Gospođo Đukić-Dejanović, član 225. Najpre moram da vas podsetim na član 27, koji ste upravo malopre prekršili. Ne možete narodnom poslaniku da isključite mikrofon, a da ga prethodno ne upozorite da je prekoračio vreme.
Ja sada govorim ponovo po članu 225. stav 1. i, u skladu sa Poslovnikom, citiram vam taj stav: "Narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika".
Meni je od izuzetnog značaja, gospođo predsedniče Narodne skupštine, da bih mogla da obavljam funkciju narodnog poslanika u skladu sa Poslovnikom, Ustavom i našim pravnim sistemom, upravo da saznam ono o čemu sam ovde govorila i na šta sam pokušala da dobijem odgovor.
Naravno, potpuno mi je jasno zbog čega ste mi baš u onom momentu isključili mikrofon, ali ću ipak reći da, posle ove skandalozne i sramne presude Žalbenog veća Haškog tribunala kojom je oslobođen Naser Orić svih optužbi za zločine i zlodela nad srpskim narodom u Srebrenici, najmanje što sam očekivala jeste da Zakonodavni odbor promeni ovu svoju odluku, a pogotovo sam očekivala da bar jedan deo ove buduće vladajuće koalicije prihvati moj amandman.
Mislim da nikome više posle ovoga ne bi trebalo da padne na pamet i da razmišlja o izručenju bilo kog Srbina haškom kazamatu. Ako vam i posle ovog danas nije jasno da je to u Hagu politički sud, antisrpski sud, onda zaista neka vam je na čast i bavljenje politikom i bavljenje ovim poslom.
Mislim da ni diktator, koji će sutra očigledno zaokružiti svoju diktatorsku funkciju, Boris Broz, ne sme više ni da pomisli na to da negde traži Karadžića, Mladića i Hadžića. Dovoljno je sramote naneo državi Srbiji što je uhapsio, na onaj način, Stojana Župljanina. Mislim da niko od narodnih poslanika neće moći da glasa protiv mog amandmana, mislim pre svega na narodne poslanike koji imaju malo morala i malo nacionalne svesti. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Ko dalje želi reč na član 2?
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, po Poslovniku.

Po članu 225, naravno, mada možemo reći i 226. O svemu ovome i meni kao narodnom poslaniku i celoj poslaničkoj grupi DSS-NS su potrebne neke informacije da bismo uopšte nastavili da radimo.
Naime, danas je četvrtak a najavljeno je, od jednog poslanika iz novonastale skupštinske većine, da će u četvrtak biti formirana vlada. Prođe četvrtak, mi još ni ove zakone ne završismo.
Sutra je petak, 4. juli. Bilo je najavljeno da će nova skupštinska većina pokloniti američkom ambasadoru ovde novu vladu na najveći praznik SAD, 4. juli, njihov Dan nezavisnosti. Izgleda da i od toga nema ništa. Mislim, da neće Srbi imati neke posledice od toga, ako ga naljutite? I ne znam zašto toliko ne poštujete onoga koji vam je nalogodavac i koji vas formira.
Možda je to vezano i za informaciju koju sam dobio, pa me baš interesuje da li je tačna (nema razloga da sumnjam u te izvore), a dobio sam informaciju da su se danas sastala gospoda Čanak, Vuk Drašković i Rasim Ljajić. Usaglasili su se da nisu zadovoljni s tim kako su prošli u ovoj raspodeli vlasti i da su uputili jedno pismo Borisu Tadiću zbog toga. Jer, ako se grupišu, oni imaju 13 poslanika, a SPS npr. ima 11. I sada, kada pogledamo raspodelu vlasti i šta je tu dobio SPS, a šta ova grupacija, onda zaista nije ni čudo što se ljudi bune.
Da li ćemo mi uopšte doći u situaciju već jedanput da biramo tu proevropsku vladu ili ne? Mada, na osnovu ovoga što smo do sada čuli, treba da dodamo još neke vesti.
Na primer, naslov vesti koja ide kroz Srbiju za ovu sramnu oslobađajuću presudu za Nasera Orića je: ''Naser Orić - slobodan i srećan''. Pogledajte agencijske vesti i videćete naslov: ''Naser Orić - slobodan i srećan''. Pored toga, današnje vesti su i da će SAD na donatorskoj konferenciji za Kosovo izdvojiti 400 miliona dolara za pomoć kosovskoj vladi, onoj istoj koja je proglasila nezavisnost Kosova sa svojom skupštinom. I Ramuš Haradinaj je srećan, i ta vlada je srećna, i dobijaju od Amerikanaca, koji vama formiraju vladu, nažalost svima nama, 400 miliona dolara.
