Hvala puno. Dakle, prvo ste izašli po Poslovniku i niste rekli koji član Poslovnika, a onda ste se obratili zbog amandmana koji je podnet na zakon koji uopšte nije u ovom trenutku predmet rasprave.
Gospodine Baraliću, isteklo vam je vreme.

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Ranđelović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović.
Gospodine Markoviću, samo da bismo ovo razjasnili, dakle, pogledaćete dokumentaciju koju vam je dao Nemanja Šarović. U mikrofon ću da kažem, i iskoristiću svoje pravo, pošto ministar nije obavešten, nakon predaje dokumentacije daće vam odgovor, u Poslovnikom propisanom roku. Izvolite, gospodine Ranđeloviću.

Poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, o amandmanu, odnosno o tome zašto Pirot treba da dobije status grada neću govoriti previše. Dali smo dosta razložno i detaljno obrazloženje. Strateški ciljevi su apsolutno jasni. O tome sam govorio u uvodnoj reči kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LDP.
Postavio bih pitanje i predsedniku Narodne skupštine i gospodinu ministru – kako mislite da vodimo raspravu o amandmanima kada nismo dobili obrazloženje Vlade zbog čega su amandmani odbijeni?
(Predsednik: Upravo se deli. Sačekaće vas kada se vratite u poslaničku klupu.)
Da, ali sam prozvan da diskutujem o svom amandmanu. Tražim objašnjenje zbog čega narodnim poslanicima nije omogućeno da se upoznaju sa razlozima i obrazloženjima zbog čega je Vlada odbila pojedine amandmane. Kako ja da branim svoj amandman i da napadam obrazloženje Vlade kada ga nemam ispred sebe? Molio bih da mi se da odgovor na to pitanje odmah.

Gospodine Ranđeloviću, upravo se deli odgovor Vlade, između ostalog, i na vaš amandman, tako da je to moj odgovor na vaše pitanje. Na početku sednice sam rekao, ne znam da li ste bili tu, da se umnožava, pošto je dosta materijala, da imate malo strpljenja.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? Izvolite, gospodine Šaroviću, po Poslovniku.

