Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, prvo hoću da kažem da nije tačno da su uslovi pod kojima se vrši međunarodna saradnja jedinice lokalne samouprave dovoljno detaljno regulisani odredbama stava 2. člana 88. Predloga zakona. To je odgovor Vlade na moj amandman. Stav 2. ovog člana reguliše samo saradnju na nivou jedinica lokalne samouprave, što nije dovoljno za rešavanje postojećih problema u obrazovanju, kulturi, informisanju i privrednom razvoju, zbog čega sam i podneo ovaj amandman.
Moram da ponovim da se niz osetljivih problema u obrazovanju, kao što su obezbeđivanje školskih udžbenika, izrada školskih programa, organizacija stručnih ispita i stručnog usavršavanja prosvetnih radnika, izdavanje diploma, neobezbeđivanje stipendija i kredita za studente, nepostojanje odgovarajućih institucija iz oblasti kulture, nedostatak informisanja na albanskom jeziku na centralnom nivou (trenutno RTS nema nijednog minuta na albanskom jeziku), i niz drugih životnih problema ne rešava preko nadležnih ministarstava; jednostavno, u prilično dugom vremenskom periodu se samo diskutuje, a nema konkretnih rešenja.
Ove probleme nije moguće rešiti trenutno preko nacionalnog saveta koji je predviđen Zakonom o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina, jer su ovim zakonom kolektivna prava veoma fluidno postavljena.
Nisu obezbeđeni konkretni mehanizmi kojima bi se nadležna ministarstva obavezala da, u okviru bazičnih zakona, adekvatno rešavaju pitanja iz oblasti kolektivnih prava. Naravno, u Zakonu su samo navedene oblasti u kojima manjine mogu ostvarivati kolektivna prava - obrazovanje, kultura, informisanje, službena upotreba jezika. Ali, apsolutno nisu regulisani instrumenti kojima bi se, preko bazičnih zakona (zakon o obrazovanju, zakon o kulturi, zakon o informisanju i službenoj upotrebi jezika), ta problematika konkretnije zakonskim odredbama rešavala da bi to moglo konkretno da zaživi.
Zato imamo zakon iz 2002. godine, a već četiri-pet godina stoje nam veoma osetljivi, nerešeni problemi. Često ovde spominjem problem vezan za kredite i stipendije za studente iz Preševa, Bujanovca i Medveđe koji studiraju u Prištini; ljudi se ovde javljaju, ali automatski budu odbijeni. Zna se koji je razlog odbijanja – jer fakultete u Prištini ne finansira budžet Republike Srbije.
S druge strane, u čitavom ovom periodu nije se uradilo ništa da se Albancima omogući da na maternjem jeziku studiraju, na svim fakultetima je nemoguće. Ranije je postojala praksa da su mladi ljudi sa ovog područja, i šire, studirali u Beogradu, ali toga više nema. Već sam jednom rekao da su razlozi za to i političke i bezbednosne prirode. U datim okolnostima nema šanse da Albanci iz Preševa dolaze da studiraju u Beogradu ili u Novom Sadu.
Da ne dužim tu priču, znamo da je, i kada je bilo takvih pokušaja, to tragično završavano ili su nakon tri-četiri meseca zbog pritiska morali da napuste studiranje.
Postavljamo pitanje, ako nismo spremni da građanima ove države pružimo pravo na školovanje, pored osnovnog i srednjeg, i visoko obrazovanje... To pravo je, već znate, garantovano i Konvencijom Saveta Evrope. Mi to ne pokušavamo da rešavamo. Naši studenti su u Prištini, Tirani i Tetovu. Ako kao država ne rešavamo taj problem, nije li onda mesto da se kaže da će lokalne samouprave rešavati ovu problematiku dok ova vlada ne bude spremna da je reši na drugi način, uopšte, sve odnose sa nadležnim organizacijama državnog nivoa u svim univerzitetima gde oni studiraju. Moraju se rešenja naći.
Koliko puta ovde od stručnjaka iz pravne oblasti čujem da zakon mora da odgovara realnosti, životu. Znači, ako je problematika takva, dajte da to zakonima regulišemo, da zakonske odredbe odgovaraju stvarnom životnom stanju. Činjenica je da studenti, za sada, studiraju van univerziteta ove države.
