Da li se još neko javlja za reč o amandmanu koji je podneo narodni poslanik Željko Vasiljević? (Ne)
Na član 16. amandman je podneo poslanik Rajko Baralić.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Molim skupštinsku službu da pozove ministra da uđe u salu. Hvala.

Gospodine Albijaniću, dame i gospodo narodni poslanici, na član 16. u ime SPS-a podneo sam amandman koji glasi: „Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine, Agencija dostavlja u ministarstvu nadležnom za poslove finansija, reprezentativnom sindikatu u subjektu privatizacije, u grani, odnosno delatnosti na nivou Republike, radi evidentiranja, a zaposlenima i manjinskim akcionarima u subjektu privatizacije na njihov zahtev, radi upoznavanja“. Veoma kratko.
SPS podržava zahteve sindikata, i Samostalnog sindikata Srbije, Nezavisnost i drugih, da se ceni u svakom međusobnom sporazumevanju i ugovaranju kada je u pitanju privatizacija reprezentativnost sindikata i da se legitimna borba sindikata, koja služi između ostalog da se garantuje radnicima minimum stečenih prava i prava koje priznaje sav civilizovan svet i pre svega onog seta prava koji garantuje MOR (Međunarodna organizacija rada), i želim da kažem da su naši sindikati, naša država potpisnici ovog akta i da je postupak privatizacije takav gde, već smo o tome govorili, najviše rizikuju sami radnici.
Zbog toga sam mislio da je važno da bude ovaj amandman prihvaćen, kao što bi bilo važno i da se manjinskim akcionarima koji su subjekti privatizacije dostave sve informacije iz postupka privatizacije, da oni budu upoznati i da znaju kakve su realne, pozitivne i negativne posledice eventualnog postupka privatizacije.
Pre neki dan ovde boravili su zaposleni iz privatizovanog preduzeća ''Ineks budućnost'' Požega i razumeo sam u razgovoru sa njima, prvo su tamo razdrobili sindikat, ima u tom malom jadnom kolektivu 5-6 sindikata, a onda ti sindikati nisu u stanju da prepoznaju osnovni interes zaposlenih, niti su bili u stanju da razumeju šta je ono što mogu da učine, a moram da kažem da im nikada niko nije ni pokazao nikakav ugovor o privatizaciji, niti su sami bili u prilici da dođu do određenih informacija.
Ovde je Agencija za privatizaciju, kojoj je država poverila ovaj važan i delikatan posao, ako bi se ovaj amandman prihvatio, obavezna da reprezentativnim sindikatima i manjinskim akcionarima, i u postupku privatizacije i tokom kasnijih konsultacija, da sva neophodna dokumenta na uvid da ljudi budu informisani, da im se ne bi događalo da im firma propadne.
A videćete posle toga, ima amandman gospodin Nikolić oko onog roka na koji se obavezuje novi vlasnik da servisira zarade, videćete da oni ni to nisu u stanju da razumeju i pre nego što se snađu i osvrnu, novi gazda im uglavnom ne uplaćuje zarade, kasnije se ugovor raskida, firma se vraća u prvobitno stanje, ali ovog puta je prodaje Akcijski fond, a ne Agencija itd. Dakle, oni nemaju u drugoj privatizaciji više nikakvu šansu.
Zato bi bilo važno da ovaj amandman bude prihvaćen i zato bi bilo važno da svi u Srbiji razumeju šta je u stvari ovaj postupak i šta reprezentativni sindikati treba da dobiju na uvid kada se privatizacija završi, a kakva je njihova funkcija dok je predprivatizacioni postupak u toku, kako se ne bi dešavalo da praktično niko ne zastupa interese zaposlenih, a to se manje-više najčešće dešava u Srbiji.
Dakle, ispunjavam obećanje, neću više da govorim na ovu temu. Vas pozivam da u danu za glasanje, ako ga dočekamo, podržite ovaj amandman, zato što iza njega stoje sindikati koji predstavljaju najmanje milion radnika u Srbiji i verujem i svi oni koji dobro razumeju šta se dešava zaposlenima u toku privatizacije, zato što od ovoga niko ne može da ima u državi štetu, a zaposleni radnici mogu da imaju veliku korist. To je bila osnovna ideja kod ovog amandmana i mi vas molimo da to prihvatite.
