Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Vidoje Jovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman sa ispravkom pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Hvala, gospodine Albijaniću. Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Zoran Krasić podneo je amandman na član 45. Predloga zakona o lokalnoj samoupravi.
U načelnoj raspravi sam rekla, u ime poslaničke grupe, da je ovaj set zakona prihvatljiv za SRS, da su suštinski elementi ovog zakona ono što smo zacrtali u našem programu i za šta se borimo već 15-16 godina.
Podneli smo mali broj amandmana, 12 ukupno, a Vlada, odnosno resorni ministar juče na Odboru za lokalnu samoupravu nije prihvatio tri ili četiri amandmana poslanika SRS. Ja ću da komentarišem zašto smo mi podnosili ove amandmane, šta smo želeli ovim amandmanima i obrazloženje Vlade zašto amandmani nisu prihvaćeni.
U članu 45, stav 2. predviđeno je da kandidate... Inače, ceo odeljak se odnosi na izvršne organe opštine, odnosno na izbor izvršnih organa. U tom stavu 2. stoji da kandidate za članove opštinskog veća predlaže kandidat za predsednika opštine.
Nekako nam se činilo da nije najsrećnije rešenje da kandidat predlaže kandidata. U tom smislu je kolega Krasić i podneo amandman. Predložili smo da kandidate za članove opštinskog veća predlaže predsednik opštine. Šta to podrazumeva? To bi podrazumevalo da se na jednoj sednici izabere predsednik opštine, a da se na sledećoj sednici, na njegov predlog, izaberu članovi opštinskog veća. Pošto bi to bilo faktički konstituisanje lokalnog parlamenta i organa opštine, to bi moglo da se desi sve istog dana, da se napravi određena pauza, u dogovoru sa strankama, odnosno na predlog stranaka koje bi bile većina u toj opštini. Taj posao može da se završi istog dana, ali ne istovremeno.
Između ostalog, zašto smo podneli ovaj amandman? Zato što smo imali problem u Skupštini grada Beograda. Svi ste upoznati sa tim problemom, i javnost Srbije, kada su na istoj sednici, suprotno sadašnjem, još uvek pozitivnom Zakonu o lokalnoj samoupravi (da je zakon bio ovakav onda to ne bi bilo suprotno zakonu), izabrani predsednik skupštine i predsednik opštine. Predsednik skupštine na istoj sednici je podneo ostavku, njegov zamenik takođe.
To je bila, sećate se, ona čuvena trange-frange kombinacija između DS-a i DSS-a zato što Demokratska stranka nije dozvolila DSS-u da ima bilo kakvog uvida u finansije i u trošenje budžeta, koji je u gradu Beogradu isključivo pod šapom DS-a i da ne bi ni jedan jedini minut, a ne dan, Demokratska stranka Srbije i njen predsednik, koji je po zakonu predsednik skupštine, koji je po zakonu trebalo da bude vršilac dužnosti gradonačelnika... Onda su oni napravili tu kombinaciju, zamenili se. Sve su to završili na istoj sednici, bez mogućnosti da odbornici drugih odborničkih grupa i drugih stranaka podnesu svoj predlog za kandidata za predsednika opštine i za njegovog zamenika.
Sećate se da su poslanici Srpske radikalne stranke danima ovde govorili o tome i da smo na kraju naterali resornog ministra gospodina Milana Markovića da, u skladu sa članom 111. pozitivnog Zakona o lokalnoj samoupravi, reaguje i na osnovu tog njegovog reagovanja, odnosno mišljenja, u gradu Beogradu je održana u Skupštini grada Beograda nova sednica, koja je urađena tek tada u skladu sa zakonom.
To je bio jedan od razloga zašto smo mislili da u ovom zakonu treba vrlo jasno da se precizira na koji način se biraju članovi opštinskog veća. Vlada to nije prihvatila. Ovo mišljenje koje nam je napisala Vlada juče smo čuli na Odboru za lokalnu samoupravu i od ministra gospodina Milana Markovića, ali evo, ja ću da vas upoznam sa tim: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se izbor predsednika opštine, zamenika predsednika i članova opštinskog veća vrši istovremeno. Predsednik opštine je istovremeno i predsednik opštinskog veća, odnosno u sastavu je organa čije članove predlaže."
