Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo nema ministra i opet nemamo s kim da polemišemo. Meni je veoma važno objašnjenje ministra u vezi sa obrazloženjem koje su dali u Predlogu zakona.
Da bi javnost znala o čemu se radi, ipak ću da pokušam da objasnim šta je suština člana 41. i šta je suština našeg amandmana kojim tražimo da se on potpuno promeni. Ne vredi nam priča, da mi objašnjavamo narodu da je ovo Dontov sistem, a da je onaj pre bio Nimajerov, da je on bolji ili gori itd. Moraju građani da shvate o čemu se radi.
Naime, član 41. Predloga zakona o lokalnim izborima govori o tome kako se posle završenih izbora vrši raspodela mandata. Pre toga, jedan član je regulisao da u raspodeli mandata učestvuju sve one izborne liste koje su prešle 5% glasova od ukupnog broja građana koji su glasali. Kako je predlagač zakona predvideo? On je predvideo da se raspodela mandata vrši po tzv. Dontovom sistemu. Šta on u suštini znači?
Znači da svaka izborna lista svoj broj glasova koji je dobila deli sa brojevima od 1 do broja koliko skupština broji odbornika, i tako svaka izborna lista. Ako skupština opštine broji 50 odbornika, znači, deli sa brojem od 1 do 50. Tako se formira niz od 50 količnika. Svaka izborna lista deli na isti način od 1 do 50, a onda se sve stavi na jednu gomilu i izabere se 50 najvećih količnika. Matematički ništa sporno, ali politički sporno. Zašto? Zato što se tu računaju svi glasovi koje je dobila jedna izborna lista i plus ono što ostane od drugih.
Šta smo mi predložili? Mi smo predložili da ostane kao što je bilo do sada, proporcionalni sistem raspodele mandata, odnosno srazmerno broju dobijenih glasova. Šta to znači? To znači, ako je jedna stranka dobila 10% glasova dobiće 10% odbornika; 25% glasova - 25% odbornika; 5% glasova - 5% odbornika. One izborne liste koje nisu dobile 5%, ti glasovi se ne računaju. To je pošteno, glasao si, imao si jednu političku opciju; nije prošlo skupštinu, molim, tvoji glasovi se ne računaju.
Kod ovog sistema koji je predlagač zakona ovde naveo i ti glasovi će ući u obzir i tako će se dogoditi da će glasovi jedne političke opcije koja je potpuno suprotna onoj najvećoj omogućiti njima veći broj glasova.
Naravno, i ovaj sistem raspodele mandata srazmerno broju glasova omogućuje većim strankama, ako se ne rasporede svih 50, na primeru 50 odbornika, da onda ide ono - najveći, iza zareza, najveći decimalni broj, pa sledeći itd. Znači, opet će se na neki način to preliti, ali daleko manje nego kod Dontovog sistema. Zato mislimo da je potpuno poštenije bilo da se promeni taj član zakona. Taj član zakona je bio u dosadašnjem Zakonu o lokalnim izborima.
Šta meni fali ovde? Meni fali ministar da mi objasni obrazloženje, jer on u obrazloženju (ili predlagač zakona, ne znam da li je on) kaže: "Primena proporcionalnog izbornog sistema bez odgovarajućih korektivnih metoda u fazi kandidovanja i prilikom raspodele mandata može dovesti do favorizovanja onih političkih stranaka, stranačkih koalicija i grupa građana koje uživaju relativno malu podršku biračkog tela." Kako se favorizuje jedna stranka koja je dobila 5% glasova i 5% odbornika? Kako se to favorizuje, gospodine ministre u odsustvu? Zar se ne favorizuje onaj koji je dobio 25%, pa dobio još malo? Čak i na jedan i na drugi način, samo što je ovde manje kod ovog koji smo mi predložili.
