Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Vladan Batić predložio je da se u članu 6. naslov ''Ministarstvo finansija'' promeni i da glasi: ''Ministarstvo za finansije i Nacionalni investicioni plan'', a da se zatim opisu nadležnosti Ministarstva finansija u članu 6. pridodaje opis nadležnosti ''Ministarstva za Nacionalni investicioni plan'' iz čl. 22 Predloga zakona.

Šta je suština svega ovoga, odnosno ovolikog broja ministarstava predloženih za ovu buduću vladu? Jednostavno, mi smo vam to rekli, mislim da je i vama to potpuno jasno, da ste svesni te činjenice – da morate da zadovoljite sve želje svih onih u ovoj koaliciji koja misli da formira vladu.

Važi ona stara: ''Mala bara, a mnogo krokodila''. Ovi golemi krokodili će da dobiju ministarska mesta, ali nije to sve, nažalost, za ovu jadnu i napaćenu Srbiju. Ima krokodilčića, koji su takođe izuzetno velike štetočine, ali im ovi veliki krokodili obezbeđuju mogućnost da haraju i uništavaju zemlju Srbiju.

Kako to izgleda pokazaću vam na jednom primeru jednog preduzeća. U pitanju je Aerodrom ''Nikola Tesla'', u pitanju je direktor tog aerodroma gospodin Bojan Krišto (naš pošteni Bojan, jedino je Mlađan Dinkić pošteniji od njega). Pokazaću vam kako se uništava država Srbija i kako se arče pare države Srbije.

Za početak informacija da Bojan Krišto to uništavanje ne radi za džabe, nemojte da mislite da on to radi u znoju lica svoga, on ima mesečnu platu od 382.210 dinara. On je 2007. godine došao na mesto direktora Aerodroma ''Nikola Tesla'' i odmah je krenuo u racionalizaciju. Otpremninu je, kao tehnološki višak, dobio 141 radnik Aerodroma. To je državu Srbiju koštalo 135.634.571 dinar.

Ovo govorim zbog onih koji imaju namere da sa Mlađanom Dinkićem eventualno poprave uslove života onim najugroženijim kategorijama naših građana, penzionerima.

I dobro, tehnološki višak, pošteno da se plati otpremnina, šta da se radi - država, zakon je to. Nije tu problem. Problem je, između ostalog, u dvoje radnika koji su takođe dobili otpremninu, kao što je direktor pravnih poslova Radivoj Rajaković. Državu je njegova otpremnina koštala 3.515.656 dinara, a njegova sekretarica je dobila 1.314.139 dinara.

Pa, nije ni to problem, hajde da nekako to progutam. Znate šta je problem? To što se gospodin Radivoj Rajaković odmah posle toga zaposlio u ''Skijalištima Srbije'' kod poštenog Mlađana Dinkića. E, to je već problem. To je već za krivično gonjenje i za ovo mora neko da odgovara. Šutanovac je otvorio tu sezonu uzimanja otpremnine u 24 mesečne plate i posle toga je otišao u SDPR.

E sad, rekao sam na početku, šta je sa onim 141 radnikom koji su dobili otpremnine? Problem je što su oni već u januaru 2008. godine za honorarni rad (pazite, njih 17 su dobili otpremnine a honorarno su radili na Aerodromu ''Nikola Tesla'') državu koštali 1.493.104 dinara. Evo, to je samo jedan mali segment jednog preduzeća, da se vidi kako se uništava država i kako se na takoreći legalan način pljačka država.

Ali, nije to sve. Ne bi Bojan Krišto bio to što jeste da nije u stanju da iskoristi svaku moguću šansu da uništava državu. Kao direktor jednog velikog javnog preduzeća, on treba da ima službeni auto i tu nema nikakve dileme. I bilo bi normalno da Bojan Krišto uzme službeni auto. Ali ne, neće Bojan Krišto da šteti državu i da kupuje auto. On je pronašao bolji način. Potpisao je ugovor o zakupu na 12 meseci godišnje za ''audi A6'' (nabavna vrednost 114.390 švajcarskih franaka). Aerodrom to košta 78.349 švajcarskih franaka.