Ova druga rečenica svakako nije sporna. To stoji u zakonu i to je jasno, ali nam nije prihvatljivo to da se amandman ne prihvata iz razloga što se izbor predsednika opštine, zamenika predsednika i članova vrši istovremeno. Jednostavno, mislimo da to tehnički nije izvodljivo i rogobatno zvuči kada u zakonu piše da kandidate za članove opštinskog veća predlaže kandidat za predsednika opštine.
Molim narodne poslanike, s obzirom na to da nismo imali razumevanje ni ministra ni Vlade za ovaj amandman, da u danu za glasanje razmisle i da glasaju za ovaj amandman. Istina je da ovaj amandman suštinski ne utiče na kvalitet koji zakon inače ima, ali mislimo da bi bilo dobro da i ovaj amandman bude prihvaćen. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 52. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Vidoje Jovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vidoje Jovanović.

Gospodine potpredsedniče, gospodine pomoćniče ministra, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SPS-a, na osnovu članova 145. i 163, podneo sam amandman na član 56. Član 56. stav 1. glasi: "Načelnika opštinske uprave, odnosno uprave za pojedine oblasti, postavlja opštinsko veće, na osnovu javnog oglasa, na pet godina."
Moj predlog za izmenu ovog člana 56. stav 1. je sledeći – posle reči "postavlja opštinsko veće" dodaju se reči "na predlog predsednika opštine, uz saglasnost skupštine opštine", a reči "na osnovu javnog oglasa" brišu se, i reč "pet" zamenjuje se rečju "četiri".
Obrazloženje Vlade je da ne prihvata ovaj amandman zbog profesionalizacije i depolitizacije načelnika opštinske uprave. Mislim da je ovo obrazloženje Vlade na neki način neprihvatljivo. Načelnik uprave je veoma važna ličnost koja u najvećoj meri, u odnosu na ingerencije koje ovaj zakon daje predsedniku opštine, jeste prvi saradnik, neposredni saradnik koji vrši poslove iz nadležnosti opštinske uprave.
Mislim da ima logike da predsednik opštine predloži to rešenje. Zašto ne mogu da prihvatim da iz razloga depolitizacije i profesionalizacije to bude putem javnog oglasa? Ako je predsednik opštine predsednik opštinskog veća, ako imamo zamenika i predlaže ga predsednik, s jedne strane članove opštinskog veća predlaže predsednik opštine a bira skupština, znači, logično je da predloži i načelnika uprave. Iz tih razloga, i ako bude načelnik uprave postavljen na osnovu javnog konkursa, normalno je da će predsednik imati odlučujuću reč u smislu odabiranja načelnika uprave.
Iz tih razloga smatram da je neprihvatljivo ovo obrazloženje Vlade. Mislim da je Vlada mogla da prihvati, odnosno ministar je mogao da prihvati ovaj amandman. No, o tom potom, videćemo. Ovo je posebno problem u malim sredinama. Videćete da će male sredine, pored ovog načina postavljanja načelnika uprave putem javnog konkursa, sigurno imati problema, jer male sredine nemaju dovoljno kadrova. Imaće, a i ovako su imale, problema oko postavljanja načelnika uprave. Za načelnika uprave može se postaviti lice koje je završilo pravni fakultet, ima položen stručni ispit i najmanje pet godina iskustva. Mislim da je praksa pokazala da male sredine nemaju dovoljno kadrova; čak je bilo načelnika uprava koji su postavljani, a nisu završili pravni fakultet.
Koristim priliku, s obzirom na ovaj Zakon o lokalnoj samoupravi, na nadležnosti koje ima opština, odnosno skupštine opština, i s obzirom na to da smo povukli jedan broj diskusija o amandmanima, kada je u pitanju besplatna podela akcija, odnosno kada je u pitanju Zakon o privatizaciji, da pomenem pismo Opštinskog odbora SPS-a iz Malog Zvornika i jednog dela građana Malog Zvornika, koje se odnosi na privatizaciju UTP "Putnik". Želim da postavim par pitanja, jer ti građani traže odgovor, odnosno traži Opštinski odbor SPS-a.