Pošto je jutros ovde neoficijelno pomenut gospodin Mrkonjić, on se sada nalazi kod radnika Kolubare u Lazarevcu i nema ih tamo četiri-pet, nego ih ima mnogo više. Za nas je važno da ukažemo na nekoliko pitanja, zato što je iz Kolubare krenulo jedno veliko obećanje kada demokratska vlast u Srbiji dođe kako će se odnositi prema radnicima, sada sa distance od evo sedam-osam godina radnici Kolubare mogu i sami da analiziraju kako stvari funkcionišu.
Naš drug Milutin Mrkonjić je sada sa radnicima i tokom kampanje će takođe biti sa radnicima.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 17. amandman je podneo poslanik Milan Nikolić.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS je veoma ozbiljno razmotrila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, jer smatra da kako teče proces privatizacije da ovaj zakon pokušava da neke devijantne stvari promeni. Međutim, u saradnji sa sindikatima mi smo i tu videli neke opasnosti i podneli smo amandmane.
Podneo sam amandman na član 17. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji kojim se menja član 41a, tako da se posle tačke 6. dodaje tačka 6a. i u toj tački predložio sam da se reči ''devet meseci'' zamene rečima ''tri meseca''.
Ovaj član zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji reguliše obavezu poslodavca da pre svega redovno isplaćuje minimalni lični dohodak u celosti sa potrebnim doprinosima i ukoliko to ne učini u roku od devet meseci da se raskida ugovor o radu. Amandmanom sam predložio da to bude rok od tri meseca i ukoliko u roku od tri meseca ne budu isplaćeni minimalni lični dohoci u celosti, sa pripadajućim doprinosima, da sledi postupak raskida ugovora o kupovini privrednog subjekta.
Dato mi je objašnjenje od strane predlagača zakona da je to lošije za radnike i moram da kažem da to obrazloženje stvarno ne mogu na pravi način da razumem.
Da li je bolja zaštita radnika ako zaredom devet meseci ne primaju platu ili je ta zaštita bolja ako zaredom tri meseca u toku jednog kontinuiteta ne prime platu.
SPS smatra da su se inače u ovako bolnim tranzicionim uslovima radnici našli kao najoštećeniji i da su najgore prošli. Mnogi od njih su kroz socijalni program ili tehnološki višak ostali bez radnog mesta, jer se radi o velikom broju ljudi koji su starosnog doba između 50 i 60 godina i radnog staža do 35 godina, bez šanse da mogu da nađu nova radna mesta.
Takođe, sredstva iz socijalnog programa i isplata po osnovu proglašenja tehnoloških viškova nisu veoma često dovoljna da bi se otpočeo novi posao od koga može da se živi.
Nažalost, ideja da se radnicima izvrši povezivanje staža ukoliko obezbeđuju uslove do pet godina, od dva ta starosna uslova ili provedeno vreme na poslu, nije prihvaćeno, tako da se time još više otežava položaj radnika.
SPS smatra da je bolje raskinuti ugovor sa poslodavcem koji nije u stanju da isplaćuje minimalni lični dohodak, i to je u skladu sa sadašnjim predlozima zakona, i sklopi ugovor sa nekim drugim ponuđačem koji se javlja na tender posle raskida ugovora sa prvim poslodavcem, a ne mrcvariti radnika sa neisplatama minimalnih ličnih dohodaka, pogotovo što se zna da ova kategorija građana nema ušteđevine da bi preživela ovako dug period od devet meseci.
Teza da su za privatizaciju preostala preduzeća koja bi ionako otišla u stečaj nije do kraja tačna i o tome može da se vodi polemika. Bilo bi strašno loše ako je to potpuna istina, jer bi za ove privredne subjekte, a čuli smo da ih ima preko 1.200, perspektiva bila izlazak svih radnika na ulicu. Radi se o novoj armiji nezaposlenih radnika, što bi bilo veoma veliki problem socijalnog rešavanja tih ljudi.