U čemu je ovde problem? Pazite, Aerodrom ''Nikola Tesla'' plaća zakup svakog meseca. Kad se zakup završi, auto mora da se vrati. Ukoliko se umanji vrednost, mora da se nadoknadi ili se uzme iz garancije i država je na čistom gubitku. To je nešto što je prosto neverovatno.

Pri tom, Aerodrom ''Nikola Tesla'' plaća ugradnju opreme dži-pi-es (to je da ne može čovek da ga savata, nego mora preko satelita da ga prate), tehnički pregled i registraciju, maksimalno osiguranje, redovne servise, zamenu letnjih guma, sve troškove, takse, poreze itd. Garancija se vraća kada se vrate kola 2009. godine.

E, ovo je gospodo poslanici ... (dobacivanje iz sale)

On naučio gde zeka pije vodu i sad misli da zna sve. Neverovatno. Lizing je lizing, a zakup je zakup. Kad se završi, ja ću polako, natenane, da probam da ti to objasnim, stvarno ne vredi da polemišemo, a i ne znam zašto ti braniš Bojana. Misliš da je ovo opravdano? Jedno je zakup, a drugo je lizing. Nemoj samo Bole da ti objašnjava jer je on na svim ispitima do sada pao, nego pređi na drugu stranu pa će ti sve biti jasno.

Ali, šalu na stranu, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je problem s kojim se mi suočavamo od 2001. godine, da se država sistematski svesno uništava preko institucija koje bi trebalo da služe državi, jer to su javna preduzeća koja imaju monopolski položaj zahvaljujući državi, a ovi koji su došli 2001. godine, zloupotrebljavajući taj položaj u sopstvene i partijske svrhe, uništavaju državu.

Imaćete prilike, kad bude rasprava o vladi, kad budući mandatar bude izašao s ekspozeom, ja ću vam tada prezentovani sve podatke vezane za plate direktora javnih preduzeća, predsednika upravnih odbora, reprezentaciju, pa ćete videti koje su to milionske cifre u evrima koje se uzimaju od građana ove države. Kakvi su ovi koji su na vlasti, dobro smo mi i živi. Hvala vam veliko.

Zahvaljujem.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman u ime SRS na član 6. Mogu da kažem da se jedan deo amandmana odnosi samo na jednu vrstu tehničke redakcije.

Iako vas, evo već osma godina, upozoravamo da se odreknete tih stranih izraza jer kada ih koristite ne izgledate ništa pametnije nego što jeste pametni, mada je to običaj nekih bivših ministara, sadašnjih poslanika (nisu u sali, ne bih da ih pominjem), vole da koriste te strane reči, ubacujete ih u pojedine zakone, pa se našla i ovde takva reč, kojoj ipak nije mesto u zakonu. Kaže: kvantifikacija mera ekonomske politike. Jednostavnije je bilo da se napiše: mere ekonomske politike i da ovaj deo uopšte ne dovodimo u pitanje.

Međutim, kada je u pitanju Ministarstvo finansija i član 6. kojim se reguliše koje su nadležnosti i obaveze ministarstva, ne mogu da kažem da su to primedbe, ali izgleda da je problem kod vas ne šta piše u zakonu, nego kako vi zakon doživljavate i kako ga sprovodite u delo.

Hteo bih samo o nekim nadležnostima Ministarstva finansija, odnosno budućeg ministra, kakva su njegova ovlašćenja, a pošto je ovo ista koalicija, ili slična, u poslednjih osam godina, samo sa raznim mutacijama itd., da pokažem i kako ste se do sada ponašali dok ste bili na vlasti.