Znači, još jednom ponavljam, srazmerno broju dobijenih glasova, toliko i odbornika. Ako neki sitni detalji ostanu, opet se pripisuje najvećim, pa sledećim itd. i tu nema spora. Kod Dontovog sistema to je mnogo više. Prema tome, kako je ministar ovde izračunao da će da se favorizuju male stranke? Srazmerno, ne može da bude favorizovanje. Dontov favorizuje.
Naravno, ovo što kaže gospodin Marković – čim nije prošao 5%, vanparlamentarna stranka – to nije sporno i pošteno je da se ti glasovi bace, jer glasalo se za nekoga ko nije prešao cenzus, ali ko je dobio od 5% do ne znam koliko... Molim vas, pogledajte vi obrazloženje, mada ne znam sa kim polemišem, nema ministra da mi sada lepo ovo obrazloži, pa da onda ja izađem sa novim argumentima. U obrazloženju Predloga zakona stoji ovako – predloženi sistem omogućuje primenu tzv. prirodnog praga za stranke i koalicije nacionalnih manjina.
Ako neko ume ovo da mi objasni, ja ću onda da odustanem od dalje priče.
Molim vas, gospodine predsedniče, ja ću se javiti povodom svakog narednog amandmana, bilo koji da bude, dok ministar ne dođe i ne objasni mi ovo što ovde piše, dok ne obrazloži ovo svoje obrazloženje.
Zarad javnosti, da zaokružim, predloženi sistem omogućava neravnopravnost. Sistem koji je do sada bio u Zakonu o lokalnim izborima bio je pošteniji, jer su se srazmerno broju dobijenih glasova delili mandati. Mi tražimo da i dalje tako bude, jer do sada je bio sistem koji omogućuje srazmerno broju dobijenih glasova srazmerni broj odbornika; toliko si glasova dobio – toliko odbornika. Smatramo da je to najpoštenije i nikoga ne favorizuje toliko. Ponavljam, nikoga ne favorizuje toliko, i tako opet veće stranke imaju, ali manje parčiće da uzmu od toga. Ali, ovo nema smisla.
Nema smisla ni obrazloženje koje je dao ministar. Evo, da pročitam još jednom, da li neko od vas razume ovo obrazloženje? Prema tome, ja neću dalje govoriti o tome, ali ću čim se ministar vrati i objasni njegovo obrazloženje nastaviti dalje polemiku sa njim.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Vrlo ću kratko, ne bih se sada upuštao u predavanja koje su to matematičke razlike između Nimajerovog sistema, koji predlaže gospodin Petronijević i koji je do sada važio u zakonu, i Donteovog sistema koji se sada predlaže u zakonu. Kurioziteta radi, samo da vam kažem da je naučni rad na tu temu prvi objavio Mika Alas.
Odmah da kažem, podržavam amandman gospodina Petronijevića. Činjenica je da je među raznim načinima obračuna mandata u proporcionalnom sistemu najpošteniji način upravo ovo što predlaže gospodin Petronijević, a isto je to predlagao i gospodin Nešović u svom amandmanu koji je praktično identičan ovom. Mislim da je to nesporno i mislim da bi ovaj amandman valjalo prihvatiti.
Još nešto da kažem, u obrazloženju zašto se amandman ne prihvata kaže se ovako: "U Predlogu zakona predloženi sistem omogućuje i primenu tzv. prirodnog praga za stranke i koalicije nacionalnih manjina." Verujte mi, to nema nikakve veze.
To da li ste vi za neke stranke propisali cenzus 5% ili 7%, a za neke stranke ne, to je potpuno drugo pitanje i to je samo pitanje ko se kvalifikuje da uđe u raspodelu, a raspodela se kasnije pravi ili po Nimajerovom sistemu, što predlaže gospodin Petronijević, ili po Dontovom sistemu, što stoji u Predlogu zakona.
