Dame i gospodo narodni poslanici, ja malo drugačije razmišljam o tom vašem pravu da određujete broj ministarstava, o tome koliko je vlada skupa ili nije. Naime, postoje ministarstva koja imaju troje ili četvoro zaposlenih, pa ne mogu da kažem da će to nešto naročito da košta, ali mislim da ta ministarstva i postoje samo da bi se brojala kao ministarstva, da se zadovolje svi koalicioni partneri.
Ali, ovo Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan, to je organizovana pljačka, organizovana sistematska pljačka države. To vi, gospodo iz DS, radite. Vi prodajete narodnu imovinu. Vi novac stečen prodajom narodne imovine raspoređujete isključivo u skladu sa interesima DS. Nijedan program ne ide bez kancelarije opštinskog odbora DS. Nijedan program ne ide bez vaših najviših funkcionera.
Sav novac, stečen i otimanjem ljudima, i nekakvom prodajom na licitacijama, i sumnjivim prodajama u kojima su mnogi ljudi, među njima i Bogoljub Karić, verovatno oštećeni pa ne daj bože da mi dođemo na vlast a on dobije neki spor u inostranstvu. Vraćaćete vi, to vam ja sad kažem. Dakle, sav novac koji se stekne nekom prodajom je vlasništvo DS-a. Do sada neinstitucionalizovano, a sada baš preko samog Ministarstva.
To zaista nema smisla. Nije to način da vi opstanete kao stranka. I nije to način da 20 vaših ljudi budu najbogatiji ljudi u Beogradu. Oni to za to koriste. To je samo način da još više ogorčite građane Srbije.
Em ništa od te prodaje (kad se proda, ta fabrika se zatvara), em ništa od toga građani ne vide, em nema uspeha, em nema zapošljavanja, em sve lošije živimo, em sav novac koji se od toga skupi – vi raspoređujete. Nemojte da se čudite što se, kad se kaže mito i korupcija, direktno za to vezuju neki ljudi iz DS, iz Beograda i oni koji su na vlasti, u Vladi Republike Srbije.
Nekontrolisano je to. Ne znam da li ste nekad držali novac u rukama, jeste li raspolagali nekad novcem kojim vas uopšte ne košta, za koji vas niko ne pita kako je otišao, za koji znate da vas ni u sledećem mandatu niko neće da pita. Tu nema kraja.
Pre 15-16 godina socijalisti su uhapsili dvojicu svojih ministara. U najvećoj bedi jednom su, negde u Kruševcu, pod kamenim pločama u očevom dvorištu pronašli 800.000 maraka. Mi smo tada svi radili za nekoliko maraka. Ja sam onako naivno pitao: dobro, kad je ukrao 50.000 maraka, šta je tražio dalje? Jer, to je bilo možda pola Knez Mihailove ulice u to vreme. Onda su mi ljudi rekli: slušaj, kad je jednom uzeo 50, sledeći put je tražio 100, kada je uzeo 100, sledeći put je tražio 300. To tako ide, tu se ne staje uopšte.
Kad vi imate milijarde u evrima na raspolaganju i date ih Đilasu u ruke, ali isključivo Đilasu u ruke, što se onda čudite što ima najlepšu zgradu u Beogradu, i onu u kojoj stanuje i onu u kojoj radi?
I što se onda čudite što on sav svoj posao finansira 1. januara tekuće godine? Država mu uplati novac da se reklamira preko svojih firmi i onda on godinu dana posle raspolaže tim državnim novcem, i sve je bogatiji i bogatiji, i sa četiri zaposlena prešao na pet, povećao za 25% uposlenost u svojoj firmi, i kupio još tri mobilna telefona, malo mu bilo za vrtenje.
Sve dok ne raskinete s tim, vi niste dobar partner ni za koga, osim za ove male koji bi na svaki način da dođu na vlast. Sve dok ne raskinete s tim, Evropa će da vam pomaže u kampanji da pobedite SRS, ali vam neće pomagati da četiri godine posle toga dobro vodite državu.
Evropa se grozi mita i korupcije u redovima DS-a i zbog toga vi, sa izvanrednih pozicija na koje vas je Evropa dovela, uopšte ne krećete dalje. Jer, vi ne umete da krenete dalje, ne umete kad ogreznete u kriminal da stanete i da kažete: nećemo više. Ne umete da pročistite svoje redove. Kad su vam očigledno ljudi umešani u kriminal, nema nikakve sankcije, nema nikakve kazne.