U članu 6. kaže da je jedan od poslova Ministarstva finansija usklađivanje aktivnosti u oblasti planiranja, obezbeđivanja i korišćenja donacija, evropskih fondova i drugih oblika razvojne pomoći iz inostranstva.

Otkad ste došli na vlast, od onih obećanih šest milijardi dolara (ili šest i po, svejedno) ukoliko pobedite na izborima, pa naovamo, nismo videli ni 600.000, a kamoli šest milijardi, prisutna je zloupotreba kada su u pitanju donacije. Načina zloupotreba (tu ste se izveštili, ispraksovali, nešto su vas naučili ovi sa Zapada) ima puno.

Kako se to obično radi? Obično donator vuče određena sredstva iz raznih fondova EU, iz dobrovoljnih priloga građana, navodno za pomoć građanima Srbije, pojavi se, da li kod nekog državnog organa, da li kod neke lokalne samouprave, i kaže: konkurišite za taj i taj projekat, obezbedićemo sredstva.

Konkuriše se, sredstva se odobre, krene se u realizaciju i onda obično, ako su to opštine gde ste vi na vlasti, sazovete konferencije za štampu, okupite građane - eto kako nama EU pomaže, eto kako nama svi daju novac, kako smo mi dobri, lepi, pametni, kako mislimo na vas, pa čak i ono što nemamo, nađemo načina odakle da vam obezbedimo.

Desi se, dok traje ta donacija, da se vlast i promeni (znate, vlast je promenljiva kategorija, barem u normalnim demokratskim državama), pa dođe neka druga politička stranka na vlast baš u trenutku kada je taj projekat ili ta donacija završena i treba da se izvrši primopredaja između donatora i korisnika donacije.

Onda donator kaže: evo, mi vama dajemo donaciju koja košta 500.000 evra. Primalac donacije kaže: u redu, neka to bude tu, hajde mi da napravimo komisiju od stručnjaka, da vidimo koliko to stvarno košta. Ispostavi se da košta 30 ili 40 hiljada evra, 15% od one vrednosti koju donator tvrdi, na koliko je sklopljen sporazum. Gde je završila razlika? Nešto kod donatora, a nešto kod onog koji je potpisao taj prvi ugovor.

Kakav je tu posao Ministarstva? Zar ne bi trebalo Ministarstvo da vrši nadzor, a ne da se mi jurimo sa raznim predsednicima opština, činovnicima i drugima? Neka to radi Ministarstvo, pa bar da znamo za svaku od tih zloupotreba ko je kriv.

To je s jedne strane. S druge strane, imate još gori vid (ovde su samo, da kažem, donatorska sredstva pokradena), da se najčešće kaže - delimična donacija. Donator obezbeđuje 70%, a 30% primalac donacije.

Donator uvek ima obavezu i pravo da odredi izvođača radova, nabavku materijala za izvođenje radova itd. Znači, 30% plaća primalac donacije. Obično se čitava vrednost projekta svede na tih 30%, onih 70% sa kojima je raspolagao donator - nestane.

Tako da su priče o donacijama najčešće bile klasične zloupotrebe. I to, da li u državnim organima, da li u lokalnim samoupravama, u trenutku otpočinjanja donacije na vlasti ste bili vi iz žutog preduzeća. Možemo da nabrajamo, ako vas baš interesuje, koje su to opštine.

Ministarstvo finansija, kaže dalje, reguliše sistem plaćanja i platni promet, hartije od vrednosti i tržište kapitala. Da pređemo malo na tu materiju.

Dame i gospodo, od 2005. godine naovamo, mogu da kažem da ste delimično jedno obećanje ispunili - niste štampali novac. Onaj novac u efektivi, gotov novac. Ali ste jednu primarnu emisiju, vrlo pokvareno i na štetu građana, čitavo vreme pravili, kroz emitovanje hartija od vrednosti.

