslo Varga.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prvo ću o obrazloženju, zašto je važno da Skupština prihvati ovaj amandman i glasa za njega. Počeću prvo od onoga što je kolega Pastor završio.
Smaramo da je vrlo važno i po ocenama mnogih domaćih, čuli smo i da je Vlada prije dve i po godine usvojila posebnu strategiju o potrebi povećanog učešća manjina u državnim organima, a da ne govorimo o mnogim domaćim i međunarodnim institucijama, da pomenem u ovom slučaju samo Rezoluciju Evropskog parlamenta kao preporuku Evropskoj komisiji, da je vrlo važno da Vlada Republike Srbije učini sve da učešće manjina u mnogim državnim organima bude adekvatno njihovom broju stanovništva.
Samo da vas podsetim da bez Kosova i Metohije, dakle u Republici Srbiji, 17% građana čine zapravo pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica. Dakle, da bismo ispunili te domaće, da kažem, i međunarodne standarde, veoma je važno da poslanici svih poslaničkih grupa podrže ovaj amandman, jer će on na pravi način izraziti, odnosno demonstrirati želju naše države da mi, pripadnici manjinskih nacionalni zajednica, osećamo ovu državu kao svoju i da se osećamo ravnopravnim.
Upravo u ovom segmentu, gde se predstavljamo svijetu, dakle u Ministarstvu vanjskih poslova i našim konzularno-diplomatskim predstavništvima, vrlo je važno učešće nacionalnih manjina.
Mogu da kažem još jednu vrlo važnu stvar, vezano za ovaj amandman. Mi, predstavnici manjinskih nacionalnih zajednica, odnosno manjinskih lista u ovom parlamentu, po mnogim političkim pitanjima se apsolutno razlikujemo, to smo demonstrirali u dosadašnjem radu u ovom parlamentu, ali što se tiče manjinskih prava i naročito ovog segmenta, zakona o vanjskim poslovima, prvi put smo u ovom parlamentu stali svi, predstavnici svih manjinskih lista. U tom slučaju je veoma važno da ovaj parlament usvoji nešto što je apsolutno volja legitimnih zastupnika manjinskih nacionalnih zajednica u ovom parlamentu.
Još jednom tražim od svih vas, predstavnika svih poslaničkih grupa, da podržite ovaj amandman i da na taj način demonstriramo želju da i mi, pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica, učestvujemo ravnopravno u ovom veoma važnom segmentu kao što je Ministarstvo vanjskih poslova, kao što su naša diplomatsko-konzularna predstavništva u svijetu. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Džudževiću. Reč ima narodni poslanik Laslo Varga, a zatim narodni poslanik Srđan Šajn.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nastavio bih tamo gde su moji prethodnici stali.
S jedne strane, Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da Zakon o državnim službenicima reguliše pitanje zapošljavanja nacionalnih i drugih manjina u državnim organima. Za mene je odbijanje ovog amandmana još jedan dokaz dvolične politike DS. Jedno govorite, a drugo radite.
O čemu se radi? U Zakonu o državnim službenicima stoji da se pri zapošljavanju u državne organe vodi računa o tome da nacionalni sastav odslika u najvećoj mogućoj meri strukturu stanovništva. Ova formulacija je okvirna. Zato ste pre nekoliko meseci ovu formulaciju prihvatili. Ne može se postaviti pitanje zašto se ova formulacija ne sprovodi, zašto se ova formulacija ne primenjuje.
Mi smo ovim amandmanom predložili konkretizaciju ove formulacije, na osnovu koje bi bile preduzete mere radi povećanja učešća pripadnika nacionalnih manjina, i to je nešto sasvim drugo. Naravno, ovo bi značilo konkretnu obavezu za Ministarstvo spoljnih poslova i zato se i ne prihvata. Inače, imamo informaciju da je Ministarstvo bilo spremno da prihvati ovaj amandman, a Republički sekretarijat za zakonodavstvo je sve to stopirao, odnosno bio protiv ovog amandmana.
Apelujem sa ovog mesta na vladajuću većinu ili da podrži ovaj amandman ili da nam neko objasni zašto se u stvari ovaj amandman ne prihvata, jer ovo obrazloženje sigurno ne stoji. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.