Kad ste nam još obećali da ćete da razrešite aferu Bodrum, pa odgovarao onaj mali Selimović, a Pajtić je krao glasove u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pitajte G17 plus, koji vas je ovde optužio za krađu. Za krađu glasa u Skupštini vas je optužio današnji koalicioni partner, pa je posle ušao sa vama u vladu i bogato to naplatio. I danas bogato naplaćuje i naplaćivaće dok ste vi ...
Niste vi krava muzara, vi ste aparat, a Srbija je krava muzara. Vi samo poturite pod srpske sise aparat za sise. Vas to ništa ne košta, dame i gospodo iz DS-a. Košta Srbiju. Zato se vi bojite promene vlasti, zato radite sve što možete, zato tresete Srbiju nedemokratskim potezima, zato nemate ni "d" od demokratije, zato vam treba Ministarstvo za NIP.
Ima li države u svetu da pored budžeta ima još jedan budžet? Ima li države u svetu koja ne obezbeđuje budžetom finansiranje svih svojih potreba, nego pravi još jedan budžet da raspolaže tim budžetom jedna od stranaka?
Što se onda čudite što ovi iz G17 plus preuzmu svoje finansije, što će sad ovi drugi da preuzmu svoje, što će oni treće svoje, što će svako da vuče na svoju stranu, što ćete morati da se preglasavate? Zato što niste tim koji je sposoban da radi kako treba, čestito i pošteno.
Ponavljam, ne vi koji ste ovde u klupama, nego oni što sednu u ove prve klupe, vi nosite teret i prokletstvo ministara koji su ogrezli u mitu i korupciji. Vas ljudi izjednačavaju sa njima, a možda s tim nemate ništa, a možda od toga nemate ništa.
Voleo bih da ste vi toliko ubeđeni da su oni čisti, da sad bude jedno 20 replika, pa da krenemo da seciramo te ministre, da vidimo šta je ko radio i čime se ko bavio.
Ali nećete, vi znate da sam ja u pravu, samo vas partijska solidarnost obavezuje da ne aplaudirate kada vam ovo govorim. Vas je dvor Borisa Tadića preuzeo u svoje ruke, vi trčite po Srbiji, vi širite ideje DS-a, a dvorska kamarila deli funkcije, položaje i imanja.

Da li još neko želi reč o amandmanu?         Da. Narodni poslanik Zoran Ostojić.
Narodni poslanik Ivan Andrić je iskoristio pravo predlagača. Poslanička grupa ima 15 minuta na raspolaganju.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, moram da vas podsetim da je poslanička grupa LDP pre nešto više od godinu dana, kada se sastavljala vlada koja nije trebalo da bude sastavljena, isto tako tražila da se smanji broj ministarstva.  
Naprosto, zemlja je u dugovima, porezi su veliki, nema se para, a ministarstva koja treba da zadovolje tada apetite koalicionih partnera, sada apetite koalicionih partnera, a koja po kriterijumima ne zaslužuju da budu ministarstva, ne treba da budu ministarstva. Jer, kakvo je to ministarstvo sa tri ili pet ljudi? To samo znači titula, vizitkarta, službeni auto i ono što uz to ide.
To nije ono što ljudi koji su glasali za evropsku Srbiju, ljudi koji su glasali za približavanje Srbije Evropi, žele da plaćaju. Žele da plaćaju nešto drugo, ali nema novca za sve.
Zato mi predlažemo da se, među ovih nekoliko ministarstava koja ne zaslužuju da budu ministarstva, ovim amandmanom ukinu Ministarstvo za dijasporu i Ministarstvo za NIP.
Za razliku od drugih, kojima je žao što nisu došli u poziciju da dele pare iz NIP-a, mi mislimo da nikad u budućnosti tako ne treba da se radi. Budžet postoji, pare iz NIP-a, ili sada Ministarstvo za NIP, ako ostane, moglo bi u narodu da počne da se zove ''ministarstvo za kupovinu glasova'', zato što sav novac koji se tu deli može da se rasporedi u ministarstva koja zaista treba da postoje, a da ne pričam da tu ima novca koji je sve samo ne investicija.