Dve državne ustanove su, uz saglasnost Ministarstva, emitovali hartije od vrednosti - s jedne strane Narodna banka, a s druge strane Trezor – i sad sve vreme kalkulišete oko vrednosti evra na tržištu. Kada treba da se kupuje evro, povlačite hartije od vrednosti, evro pada. Kada treba da se prodaje evro, emitujete hartije od vrednosti, evro skače. Ko pokriva taj eventualni gubitak? Narodna banka. A odakle? Iz budžeta Republike Srbije.

Tako da je to što vi predstavljate kao jedan veliki uspeh najčešće situacija od koje se neko enormno bogati. Velike su te emisije hartija od vrednosti, tako da samo na jednoj varijaciji kursa evra na tržištu određene strane banke zarade po 140-150 miliona evra.

Verovatno su zahvalne i Mlađanu Dinkiću, i sadašnjem ministru finansija Cvetkoviću, budućem premijeru, verovatno i guverneru Narodne banke, ali ne samo da su mu zahvalne, verujem da mu na određen način tu zahvalnost pokazuju i kroz nešto što je opipljivo, da ne kažem proviziju.

Da vidimo dalje kako vi sprovodite zakone. Kaže se: privatizaciju i sanaciju banaka. Više puta je ovde rečeno da to ministarstvo koje je vršilo sanaciju i privatizaciju banaka nije ništa drugo izvršilo nego pokušaj legalizacije, pljačke i otimačine kapitala koji se nalazio kod banaka radi što jeftinije prodaje privrednih subjekata koji su dugovali tim istim bankama određene iznose na ime kredita.

Samo na primeru ''Sartida'' je napravljena šteta državi od pola milijarde evra, što vi uporno odbijate da kažete, a na sanaciji i likvidaciji ostalih banaka pretpostavlja se da je najmanja šteta između četiri i pet milijardi evra. Je l' to onih četiri ili pet što je trebalo da dobijemo iz donacije? Ne. Kapital koji je odavde, koji je ovde stvaran decenijama (vi se s tim igrate), najčešće uz pomoć Mlađana Dinkića.

Kaže se: zaštitu imovine Srbije u inostranstvu. Evo idealne prilike da kažem kako se brinete kada je u pitanju imovina Republike Srbije u inostranstvu.

Svi znamo kako se bivša SFRJ raspala. Bila je u pitanju secesija, oružani sukob, formiranje paravojnih jedinica, prepadi na legalne vojne formacije koje su se tada najčešće sastojale od mladića od 19 i 20 godina. Vi ste to, gospodo, posle Petog oktobra prekrstili u sukcesiju.

I ne samo što ste legalizovali ubistvo tih mladića, ne samo što ste stavili u nepovoljan položaj Srbiju, da sada mora pred raznim međunarodnim organizacijama da se pravda zašto je njena vojska na svojoj teritoriji morala da se brani, nego ste doveli do toga da imovinu koja je uneta iz Kraljevine Srbije delimo i sa Slovenijom i sa Hrvatskom. To ste postigli. Ko je tome najviše kumovao? Opet Mlađan Dinkić.

Ali, javnost nikada nije upoznata kolike su tačno bile te devizne rezerve koje su bile deponovane po stranim bankama, kolike su bile zlatne rezerve, koliko je toga pripalo Srbiji. Sve informacije koje smo dobijali, i mi kao poslanici i građani kao javnost, bile su samo delimične.

Što ne kažete koliko ste izgubili ambasada, koliko ste izgubili konzularnih predstavništava prihvatanjem da je to bila sukcesija? Što to ne kažete građanima Srbije?

Šta je sa imovinom koja je bila društvena i koja je morala zbog sankcija UN da se prebaci na fizička lica da bi se nastavilo normalno odvijanje tih državnih i društvenih preduzeća koja su bila bitna za funkcionisanje države? Šta je s tom imovinom? Što to niste vratili državi? Sankcije su prestale. Koji je sada problem?