Po Poslovniku i po amandmanu. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Duliću, ne možete vi umesto ministra odgovarati na poslanička pitanja, niti vi možete, u skladu sa članom 200, umesto ministra da izađete i da kažete da on nije u stanju da odgovori na moje pitanje.
Pitanje je bilo veoma jednostavno. Dakle, pitanje je kako je moguće da je Boris Tadić 10. avgusta u 12.45 otputovao u Geteborg, da se 11. avgusta, sutradan, vratio u 14.30 minuta, a da je lista Demokratske stranke za odbornike u SO Barajevo predata u 11.30, tri sata ranije pre nego što je predsednik Srbije Boris Tadić došao u Srbiju. Jasno je da se ovde radi o zloupotrebi, jasno je da se radi o falsifikatu.
Isto tako, jasno je da predstavnici DS-a nemaju odgovor na ovo i da se trude da se ovo pitanje gurne pod tepih, a da i ova afera sa potpisivanjem liste iz Geteborga, kao i prethodne afere Solun i Bodrum, ostane nerešena.
Ako ministar nije u stanju da da odgovor na ovo pitanje, a ni šef poslaničke grupe gospođa Kolundžija, imam još jedno pitanje za nju: podneta je lista pre nekoliko dana, odnosno podnet je predlog za izbor za predsednika, kandidovao se, između ostalog, Boris Tadić; Republička izborna komisija je proglasila njegovu kandidaturu. Jedan od dokumenata koji su dostavljeni je uverenje o državljanstvu. Nagradno pitanje za građane Srbije je – kada je Boris Tadić postao državljanin Republike Srbije? Verovatno smatrate da je on to već dugi niz godina, radio je u državnim organima, bio je ministar odbrane, izabran je za predsednika Republike.
Pogledajte, ovo je originalni dokument koji smo dobili posredstvom RIK-a, u kome se kaže: "Opštinska uprava gradske opštine Stari grad izdaje uverenje da je Boris (Ljubo) Tadić, rođen 15. januara 1958. godine u Sarajevu, državljanin Republike Srbije, upisan u evidenciju državljana matičnog područja Stari grad, Beograd, pod tekućim brojem 80418/29 na 68. strani, rešenje MUP Republike Srbije, broj 204-1-1903, dana 25. novembra 2003. godine."
Izbori za Narodnu skupštinu održani su 28. decembra 2003. godine. Boris Tadić do tog trenutka nije bio državljanin Republike Srbije, nije imao državljanstvo, nije mu padalo na pamet da ga traži, nego je po hitnom postupku za svega nekoliko dana upisan ekspresno, mimo zakonske procedure, u knjigu državljana građana Republike Srbije, kako bi mu bilo omogućeno da se kandiduje za narodnog poslanika na izborima koji su održani mesec dana nakon što je on, ponavljam, mimo zakonske procedure, upisan u knjigu državljana Republike Srbije. Desetine, stotine hiljada građana čekaju po dve-tri godine da postanu državljani Srbije. Boris Tadić je to uspeo za svega dva ili tri dana.
Ono što je još važnije... Naravno, u američkoj demokratiji, na koju se Boris Tadić tako rado poziva, on ne bi mogao da bude ni kandidat za predsednika, jer je tamo jedan od uslova da onaj ko se kandiduje za predsednika Amerike mora biti rođen u Americi. Prvo su izvršili genocid nad autohtonim narodom, a onda ne dozvoljavaju... Dakle, iako je američka nacija veštačka, iako je napravljena od kolonista putem onog njihovog čuvenog "melting pota", pretapanja nacija, rasa u tu američku...
Boris Tadić je državljanin Srbije jedva četiri godine. Važnije pitanje od ovoga, on sada formalno ima pravo da se kandiduje, jeste pitanje čiji je ministar bio Boris Tadić. Boris Tadić je bio ministar Savezne Republike Jugoslavije, imao je državljanstvo BiH. On nije imao državljanstvo Republike Srbije.
Kada imamo ove podatke pred sobom, onda je jasno zašto je Boris Tadić tako predano radio na uništavanju Vojske Srbije, odnosno Vojske SRJ - zato što je bio ministar Alije Izetbegovića.
Molim vas, tražim od državnih organa da se pod hitno... A tražim i da Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe, odgovori na ovo. Tražim odgovor od predsednika Vlade Republike Srbije, tražim odgovor od svih ministara, tražim odgovor od Borisa Tadića kako je mogao biti ministar SRJ, odnosno SCG, gde je bio ministar odbrane, ako nije imao državljanstvo Srbije. On nije bio srpski ministar, kako ste ga predstavljali. Obmanjivali ste građane Srbije, kao što ih obmanjujete i danas.
Državljanstvo Republike Srbije Boris Tadić stekao je mimo zakonske procedure za svega nekoliko dana, iako desetine hiljada građana na upis u knjigu državljana čeka godinama. Stekao ga je onog trenutka kada mu je bilo neophodno da se kandiduje za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije. Kada je već toliko pošten i kaže da može svakoga da sasluša, zašto nije tada izašao i rekao – ja sam Boris Tadić, predsednik sam DS-a, prekjuče sam postao državljanin Republike Srbije, a danas me izaberite za narodnog poslanika.

Gospodine Šaroviću, mislim da je amandman vezan za katastarsku opštinu, dodaje se reč "Mužlja". Ako ste pričali po Poslovniku, u redu, postavili ste dva poslanička pitanja, sada pustite da odgovori. Ako ste pričali po amandmanu, onda se vratite na temu. Pošto ste postavili poslanička pitanja, molim vas da polako završavate.

Gospodine Duliću, rekao sam da sam se javio po oba osnova. Po amandmanu imam vremena 15 minuta da pričam, sa ovih 10 ili 20 sekundi koje ste mi vi oduzeli, sada je tek sedam minuta i 30 sekundi prošlo.

Samo da vas upoznam: "U članu 20. redni broj 15. menja se i glasi – Pirot, čemu se dodaju pripadajuća naseljena mesta i katastarske opštine, a redni brojevi gradova koji slede uvećavaju se za jedan". Eto, to je amandman. Dobro, ajde završite, neću vas više prekidati.