Ova zemlja se neće približiti Evropi parama poreskih obveznika koje se koriste za kupovinu glasova u predizborno vreme. Ova zemlja će se približiti Evropi i smanjiće se stopa nezaposlenosti novcem koji će doći spolja. Da bi taj novac došao spolja, moramo da imamo jeftinu i efikasnu državu.
Zakon o ministarstvima koji predlaže buduća skupštinska većina je sve samo ne odraz jeftine i efikasne države. Odraz je skupe i neefikasne države. Nju plaćaju građani Srbije, kako oni koji su glasali za buduću skupštinsku većinu, tako i oni građani koji su glasali za druge stranke, koje njoj neće pripadati, a među kojima ima stranaka koje predlažu ukidanje Ministarstva za NIP samo zbog toga što one nisu došle u priliku da njime upravljaju.
LDP predlaže ukidanje ova dva ministarstva iz principijelnih razloga, zbog toga što se zalažemo za smanjenje javne potrošnje. To neprestano govorimo, ali očigledno malo ko ima da čuje. Naprosto, ova država treba da omogući ljudima da zarađuju pare, a ne da im uzima pare i da onda preko nekih deda-mrazova u kampanji asfaltira, obećava i novcem građana kupuje glasove. NIP je paradigma za takvo ponašanje i zato ovo ministarstvo, po našem mišljenju, ne treba da postoji.
Kada budu došli na red amandmani pojedinačno, da se ukinu Ministarstvo za NIP i Ministarstvo za dijasporu, obrazlagaćemo detaljnije kako i koje nadležnosti koje su sadašnjim predlogom zakona date mogu i u koja ministarstva da se prenesu.
U svakom slučaju, jasno je da je Ministarstvo za dijasporu u suštini ''ministarstvo spoljnih poslova za Srbe'', a već imamo Ministarstvo spoljnih poslova, a pošto su Srbi u dijaspori napolju, svakako da to ministarstvo, uz Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i druga ministarstva, može da preuzme te nadležnosti.
Kada je u pitanju Ministarstvo za NIP, jasno je da novac koji se tu odvaja mora da ode onim korisnicima kojima je sada oduzet – kada su u pitanju škole, to je Ministarstvo prosvete, kada su u pitanju domovi zdravlja, to je Ministarstvo zdravlja.
Bilo bi čistije, bez obzira na apetite koalicionih partnera, da se učini ovaj napor. Mogu se apetiti malih koalicionih partnera zadovoljiti i na drugi način, ne tako transparentan, ne tako bezobrazan i ne tako skup za građane Srbije.

Prelazimo na raspravu o amandmanu na član 2. Izvinjavam se, narodna poslanica Vesna Pešić, rasprava o amandmanu. Imate još devet minuta i 30 sekundi. Izvolite.

Smatram da, kada je reč o ovom amandmanu za ukidanje dva ministarstva (mada, što se mene tiče, ja bih ukinula još nekoliko ministarstava), ali ima smisla govoriti o broju ministarstava, koji je zaista prevelik i koji, kao što se može već videti, treba više da zadovolji određene lične i partijske potrebe, nego što je to potrebno građanima. Mislim da je broj važan, zato što je zaista došlo vreme, da nas građani posmatraju, da su oni takođe odrasli u ovom periodu, znaju da više nije sve državno.
Nekada smo mislili da ništa nije naše, da je sve što imamo - državno. Naravno, mnogi ljudi i dan-danas to veruju, ali veliki broj građana se obučio i zna da ništa nije državno, da sve što država ima, čime država raspolaže, što plaća ministarstva i druge usluge, da je sve to, praktično, iz poreskih prihoda. Prema tome, oni su postali svesni toga da sve, u stvari, mi plaćamo i zato su osetljivi. Ako ne moraju da plate više, zašto da plaćaju više?
Kada se govori o tome da nije važan broj, jeste važan broj. Uštedi, čoveče božiji, nema ovaj narod para da izdržava neka nepotrebna ministarstva i nema potrebe da imamo veliki broj ministarstava zato što bi neki ljudi voleli da budu ministri da bi zadovoljavali nekakve potrebe.
Znači, ima smisla govoriti o štednji i ja podržavam amandman da se ova dva ministarstva ukinu. Mislim da bi svakako mogla još dva-tri da se ukinu i mislim da bi građani to pozdravili. Mogu da vam kažem da su me na ulici pitali zašto imamo šest potpredsednika kad može samo dva. Iako sam pokušala da ih uverim da to nije jako skupo, hoću samo da kažem da zaista gledaju i posmatraju koliko se para troši od strane onih koji predstavljaju vlast. To je jedan od razloga, što je veoma važno, da štedimo.