Uveravam vas da je daleko pošteniji Nimajerov sistem i daću jedno kratko obrazloženje. Razlika je, u osnovi, u sledećem. U Nimajerovom sistemu, koji predlaže gospodin Petronijević, svaka stranka od ostatka može dobiti ili nula ili jednog poslanika na onaj broj poslanika koji osvaja, a u Dontovom sistemu to nije tako, pa se može desiti da neka stranka osvoji i tri mandata, a ne samo jedan, preko onog broja koji pripada; na to ukazuje matematika, ali ja vas ne bih davio matematičkim dokazima.

Reč ima gospodin Srđan Šajn, a zatim narodni poslanik Rajko Baralić.

Da bismo raspravu učinili efikasnijom, ja ću tokom ova dva minuta govoriti i o ovom drugom amandmanu, da se ne bih više javljao.
Problemi o kojima ste vi govorili, a koje smo mi pokušali da otvorimo amandmanom koji sam podneo u ime Romske partije, upravo se odnose na to da pokušamo da obezbedimo zastupljenost svih u lokalnim organima vlasti ne favorizujući one koji su veliki u momentima kada je pitanje da li je to realno ili nije. U prilog tome ide i naš amandman i ja ću sigurno da povučem taj amandman ukoliko se nađe rešenje koje će da zadovolji i ove stavove SPS-a i DSS-a. Možda ne bi bilo loše da se na konsultacijama to objedini u jednu zajedničku priču.
Sigurno da je mnogo bolje ako i manjine imaju ista pravila kao i većinske partije, a ovo bi otprilike rešilo i pitanje manjina, njihove zastupljenosti u parlamentu. Mislim da je nelogično da govorimo da hoćemo da pomognemo manjinama, pokrećemo afirmativne akcije, a onda u jednom trenutku, kada imaju isti broj glasova ili iste količnike kao velike partije, kažemo - tu je granica. Znate, sada kada imate isti broj glasova, sada ne možete, isti količnik, sada tu ne može, tu je granica, jer oni su tamo za prvog, drugog, trećeg i četvrtog odbornika imali malo više.
Mislim da se tu ruši ceo duh zakona. Tu se, u stvari, otvara put nečemu drugom. Opet kažem da su Romi tu najviše oštećeni, zato što Romi u Srbiji žive skoro u svim opštinama, gde mogu da imaju jednog ili dva odbornika i onda će oni da dobiju nijednog ili ćemo tog jednog kojeg su dobili da im oduzmemo. Još jednom molim predlagača zakona, nemojte da pravimo zakone samo prema meri manjina koje su koncentrisane na jednom delu teritorije. To je problem i za Srbe na Kosovu. To je ozbiljan problem za Srbe na Kosovu koji žive u opštinama u malom broju, u graničnim opštinama.
Dakle, mi ovim izbornim zakonom podstičemo na duže staze, govorim o periodu od 40, 50, možda i 60 godina, da se manjine koncentrišu na jednom delu teritorije, kako bi ostvarile svoja izborna prava, umesto da podstičemo da se integrišu.
U tom pravcu ide i moj amandman i ukoliko se bude našlo rešenje o kome razmišljaju predstavnik DSS-a i predstavnik SPS-a, mi ćemo sigurno u toj situaciji da povučemo ovaj amandman. Govoriću o celom članu, da mi ne zameri predsedavajući, da ne bih posle komentarisao. Za nas je bitno da se vodi računa o zastupljenosti svih političkih partija koje su ostvarile količnike o kojima ste govorili. Znači, krajnje pitanje koje treba da se postavi kod raspodele poslednjeg mesta u skupštini, i kriterijum, treba da bude zastupljenost svih političkih partija ili lista u skupštini opštine. Zamislite vi da jedna manjina sve prebrodi, na kraju ima isti količnik kao velika partija, i kaže se – izvinite, vi ne možete, prirodno je da velike partije imaju veći broj birača nego manjine. Zato bih zamolio da na tim konsultacijama, eventualno, i ovo pitanje zajedno raspravimo.