UTP "Putnik" je privatizovano. Nakon privatizacije, zbog neispunjenih obaveza od strane onoga ko je kupio ovo preduzeće, došlo je do raskida ugovora i "Putnik" je vraćen u Akcioni fond. U međuvremenu, kako se to preduzeće vratilo u nadležnost Akcionog fonda, došlo je do nekog formiranja upravnog odbora od osam članova i u tom sastavu ostalo je negde oko 45 radnika. Isti ti članovi upravnog odbora angažovali su advokata i tužili UTP "Podrinje" za vreme koje su proveli u svojstvu članova i predsednika upravnog odbora, a ništa nisu radili i ostvarili su naknadu u visini od 3.143.033 dinara, sa kamatom, računajući i troškove advokata; 45 radnika je dobilo 4.569.783 dinara. Građani se pitaju čemu ovo vodi, šta je preduzeo Akcioni fond zbog krčmljenja društvene imovine u smislu da osam ljudi u upravnom odboru, koji su tužili sopstveno preduzeće, a neko ih je postavio u upravni odbor, uzmu 3.143.000, a 45 radnika da uzme 4.569.783 dinara.
Sve ovo je u režiji Sekulić Stojimira koji je predsednik upravnog odbora; bio je u Demohrišćanskoj stranci, pa u Seljačkoj stranci, a ovu politiku prodaje UTP "Putnik" podržavala je i ranija politika. Sada, ovakav način i odnos se podržava, Grupa građana "Za Mali Zvornik", iz čijih redova je predsednik skupštine. Zato ovi ljudi traže od mene, kao od poslanika, da postavim nekoliko pitanja i da tražim odgovor od Vlade i Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. Ko je imenovano upravni odbor UTP "Putnik" kada je on već u nadležnosti Akcionog fonda? Koji je pravni osnov, kao drugo pitanje, za toliko visoke naknade? Da li je na ovo krčmljenje društvene imovine reagovao ili će reagovati Akcioni fond? Četvrto pitanje - da li će sama Skupština Malog Zvornika pokrenuti kod Akcionog fonda ovo pitanje zbog ovakvog odnosa i ovakvog krčmljenja društvene imovine? Hvala.

Zahvaljujem kolegi Jovanoviću.
Reč po amandmanu ima narodni poslanik Miloljub Albijanić, potpredsednik Skupštine. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po amandmanu narodnog poslanika Vidoja Jovanovića iz sledećeg razloga.
Kada sam bio u regionu Donja Rajna pitao sam ljude – kako funkcioniše lokalna samouprava kod vas u Francuskoj? Oni su mi odgovorili da se u Francuskoj bira predsednik opštine, da se biraju odbornici, da predsednik opštine može da dovede tri stručna saradnika (to je sve što se politike tiče - tri stručna saradnika), a da su ostala mesta mesta koja se dobijaju na osnovu konkursa, na osnovu stručnih kvaliteta ljudi koji tu konkurišu. Ako se primeti da neko od ljudi primljenih na ta stručna, odgovorna radna mesta radi politički u korist bilo koje političke stranke, biva smenjen, uz klauzulu da ne može više da se zaposli na takvo radno mesto.
Onog trenutka kada smo otvorili ovde mogućnost da se za određeno mesto, vrlo važno opštinsko mesto, raspiše konkurs i da se jave kvalitetni ljudi, da stručno i odgovorno obavljaju svoj posao, pojavio se narodni poslanik Vidoje Jovanović da kaže da to nije dobro. Onda se postavlja pitanje kakav je interes onoga koji postavlja amandman druge prirode. Znači, interes je da kontroliše tog čoveka i da taj čovek bude pod direktnim nalogom predsednika opštine. A šta li to znači?
Navešću vam jedan primer. Selo Vrhpolje, rodno mesto Vidoja Jovanovića, koji je podnosilac amandmana; dakle, opština, ili već ko, daje čoveku u zakup mesto da napravi neku kaptažu, nešto što je mesto gde se dovozi šljunak iz Drine. Dakle, čovek ima šljunkaru, vadi šljunak i dovozi. Sve bi to bilo u redu da to imanje nije porodično imanje koje, prema zakonu o denacionalizaciji koji nameravamo da usvojimo, treba da bude vraćeno. Predsednik opštine, šta će, požurio je da brže-bolje svojim prijateljima izda to na jedan duži vremenski period; tako onaj ko će polagati sutra pravo na to imanje ne samo da to ne može da dobije, da mu bude vraćeno, nego nije loše da mu pored samog dvorišta, na dva metra, malo drndaju kamioni i da mu se onemogući življenje tu.
