OSMA SEDNICA DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 29.12.2007.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Oliver Dulić

| Predsedava
Da li se još neko javlja? (Ne.) Izvolite, gospodine ministre.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Da odgovorim gospodinu Petronijeviću, ali i drugim kolegama narodnim poslanicima koji su se interesovali za nazive naseljenih mesta, kao i za promenu granica postojećih jedinica lokalne samouprave. Dakle, za ovih šest meseci, koliko se priča o donošenju novog zakona o teritorijalnoj organizaciji, mi nismo imali nijednu inicijativu SO lokalne samouprave o promeni naziva naseljenog mesta, osnivanju novog naseljenog mesta ili pak informaciju da neko naseljeno mesto više ne postoji. Naravno, u potpunosti verujem gospodinu Petronijeviću da takva inicijativa postoji u Ministarstvu.
Nažalost, priznajem da mi to nije poznato. Prosto, to je bilo 2002. godine, sada je 2007, 2008, nije mi poznato, ali i da je postojalo želim da kažem sledeće.
Naš cilj prilikom donošenja zakona o teritorijalnoj organizaciji, kada su u pitanju promene granica i kada je u pitanju naseljeno mesto, bio je da utvrdimo proceduru i da u toku 2008. godine, u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave, pripremimo sve intervencije u zakonu o teritorijalnoj organizaciji, koje bismo izvršili na kraju 2008. godine, koje se tiču promene granica. Tu mislim na opštinu Majdanpek, da vidimo kako ćemo rešiti opštinu Požarevac, odnosno budući grad Požarevac, mislim na naseljena mesta, kolega će me podsetiti, pričali smo upravo juče o tome, sada i za Lazarevac.
Dakle, Ministarstvo će početkom 2008. godine poslati dopis svim jedinicama lokalne samouprave, sa dva pitanja: jedno se odnosi na naseljena mesta, a drugo na granice. Na kraju 2008. godine, u skladu sa procedurama koje smo sada vrlo jasno utvrdili (tj. nadam se da ćemo utvrditi), moći ćemo da izvršimo ove promene. U svakom slučaju, zahvaljujem vam se na ovoj intervenciji i potrudiću se da pronađem dokumentaciju o kojoj ste govorili.

Oliver Dulić

| Predsedava
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš.
Predstavnik predlagača i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Milena Stanković.
Predstavnik predlagača i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Ninoslav Dimitrijević.
Predstavnik predlagača i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Ninoslav Dimitrijević.