I tako redom, nijedan dinar se ne daje za njihovo školovanje. Dođe diplomirani farmaceut, ili bilo koji stručnjak, i onda se izlaže proceduri nostrifikacije. U slučaju farmacije i nakon dve godine ne uspeva da nostrifikuje diplomu. Šta sada? Mora odmah nazad, tamo gde je studirao, da tamo traži zaposlenje, jer ga ovde ne može naći. To podstiče iseljavanje.
Verovatno imate podatke da u Preševu, Bujanovcu, Medveđi, po popisu iz 2002. godine, ima oko 60.000 Albanaca, a 1981. godine bilo ih je 71.000 u ove tri opštine; znači, dolazi do drastičnog smanjivanja broja u odnosu na onaj od pre 20 i nešto godina. Ne računajući prirodni priraštaj osnovna računica je da se preko 30.000 Albanaca iselilo u pravcu Kosova i u evropske države.
To je ta činjenica s kojom se državne strukture ne žele suočiti prilikom donošenja zakona. Jednostavno, nemaju aktivan pristup u rešavanju ovih problema. Šta sada? Nacionalni savet nije za sada dao odgovarajuće rešenje. Koordinaciono telo je apsolutno podbacilo u poslednje tri godine. Poslednja reorganizacija je sasvim podbacila. Ne bavi se onim izvornim nadležnostima i kompetencijama koje su Savezna i Republička vlada, negde u februaru 2001. godine, svojim odlukama dale. To je čak bilo i međunarodno podržano.
Vi znate na šta se to Koordinaciono telo svelo – samo na jednu paradu kada se određeni jubileji obeležavaju; onda im se daju paušalne kvalifikacije koje uopšte ne odgovaraju stvarnosti. Koordinaciono telo se ne bavi životnim problemima Albanaca na tom području, niti ekonomskim, jer je ekonomska situacija katastrofalna; 70% ljudi je nezaposleno, mlade generacije nemaju nikakvu šansu. Jedina šansa im je da traže izlaz vani. Zamislite, mi čitavo vreme govorimo o Kosovu i o situaciji koja je nerešena, a mladi iz Preševa ponekada uspevaju i tamo da nađu zaposlenje, jer u opštinama gde žive, gde plaćaju takse nemaju šanse da se zaposle.
To su životni problemi za koje je Koordinaciono telo bilo zaduženo i formirano je za to, a ne daje odgovore, ne bavi se tim. Bavi se svim i svačim, čak i stanjem u Sandžaku, čak i odnosima sa međunarodnom zajednicom; na reprezentativnim sastancima, gde se dovode ambasadori, diplomate, prikazuje se da se kobajagi nešto veliko radi, ali je osnovna činjenica da je nezaposlenost veća od 70%. To je stvarno stanje na terenu.
Ako u ovakvim prilikama, kada je stvarno moguće, kao ovim amandmanom koji smo dali malo šire, da se lokalnoj policiji da mogućnost da skupštine daju bar mišljenje o rukovodiocima... Zamislite, to je bila ideja devedesetih godina i ozbiljno je tada diskutovano, a sada ne vidim interesovanje poslanika, sem predstavnika manjina, da se o toj problematici ozbiljnije razgovara. Sada, ako je neka specifična situacija na terenu, onda hajde tu da krenemo. Ako želimo integrisati ljude, zašto onda i od legitimnih predstavnika ne bismo zatražili mišljenje, u lokalnoj skupštini?
Po ovoj trenutnoj političkoj logici, problemi se ne rešavaju ekonomskim, političkim sredstvima, nego dovođenjem specijalnih snaga, one to začas rešavaju. Vi znate kako to rešavaju; za pola sata, dva sata se rešava situacija bilo gde, na primer, na nekom stadionu ili u zatvorenom prostoru u Beogradu, pa se povlače.
A vi znate da su nama sedam-osam godina nad glavom specijalne snage policije, čak i saobraćaj nam regulišu, čak i kontrole koje je ranije lokalna policija vršila oni specijalnim merama sprovode.
Mislim da je trebalo da se iskoristi ova prilika, lokalna samouprava je ta koja bi trebalo da da osnovne odgovore za probleme ljudi na terenu, i da smo malo ozbiljnije mogli raspravljati o ovim specifičnostima, da smo imali osećaj za to. Nažalost, i ovaj put propuštamo šansu da ozbiljnije razgovaramo o stalnim problemima naših ljudi na terenu. Hvala.