Ljudi moji, tu nije kraj. Predsednik opštine, zajedno sa mesnom zajednicom u Vrhpolju, daje još jednu mogućnost tim lokalnim šljunkarima, a to je da renoviraju zgradu mesne zajednice (voleo bih da vidim da li imaju adekvatnu građevinsku dozvolu za to) da je prošire i da naprave kafić i noćni klub. Ali, to je preko puta kuće čoveka o kome govorim, tako da je čovek sada zatvoren sa dve strane. Zatvoren je sa dve strane - ne samo što ne može danju da živi zbog te šljunkare i prerade, nego ni noću ne može čovek tu da živi.
Sada se postavlja ono ključno pitanje, na koje se vraćam, kakav je interes predsednika opštine da načelnik opštinske uprave ne bude izabran na konkursu? Da li su to ove stvari o kojima sam sada govorio? Da li su to ove stvari da se narušava normalan život ljudi, recimo, u Vrhpolju? Ako mi to objasnite, ja ću glasati za vaš amandman. Ako vi možete da mi odobrite ovo što sam ispričao, kako je normalno u svetu, onda ću ja glasati za vaš amandman.
Ali, vaš amandman u sebi krije nešto što nije dopustivo, a nije dopustivo da se radi onako kako se danas radi u opštini Ljubovija i za to ste vi odgovorni. Ne smete ovakav amandman ovde da predlažete, jer narušavate normalan život ljudi u Vrhpolju i Ljuboviji i zato snosite odgovornost. Snosite odgovornost i građani će znati to da ocene na sledećim izborima. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Pravo na repliku, kolega Vidoje Jovanović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, veoma je čudno da potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije ovako priča. Prvo, priča uz jedno apsolutno neznanje. To je elementarno pravno pitanje koje sa predsednikom opštine nema veze. Ja sam ovde podneo amandman na član 56, Vlada ga je odbila, dala pravno obrazloženje zbog čega. Verujte da najbolji saradnici u opštini treba da budu načelnik uprave i predsednik opštine po novom zakonu koji predviđa organe u opštini, skupštinu opštine, predsednika kao izvršni organ, opštinsko veće. To valjda treba da čini jednu celinu, u smislu odvijanja svih poslova, zadataka i nadležnosti koje su date lokalnoj samoupravi.
Dao sam ovde predlog i rekao sam da ništa ne menja da li će to biti javni konkurs ako već o tome odlučuje opštinsko veće, a predsednik opštinskog veća je predsednik opštine i članove opštinskog veća predlaže predsednik opštine. Još sam rekao, uz saglasnost skupštine opštine, znači jednog širokog kruga ljudi. Pa, ko će izabrati tog načelnika uprave – buduća koalicija, normalno da će predložiti. Hoćete da kažete, potpredsedniče, da to neće biti političko pitanje? Sigurno će biti političko pitanje. Isto to vi radite, i mnogo gore nego što smo mi ranije radili. Nemojte tako da se ponašate. Neke elementarne stvari ne znate. Možda matematiku poznajete, ali pravo ne poznajete. Niste bili i nemojte da me napadate.
Zašto? Kada je u pitanju imovina koja je predmet prodaje, vi treba da pitate Agenciju za privatizaciju i Centar za stečaj, idite u Novi Beograd u objekat Skloništa i pitajte ko je prodao tu imovinu. Mi smo stavili zabranu i ta imovina je prodata, pare su blokirane na računu i radnici zadruge ne mogu da dobiju te pare. Ovde iznosite gnusne laži, ne poznajete stvari. Zato otiđite, odgovor na to pitanje ćete dobiti u Agenciji za privatizaciju, u Centru za stečaj, koji je postavio stečajnog upravnika koji je prodao tu imovinu u kafani, možda, neću da tvrdim, a možda je tako. Opština je, dođite da proverite, uložila žalbu i stavila zabranu prodaje društvene imovine i u katastru to ne može da se sprovede upravo iz razloga što smo mi to tražili.
