Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, SPS smatra da svaka lokalna samouprava, grad Beograd, gradovi i pokrajine treba da imaju javno glasilo koje finansiraju građani. Sa tim u vezi, mi ne polemišemo sa mogućnošću da glavni grad ima javni servis, pri čemu polemišemo sa tim da on ima prihode iz TV pretplate. Ako je to neko želeo da kaže, onda smo protiv toga. Mi smo protiv toga da samo grad Beograd ima svoj medijski javni servis. Mi se zalažemo za to da sve opštine u Srbiji, ako danas bude usvojen zakon, gradovi u Srbiji, lokalne samouprave imaju to pravo, jer Ustav daje mogućnost, iako Zakon o privatizaciji, odnosno o radiodifuziji tu mogućnost ne daje i ovaj član zakona je u koliziji sa dva druga zakona, gospodine ministre.
Dakle, toliko o tome, da ne mislite da nismo čitali. Dakle, mi ovde treba da kažemo tačno i jasno šta hoćemo. Ovde je donet Zakon o privatizaciji i donet je Zakon o radiodifuziji. Tačno je regulisano kako se sve privatizuje u Srbiji, izuzev javnih preduzeća koja će, kao što znate, biti privatizovana prema posebnim zakonima i ta stvar je potpuno čista. Socijalistička partija Srbije podnela je ovoj skupštini predlog za izmenu i dopunu Zakona o radiodifuziji kojim traži, ako zakon bude usvojen, da se obustavi privatizacija svih elektronskih medija u Srbiji. Ovako može da ispadne da to pravo dobiju, tako ste obećali, manjine, odnosno opštine u kojima manjinsko stanovništvo čini većinu, ili uopšte tamo gde žive manjine, mi nemamo ništa protiv toga, i da to pravo dobije grad Beograd, a da svi drugi nemaju to pravo.
Ljudi, ja vas stvarno ne razumem. Dakle, ja ću da govorim blaže o Studiju B nego kolega Milisav Petronijević. Smatram da Studio B treba da dobije nacionalnu frekvenciju, a ne ove tri televizije koje niko u Srbiji ne gleda; gleda ih deset hiljada stanovnika Srbije a imaju frekvenciju sa nacionalnom pokrivenošću. O programskoj šemi, o uređenju može da se govori, ali ovde živi skoro dva miliona ljudi i ta stvar nije sporna.
Dakle, mi ne možemo da podržimo ovaj amandman. Što se tiče građana Niša koji su pre neki dan dolazili, to su građani i predstavnici medija Niša kojima SPS pruža punu podršku, primili smo ih gospodin Milutin Mrkonjić i ja, ali pružamo punu podršku i svakom drugom u Srbiji da mu se ne privatizuje elektronski medij, zato što će doći do tajkunizacije u oblasti medija, zato što će onda ljudi raditi sa Srbijom šta im je volja, a i ovako to sada rade sa ovim medijima koje imaju.
Što se tiče argumenata koje ste ponudili protiv SPS-a, gospodine Markoviću, odbijamo ih s indignacijom. Dakle, da li sam ja razumeo da se vi zalažete za neki elektorski sistem, da se unapred dogovori ko će šta da uradi, da narodni poslanici ni pod kakvim okolnostima više ne mogu da podnose amandmane, a naročito da slučajno ne podnose amandmane pre nego što Vlada podnese svoj amandman? Strašno ste to lepo objasnili. To uopšte nije tako.
Naterali ste nas da radimo do ponoći one noći, da ujutru dođemo ovde u devet sati i da pišemo amandmane, a mi nećemo zakasniti ni na jedan zakon. Nije problem koliko je to sati sna. Dakle, svaki koji pošaljete, svaki pročitamo, svaki izučimo i na svaki napišemo amandmane. Nemojte vi polemisati sa nama zato što smo mi podneli amandmane. Podnosićemo ih i ubuduće. Je li to ista ona Demokratska stranka koja je podnosila po nekoliko hiljada amandmana na Zakon o privatizaciji, nekoliko hiljada na jedan zakon? Sve što piše u Poslovniku nije zabranjeno. A ako se zalažemo za viteške dogovore, ja se slažem sa tim, samo da onda svi poštuju sve elemente viteških sporazuma.
Inače, u protivnom, ne treba ovde da budemo. Neka se šefovi poslaničkih grupa sa predsednikom Skupštine dogovaraju da promenimo zakon, oni sednu, dođu, izglasaju zakon i nema potrebe da mi dangubimo ove četiri godine. Verujem da niko nema takvu iskrenu želju. Mi ćemo to činiti i ubuduće. I, ne trošimo mi ničije vreme, gospodine Markoviću, mi trošimo vreme na osnovu Poslovnika koji nam je omogućio da po amandmanima govorimo 15 minuta, jer je to definisana rasprava na Ustavnom sudu, kad je rečeno da to nije moguće. Podsećam vas da su DOS-ovci iskrojili taj poslovnik, Nataša Mićić i kompanija, da ne može niko da se javlja ni po čemu, da ne sme da dođe ovde, da ne sme da diše, da ne sme da kaže bilo šta drugo, da se uzme 70 mandata drugim poslanicima, sve se to ovde dešavalo.
Mi tačno znamo koga predstavljamo; njihove interese zastupamo, svoj politički program i nije naš posao da hvalimo vlast, nego da je kritikujemo, a to radimo pišući amandmane i dajući argumentaciju za amandmane.
Ako se, gospodine Markoviću, povodom našeg amandmana, amandmana Milisava Petronijevića, jave dva predstavnika vladajuće koalicije i podrže ga, zamislio bih se kakva vam je to Vlada. O čemu vi pričate? Dogovorite se tamo, nemojte da telefonirate kada održavate sednice, nego sedite lepo pa razgovarajte međusobno, ali nemate, neki vam se kandiduju za predsednike, neki ne znam šta sve tamo rade... Nemojte nas kritikovati zbog toga. Moj i naš posao nije da budemo ništa drugo osim ovoga što jesmo, a sve drugo je uljudnost izvan ove sale i elementarna komunikacija.
Na kraju, nemam ja nikakav problem, gospodine Markoviću, u Čačku imate isto odbornika koliko i SPS; DSS tri puta manje, G17 tri puta manje, SRS dva puta manje, SPO četiri puta manje i NS četiri odbornika više nego mi. Ne bojim se ja ni pet, ni deset, ni 17, ni 20% u Čačku; ne zalažem se ja zbog toga za to. Nema nikakvog smisla da to radite, održavate nekakve sednice koje su... To vam je, inače, manir. Kad napišemo dobre amandmane, vi onda napišete vladine, pa prihvatite vladine umesto naših. Neke stvari kao što su ove prođu kao ove što su prošle, onda vi koristite amandman koji je nekad predložio Zoran Anđelković, pa ste prihvatili da Odbor može da prihvati amandman, pa onda promenite potpuno suštinu jednog člana ili jednog zakona.
Danas se više neću javljati. Nisam ovde zbog toga da nekog nerviram. Ovde sam zbog toga da radim svoj posao, to ću raditi i ubuduće. Zahvaljujem se.