Mislim da je neophodno, da se moraju pojačati mere Vladinih institucija koje se bave ovom problematikom i menadžmenta u privrednim subjektima da maksimalno iskoriste rešenje iz Predloga ovog zakona, posebno kada su u pitanju otpusti dugova i izvrše pripremu tih privrednih subjekata za prodaju i perspektivu da radnici u tim firmama mogu da ostanu.
Mislim da je jednak interes ovog trenutka da se stimulacije investitora po svakom zaposlenom radniku od 2.000 evra poveže sa interesom ozdravljenja privrednih subjekata koji imaju tržišnu šansu.
Slažem se sa stavom, makar da je bilo mnogo kritika, da u nekim slučajevima i nije najvažnije po kojoj će se ceni određeni privredni subjekat prodati, već je važno hoće li radnici ostati na tom radnom mestu i hoće li biti novih ulaganja, pre svega u obnovu zastarele tehnologije ovakvih privrednih subjekata.
Mislim da to moramo da shvatimo, da bi to morao biti prvi prioritet u svemu. Pozitivnih primera u sanaciji određenih privrednih subjekata i prodaji posle takvih sanacija, ima mnogo. Zbog dogovora neću da vam oduzimam vreme. Mislim da ohrabruju i da treba u ovom pravcu da se krene.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, po prethodnom amandmanu koji je dosta sličan, odnosno samo se razlikuje amandman gospodina Nikolića od amandmana gospodina Bečića u tome što je gospodin Bečić tražio da se deo "za period od najmanje devet meseci" briše, a gospodin Nikolić je ostavio kraću mogućnost - posle tri meseca.
Interesantno je da se pogleda obrazloženje Vlade za amandman koji je dao gospodin Bečić i koji je dao gospodin Nikolić. Znači, ovde se radi o tome da se eliminišu devet meseci, nego ako ne uspeva da isplati minimalnu zaradu, jednostavno da se proces privatizacije ukine. Gospodin Nikolić je dao na tri meseca. Vidite šta je Vlada napisala u svom obrazloženju.
Kada je u pitanju amandman gospodina Nikolića, kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što bi skraćivanje perioda u kome je poslodavac dužan da u toku kalendarske godine isplaćuje u celini minimalne zarade, sa devet meseci na tri meseca, imao za posledicu lošiju zaštitu zaposlenih u subjektu privatizacije..."
Ovo ne razumem. Mi tražimo da se, ukoliko onaj koji je kupio firmu ne isplaćuje minimalne zarade, ne u roku od tri meseca, nego da mora da isplaćuje mesec za mesec, ovde kaže da, ukoliko bi se ovo prihvatilo, praktično, na ovaj način bismo mi pogoršali zaštitu radnika. Ne znam kako bi mi to pogoršali zaštitu radnika, ako tražimo od onoga ko je kupio neko preduzeće, da izvršava svoje obaveze.
Uzmite samo one koji imaju svoje firme, oni su u obavezi da mesec za mesec isplaćuju i zarade, da isplaćuju i doprinose i za penziono i za socijalno, inače podležu drakonskim kaznama. Za koga je onda ovaj zakon pisan, za one koji privatizuju? Tačno to kažu, ali na objašnjenje kada je u pitanju amandman Igora Bečića. Kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što bi se njegovim prihvatanjem smanjila mogućnost privatizacije s obzirom da je broj subjekata privatizacije koji je preostao sa lošim poslovnim rezultatima i uglavnom neatraktivnim delatnostima..." Ovo je prosto neverovatno.
Da li vi terate nekoga da na silu nešto privatizuje? Valjda kupuje onaj ko ima određene interese, pre svega ekonomske interese. Ne mogu da razumem da Vlada unapred kaže, uz sve ovo što u ovom periodu privatizujemo - to nije atraktivno. Tačno, ono što je vredelo, to ste privatizovali, odnosno to nije privatizovano, to je oteto državi. Za to ćete jednog dana morati da odgovarate, da se taj proces preispita i gde god je prekršen zakon, neko će morati da ide na robiju. Tu nema dileme.
Samo da vas podsetim, skoro je bila rasprava vezana za "Ušće", za deset miliona maraka. Kažu - oštećena su bila dva noseća stuba, moralo je maltene sve da se sruši, a ispade samo da se operu prozori i malo garnišne i zavese, što bi rekao Batić kada je u pitanju Savezna skupština.