Otišao Mlađa nekoliko puta na Kipar, pobrojao, otvarao trezore, preturao, pričao o nekim Miloševićevim dolarima, markama, čemu već. Ništa od toga nije doneo. Šta je sa tom imovinom? Je l' ona nestala? Pa, ne može nekretnina da nestane, niko ne može da je stavi na leđa.

Opet ste to podelili između sebe i krijete to i kroz ovu sanaciju i likvidaciju banaka, jer najčešće takvi vidovi prelaska društvene i državne u privatnu imovinu baš jeste radi obezbeđivanja normalnog funkcionisanja, da bi država završila neki svoj posao.

O vašim zloupotrebama koje ste u oblasti finansija uradili mogu da pričam samo na osnovu jednog ovog člana i dan i noć. Nije problem u zakonima, nije problem ni kako su napisani. To može da bude razlog da zbog toga Boško Ristić, eto, može da napiše i najbolji zakon na svetu kad bi umeo. Problem je u vladi za koju ćete vi da glasate i koja će te zakone da sprovodi.

Samo, da vam kažem još jednu stvar. Nafatirali su se oni s dovoljno novca. Dovoljno su zgrabili i za sebe i za svoja pokolenja. Zahvaljujući vama, radiće to i dalje. Samo, kad jednom budete pali s vlasti, neće to dugo da se čeka, oni će najverovatnije da zbrišu, a vi ostajete da odgovarate građanima za sve ono što su oni uradili.

Zahvaljujem.

Na naslov iznad člana 7. i na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Boško Ristić.

Dame i gospodo, poštovani poslanici, poštovana predsednice i predsedništvo, ja sam podneo amandman na deo zakona koji se tiče Ministarstva pravde.

Svi smo svedoci učestalih prijava da se u našim sudovima nalaze bombe, da je postavljen eksploziv, vrlo često ima tih lažnih dojava, vrlo često se dešavaju ubistva tokom samih suđenja, česte su pretnje nosiocima pravosudnih funkcija, pa smatram da je nužno da Ministarstvo pravde, u okviru svog delokruga nadležnosti, ima i sudsku stražu kako bi se poboljšalo stanje bezbednosti i sigurnosti nosilaca pravosudnih funkcija, kako bi se obezbedilo bezbednije vođenje procesnih postupaka pred sudom, a i da bi građani Srbije, koji su ujedno i stranke u tim postupcima, bili bezbedniji i kako ne bi strepeli od ovih, vrlo često lažnih, a možda čak i stvarnih dojava o postojanju ugroženosti javne i lične bezbednosti.

Isto tako smatram da u delokrug poslova kojima treba da se bavi Ministarstvo pravde treba da dođe i to da se ovo ministarstvo bavi analitikom, kako bi se analizom funkcionisanja pravosudnih organa videlo da li se ti poslovi obavljaju efikasno u razumnom roku i kako se i u kojoj meri štite interesi i prava građana Srbije.

U skladu s tim trebalo bi pridodati i poslove statistike, kako bi se omogućili i stvorili preduslovi za ocenjivanje rada nosilaca pravosudnih funkcija, jer to traže i profesionalna udruženja i tužilaca i sudija, kako bi se bolje sagledavao njihov učinak i kako bi se na realnim osnovama omogućilo napredovanje, odnosno sklanjanje iz pravosuđa onih koji ne daju nikakve rezultate, na štetu građana.

Smatram da su ovo poslovi koji će biti u korist građana Srbije, koji će poboljšati nivo i kvalitet zaštite ljudskih i drugih prava. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Poštovane kolege narodni poslanici, član 7. zakona o ministarstvima obrazlaže nadležnosti budućeg ministarstva pravde.

Ne znam kome će pripasti ovaj resor, pretpostavljam najjačem koalicionom partneru, ipak je važno, ali pokazuje kakav će odnos buduća vlada imati prema svojim obavezama, prema Haškom tribunalu, odnosno kako će doživljavati obaveze preuzete Zakonom o saradnji sa Haškim tribunalom.