Da li se još neko javlja po amandmanu? (Ne.)

Narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 88. doda novi član 88a.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 91. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 91. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radovan Radovanović, Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 91. amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 93. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radovan Radovanović, Aleksandar Marton i Aleksandra Jerkov.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 93. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 94. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radovan Radovanović, Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 97. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 98. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 102. doda novi član 102a.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Laslo Varga, jedan od predlagača amandmana. Izvolite.

 

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 87. stav 4. Ustava Republike Srbije predviđa da će se doneti zakon koji će regulisati imovinu lokalnih samouprava, način njenog korišćenja i raspolaganja.

Mi smo predložili amandman da se ovaj poseban zakon donese u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Mislimo da jednostavno bez imovine ni pojam decentralizacije ne postoji. Gospodin ministar je rekao da je decentralizacija u Srbiji na zavidnom nivou, da je Srbija visoko decentralizovana država. Mislim da jednostavno nije moguće ni raspravu otvoriti o tome, o nivou decentralizacije, dok opštine i gradovi nemaju svoju imovinu.

Iz tog razloga smo podneli ovaj amandman i, nažalost, moram da kažem da je osnovana sumnja da ovaj zakon neće biti donet u 2008. godini, odnosno do kraja 2008. godine. Postoje dva razloga zbog kojih ovog kažem. Jedan razlog je Zakon o budžetu.

Mi smo i u raspravi o ovom zakonu o budžetu predložili amandman da se zakonom o budžetu predvide sredstva koja su potrebna za sprovođenje ovog zakona jer će taj postupak vraćanja imovine lokalnim samoupravama sigurno iziskivati određena sredstva.

Nažalost, ni taj amandman nije tada prihvaćen.

S druge strane, mislim da je nesporna činjenica da se Narodna skupština nalazi u ogromnom kašnjenju što se tiče usaglašavanja zakona sa novim Ustavom Republike Srbije.

Članom 5. stav 2. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava propisan je čitav niz zakona i odluka koje je Narodna skupština trebalo da usvoji tokom Drugog zasedanja, nakon izbora Vlade. Nažalost, ti zakoni i te odluke nisu donete, tako da je gotovo sigurno da do kraja 2008. godine, dakle do 31. decembra naredne godine, neće svi zakoni... Jednostavno, vremenski nije moguće sve te zakone usaglasiti sa novim Ustavom. Bojim se da će jedan od zakona koji neće biti doneti tokom naredne godine biti upravo zakon kojim se vraća imovina lokalnim samoupravama. Na taj način će, nažalost, ponovo biti prekršen Ustav.

Inače, postoji jedan jako dobar razlog zbog kojeg je trebalo da prihvatite ovaj amandman i da propišemo ovaj rok od tri meseca za Narodnu skupštinu.

Naime, prihvatanjem ovog amandmana bi se omogućilo da se odmah nakon lokalnih izbora, koji se očekuju u maju naredne godine, krene sa postupkom vraćanja imovine lokalnim samoupravama. Mislim da bi to stvarno bilo dobro rešenje. Još jednom da ponovim, nažalost, ja stvarno sumnjam da će lokalne samouprave i u 2008. godini bilo kakvu imovinu dobiti nazad.

Na kraju, želim da pohvalim gospodina ministra. Mislim da je ovaj način na koji... Ne mislim, naravno, na nepoštovanje rokova, nego na onaj drugi deo što se konsultacija tiče, mislim da je ovo jako dobar način donošenja zakona.

Samo se nadam da ovo nije izuzetak i da će se i u budućnosti na ovaj način raditi, a da se sada nije radilo samo zbog toga da bismo danas do ponoći mogli usvojiti ove zakone, jer onda ćemo ponovo dolaziti u slične probleme u koje smo ranije dolazili. Hvala.