O čemu se ovde radi? Ovde se radi o potpunoj zaštiti onih koji kupuju preduzeća, a ne o zaštiti radnika. Ovde se radi o tome da država omogućava onome ko kupuje da ne izvršava obaveze prema sopstvenim radnicima. Zašto im davati devet meseci? Ili je sposoban i u mogućnosti da se bavi tim poslom ili, ako nije u mogućnosti, da država odmah to raskine i da to proda drugom.
A ne da ga vi puštate devet meseci, nije isplatio minimalne zarade, nije platio poreze i doprinose, vi mu posle uzmete i šta ga briga. On je u međuvremenu otuđio neke mašine, ako je imao zemlju, prodao zemlju, sve što je mogao da iskoristi, on je iskoristio.
Koga vi ovde štitite? Štitite one kojima prodajete i verovatno unapred se dogovorite - vidi šta ćeš da uradiš za devet meseci, zakon je omogućio, mi te nećemo dirati. Kada se završi tih devet meseci, on se pokupi, šta je uzeo, uzeo je, država izgubila, radnici izgubili, firma se prodaje mnogo jeftinije nego u prethodnom postupku.
Sada se ovde postavlja pitanje, ovde gde ste rekli da su ostala manje atraktivna preduzeća za prodaju, da li to mislite na NIS, na EPS, da li to mislite na javna komunalna preduzeća koja imaju po nekoliko hiljada zaposlenih? Zamislite samo u tolikim sistemima ne isplatiti devet meseci po nekoliko hiljada minimalnu zaradu.
Moja osnovna pretpostavka, kad budete usvojili ovaj zakon, kad budete rešili da privatizujete javna preduzeća na osnovu ovog zakona, nećete biti u obavezi da isplaćujete, ne da nećete, nego omogućavate onome ko kupi da ne isplaćuje zaradu devet meseci. I ništa drugo da ne stavi u džep nego to, on je završio posao.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Reč ima ministar ekonomije i regionalnog razvoja gospodin Mlađan Dinkić.

Samo obrazloženje, da ne bi bilo nejasnoća. Ovaj zakon o privatizaciji se ne odnosi na javna preduzeća, već samo na društvena preduzeća. Nije se nikada ni odnosio. Od kada je donet, tretira samo društvena preduzeća, dok se privatizacija javnih preduzeća mora urediti posebnim propisom.
Što se tiče ove odredbe, moram da kažem da je to bio predlog sindikata s kojima smo razgovarali, jer sadašnji zakon zaista nije štitio prava radnika. Imali smo slučajeva da ljudi koji su kupovali preduzeća u privatizaciji nisu isplaćivali ni minimalne zarade, a da to nije bio raskidni uslov.
Dakle, mi smo popravili sadašnji tekst zakona time što smo ubacili kao raskidni uslov da mora u toku jedne kalendarske godine najmanje devet minimalnih prosečnih plata da isplati, što znači, ako tri meseca ne isplati, onda se raskida ugovor.
(Dragan Todorović, sa mesta: Kako tri meseca?)
Zato što je period kad se kontroliše ispunjenje ugovora godinu dana. U tome i jeste stvar.
Zakon predviđa da Agencija kontroliše da li su sprovedene investicije, da li su druge stvari iz ugovora ispunjenje i taj period kontrole jeste godinu dana.
Nakon godinu dana, ako neko to nije sproveo, raskida se ugovor. Zbog toga smo morali u taj kontekst da stavimo - suštinski, ako neko tri meseca ne isplati plate, njemu se raskida ugovor, ali mora taj period kontrole da se ostavi, da bi se videlo da li je u stanju da vodi neku firmu u periodu od godinu dana. To je obrazloženje.
Inače, opet ponavljam, na predlog sindikata je ovaj član ubačen u zakon i mislim da je taj predlog sindikata dobar i to je dodatna zaštita za zaposlene koja do sada nije postojala. Još jednom ponavljam, ne odnosi se na NIS, EPS, ni na jedno drugo javno preduzeće.
A što se tiče broja preduzeća koja su ostala da se privatizuju, a koja su u društvenom vlasništvu, njih je trenutno oko 750. Na početku ove godine bilo ih je oko 1.300.