Zaista me interesuje mišljenje svih, ne samo SPS-a, nego svih, da li u čitavoj ovoj situaciji, sa ovakvim dnevnim vestima i svim ovim što se dešava u Srbiji svakodnevno, odnosno to je počelo takvim tempom da se dešava svakog sata a ne svakog dana, da li je Srbiji zaista potrebna proevropska vlada sa zamrznutim SSP, bez mogućnosti primenjivanja, ili je Srbiji potrebna nacionalnoodgovorna vlada koja će braniti ovu državu, braniti naše građane i ovaj narod, i koja će znati da se nosi sa svim problemima koje imamo, a koje nam oni koji vas teraju da formirate vladu svakoga sata već a ne svakog dana, prave nove i nove probleme u ovoj zemlji. Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Buha, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po članu 225. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Mogu vam reći da me nije iznenadila ova sramna odluka Haškog tribunala jer je to samo nastavak svih onih aktivnosti koje sprovodi Međunarodna zajednica, mondijalisti i novi svetski poredak prema srpskom narodu. Ovo je samo nastavak tih aktivnosti. Dočekaćemo mi još i gore stvari.
Ono što mi treba da učinimo jeste da ovaj dom donese rezoluciju kakvu je donela Ruska Duma, kojom je zatražila od Međunarodne zajednice i Generalne skupštine Saveta bezbednosti da se ugasi Haški tribunal. Međutim, mi ovde nemamo hrabrosti.
Srpskom narodu je sada sve jasno. Uvukli su nas u rat, pobili su nam mladost, opljačkali, rasturili državu, napravili sitne posede i rade šta hoće.
Ovaj dom, u ime unesrećenih majki i očeva koji su izgubili decu, unesrećenog srpskog naroda, mora imati tu hrabrost. Donesimo odluku. Pomozimo Rusima, ali pomozimo i drugim državama koje će se sigurno pridružiti tim našim aktivnostima da se prekine i ugasi Haški tribunal. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Zoran Krasić je tražio da se u članu 2. izbriše Ministarstvo za NIP. Vama, koji ne čitate amandmane i ne pratite materijal koji dobijate, nego glasate po inerciji kao vladajuća koalicija, moram da kažem kako je u stvari nastao Nacionalni investicioni plan.
NIP nije ništa drugo nego jedna prevara Mlađana Dinkića iz 2006. godine, kada se donosio rebalans budžeta za 2006. godinu, negde u julu mesecu. Znači, već tada se osećala blizina predstojećih vanrednih parlamentarnih izbora. G17, koji nije uspeo ništa da uradi za te dve i po godine koliko su bili u Vladi Republike Srbije, dolazi na ideju da navodno nešto novo, nešto što će građanima Srbije da donese dobro, osmisli, napravi, predloži kao poseban zakon i, na kraju, čak i da formira NIP, odnosno Ministarstvo za sprovođenje NIP-a.
To je do formiranja one prethodne vlade, u kojoj je takođe učestvovala DS i šifrovana stranka G17, bila samo budžetska stavka, koja se, navodno, odnosila na to kako ćemo u Republici Srbiji, kroz taj NIP, da imamo dugoročnu politiku investicija u državi pod okriljem budžeta, donacija, kreditiranja i ostalih mogućih prihoda, a sve, navodno, u korist građana i države Srbije.
Svakojake gluposti ste pisali u tom NIP-u, koji se najčešće svodio na sređivanje i krečenje prostorija Republičke poreske uprave, pa ste čak u NIP naveli koje će to filijale Republičke poreske uprave da budu krečene, do zamene prozora na nekim školama, zamene crepova iz donacija Evropske banke ili kojih već međunarodnih organizacija, a u svakom od tih mogućih finansijskih transfera, osim što to obično nije bilo urađeno kako treba, jedan broj ljudi koji je učestvovao u tome prolazio je finansijski sve bolje i bolje.
Da pogledamo prvo šta to radi ovo Ministarstvo za NIP. Pročitaću vam to iz člana 22, koji reguliše nadležnosti NIP: "Ministarstvo za NIP obavlja poslove državne uprave koji se odnose na NIP, sistem, razvoj i unapređenje projekta NIP, strateško planiranje, iniciranje i sprovođenje projekata zajedno sa nadležnim ministarstvima, raspisivanje i sprovođenje javnog poziva za odabir projekata, utvrđivanje prioriteta projekata, predlaganje Vladi projekata NIP, projektovanje budžeta za projekte iz NIP..."