Ninoslav Dimitrijević

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, ja sam imao amandman i na član 16. i na član 20. zakona, jer se tiče jedne iste stvari. Nažalost, ovo izlaganje počinjem bez mišljenja, odnosno bez izveštaja nadležnog odbora.
Priču počinjem tako što ću pre svega podsetiti gospodina ministra da se u njegovom ministarstvu, kao resornom ministarstvu za ovo pitanje, našao zaključak sa sednice SO Negotin kao predlog zakona da se opština Negotin uredi kao grad, odnosno da dobije status grada. Ne znam da li je amandman prihvaćen ili odbijen, čuo sam da je odbijen, pa mi je žao zbog toga što ne znam koji su razlozi da bih mogao to da komentarišem.
Svakako da jedan od kriterijuma koji su navedeni u zakonu, a to je broj stanovnika, već nije ispoštovan, tako da SPS smatra da to i ne treba da bude presudan kriterijum što se tiče ove oblasti, da postoje mnogi drugi kriterijumi koji su daleko važniji.
Što se tiče geografske predispozicije i geografskog kriterijuma, samo želim da podsetim da je negotinska opština jedna od deset najvećih u Srbiji, sa 39 mesnih zajednica. Ono što je izdvaja od svih drugih opština u Srbiji jeste činjenica da se ona nalazi na tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske. Naime, postoje dve granice u opštini Negotin, i to sa Rumunijom, to je granica na Hidrocentrali Đerdap II, koja je osam kilometara od Negotina i granica sa Bugarskom, granični prelaz Mokranje, koji je udaljen 12 kilometara. To je, smatramo, od velikog strateškog značaja, jer su i Rumunija i Bugarska danas članice Evropske unije, pa evo vama granice Srbije, granice opštine Negotin sa Evropskom unijom.
Ne samo to, smatramo da je takođe strateški veoma važno što Negotin izlazi na dve reke. To su reka Timok, a pogotovo reka Dunav koja je takođe međunarodni plovni put.
Opština Negotin takođe ispunjava i ostale kriterijume koji su važni, kao što su ekonomski, administrativni, kulturni i mnogi drugi. Samo želim da podsetim da je značajna privreda u negotinskoj opštini, pre svega Industrija hemijskih proizvoda Prahovo kao deo Rudarsko-topioničarskog basena Bor, koja je za Srbiju oduvek bila važan izvoznik i nadamo se da će taj status i zadržati.
Takođe želim da podsetim na Hidrocentralu Đerdap II, koja godišnje isporuči oko 2.500 milijardi kilovat-časova električne energije. To je objekat koji inače spaja Rumuniju i Srbiju, to je zajednički projekat. A da ne pričam o luci Prahovo koja se nalazi na međunarodnom plovnom putu.
Gospodine ministre, molim vas da obratite pažnju, da malo čujete nešto o opštini Negotin, mislim da je veoma važno, to su građani Srbije, to su njihovi interesi. Naime, Dunav na svom toku od Švarcvalda do delte, Crnog mora prolazi kroz osam država. To su Nemačka, Austrija i Beč na lepom plavom Dunavu, Slovačka, Mađarska, Srbija, Rumunija i Bugarska; čak Dunav dotiče i teritoriju Moldavije.
Od tih osam država šest je u Evropskoj uniji. Evo nama kontakata, preko opštine Negotin, i vodenih, odnosno rečnih i suvozemnih, sa Evropskom unijom.
Sa ostalim delovima Srbije ova opština povezana je rečnim saobraćajem, to je dunavski saobraćaj na toku od Beograda do Kladova i luke Prahovo; postoji magistralni put koji je rezervisan za saobraćaj motornih vozila; takođe, železnička pruga koja ide od Prahova - pristaništa, a podsećam da je selo Prahovo čvorište rečnog, suvozemnog i železničkog saobraćaja, preko Zaječara, preko Niša, Sofije, Istanbula i tog dela sveta. Takođe želim da podsetim da bi od zvaničnog železničkog puta krak od samo četiri kilometra pruge koji bi pošao od sela Samarinovca došao do Đerdapa II, odnosno do ovog graničnog prelaza sa Rumunijom.
Što se tiče okružnih ustanova, Negotin ima Okružni sud, Istorijski arhiv i Okružni zatvor. Što se tiče obrazovnog centra, sigurno je da je opština Negotin jedna od najvažnijih u regionu. Naime, želim da podsetim da u Negotinu postoji odeljenje učiteljskog fakulteta, da postoji srednja muzička škola koja je od okružnog, možda i regionalnog značaja, gimnazija koja je jedna od najstarijih u Srbiji, poljoprivredna škola koje nema u regionu, bivšem regionu, sa lozno-voćnim rasadnikom, tehnička škola, osnovna muzička i sve druge osnovne škole.
Želim takođe da vas podsetim da opština Negotin u svom nizijskom delu ima veoma razvijenu poljoprivrednu proizvodnju, a u visinskom delu dobro razvijeno stočarstvo, pa je stubičko jagnje možda poznato kao i pirotsko. Probaćemo ga, nadam se, ako ministar i nadležno ministarstvo dozvole i Negotin dobije status grada.
Negotin je značajan turističko-rekreativni centar. Negotin se nalazi u podnožju dve planine, podsećam vas, gospodine ministre, to su Deli Jovan i Miroč. Stevanske livade su poznato odmaralište sa perspektivom da to i dalje budu; Rajačke pivnice; kompleks Vratna, koji čine manastir iz 14. veka, lovište, deo nacionalnog parka i tri kamene prerasti u kanjonu reke Vratne; četiri lovišta u koja dolaze lovci iz jugoistočne Evrope, upisuju se i čekaju na red da dođu da love; nacionalni park, takođe.