Hvala. Da li se još neko javlja po amandmanu? (Ne.)
Na član 103. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona o lokalnoj samoupravi, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O LOKALNIM IZBORIMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vlatko Ratković, Branislav Nedimović, Jovan Nešović, Miletić Mihajlović, Milisav Petronijević, Rajko Baralić, Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton, Aleksandar Marton, Radovan Radovanović i Aleksandra Jerkov, Vjerica Radeta, Veroljub Arsić, Petar Jojić, Božidar Koprivica, Milorad Buha, Srđan Šajn, Milisav Petronijević i Vidoje Jovanović, kao i Odbor za lokalnu samoupravu.
Narodni poslanik Vladan Vučićević, pisanim putem, povukao je amandman na član 18. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za lokalnu samoupravu. Primili ste mišljenje Vlade.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milisav Petronijević i Vidoje Jovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Vidoje Jovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vidoje Jovanović.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 145. i članom 163. Poslovnika, na član 18. stav 1. podneo sam amandman.
U prvobitnom tekstu član 18. Predloga zakona o lokalnim izborima, ja ću ga pročitati, glasi: "Kandidate za odbornike mogu predlagati, posebno ili zajedno, političke stranke, koalicije i druge političke organizacije, kao i grupe građana čije izborne liste svojim potpisima podrži najmanje 30 birača po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi. Predlagač mora na izbornoj listi imati najmanje jednu trećinu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira."
Amandmanom koji sam podneo na ovaj član predložio sam da se u stavu 1. broj "30" zameni brojem "20". Zašto sam se rukovodio tim principom? Ovde se u stavu 2. kaže da se u jedinicama lokalne samouprave koje imaju manje od 20.000 birača (i to je u redu, mislim da je logično) lista može potvrditi sa 200 birača. Recimo, ako neka od lokalnih sredina ima 21.000 birača, na izborima učestvuje osam ili devet političkih partija, što realno možemo da očekujemo, i da imamo 35 ili 40 odbornika, kako se otprilike i kreće broj odbornika u lokalnim skupštinama, desiće se da političke partije moraju obići više od jedne trećine ukupnog broja birača da bi prikupile potpise i potvrdile svoje liste.
Zato sam umesto broja "30" predložio broj "20", što je racionalnije, sa jedne strane, u smislu prikupljanja potpisa, ako već moramo da obiđemo jednu trećinu ukupnog biračkog tela, čak možda i više, ali to će se pokazati u praksi.
Druga stvar, što je praktičnije, u članu 23. stav 4. utvrdiće se visina naknade, time se smanjuje visina naknade za političke partije koje treba da potvrde svoju listu. Zato sam upravo predložio ovaj amandman.
Hoću još jednom da se zahvalim i Vladi i ministru u ime poslanika SPS-a čiji su amandmani prihvaćeni i u svoje ime – podneo sam šest, a tri su mi prihvaćena. Hoću da kažem da sam aktivno učestvovao, a potpredsednik je reagovao onako kako to nije primereno za potpredsednika Narodne skupštine.