Gospodine Duliću, ne možete vi meni reći – dobro, ajde završite. Za mene je uvredljivo da vi meni čitate tekst amandmana. Dakle, ja sam narodni poslanik, kao i vi što ste predsednik Narodne skupštine, a to za vas uspostavlja obavezu da vodite sednice u skladu sa Poslovnikom, a ne daje vam pravo da me prekidate onda kada na to nemate pravo. Nikoga nisam uvredio, nisam izneo nijednu laž, nijednu neistinu.
Dakle, ovo je dokument koji je Boris Tadić lično predao RIK-u. Ukoliko je i to falsifikat, slažem se, ali izađite onda pa recite da je to falsifikat.
Možda Boris Tadić ni 25. novembra 2003. godine nije postao državljanin Srbije, ali vi ne možete ograničavati meni pravo na koji ću ja način obrazlagati stavove SRS.
Dakle, javio sam se u skladu sa Poslovnikom, na način na koji ja smatram da je najbolje da obrazlažem stavove SRS-a, a da li sam ubedio poslanike kako da glasaju ili nisam, to ćemo videti kada bude dan za glasanje.
Ponavljam još jedanput, gospođo Kolundžija, molim vas da obratite pažnju. Pokazao sam i vama i celokupnoj javnosti Srbije uverenje o državljanstvu Borisa Tadića. Boris Tadić je bio jedva šest meseci državljanin Srbije onog trenutka kada se kandidovao prvi put za predsednika Republike Srbije. Mislim da je ta činjenica izuzetno važna i da bi bila od značaja za građane Srbije kada su procenjivali za koga će glasati. On je bio dužan da kaže – ja sam do pre nekoliko meseci bio državljanin Bosne i Hercegovine, kao državljanin Bosne i Hercegovine vodio sam Ministarstvo za odbranu, kao državljanin Bosne i Hercegovine uništavao sam Vojsku Srbije, kao državljanin Bosne i Hercegovine krenuo sam u kampanju za narodnog poslanika; onda kada mi je zatrebalo uverenje da bih ispunio formalne uslove zloupotrebio sam ovlašćenja i mimo zakonskih propisa upisan sam u knjigu državljana Republike Srbije. Ovo je izuzetno važno, radi se o dokumentu koji je javan, koji nije teško proveriti, izuzetno je važno da čujemo vaše mišljenje o tome.
Bombardujete nas poslednjih dana spotovima kako je Boris Tadić pravdoljubiv, kako je istinoljubiv. Evo, ja dokazujem pouzdano da to nije tako. Pa, kažete da Boris Tadić može da sasluša svakoga. Ne znam koga je on saslušao tokom prethodne tri godine. Sećam se da je onog čoveka u Guči koji je viknuo "ua" dohvatio za gušu da ga davi. Dakle, to je Boris Tadić. Ne sećam se ni koje to strane jezike govori. Evo, priznajem da na svim stranim jezicima prima naređenje, to priznajem, ali ne znam koji to strani jezik govori. Na kom je on to jeziku ubeđivao Havijera Solanu, Sarkozija, Madlen Olbrajt i sve ostale vaše prijatelje koji ga podržavaju već godinama, na kom jeziku se on sa njima dogovarao o proglašenju nezavisnosti Kosova? To je ono što zanima građane Srbije, gospođo Kolundžija, to je ono što nas zanima.
Dakle, izađite i odgovorite kako je moguće da je Boris Tadić do 25. novembra 2003. godine bio državljanin Bosne i Hercegovine, da je tada rešenjem MUP-a upisan u knjigu državljana Srbije, a da je prethodno već obavljao funkciju ministra?
Ne može se niko zaposliti u državnom organu ukoliko nema državljanstvo Srbije, ni kao portir ni kao vozač. Nigde ne može da se zaposli. Kako je moguće da je Boris Tadić obavljao funkciju ministra? Kako je moguće da mu niko nije tražio državljanstvo?
Kako je moguće da njemu nije palo na pamet da kaže – evo, živim 20 godina u Srbiji, možda bih mogao da zatražim državljanstvo Srbije. Je li mu toliko bilo drago to državljanstvo Federacije Bosne i Hercegovine? Nije mu trebalo, nije osećao to kao svoje.
Nemam ništa protiv ljudi koji su iz Bosne i Hercegovine, moj otac je iz Hercegovine. To je uvek bila perjanica srpstva i niko tamo ni pre 50, ni pre 20 godina, ni dan-danas nema dilemu da li je Srbin ili nije. Ljudima odande Srbija leži na srcu i ko god može od njih uzeće srpsko državljanstvo. Ali, tražimo odgovor zašto je i kako je Boris Tadić obavljao funkciju ministra odbrane, a nije imao državljanstvo Srbije.
Mislim da će sada građanima biti jasnije zašto je Boris Tadić razbijao Vojsku Republike Srbije, zašto su naši tenkovi otišli u staro gvožđe, zašto Srbija više nema vojsku, zašto je uništena vojska kao institucija, sada je sve to jasnije. Zato što je, gospodo, Boris Tadić u to vreme bio državljanin Bosne i Hercegovine, zato što je brinuo o interesima naslednika Alije Izetbegovića, a ne o interesima građana Republike Srbije. Hvala.

Izvolite, vezano za odgovor na poslaničko pitanje.