Što se tiče kulturno-istorijskih znamenja, samo bih taksativno da nabrojim, jer je malo vremena: manastir Bukovo, odmah na ulasku u opštinu Negotin, zatim ostaci manastira Blato i Dušica. Želim da podsetim da Negotin ima jedan kuriozitet, a to je možda najstarije drvo na Balkanu, koje su slučajno pronašli planinari Planinarskog društva Deli Jovan i koje je sada u ispitivanju. Rogljevačke i Stubičke pivnice, stara crkva iz 1803. godine koja je mauzolejskog karaktera, sa dve epitafne ploče, u kojoj su sahranjeni Hajduk Veljko i njegov mlađi brat Miljko.
Zatim, crkva Svete Trojice sa ikonostasom poznatog umetnika Steve Todorovića; Muzej Krajine, koji ima tri celine: rodnu kuću Stevana Mokranjca, muzej Hajduk Veljka i arheološku postavku.
Želim da vas podsetim da je Negotin dao ličnosti koje su predstavljale staru Jugoslaviju i sada Srbiju. To su pre svega Stevan Mokranjac, istaknuti kompozitor, horovođa i dirigent svetskog renomea; zatim Hajduk Veljko, Đorđe Stanojević.
Što se tiče kulturnih manifestacija, pored mnogobrojnih lokalnih Negotin ima i međunarodnu kulturnu manifestaciju, a to je manifestacija "Mokranjčevi dani", uz učešće horova iz svih država bivših članica SFRJ, sa obaveznim učešćem ruskih horova. Zatim, ima kinološke izložbe najvišeg ranga. Brend ne samo Negotina već cele Srbije su negotinska vina, crna i bela. Podsećam vas na negotinski game, na negotinsku tamjaniku, na bela vina šardone i rizling, koji su preko 20 međunarodnih priznanja i medalja dobili, rajnski rizling. Hoću da vas podsetim da je vinogorje Negotinske krajine upisano u kartu vinogorja Evrope, da su klimatski uslovi tog vinogorja slični najpoznatijim vinogorjima Francuske. Tu su Rajačke pivnice, tu su kamene prerasti u Vratni, gde svake godine dolaze naučnici i ekspedicije iz sveta da proučavaju ovaj jedinstven fenomen.
Mi nemamo ništa protiv i drago nam je što je Zaječar, kao naš grad komšija, dobio status grada, ali smatramo da bi legitimni predstavnici ovog dela istočne Srbije bili Zaječar i Negotin u isto vreme, da bi zajedno oba ova grada predstavljala realne potrebe građana ovog kraja. Ako neko hoće da kaže da je blizina faktor koji to onemogućava, pitam kolika je razdaljina između Niša i Leskovca, Smedereva i Požarevca, Beograda i Pančeva, Šapca i Loznice, tako da smatramo da ovo ne može da bude neki limitirajući faktor.
Hoću da vas podsetim da je tranzicija od Negotina oduzela mnogo. Ne želim sada da kritikujem i da stvaram političku priču od toga, ali evo vama prilike, vama koji ste Negotinu oduzeli mnogo u procesu tranzicije, da se sada vi isti, jer imate moralnu obavezu prema građanima opštine Negotin, odužite tim građanima na taj način što ćete opštini Negotin dati status grada.
Nažalost, jedini sam poslanik, i žao mi je što sam jedini, iz ovog okruga, da je Socijalistička partija Srbije jedina smogla snage... Ali, ovog puta ne pričam samo u ime pripadnika SPS-a, pričam u ime svih građana opštine Negotin. To su i građani koji glasaju i za DS, i DSS, i za SRS, za sve stranke. Predstavljamo interese svih građana.
Za kraj bih hteo samo da vas podsetim. Ima nešto što smo dobili od tranzicije, a to je jedna nova sintetisana nacionalna manjina, koju ste sintetisali uz pomoć određenih ljudi upravo vi iz vladajućih partija, pa nemojte sada da te ljude gurate u ćošak.
Dozvolite im, dajte im šansu da se razviju. Hoću samo da vas upozorim na jednu stvar: neki ljudi koji predstavljaju ovu nacionalnu manjinu, koji su samozvani predstavnici, neki od njih, žale se međunarodnim institucijama i međunarodnim subjektima, kojima ste se i vi žalili dok niste bili u vlasti, na kršenje ljudskih prava u istočnoj Srbiji.
Naime, radi se o tome da oni žele da prikažu da postoji kršenje ljudskih prava jer su nezadovoljni socijalnim i ekonomskim statusom istočne Srbije i ljudi u istočnoj Srbiji, pri tom ne želeći da naglase činjenicu da su socijalni, ekonomski i svi drugi uslovi jednaki za sve građane opštine, potencirajući samo da je to problem jedne populacije u Negotinu.
Zato vas molim, dajte im prilike, evo, imate šanse da i ovo ostvarite, jer ćete izgubiti glasove kojima ste raspolagali na prošlim izborima.
Što se tiče istorijske predispozicije, samo želim da vas podsetim da je Negotin bio središte Timočkog serdarstva, najznačajnija trgovinska varoš. Sretenjski ustav je Negotinu dozvolio da bude centar Dunavsko-timočke oblasti, sedište Timočke eparhije. Dolina Timoka je stari put iz Makedonije za Rusiju. Negotinska čitaonica je omogućila izgradnju prve šegrtske škole u Srbiji, konstituisanje ove škole.
Zato, poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, dobro razmislite još jednom pre nego što glasate o ovim najvažnijim pitanjima za ljude u istočnoj Srbiji. Hvala.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem se. Da li se još neko javlja za reč? Reč ima Nemanja Šarović, po Poslovniku.
Hajde, ako ima po članovima 225. i 226, da to sad završimo pa da onda radimo, molim vas. Izvolite.