Druga stvar je pitanje organizacije. Zaista, imate veliki broj ministarstava i povećavate taj broj ministarstava kako vam padne na pamet, bez obrazloženja, molim vas, insistiram na tome, apsolutno nemate nikakvo obrazloženje zašto se uvodi Ministarstvo za NIP.
Kada se kaže obrazloženje, onda se traže argumenti i odgovora se zašto se to stvara. Kada pogledate, nikakav argument se ne daje, niti je to bilo u nekakvoj javnoj debati, niti smo mi ovde o tome razgovarali, nego se jednostavno prepiše ono isto što stoji u obrazloženju, šta to ministarstvo radi. Čemu to ministarstvo služi? Zašto je ono bilo potrebno? Mislim da nema nijedne države gde se stvara neko novo ministarstvo, a da se ne pokaže zašto je ono potrebno.
Ne mislim da treba da postoje samo jedna ista ministarstva vekovima. Ne, pojavljuju se novi problemi. Sigurno da ranije ni u modernim društvima nije postojalo ministarstvo za životnu sredinu, za ekologiju, to su novi problemi, i onda se obrazloži zašto se uvodi ministarstvo za ekologiju.
Zašto se uvelo ministarstvo za nekakav plan? Ako pogledamo malo biografski ili istorijski, mi znamo da je to ministarstvo za NIP izbačeno ad hok, bez ikakvih konsultacija, bez ikakvog razmišljanja, bez ikakve debate. To je, jednom rečju, Mlađan Dinkić, kada je bila kampanja 2006. godine, kada je trebalo kupovati glasove u toj kampanji, izbacio taj NIP. Zašto? Zato što, koliko ja vidim, taj NIP najviše služi tome da se nešto učini u nerazvijenim opštinama.
Da li onda treba, kao što je rečeno, van budžeta da se formira nekakav fond za nerazvijene ili fond za lokalne puteve ili za ovako nešto? Jer, najčešće se o tome radi. Niti postoji strategija za šta se te pare troše, niti postoji kontrola kako se te pare troše, i drugo, zaista onda postoji diskreciono pravo da se one usmeravaju tamo gde hoćemo da kupujemo glasove.
Prema tome, nema obrazloženja za ovo ministarstvo zato što se to uopšte ne može obrazložiti. Da ne kažem, to što sam rekla i juče, da nema smisla da bilo koje ministarstvo ili ministar dodeljuje bilo kakve pare, bilo kakav novac, ali bismo možda mogli da imamo banku za razvoj ukoliko je potrebno da se opštine zadužuju za određene svoje potrebe, i da se onda uvede red, da ministri ne mogu kupovati svoje pozicije u vlasti tako što će osnivati ovakva ministarstva. Zbog toga sam podržala da se ovo ministarstvo ukine.
Nema nikakvog obrazloženja od strane vlasti, nismo videli zašto, izuzev da pojačavamo koruptivni aspekt delovanja dosadašnjih vlasti. Ne mislim samo sadašnjih, nego svih vlasti, već 20 godina. Sve su te vlasti korumpirane.
Nekada kod Miloševića su bili vlasni sami direktori, sećate se direktora "Simpa", pa gospodina koji je bio direktor "Progresa", svi su oni istovremeno bili direktori i ministri. Mi smo navikli na takav jedan konflikt interesa i nismo na to obraćali pažnju. Mislim da je to uvek bilo koruptivno, uvek je bio sukob interesa. Zaista treba jedanput da stanemo na put tome da unapred planiramo ministarstva za koja znamo da nemamo kontrolu i da će širiti korupciju u našoj zemlji.
Druga stvar koju sam htela da kažem, to je Ministarstvo za dijasporu. Mogu da vam prenesem neka iskustva. Videli ste da to ministarstvo nepotrebno troši pare. Da to ministarstvo nije potrebno vidi se i po tome što veoma mali broj građana koji živi u inostranstvu uopšte koristi svoje biračko pravo.