Zbog toga smo amandmanski reagovali tako što smo tražili da se u članu 7. reči: "donošenje rešenja o predaji okrivljenih lica Međunarodnom tribunalu za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, a na osnovu pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka" zamene rečima: "pružanje pravne pomoći i prikupljanje dokumentacije potrebne za pripremu odbrane lica okrivljenih pred takozvanim Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju".

Nas interesuje kako će ta nova vlada da uhapsi, recimo, Hadžića ili Mladića ili Karadžića. Kako će doneti odluku po tom pitanju u ovakvoj konstelaciji snaga i ovakvoj jednoj koaliciji?

A očigledno je da postoji spremnost. Jer, kada mandatar bude obrazlagao program svoje vlade, moraće da se dotakne i Ministarstva pravde i saradnje sa Haškim tribunalom i ta buduća koalicija će očigledno biti saglasna o tome da na ovaj način, jednosmeran, sarađuje sa Haškim tribunalom. To tek toliko da se zna. Javnost mora da bude s tim upoznata.

Stav SRS je, naravno, da nijednog Srbina ne treba izručiti Haškom tribunalu. Republika Srbija prevashodno mora da vodi računa o pravima svojih građana koji se tamo već nalaze i zbog toga ovako i reagujemo ovim amandmanom i smatramo da ovo ministarstvo mora da pruži svu pravnu pomoć u pripremanju odbrane svojih državljana, jer su oni tamo pre svega iz političkih razloga, a od značaja je za državu Srbiju da se odbrane od tih optužbi.

Kad god su tražili iz Haškog tribunala da neko bude izručen, bio je izručen. Nekad za pare, kao što je to bio slučaj sa Slobodanom Miloševićem (pričalo se da je neko dobio četiri-pet miliona dolara za tako nešto), nekad da bi nas potpuno ponizili, ponekad da bi vam dali šargarepicu i rekli - evo, sad ste za ovolicno bliži ulasku u EU (a tamo nas čega bog zna šta), i tako su od 2000. godine naovamo izručeni svi oni protiv kojih je podignuta optužnica osim ove trojice optuženika, za koje verujem da neće biti nikada uhapšeni i da će prestati sa radom Haški tribunal, a da će oni ostati na slobodi, živi i zdravi, što im, naravno, od srca želim.

Veliki broj ljudi našao se tamo i zbog političke netrpeljivosti jer od 2000. godine naovamo neke ljude prosto niste mogli da prihvatite kao politički aktivne. Oni su za vas predstavljali toliku pretnju da, iako ih niko nije ni tražio, vi ste ih nudili. To je bio slučaj sa dr Vojislavom Šešeljem.

Optužnicu ste napisali sami, zamolili ste Karlu del Ponte da ona formalno podigne optužnicu i evo, vodi se jedan sudski postupak, jedan čovek je šest godina utamničen, ni kriv ni dužan, a da niste učinili, kao država, ama baš ništa da mu taj položaj olakšate ili da se pokajete za svoja nedela. Niko iz tog novog starog DOS-a nije u javnosti izneo čak ni stav da smatra, ili prokomentarisao ono što danas Karla del Ponte na sva usta govori, da se stidi postupka svog predsednika ili nekog funkcionera tadašnje svoje političke partije koji je doprineo da se jedan nevin čovek nalazi toliko dugo u pritvoru.

Neki ga ovde, i sa ove govornice, već oglašavaju krivim iako to ni Haški tribunal ne može da učini, nalazi se očigledno na velikoj muci kako da taj sudski postupak završi, a da se iz njega izvuče elegantno, da ne uruši neki svoj integritet kao međunarodne institucije, koji smatra da ima, iako bi bilo sasvim normalno i primereno jednoj ozbiljnoj državi da pred Ujedinjenim nacijama zatražimo da se preispita odluka Saveta bezbednosti o ustanovljenju tog suda.