Hvala, gospodine predsedniče Opštine Ljubovija.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se olako opredeljujemo za određene forme ili određene mehanizme u procesu sprovođenja lokalnih izbora. Svakako, i ranije je bilo da se kandidatura određene liste podupire određenim brojem potpisa. Pri tome, ta tehnologija je bila jednostavnija, ali se ovaj deo sada usložnjava i činjenicom da se ti potpisi moraju overavati, a to se reguliše posebnim članom.
Ovde se vodilo računa o opštinama koje imaju ispod 20.000 birača, što je u redu.
Međutim, kada su u pitanju opštine koje imaju više od 20.000 birača imamo veliki raspon u broju birača, počev od opština koje imaju 20.001 birača, teoretski je moguće, do onih opština koje imaju 50, 60 ili možda 100 hiljada birača, i tu svakako postoje opštine koje su zaista velike. Ja bih rekao, ako bih mogao da izrazim, zavisi da li je ispravno, ali taj kapacitet podrške ili, ako hoćete, neki birački potencijal nije isti za te opštine koje su nešto iznad 20.000 (ne govorim o ovima koje su ispod, pošto je to regulisano sa 200 potpisa) i onih opština koje imaju preko 50, 60 ili 70 hiljada birača. To je ogromna razlika i možete zamisliti koja energija treba da se utroši, koja je razlika između jednih i drugih opština. Mislim da nisu sve opštine stavljene u isti položaj, a to znači da ni građani nisu stavljeni u istu poziciju.
U toku jučerašnjih konsultacija postojala je volja gospodina ministra Markovića da dođemo do određenog rešenja pravljenjem jedne skale ili gradiranjem tog potrebnog broja potpisa. Otprilike, ovo bi ostalo do 20.000 - 200 potpisa; od 20 do 30 hiljada, bilo je razgovora da bude do 400 potpisa; od 30 do 40 hiljada - 600 potpisa; a preko 600 potpisa da bude 30 po jednom kandidatu. Vodilo se računa i u tim razgovorima smo rekli da ove manjinske liste, zapravo liste koje neće imati pun kapacitet, koje će imati najmanje jednu trećinu, što je uslov, mogu da izaberu po ovoj skali, recimo, 400 ili - po 30 po kandidatu, u zavisnosti koja im je varijanta bolja.
Nažalost, ja neću sada da imenujem, u toku tih konsultacija došlo se do izričitog stava pojedinih predstavnika koji su bili prisutni, i to nije usvojeno. Mislim da ne razmišljamo dovoljno i da olako donosimo određene parametre koji će se sutra pokazati nepraktičnim i kojim građane stavljamo u različitu poziciju. Kao što imamo neke druge odredbe zakona koje su sporne, tako mislim da će i ova odredba u nekim sredinama udariti po glavi te stranke koje će glasati za ovakvo rešenje kao što je u Predlogu zakona. Mislim da to nije dobro rešenje i da je trebalo drugačije to da definišemo. Hvala.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS podneo sam amandman na član 18. Predloga zakona o lokalnim izborima i zarad javnosti objasniću nešto šire o čemu se radi. Ovaj član 18. Predloga zakona o lokalnim izborima je vrlo važan, jer govori o kandidovanju.
Član 18. predviđa da kandidate za odbornike mogu predlagati, posebno ili zajedno, političke stranke, koalicije i druge političke organizacije, kao i grupe građana čije izborne liste svojim potpisima podrži najmanje 30 birača po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi. Predlagač mora na izbornoj listi imati najmanje jednu trećinu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira. U jedinicama lokalne samouprave koje imaju manje od 20.000 birača izborne liste iz stava 1. ovog člana utvrđene su i kada ih svojih potpisom podrži najmanje 200 birača, i da ne nabrajam dalje.
Razmatrajući član 18. mi smo istovremeno posmatrali i član 23. koji govori da potpisi birača koji podržavaju listu moraju biti overeni. Tu vidimo dva velika problema. Ta dva velika problema država želi da prevali na građane. Kako? Tako što je predviđen veliki broj potpisa za kandidate za listu. Kasnije, kada budemo bili u prilici, izračunaćemo vam, u sredinama gde se odbornik može izabrati korišćenjem prirodnog praga treba mnogo manje glasova da bi bio odbornik, nego što treba potpisa da bude kandidat. Sa jedne strane, na primeru 21.000 birača.