Ova putovanja, da se odlazi i da se troši kao da smo neki pijani milioneri, lupaju se sredstva naših građana, da svi oni koji imaju liste, bilo da su predsedničke, bilo da su republičke, jednostavno upućuju dva svoja predstavnika koja na svim kontinentima gde ima naših ljudi navodno kontrolišu ta biračka mesta.
Sada kada predlažemo Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo, kada možemo da imamo razne tehnologije da glasaju ti ljudi u dijaspori koji hoće, mi šaljemo ljude po svim kontinentima da budu u nekakvom biračkom telu. Kao da ne mogu ambasade (evo, ja sam bila ambasador), da naprave biračku kontrolu, da kontrolišu te izbore, nego putuju ljudi odavde. To se pokazalo potpuno nepotrebnim.
Zato bih molila da se apsolutno razmisli o tome da se ovo ministarstvo, koje bih ja zvala ''ministarstvo za putešestvije'' (bilo ovi koji kontrolišu izborni proces, bilo oni koji su sami u tom ministarstvu ministri, državni sekretari, na koje se baca novac) ukine. Nikakav rezultat nemate.
Verujte da je zadatak svih ambasada, tamo gde ih imamo, a tamo gde ih nemamo ne može biračko pravo ni da se ostvari, jedan od glavnih zaduženja svakog našeg DKP, znači naše ambasade, jeste rad sa dijasporom. Nema nijednog zaduženja koje bi bilo važnije nego rad sa dijasporom. Znači, prvo sve usluge koje se tamo daju. Mogu da vam kažem da su pre toga naši građani, budući da su naše ambasade bile ispunjene samo nekakvim špijunima, nekakvim udbašima i onda su oni toliko maltretirali te naše građane da su ovi pravili niz krugova da bi se smirili da uopšte uđu u ambasade, kako su ih tretirali nekada u tim ambasadama.
Tako je izgledao položaj te dijaspore. Međutim, to se od Petog oktobra promenilo, od kako je otišla takva vlast gde su se, u stvari, isključivo uzajamno špijunirali šta ko kaže, a ne ko šta radi, tako da nema nikakve potrebe, zaista treba Ministarstvo spoljnih poslova i naši DKP da to rade, da se bave dijasporom. Nikakvog razloga za postojanje posebnog ministarstva za to nema.
Ako bi se pod dijasporom smatrali Srbi van Srbije generalno gledano, mislim da to nikakve veze nema sa ovim ministarstvom. Ako se to odnosi, recimo, na prava Srba u Hrvatskoj, ako bi se to odnosilo na Srbe na Kosovu, na Srbe u Bosni, Sloveniji ili bilo gde gde Srbi žive, znači gde bi trebalo davati nekakve usluge, ne vidim da li je ovo ministarstvo bilo šta činilo kada je reč o susednim zemljama ili nečemu sličnom. Znači, ono se nije tu mnogo pokazalo, pogotovo što su se kandidati na izborima trudili da se umiljavaju Dodiku ili bilo kome iz te vrste dijaspore kako bi bolje prošli ovde na izborima.
Znači, takva ''raspikuća ministarstva'' nam nisu potrebna, i zbog štednje, a i zbog organizacije.
LDP je već predložio da u onoj proporciji koja postoji u koaliciji, jer mi to razumemo, treba da se podeli određeni broj ministarstava i svojim partnerima, ali to može proporcionalno da se uradi i u manjem broju ministarstava, da se zadrži ista razmera ili razmera kako su se ljudi dogovorili, a nema potrebe stvarati koruptivna ministarstva ili zadržavati ministarstva koja nisu dala baš nikakve rezultate.
Predlažem da ne budemo raspikuće jer takva vlast, verujte mi, građanima deluje asocijalno. Ako ne radimo najbolje što možemo, ako potcenjujemo interese građana, onda to znači da smo mi asocijalni, da nas baš briga, da smo potpuno ravnodušni.
Ako bi u ovim ministarstvima (a da ne kažem šta će biti šteta u koruptivnom dejstvu tih ministarstava, o čemu je ovde takođe bilo reči) uštedeli i 100.000 evra, zašto da ne uštedimo našim građanima 100.000 evra? Imamo socijalnu pomoć, invalide itd. Imamo socijalno odgovornu državu i zašto se ta sredstva ne bi trošila mnogo korisnije nego što se ovako troše?
Tako da bacanje para nije potrebno i mi ćemo se dosledno zalagati da se ukidaju ministarstva koja su nepotrebna, da se štede sredstva naših građana i poreskih obveznika.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, o amandmanu.