I, ovo je poslednji komentar: slažem se ja da je mišljenje Saveta Evrope onakvo ili ovakvo, međutim, ako je Ustav jasan, a jeste jasan, onda sam ja prvenstveno za to da se Ustav u Srbiji primenjuje. Zaključci Saveta Evrope se primenjuju samo onda kada su u saglasnosti sa Ustavom, a Ustav se primenjuje uvek i bez obzira na materiju. Znači, ne možemo mi da prihvatimo argumentaciju tipa "znate, meni su rekli stručnjaci u Savetu Evrope da baš nije u skladu sa evropskim standardima". Mi ovde radimo po Ustavu Srbije, a zaključke Saveta Evrope, sve te konvencije moramo i treba da prihvatimo, ali u onom momentu kada dajemo manje prava nego što je definisano u tim aktima.

Izvolite. Narodni poslanik Rajko Baralić. Preostalo vreme za SPS je pet minuta.

Gospodine predsedniče, kao što vidite, veliki broj narodnih poslanika uključio se u raspravu o ovom amandmanu. Dakle, ne radi se samo o tome koja formula je ovde bolja, Nimajerova ili Dontova, već se radi o tome da je Vlada dala stvarno nesuvislo obrazloženje i ja to stvarno ne razumem. Da li uopšte neko pročita ono što napiše ili potpiše? Mi možemo da govorimo o izbornim sistemima, o tome postoje različita viđenja, upućujem kolege da pročitaju knjigu dr Milana Jovanovića "Izborni sistemi", pa svako neka iz toga uzme ono što želi, ali ovde se radi o prostoj stvari.
Amandman na član 41. koji je podneo kolega Milisav Petronijević u ime SPS-a zalaže se, da kažem prostim srpskim jezikom, za to da se ne favorizuju one liste koje su dobile više procenata na lokalnim izborima i da na taj način iz tzv. rasutih glasova uzimaju još nekoliko mandata. Dakle, zalažemo se za princip da se glasovi svih stranaka koje su prešle cenzus podele, odnosno da njihovi glasovi čine 100 posto mandata i da se shodno procentima osvojenim na tim listama podele mandati po procentima, i to je najčistija pozicija. Oni koji nisu prošli cenzus nisu se kvalifikovali i nemaju na koga da se ljute. Nisu više u utakmici.
Ovako stvaramo lažnu sliku da građani koji su glasali za druge liste... I kod parlamentarnih izbora je isti problem, da neko ne misli da kritikujem samo taj. Dakle, građani koji su glasali za neke liste koje nisu dosegle cenzus protiv svoje volje pomažu u broju mandata strankama koje su iza cenzusa, pri čemu oni nikada neće biti u prilici da njihov interes koji oni imaju kroz pasivno biračko pravo bude zastupljen.
Mi ovde insistiramo na tome da se potpuno jasno definiše raspodela mandata, da u tome nema spekulacija, pri čemu u opštini koja ima 70 odbornika, ili 50, sasvim svejedno, može biti sporan najviše jedan mandat na eventualno zaokruženje. To je kraj. Ovde kod Dontove formule, praktično, ovo može biti krajnje problematično.
Obrazloženje koje je dala Vlada potpuno je suprotno onome što je bila intencija amandmana. Ja to uopšte ne razumem. Kako je moguće da se napiše potpuno suprotno od onoga što jeste bio zahtev? Upravo je to sama suština problema. Kolega Petronijević je tražio jednu stvar; Vlada mu odgovara argumentacijom koja je potpuno suprotna od one koja bi trebalo da stoji zašto se amandman odbija. Ja to ne razumem.
Molim vas, kolege narodni poslanici, građani Srbije, poslanici SPS-a čitaju zakon, pišu amandmane, čitaju sve vaše amandmane, čitaju sve izveštaje koji dolaze u Narodnu skupštinu i nemojte od nas očekivati da to ne činimo i ubuduće. To ćemo činiti stalno. Dakle, podsećam zbog građana, ova sednica Vlade je tzv. telefonska, na njoj su ministri prihvatili ovaj set zakona. Ja ne znam šta je to telefonska sednica. Voleo bih da mi neko objasni. Razumem kada gori, kada je elementarna nepogoda, kada je ratno stanje, danas je 29. decembar, ulazimo u poslednji dan ovog zasedanja, potrebno je da se na najbrži mogući način donesu zakoni, kao što smo i Vladu birali nešto pred ponoć.