Imamo legitimno pravo da to uradimo, niko drugi umesto nas to ne može da uradi, a činjenica je da je ogroman broj zemalja članica Ujedinjenih nacija protiv Haškog tribunala. Imamo većinu u Ujedinjenim nacijama za donošenje takve odluke i sad je stvar političke odluke ovog parlamenta da li će tako nešto da uradi.

Mislim da je krajnje vreme da se time pozabavimo, da se uozbiljimo i da to postavimo kao nešto što je prioritet, jer bi na taj način spasili, pre svega, nacionalni obraz i poštedeli sebe daljeg urušavanja, daljih štetnih posledica donošenja ovakvih presuda. Verujem da ni među vama, niti kod bilo koga danas u Srbiji, uopšte ne postoji dilema o tome šta je Haški tribunal, pogotovu posle onakve presude Ramušu Haradinaju i, danas, Naseru Oriću.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Gordana Pop-Lazić je predloženim amandmanom ne samo pokrenula jedno veoma važno pitanje, već i nama dala nagoveštaj našeg budućeg rada i to je apsolutno ozbiljna stvar za jedan parlament.

Mi do sada, kao Narodna skupština, apsolutno nikakav uvid u to nismo imali, osim što je gospođa Vjerica Radeta neumorno, kao i kolega Krasić i svi drugi pravnici iz tima za odbranu, gospodin Vučić dok je bio narodni poslanik u Skupštini Srbije, govorili o tome šta rade specijalni tužilac i njegov portparol i kakvi su bili susreti sa Karlom del Ponte, koja je bivši glavni tužilac tog antisrpskog kazamata, ali ja sada, na osnovu ove priče gospođe Gordane Pop-Lazić, dolazim do jednog logičnog razmišljanja.

Sasvim je jasno kako će stvari da teku. Ovo je danas skandal i, naravno, nešto što smo mogli da očekujemo, da se jedan osvedočeni zlikovac Naser Orić konačno oslobodi odgovornosti, a znamo da je u njegovoj zoni odgovornosti počinio takve zločine nad preko 3.000 naših sunarodnika u 80 srpskih sela.

Ali, ako je Parlamentarna skupština Saveta Evrope prošle nedelje, odnosno komitet koji se bavi pravnim pitanjima, mogao na osnovu inicijative, pre svega ruske delegacije, a onda su tu bili potpisnici i drugi delegati, odnosno poslanici, koji su želeli da tako nešto podrže, da odredi izvestioca i da pokrene istragu na osnovu knjige tog monstruma Karle del Ponte u kojoj je ona navela da zna za slučaj trgovine organima naših sunarodnika sa Kosova i Metohije, zašto onda Narodna skupština Republike Srbije ne bi mogla da pođe tim istim tragom?

U toj istoj knjizi, u svojim memoarima, Karla del Ponte je, kao što je to izjavila, i vidite da je to bio osnov (ja sam vam pročitala predlog za izvestioca, određen je izvestilac Dik Marti, koji će verovatno do oktobarskog redovnog jesenjeg zasedanja da pripremi celokupan izveštaj o tome), dakle, princip rada je takav da će on sada, uzimajući u obzir isključivo, jer oni su rekli da polaze od navoda iz njene knjige, zašto mi, kao Narodna skupština, ne bismo tim istim tragom i na osnovu izjava iste osobe krenuli da istražujemo?

Ona je u knjizi gde je napisala ovo što je bio osnov za Savet Evrope isto napisala i da joj je Zoran Đinđić rekao: vodi Šešelja i ne vraćaj ga u Srbiju. Prema tome, Narodna skupština Republike Srbije može...

Vi koji vičete: "ua" verovatno ste shvatili da je to bila pogrešna politika takve mafijaške vlade i takvog poteza da jednog političkog protivnika i čoveka koji je zadobio na izborima odmah posle Petog oktobra, i njegova stranka, preko milion glasova, strpate u haški kazamat. Vi mislite da ćete time problem da rešite. Pa, nećete.