Dame i gospodo poslanici, ne znam da li vam je promaklo, ja sam pažljivo slušala prethodnog govornika, u obrazlaganju zašto treba ovo ministarstvo ukinuti, odnosno zašto ono ne treba da postoji u budućoj vladi, u jednoj rečenici je rečeno: razumem ako bi se to ministarstvo bavilo položajem Srba, recimo, u Hrvatskoj ili na Kosovu i Metohiji.
Da li to znači da mi Kosovo i Metohiju ne smatramo sastavnim delom naše države? Šta je dijaspora?
Ne verujem da je gospođa Pešić to slučajno izrekla. Očigledna je namera da taj deo naše države smatra nečim što je već svršena stvar i verujem da bi se, ako bismo se ovde u Skupštini izjašnjavali, a doći će valjda vreme da o tome govorimo, poslanička grupa kojoj ona pripada ili ona lično sigurno izjasnila da je to već gotovo i da Kosovo i Metohija nisu sastavni deo naše države.
Ustav tako ne kaže i dok Ustav tako ne kaže, dok narod tako ne kaže, dok mi ovde u parlamentu to ne kažemo, ne bi smelo ovako nešto za skupštinskom govornicom da se iznese.
Stenografske beleške postoje, mislim da sam dobro razumela i ukoliko je to neka greška, ukoliko zaista nije tako mislila nego se omaklo, onda bi trebalo da izađe za ovu govornicu i kaže da tako ne misli. Ali, u stenogramu sigurno stoji upravo ovo što sam ja kazala, da razume da postoji ministarstvo dijaspore koje bi se bavilo pitanjem položaja Srba na Kosovu i Metohiji.
Zamislite ministarstvo koje treba da se bavi pitanjem Srba izvan naše države, a bavi se pitanjem položaja Srba u sopstvenoj državi. Mislim da je to sramno i morala sam da skrenem pažnju na to.

Reč ima narodni poslanik Branimir Đokić, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam dužnost da se nadovežem na priču gospođe narodnog poslanika Vesne Pešić da treba ukinuti Ministarstvo za dijasporu.
Mislim da je ovo pogrešno protumačeno, kada znamo da negde između dva i četiri miliona Srba živi van Srbije, van matice.
Druga je priča što su Ministarstvo za dijasporu, na čelu sa prethodnom ministarkom, koja je vodila to ministarstvo, i određene strukture koje su radile u tom ministarstvu radili to što su radili. Kako je novac trošen, kako je novac uopšte raspoređivan po dijaspori, to je posebna priča.
U prethodnom mandatu sam bio predsednik Odbora za Srbe van Srbije i mi smo upozoravali i tražili da napravimo pododbore koji će na neki način tesno sarađivati sa Ministarstvom za dijasporu kako bismo zajednički imali uvid u rad ministarstva, kako bi moglo bolje da se komunicira sa Srbima izvan Srbije. Međutim, mislim da je problem u ministarstvima što to nije učinjeno i što je Ministarstvo za dijasporu faktički bilo samostalno, država u državi, i radilo to što je radilo.
To ne znači da ga treba ukinuti, nego se treba zapitati da li su ljudi koji rade u tom ministarstvu odgovarajući i da li oni novac troše kako bi trebalo da ga troše, a koji je nabavljen za prave stvari, da bi se naši ljudi koji žive van Srbije na neki način mogli povezati sa maticom. U tome je ceo problem.
Mislim da, ako se budemo bavili time kako se novac troši u ministarstvima, to ministarstvo nije jedino gde niko nema kontrolu kako se novac troši i gde su nedodirljivi. Mislim da možemo rešiti taj problem samo kontrolom trošenja novca u ministarstvima.
Znači, Ministarstvo za dijasporu je neophodno i ono treba da postoji s obzirom na ovoliki broj naših ljudi koji žive daleko od svoje matice. Hvala lepo.

Narodni poslanik Branimir Đokić je istakao povredu Poslovnika, ali, s obzirom da je izostalo citiranje člana, ne mogu da postupim po Poslovniku i da vam dam objašnjenje, pošto se očigledno i nije odnosilo na obaveze predsedavajućeg po Poslovniku.
Reč ima narodna poslanica Vesna Pešić, pravo na repliku.