Dakle, ovaj proces se sada ubrzava i zbog toga verujemo, imajući u vidu da je plan Agencije za privatizaciju da tokom sledeće godine izloži na aukcijama po 60 preduzeća u proseku mesečno, a najviše preduzeća je ostalo da se privatizuje putem aukcija, planiramo da do kraja sledeće godine potpuno okončamo proces privatizacije u aukcijama i da poslednji tender objavimo do kraja 2008. godine i na taj način okončamo proces privatizacije.
Takođe, Agencija za privatizaciju je ove godine, samo od početka mandata ministarstva na čijem sam čelu, raskinula 40 ugovora sa nesavesnim kupcima i mi ćemo u narednom periodu imati još oštrije kontrole i u svim slučajevima gde se ne ispunjavaju ugovorne obaveze, raskidaćemo ugovore.
Poslednji veliki raskid je u slučaju neuspešne tenderske privatizacije, nažalost, u slučaju "Magnohroma" iz Kraljeva i mi ćemo obnovi tender za "Magnohrom" u narednom periodu, u pokušaju da ponovo pronađemo kupca za njega.

Po kom amandmanu, gospodine Bečiću? Izvolite.

Poštovani građani, uvažene kolege, gospodine ministre, mislim da ste se kasno setili kada je u pitanju "Magnohrom", jer imali smo situaciju da je tamo bukvalno u procesu privatizacije, vlasnik koji je kupio to preduzeće, rasprodao sve živo, nije isplatio radnicima plate, uništio to preduzeće do kraja i vi ste se tek na kraju setili da poništite tu privatizaciju.
U ime SRS na član 17. stav 1. reči - za period najmanje 9 meseci u toku kalendarske godine, naveo sam da se to briše, iz razloga da kupac preduzeća drugog kapitala koje se privatizuje mora u potpunosti da izmiri sve obaveze prema radnicima, a ovim amandmanom se prava radnika štite bolje nego zakonskim rešenjem.
Kažete da se ovo ne odnosi na javna preduzeća, videli smo kako se sprovela privatizacija društvenih preduzeća, bojimo se da će se na isti način sprovoditi i privatizacija javnih preduzeća, gde NIS, EPS i ostala javna preduzeća, koje bi država morala da zaštiti u ovom procesu privatizacije, na isti način će se rasprodavati, na isti način će isti tajkuni da ih kupuju, da uništavaju ta preduzeća.
Vi im dajete ovde mogućnost, kada je u pitanju, nadam se da ćete voditi računa kada su u pitanju javna preduzeća, da im se ne dozvoli da oni devet meseci u tim preduzećima rade šta hoće, da uništavaju ta preduzeća, da ne isplaćuju plate, da rasprodaju imovinu i atraktivne poslovne prostore, pa na kraju da sve spakuju u kofere i da odu iz tih preduzeća.
U tom procesu od tih devet meseci te firme se zadužuju, kupuju vozila, kasnije ih ti menadžmenti krčme, prodaju za mala sredstva, kupuju poslovne prostore, rasprodaju poslovne prostore, a na kraju samo, kada se Vlada seti da poništi privatizaciju tih preduzeća, spakuju kofere i odu iz Srbije.
Videli smo more, čak i u našoj opštini, more tih privatizacija koje su sprovedene samo u interesu tih novih vlasnika koji su za male iznose kupili preduzeća, vrše mobing nad radnicima, uništavaju privatizovana preduzeća, rasprodaju njihovu imovinu i ponavljam ponovo, jer je to na štetu radnika kojima vi omogućujete da u ovom zakonu devet meseci može da se dešava da se ne isplaćuju plate, a na kraju da kažete - pa šta, privatizovaćemo to preduzeće.
Gospodine predsedavajući, vidim da ste navikli da uveseljavate poslanike, ali morate se ponašati kao predsedavajući i omogućiti govorniku da govori po amandmanu.
I kolega iz SPS je na isti način pokušao da amandmanom uredi ovu zakonsku oblast, mada tražim ovim amandmanom da se briše stav posle ove zapete, da se ukine mogućnost da devet meseci se sa radnicima postupa na način da im se ne isplaćuju plate. Hvala.