Pazite sad, ono što je isključivo u nadležnosti Vlade Republike Srbije, da radi projekciju budžeta, taj deo, kada je u pitanju NIP, radiće isključivo ministarstvo za NIP. Kada to ovako čitam, reći će neko: "Pa šta?" Doći ćemo kasnije i na to, da vam objasnim kako se vrši uzurpacija vlasti preko dva ministarstva, samo preko dva – kontrolišete kompletnu vlast u državi, finansijske i druge tokove u državi.
"...učestvovanje u implementaciji i praćenju ostvarivanja projekata po fazama, nadzor nad sprovođenjem projekata, saradnja i koordinacija sa ministarstvima, organima autonomnih pokrajina i organima jedinica lokalne samouprave; zajedničko upravljanje pojedinačnim projektima, međuprojektnu koordinaciju, praćenje realizacije projekata, merenje efekata projekata i ocenu uspešnosti..." I tako dalje, da ne čitam.
Sve u svemu, kad neko pogleda, nije ništa ozbiljno i postavlja se pitanje zašto jedno ovakvo ministarstvo postoji. Međutim, ako uđete malo u suštinu, problem i jeste ovde što se sve vlade od Petog oktobra naovamo ne organizuju i ne prave po principu jedinstva vlasti, a to podrazumeva da vlada ima jedinstvenu strategiju, da političke stranke koje formiraju vladu preko svojih narodnih poslanika imaju istu strategiju, da kontrolišu i nadziru jedni druge, pomažu jedni drugima.
Ovde to nije slučaj od Petog oktobra. Od Petog oktobra svako ministarstvo je država u malom i svaki ministar koji je, po pravilu, visoki funkcioner ili predsednik jedne stranke, radi i polaže račune eventualno samo svojoj političkoj stranci, pod uslovom da ona ima mogućnost da ga kontroliše. Tako to izgleda od petog oktobra 2000. godine naovamo.
Međutim, da bi se ipak nekako izvršila kontrola ministarstava i Vlade Republike Srbije, Mlađan Dinkić uvodi Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj i Ministarstvo za NIP. Pazite, nijedan projekat, nijedno budžetsko davanje, nijedna investicija, bez obzira iz čije nadležnosti, da li iz prosvete ili bilo koje druge, ne može da se realizuje dok na to ne da saglasnost ili Ministarstvo za NIP ili Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Znači, nijedan.
Evo dokle su se čak upleli i kakva je to glupost osmišljavanje NIP-a. Navodno, remont lovaca presretača MIG 29 radi se iz sredstava NIP-a. Najobičniji remont (neka je investicioni, neka je tekuće održavanje) radi se iz budžetskih prihoda ministarstva kome ta imovina pripada. Hoće li Mlađan Dinkić da se pita kad koji avion treba da se remontuje? Hoće li Đilas da se pita kad koji tenk treba da se remontuje? Zar to nije posao ministra, zar to nije posao njegovog kabineta? Zar to nije posao Vojske, u krajnjem slučaju? Valjda oni to znaju - za to su obučavani, školovani, pripremani.
Ne, ovde je cilj da se sve radi iz dva, eventualno tri centra moći. Džabe se ovde priča i o zameniku predsednika Vlade, i o raznim potpredsednicima itd. U ova dva ministarstva leži celokupna vlast u Republici Srbiji. Žalosno je što lider jedne političke stranke, koja samostalno ne može ni cenzus da prođe, bude jedan od ljudi koji će da regulišu i kontrolišu sve finansijske tokove u državi.
To je sad vaš problem, sa njim ste se družili i moraćete da ga gutate, ali samo da vam kažem – on je bio taj koji je i prethodne dve vlade najviše koštao. I ovu vladu, u kojoj je sada sa vama, takođe će najviše da košta, najviše ima da ucenjuje. Te njegove ucene i posledice njegovih ucena najbolje su osetili ovi iz DSS. Oni su najviše i platili, ali Mlađa se prikloni uz veće, napravi zajedničku listu i evo ga ovde ponovo da kontroliše šta se sve dešava u državi.
Najveći deo svih ovih stvari koje pripadaju NIP-u do sada je pripadao Ministarstvu finansija, znači onome ko snosi posledice političke odgovornosti kada se ubiru poreski prihodi. I sve je to bilo u redu dok je ministar finansija bio Mlađan Dinkić. Evo, raspravljali smo o jednom zakonu, o zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde ministar nadležan za poslove finansija, tada je to bio Mlađan Dinkić, može čak da promeni zakon bez Skupštine, bez Vlade. Znači, više je od monarha. Čovek je iznad zakona.
Toliku moć dajete jednoj takvoj, u suštini beznačajnoj, političkoj ličnosti, da se postavlja pitanje čime je on to vas zadužio pa se tako ponašate prema njemu.