Nemanja Šarović

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Duliću, zaista ne znam šta vam to znači – da završimo po članu 225. pa da onda radimo. Poslanici rade, bez obzira po kom članu.
Javio sam se sada u skladu sa članom 198. i članom 200. Poslovnika o radu Narodne skupštine. U skladu sa članom 198. postavio sam poslaničko pitanje ministru za lokalnu samoupravu i državnu upravu, postavio sam pitanje ministru policije, postavio sam pitanje poslaničkoj grupi DS i postavio sam pitanje predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću.
Dakle, prekršen je član 200. koji kaže: "Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od 8 dana od dana kada je pitanje postavljeno."
Ministar, koji je prisutan, ne samo da nije odgovorio, što mu je bila obaveza, nego nije izvršio ni tu drugu obavezu. Dakle, ako nije u mogućnosti da odgovori odmah, onda je morao izaći za govornicu i reći – iz tih i tih razloga nisam u mogućnosti da odgovorim odmah, ali ću vam u naknadnom roku od 8 dana dostaviti odgovor na vaše pitanje, u pisanom obliku.
Dakle, još jedanput pitam koje su to mere koje će ministar Marković preduzeti, jer je očigledno da je izborna lista DS-a, za čije je podnošenje kao jedan od neophodnih uslova, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, ovlašćenje dao Boris Tadić, plod zloupotrebe. Naime, Boris Tadić je 10. avgusta 2006. godine u 12.45 časova otputovao sa ekipom RTS-a u Geteborg, tog i narednog dana imao je tamo brojne susrete, o kojima su izveštavale i novinske agencije, o kojima su izveštavali strani i domaći mediji, naravno i ta ekipa RTS-a u čijim su sastavu bili Tina Bilankov, novinar, i Dejan Milanović, kamerman. Boris Tadić se vratio u Srbiju 11. avgusta u 14.30 časova, nakon razgovora i sastanka sa predsednikom Upravnog odbora "Volvoa" Lejfom Johansonom.
Dakle, u 11.30 časova je podneta lista Demokratske stranke, a tek tri sata kasnije je Boris Tadić došao u Srbiju. Dakle, pitanje je kako je Boris Tadić... Radi se o originalnom dokumentu, nije fotokopija, nije poslato faksom, nije poslato ni na koji drugi način, radi se o originalnom potpisu Borisa Tadića. Evo, čak ću dati kopiju ovih dokumenata ministru, pa može i on da pogleda. Evo, daću i gospođi Kolundžiji, pa da se izjasne. Hvala.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem se, gospodine Šaroviću. Izvolite, gospodine Baraliću.