To što vi smatrate da neko privatno... I ja želim svakom čoveku da ima svoj mir ... Molio bih da završim.
(Predsedavajući: Izvolite.)
Predsednik opštine s tim nema ništa; javni pravobranilac je reagovao, republički pravobranilac je reagovao i prodaja te imovine je još uvek pod znakom pitanja. Iznosite laži, na neki način, i nepotpune informacije u ovoj skupštini.
Drugo, imovina mesne zajednice je predmet licitacije. Na licitaciji su se javila tri zainteresovana lica kada je u pitanju Dom kulture. Dom kulture je razdvojen od objekta o kojem vi govorite 15-20 metara. Između ta dva objekta prolazi magistralni put M19. O čemu vi govorite? Sprovedena je pravna procedura. Vi ovde iznosite neke laži.
Odgovorno tvrdim da sve aktivnosti kada je u pitanju prodaja imovine koja je predmet zakona koji će biti usvojen, kada je u pitanju Zakon o denacionalizaciji... Ali, to nije učinila opština, ona je stavila zabranu. Drugo, sproveden je postupak i onaj ko je ponudio najbolju cenu dobio je taj prostor.
Mislim da nemate razloga da zbog nečijeg mira osporavate nešto što je pravno, legitimno, urađeno onako kako treba.

Reč po Poslovniku ima narodni poslanik Miloljub Albijanić. Izvolite.

Gospodine Jovanoviću, dakle, vi tražite da ja budem otvoren do kraja. Član 104, jer je gospodin Jovanović ugrozio ne samo moje dostojanstvo nego i dostojanstvo Narodne skupštine koristeći reči koje nisu primerene ovom domu, rekao je da lažem. E, pa neće ići tako.
Da vidimo, porodična kuća u Vrhpolju o kojoj ovde govorimo je kuća profesora dr Ljubomira Protića, profesora Matematičkog fakulteta u Beogradu. To je njegova očevina, to je njegova dedovina i vi sada njemu onemogućavate da dođe da živi u Vrhpolju, da nađe mir za odmor pored Drine, onako kako to dolikuje. Kako radite sa drugim ljudima kad ovako radite sa profesorom univerziteta? To vas pitam. Dakle, da li vi imate išta pred svojim očima? Da li vi znate porodično poreklo prof. dr Ljubomira Protića? Da li uopšte znate kako se prezivaju Protići, kako je došlo prezime? Od prota. Vi pokušavate da onemogućite, da ubrljate sve što je čestito, što je pošteno, što je iskonski u našem narodu. To ne treba da radite. To neka vam služi na čast.
Dakle, gospodine Baraliću, uopšte se ne obraćam vašoj političkoj stranci, isključivo Vidoju Jovanoviću. Vi hoćete meni da kažete da niste omogućili tim lokalnim šljunkarima da u mesnoj zajednici (pa čija li je mesna zajednica, da li je to opštinski organ vlasti ili šta je to) prave kafić i noćni klub, kako ne bi moglo ni noću normalno tu da se živi. Trebalo je da vi, kao predsednik opštine, i jednu i drugu stvar zaustavite. Vas treba sram da bude šta radite.
Ali, vama to nije dosta, vi ste predložili amandman da možete da nastavite tako nešto da radite. To vam nećemo dozvoliti, jer nećete biti izabrani. Ovde ste došli da meni kažete nešto, pa vidite, vi rešite pre svega problem što se tiče sukoba interesa. Lično vas pitam, da li kao predsednik opštine imate sukob interesa sa vršenjem funkcije narodnog poslanika? Da li ste vi možda redak primerak ovde u Skupštini? Kako to da samo vama ovde u Skupštini bude omogućeno da tako radite, tj. vi se ne držite slova zakona, za vas zakon ne znači ništa. I na ovom primeru u Vrhpolju se vidi kako ga gazite. Ne možete to da radite. Nećete moći to da radite, postoje republički organi koji će vas u tome sprečiti. Hvala.