Imamo još jedan amandman pored ovoga, pa ćemo završiti ovaj deo i onda napraviti pauzu. Hvala vam. Izvolite, gospodine Šajn.

Pre nego što budem podvukao razliku između amandmana koji sam podneo na Zakon o državnim službenicima i ovog amandmana, hoću samo par uvodnih napomena, tako da se ne protumači na pogrešan način volja pripadnika manjina u ovom parlamentu, koji su podneli ovaj amandman.
Prvo, moramo da definišemo da diplomatija države Srbije nažalost u ovom trenutku nije diplomatija koja je dorasla aktuelnom trenutku. To možemo da čujemo od mnogih evropskih i svetskih diplomata ako sa njima govorimo. Dakle, mi nismo za to da se inače loše kadrovsko stanje u diplomatiji još više pogorša time što će da se primene određeni ključevi i time što će to da nam bude razlog da se opravdavamo, da nam zbog toga diplomatija u državi Srbiji nije na najboljem mogućem nivou.
Dalje, moramo još jednu stvar da razjasnimo ovde. Ona je nama bila polazna osnova za podnošenje ovog amandmana, a to je da diplomatija nije samo znanje, već da je diplomatija i veština. Tu dolazimo do ključne reči, u čemu se razlikuje amandman koji je već deo Zakona o državnim službenicima i ovaj amandman koji smo podneli na ovaj zakon.
Kada zapošljavate nekoga kao državnog činovnika u opštini, u pokrajini ili bilo gde na državnom nivou, dovoljno je da on ima samo znanje. Ne mora da poznaje ni veštinu kada seda za sto, da li seda u isto vreme kada i domaćin ili ustaje pre ili posle njega, ne morate da mu objašnjavate na koji način ostvaruje kontakt sa sagovornikom, može da bude arogantan i dovoljno simpatičan, ali može da bude jako dobar državni činovnik u opštini, pokrajini ili na republičkom nivou.
Međutim, kada govorite o diplomati, on mora da vlada mnogim veštinama. Da bi vladao tim veštinama, vreme je da u Srbiji diplomate prođu jedan proces osposobljavanja za to, da zaista budu diplomate, ne samo od znanja nego i od zanata. U tom smislu ovaj amandman govori da mi moramo da preduzimamo određene mere.
Da bi neko bio u diplomatiji, nije samo da na konkursu kažete: on je pripadnik manjina, neka izvoli. Mere su da u postupku priprema diplomata vodimo računa da budu zastupljeni pripadnici različitih nacionalnih zajednica, da budu zastupljeni građani iz ruralnih delova Srbije. Ne treba da budu diplomate samo iz Beograda. Nije dobro da bude poneki diplomata iz Novog Sada, Niša, Kragujevca. Treba u diplomatiju da uključujemo ljude iz svih delova Srbije. I ljudi čiji su roditelji poljoprivrednici treba sutra da budu diplomate, a oni nažalost ne mogu u kući da nauče određene stvari o diplomatiji.
Ovaj amandman ide u tom pravcu, da pripadnici nacionalnih zajednica budu u tim školama, a na taj način se otvara put i otvara se jedna nova era u razmišljanju u tom pravcu, da zaista svi građani Srbije mogu na jedan određen način da budu diplomate.
Da gospođa Nada Kolundžija ne bi vrtljala očima dok ja govorim, samo ću da kažem da imaju šansu i mogućnost i SRS i DS da jasno na predsedničkim izborima kažu ko je za manjine, ko hoće glasove manjina i da glasaju za ovaj amandman, pošto već imamo predlog da G17 plus hoće da podrži to.
Znači, ukoliko podrže manjine, nadam se da SPS nema ništa protiv toga da se ovo usvoji, onda imamo jednu jasnu politiku da DS i SRS, kao dve jake političke opcije u ovoj skupštini, jasno kažu ko je za to da manjine budu u diplomatiji, ko je za to da podrži kompletno učešće manjina u političkom životu Srbije, a ko je za to da govorimo o jednom deklarativnom načinu.
Nadam se da će na kraju Skupština Srbije svim glasovima da usvoji ovaj amandman i da ćemo na taj način da pokažemo da u Skupštini Srbije vlada mišljenje koje vlada u narodu Srbije, a to je da su manjine ravnopravne, da svi treba da budemo zastupljeni u svim organima vlasti.