Sada bismo mi mogli, pošto smo najveća poslanička grupa, a očekujem da nam se u tome pridruže i kolege iz SPS – bez obzira, ovo je parlamentarni rad, ovo je ozbiljna stvar, vaš predsednik je, gospodo socijalisti, kidnapovan (Kalispera, gospodine Dačiću. Izvinite, sada sam videla da ste ušli, danas sam vas videla, ali nakratko.), tako da zaista možemo da obrazujemo anketni odbor i da tim tragom krenemo da se bavimo tim pitanjem.

Kako bi to u praksi trebalo da izgleda? I vi koji ste odavno u Skupštini, i vi koji ste novi parlamentarci, znate, sećate se rada anketnog odbora. I kada je prof. Šešelj utvrđivao ubistvo bivšeg ministra odbrane Pavla Bulatovića, i gospodin Vučić, nikada nismo dobili taj izveštaj, niti smo ga usvojili, krađa struje od strane kumovskog para Hamović-Lazarević, ovih Dinkićevih mafijaša.

Isto tako, krenemo tim tragom. Pa onda lepo, ne sada u ulozi nalogodavca za isporučivanje živog srpskog mesa, nego da dođe pred anketni odbor Karla del Ponte, gde god da se nalazi, i da da iskaz. Ovde, u ovu zgradu, u ovu salu, i da svedoči o tome ko joj je to naredio, sa kime je razgovarala, kako su izgledali svi ti susreti i da dođemo do konačne istine. A ne svakog puta kada vam to pomenemo vi ili vičete "ua" ili skačete kao sinoć.

Izvinite, molim vas, opet ću da ponovim ono od sinoć: sud istorije je najbolji sud. Ako neko može, kao što to rade dr Šešelj i drugi haški zatočenici, godinama da se bore i znaju da je sud nepravde, čekaju da vide šta će da ih snađe, a s druge strane država ništa ne radi, onda nemojte da gledate belo kao da ništa niste čuli o tome i ne znate kada vam pričamo i kada vam takav amandman predlaže gospođa Pop-Lazić. Bila sam juče, ušla sam na sednicu Zakonodavnog odbora u trenutku kada je ona to kolegama na Zakonodavnom odboru obrazlagala i vi ste, naravno, to odbili.

Treba li da vam pominjem onog nesrećnika Radoslava Stojanovića koga ste poslali, kao i sve takve i slične protuve, za ambasadora naše zemlje u Holandiju? Šta je taj radio? On se podsmeva haškim zatvorenicima. Na koji način se obraća?

Dao je intervju jednoj ''agenturskoj'' novini, jednom nedeljniku ovde u Srbiji, da ga ne reklamiram, i kaže: Momčilo Krajišnik može da uzme advokata od milion evra, imaju oni ko zna koliko miliona.

Sem što se na takav način obraća našim zatočenicima, za gospodina Šešelja kaže: ma, njega neću ni da vidim.

Šta neće on njega da vidi? Ovaj ga je oterao i rekao mu: nemoj da mi se pojavljuješ na oči. Ni u trenutku kada mu je bilo najteže, kada je život založio štrajkujući toliko glađu, nije hteo ni tu ni slične protuve iz ambasade koji su tamo da služe interesima nalogodavaca da vidi.

Izvinite, ovo je ozbiljan posao i Narodna skupština Republike Srbije ima apsolutno sve mehanizme, pa i da formira anketni odbor, i taman kada se dr Vojislav Šešelj vrati u Srbiju da usvojimo izveštaj anketnog odbora, a dotle da ispitamo sve činjenice i sve okolnosti pod kojima se desilo to da se ovde sklepa ta lažna optužnica protiv njega.

Reč ima poslanik Tomislav Nikolić.