Rajko Baralić

Gospodine ministre, gospodine predsedniče, juče je Odbor za lokalnu samoupravu podneo amandman na član 40. Dozvolite da citiram. U članu 40, stav 4. menja se i glasi: "U raspodeli mandata učestvuju izborne liste političkih stranaka ili drugih političkih organizacija, odnosno grupa građana koje su dobile najmanje 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali, kao i izborna lista koalicije, odnosno zajednička izborna lista dve ili više političkih stranaka ili drugih političkih organizacija koje dobiju najmanje 7% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali".
Obrazloženje – kada stranačka koalicija podnese izbornu listu ili zajedničku izbornu listu podnesu dve ili više političkih stranaka, odnosno drugih političkih organizacija, neophodno je da izborni cenzus bude viši u odnosu na situaciju kada svoje stranačke liste stranke podnose pojedinačno, kao i kada to učini grupa građana.
Sve je dobro, samo je ukinut prirodni prag. Ovo je sramota. Znate li vi šta radite ovde? To znači da u 50 opština u Srbiji srpska lista, nijedna, ne može da ima odbornika.
U 50 opština, gospodine Markoviću! Ukoliko Odbor za lokalnu samoupravu ovo ne povuče, ulazimo u opstrukciju, nećete nikad završiti ovu sednicu. Ovo je neverovatno da dignete cenzus sa 3 na 7. Ovo ne može da prođe.
Gospodo, u opštinama u kojima ima 10% srpskog stanovništva vi ne možete da kandidujete listu zato što treba da overite potpise i zato što treba da ostvari 5 ili 7%, jer nije bilo dovoljno 5. Vi dva puta kažnjavate srpsko stanovništvo u opštinama gde je manjina.
Najljubaznije vas molim, ovo je predložila Demokratska stranka. Socijalistička partija Srbije neće da dozvoli da DS vodi predsedničku kampanju sa ovim amandmanom. Ovo je to. Dali sete nekom reč za ovo. Dakle, molim vas, predsedniče, zakažite sednicu Odbora za lokalnu samoupravu. Juče Socijalistička partija Srbije nije učestvovala u radu Odbora. Povucite ovaj amandman pa da nastavimo da radimo. U protivnom, nema izbora. Ovo što ste ovde uradili je katastrofa.

Oliver Dulić

| Predsedava
Gospodine Baraliću, odmah da se razjasnimo, pošto vam je isteklo vreme. Ja to neću da uradim. To je amandman Odbora i ukoliko mislite da ćete ovom ucenom da sprečite narodne poslanike da rade, evo, molim vas da opstruirate.
Dakle, to je amandman Odbora. O tom amandmanu će se narodni poslanici izjasniti da li hoće ili neće da glasaju. Sad svako kome se ne sviđa neki amandman može da izađe i da kaže – mi ćemo sad opstruirati do 24.00 časa i nećete imati zakone.
U redu, ja vam kažem, to je amandman Odbora. Ukoliko Odbor želi da povuče amandman, ja nemam ništa protiv, ali nemojte da pretite. Nema potrebe za tim.

Rajko Baralić

Ja vam ne pretim, kažem vam šta ćemo da radimo.