Samo ću još neke od stvari da navedem kada je u pitanju Ministarstvo za NIP. Ovde su u pitanju lokalne samouprave. Znate šta, nije uopšte teško, nekima jeste, kasnije ću da kažem imena, ali nije uopšte teško da neko bude uspešan predsednik opštine ako je iz njegove političke stranke ministar za NIP. Tu je najveći primer opština Inđija. Vi ste iz sve snage sva moguća budžetska sredstva, koja je Vlada Republike Srbije uspela da obezbedi ili da oslobodi iz najčešće penzija i drugih davanja koja idu na poboljšavanje socijalne situacije građana, gurali u takve opštine gde ste vi na vlasti.
Kakvi su rezultati, neću u to da ulazim, nisam iz te opštine, ali mogu da kažem da, recimo, i pored svega toga, neko ne može da bude uspešan predsednik opštine. Samo ću da navedem nekoliko primera kada je zloupotrebljen NIP, baš u opštinama gde je G17 na vlasti. Npr. u opštini Žagubica celo dostignuće Mlađana Dinkića jeste obećanje za neke skijaške centre na planinama u okolini Žagubice, gde nema snega duže od 30 dana godišnje. Očigledno je da je sa projektima na Kopaoniku i Zlatiboru završeno, sada mora da se krene u fazu izgradnje i tu se manje provizije uzima, sada ćemo projekte da radimo na drugim planinama, gde nema snega ali da pravimo skijaške centre.
A najveće dostignuće jeste balon hala koju je navodno trebalo da plati Ministarstvo za NIP, odvojena su sredstva u iznosu od dvanaest miliona dinara, potrošena, opština da bi završila potrošila još toliko, i od čitave te priče izgleda mi da su dobro prošli samo oni koji su raspolagali sredstvima. Najveće dostignuće nisu putevi, nije infrastruktura, nisu investicije, već potrošna dobra samo da bi neko zaradio što je god moguće više novca.

Da li još neko želi reč u raspravi o ovom amandmanu? Da.
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ostalo je još tri minuta za poslaničku grupu SRS da obrazložimo ovaj amandman gospodina Krasića kojim traži da se iz spiska ministarstava, kako je to već zamislila buduća vlada ili skupštinska većina, briše Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan.
Moj prethodnik kolega Arsić dao je validne argumente za to. Samo bih jedno htela da dodam. Ono što iz obrazloženja nadležnosti ovog ministarstva stoji, ako ste obratili pažnju na to, dolazimo do zaključka da ćemo, pored toga što ćemo imati jednog potpredsednika koji će biti značajniji od ostalih potpredsednika, imati, ukoliko budemo imali ovo ministarstvo, još jednog ministra koji će biti mnogo važniji od ostalih ministara.
Evo, da pročitam šta je to što on treba da radi: ''Ministarstvo za NIP obavlja poslove državne uprave koji se odnose na NIP, sistem, razvoj i unapređenje projekata NIP, strateško planiranje, iniciranje i sprovođenje projekata zajedno sa nadležnim ministarstvima, raspisivanje i sprovođenje javnog poziva za odabir projekata...''
On će biti taj koji će možda da okupi ministre iz različitih resora: prosvete, zdravstva, infrastrukture, telekomunikacija, bez obzira koji su u pitanju, ali on je taj koji će da odluči posle i koji će da utvrdi prioritete projekata. On raspisuje javni poziv za odabir projekata, on utvrđuje prioritete i on je taj koji predlaže Vladi projekte NIP-a.
Ne zaboravite da su projekti, biće ih verovatno, potrebe obrazovanja su velike, potrebe zdravstva su velike, infrastrukture takođe, i onda će taj čovek, koji će biti na čelu ovog ministarstva, biti kapa ili tata svim ovim ostalim ministrima i dva puta ćemo u budžetu izdvajati pare za iste stvari. Recimo, na poziciji Ministarstva prosvete ili kulture ili zdravstva i ponovo u ovo Ministarstvo za NIP, koji treba da pokrije iste te stvari.
Malo je to kontradiktorno, a malo je i skupo. Mislimo da zaista nije racionalno da ovakvo ministarstvo postoji, pogotovu ne sa ovakvim ovlašćenjima kakva su mu data. Na kraju krajeva, ni Ustav ne omogućava i ne dozvoljava da ministri ne budu ravnopravni u radu Vlade. A ako oni zavise od toga hoće li biti uspešni ili ne, moraće i te kako da se dodvoravaju ovom gospodinu koji će se nalazi na čelu Ministarstva za Investicioni plan, a tu mislim, onda ne možemo da očekujemo da će svako od sebe dati maksimum i da ćemo imati pozitivne rezultate. Hvala.

Po Poslovniku se za reč javio narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.