Drugo, mi imamo situaciju da u Srbiji ima oko 8.000 odbornika. Žao mi je što gospodin ministar ovde nije prisutan, bilo bi korektno da malo sučelimo argumente, ali to je postalo pravilo - kada god se nađu u takvoj situaciji, oni izađu napolje, kao, imaju nešto. Dakle, 8.000 odbornika u Srbiji ima; za kandidate, da bi bili kandidati, potrebno je puta 30 potpisa, 240.000 ljudi; 240.000 ljudi u celoj Srbiji samo za jednu listu. Ako je četiri liste učestvovalo na izborima, to je milion ljudi. Država ovim članom zakona milion ljudi u Srbiji maltretira i tera ih da idu i da traže overioce potpisa. Mislimo da je to suludo, da treba broj potpisa da se prilagodi veličini opštine.
Ponudili smo nekoliko varijanti. Ona koju sam ja ponudio je ova: 30 potpisa po kandidatu, za opštine preko 100.000 birača; za opštine ispod 100.000 birača da važi 20, za one ispod 20.000, kao što već ovde stoji, 200 potpisa. Mislim da bi to bilo pravilnije. To je samo jedan deo.
Drugi deo problema, a povodom člana 23. o tome će biti reči detaljnije, jeste veliko maltretiranje građana Srbije overom potpisa. Šta je ovde suština? Nekada se događalo da su se potpisi prikupljali na blanko, potpisivali su sami u strankama; imali smo takvih slučajeva i prilikom izbora za gradonačelnika Beograda na prošlim izborima. To je, pretpostavljam, ponukalo zakonodavca da to spreči, ali je sprečio na pogrešan način. Mi mislimo da treba da se izvrši provera svakog ko je potpisao za kandidata, ali neka to uradi izborna komisija, neka uradi MUP, ko god treba u ovoj državi neka uradi i neka proveri.
Ako se pronađe jedan potpis koji je falš, neka se ta izborna lista eliminiše, ne može da učestvuje na izborima. Na taj način bi se zaštitila ispravnost potpisa. Neka država to uradi.
Ovako, imamo situaciju da država ovim članom zakona želi da zaštiti nešto, ali tako što će građani Srbije, njih milion, da budu u situaciji da šetaju, da traže overioce; da ne pričam o plaćanju, da ne pričam o tome da ima mesta gde nema overilaca. U Beogradu je to lako uraditi, ali zamislite one male sredine, ona mala mesta gde ljudi ne mogu da nađu, gde ne mogu da dođu do overilaca.
Upozoravam da je ovo veliki problem i da je ovo veoma loš odnos predlagača zakona prema građanima Srbije. Vlada tj. predlagač zakona maltretira milion građana Srbije, koji moraju da traže gde mogu da overe potpise, a država ima pravo da proveri da li je svaki potpis ispravan. Neka izvoli, ima mehanizme, ima načine. Tamo gde utvrdi da potpis nije ispravan neka se izborna lista eliminiše; ne može da učestvuje na izborima, neka se kazni. Nemojte da maltretiramo građane Srbije, milion njih, ako samo po četiri izborne liste učestvuju na izborima.
Dakle, suština našeg amandmana je u tome, prvo, da se napravi neka gradacija da ovih 30 potpisa važi za opštine koje imaju preko 100.000 stanovnika, a kako se smanjuje da se smanjuje i taj potreban broj. Imaćemo sredina koje imaju dvadeset i nešto hiljada birača, gde izlazi obično 30-40% na lokalne izbore, gde neće moći da se obuhvate svi za potpis. Znači, s jedne strane, gradacija prema veličini opština, a sa druge strane, pozivam još jednom da se razmotri da li treba građane maltretirati tako što će da trče i da traže overu potpisa.
Da je država spremna, da može da organizuje svoje uprave u svakoj mesnoj zajednici, svaki dan, to bi onda značilo da nema nikakvih problema, tu mu je, neka dođe, neka potpiše itd., iako to može da se zloupotrebi. Uzmite primer jedne opštine koja ima 60 odbornika, pa puta 30 kandidata to je 1.800 birača, 1.800 birača po pet minuta samo da traje, da su već svi u redu, to je toliko sati da je to 18 radnih dana po osam sati. Ljudi, da li vi znate šta znači to za građane Srbije? Pet minuta, ali pod uslovom da su svi sada odjednom tu. Ja govorim o jednoj listi, ne govorim o pet-šest lista. Koja to sredina može da ima, ne računam opet Beograd, gde je to ipak lakše, jer je koncentracija veća, koja sredina može da ima takve uslove? Izračunajte, 1.800 puta pet minuta, podelite sa brojem sati, uzmite da je osam sati u toku dana, 18 dana treba da se overava samo za jednu izbornu listu.
Molim vas, još jednom to dobro sagledajte, pogledajte, potpuno smo saglasni da treba da bude rigorozna kontrola svakog potpisa, neka država uzme, neka proveri.
Ako je jedan potpis falš, čak i ako je preko potrebno brojanje, jedan falš, eliminisati izbornu listu. Nemojte milion ljudi u Srbiji da maltretirate. To je suština.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Šajn.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šain.