Ovo su ozbiljne stvari. Od kvaliteta ovih zakona će zavisiti kako ćemo voditi izborni proces, proces kandidovanja, kako ćemo deliti mandate i kakva će biti vlast četiri godine u Srbiji. Nije ovo pitanje da li se jedan član nekog zakona menja zbog nekakvog usaglašavanja sa nekom konvencijom. Ovo je set najozbiljnijih zakona u Srbiji. Odbornici koji budu preuzeli većinski vršenje vlasti u Srbiji kontrolisaće nekoliko milijardi evra u naredne četiri godine.
Dakle, sa punom ozbiljnošću i odgovornošću molimo da podržite ovaj amandman, kao i neke druge, da bismo popravili osnovni tekst zakona. Onaj ko piše obrazloženje mora da vodi računa o tome da ono što piše neko hoće da pročita. Uveravamo vas da pročitamo svaki akt koji pošaljete u poslaničku grupu.

Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Nešović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Jovan Nešović.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege poslanici, ja neću dugo. Amandman je sličan, da ne kažem istovetan, amandmanu narodnog poslanika iz SPS-a, gospodina Petronijevića. I obrazloženje je potpuno slično.
Ako hoćemo, gospodo narodni poslanici, da govorimo o pravednosti i pravičnosti, onda je zaista ovaj drugi sistem koji se pominje, Nimajerov sistem, pravedniji i pravičniji. Zašto je pravedniji i pravičniji? Zato što u lokalnom parlamentu imate tačno toliko odbornika koliko ste procenata glasova osvojili. Znači, to je potpuno jasno.
Ako hoćemo da favorizujemo velike stranke, što je takođe demokratsko pravo, onda imate ovaj predlog kakav je ovde. Zaista ovde je potpuno jasno da se ovim predlogom favorizuju velike stranke, odnosno one stranke koje dobijaju više glasova. Ko će biti oštećen ovim? Neću da govorim ni sa jedne, ni sa druge strane, ali lokalna politička scena u Srbiji je ponekad čudna, ponekad neizvesna. Prema tome, posle lokalnih izbora videćemo, na kraju krajeva, ko će biti nezadovoljan ovakvim rešenjem.
U obrazloženju zašto se amandman ne prihvata kaže se – u Predlogu zakona predloženi sistem omogućava i primenu tzv. prirodnog praga za stranke i koalicije nacionalnih manjina. Zaista ne želim nijednog trenutka da kritikujem one koji su pisali ovo obrazloženje, ali ako narodni poslanici žele da idemo na jednu pravednost i pravičnost na lokalnim izborima, onda bilo koji od ova dva amandmana, gospodina Petronijevića ili moj amandman, to omogućava. Ovaj drugi favorizuje velike stranke. Prema tome, u danu za glasanje, a to će verovatno biti danas, mi ćemo dati svoje mišljenje.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Šajn.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 43. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Nešović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Radovan Radovanović i Aleksandar Marton.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Nešović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, a s obzirom da ministar Milan Marković nije u sali, zaključujem pretres Predloga zakona o lokalnim izborima, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O GLAVNOM GRADU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Željko Ivanji, Milisav Petronijević, Petar Cvetković, Srđan Šajn, Ivan Andrić, Momir Marković, Vjerica Radeta, Sreto Perić, Jorgovanka Tabaković i Vlatko Ratković, kao i amandman koji je na Predlog zakona podneo Odbor za lokalnu samoupravu, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Primili ste izveštaje Odbora za lokalnu samoupravu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Željko Ivanji.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Željko Ivanji.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.