Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na naslov iznad člana 37. i na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Gospodine Saviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 37. Predloga zakona o ministarstvima sa idejom da se naslov iznad pomenutog člana i sam član brišu. Naime, ovaj amandman je u određenoj meri kompatibilan sa prethodnim amandmanom koji je na jedan izvanredan način elaborirala moja koleginica i moja prethodnica Nataša Jovanović, jer se smatra da je ovaj član apsolutno suvišan.
Podsetiću vas, ovaj amandman se odnosi na posebne organizacije, odnosno u ovom slučaju na Republički zavod za informatiku i internet. Kada čujemo reč internet i informatika, to lepo zvuči, a pogotovo zvuči običnim ljudima koji se ne razumeju u ove stvari. Informatika i internet za običnog čoveka znače nešto uzvišeno, nešto mistično, ali tu i nastaju problemi, onda tu stupa u akciju "žuto preduzeće", tamo gde nešto lepo zvuči, oni se tu nađu i pokušavaju nešto da urade, a u stvari od svega toga je slaba vajda i velika šteta.
Smatram da državi Srbiji apsolutno nije potreban Republički zavod za informatiku i internet. Jednostavno, zbog zapošljavanja ljudi mora se voditi računa da li budžet Republike Srbije može izdržati nešto ovako. Znamo da su internet i informatika nešto bez čega se, naravno, ne može. Nijednog trenutka ovom prilikom ne želim da kažem da nam to ne treba, i te kako treba. Čini mi se da je predlagač zakona ovog puta možda shvatio da se radi o elektronskoj pošti, pa je pomislio da je za prosleđivanje i distribuciju elektronske pošte možda potreban i poštar i tu je video neku šansu da se određeni broj stranačkih ljudi uposli. Jednostavno, ovako nešto nije dozvoljeno. Mislim da se ovaj problem može rešiti na jednostavniji način.
Ne samo što imamo 24 ministarstva, nego smo iz Predloga zakona o ministarstvima videli da imamo i izuzetno veliki broj posebnih organizacija, među kojima je i ovaj zavod za distribuciju i internet. Tamo gde postoji veliki broj ministarstava i posebnih organizacija vrlo često, gotovo uvek, dolazi do preplitanja i do sukoba nadležnosti. Tamo gde ima preplitanja nadležnosti uvek nastaju i problemi. U određenim slučajevima može da se desi da se, recimo, dva ministarstva ili dve posebne organizacije, dva fonda ili dva zavoda oko neke stvari koja je interesantna i jednima i drugima sukobe međusobno. Ili, u drugom slučaju, ako se desi da neka stvar, koja bi mogla pripadati ili jednima ili drugima, nije interesantna ni za jedne ni za druge, može se desiti da ta stvar ostane nepokrivena.
Srpska radikalna stranka smatra da treba prihvatiti ovaj amandman, da ovakav zavod nije potreban, bar ne u ovom smislu kako ga je predložio predlagač ovog zakona, jer to samo uvećava budžet Srbije i koristi se prilika da se na ovaj način zapošljavaju stranački kadrovi. Treba imati u vidu da je u pitanju jedna veoma osetljiva oblast, da ipak ne može svako to da radi, jer informacione tehnologije zahtevaju izuzetno obrazovane i visprene ljude, a takvih obično nema u onim strankama kojima je jedini motiv da zaposle svoje ljude i da tako stvaraju posebne organizacije. Još jednom ponavljam, treba prihvatiti ovaj amandman Srpske radikalne stranke. To bi bilo dobro i za građane Srbije, budžet Srbije i za državu Srbiju. Hvala.

Reč ima gospodin Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada pročitam član 37. Predloga zakona o ministarstvima mogu stvarno da se zapitam da li ja to živim u zemlji Srbiji ili je ovo neka utopija, neka zemlja koja ne postoji. Ne mogu da poverujem šta sve izmišljate i kako ćete, na bilo koji način, da učestvujete u jednom vidu legalne pljačke budžeta Republike Srbije i građana koji taj budžet pune.
Pazite, član 37. glasi: "Republički zavod za informatiku i internet obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na", pazite sada, "unapređenje, razvoj i funkcionisanje informacionog sistema državnih organa, lokalne samouprave i javnih službi...". Hajde da pogledamo kako to danas izgleda.
(Predsednik: Zamolila bih poslanike koji su se umorili da malo napuste salu i prošetaju, pa se ponovo vrate, kako bismo mogli da radimo.)
Da vidimo kako to danas izgleda. Imamo jedan republički organ koji će da troši određena sredstva da bi pametovao. Postoji već izvestan vremenski period.
Sada da vas pitam, gospodo koji ćete da glasate za ovaj zakon, da li možete da izvadite izvod iz matične knjige rođenih u bilo kojoj opštini? Da li možete? Ne možete. Da li možete uverenje o državljanstvu? Ne možete. Zašto? Ne postoji jedinstvena baza podataka, ne postoji, nema je. Molio bih "primerka" da ne dobacuje. Nemate vi u Beogradu... Vi niste iz Beograda, koliko ja znam, a DS, pa sve su stranke uglavnom iz Beograda. Znači, ne postoji jedinstvena baza podataka i nema mogućnosti da nešto tako uradite.
Sada da pogledamo dalje, kaže – između državnih organa i lokalne samouprave... Hajde recite mi, gde je to Republički zavod za informatiku i internet pomogao nekoj lokalnoj samoupravi da uvede jedan takav vid korišćenja podataka, da osmisli, pronađe opremu, da da odgovarajuću standardizaciju kada su operativni sistemi u pitanju i da na osnovu jedinstvene standardizacije mogu sve javne službe u okviru jedne lokalne samouprave da posluju elektronski? Nema. Nije samo Inđija Srbija, čoveče, nije samo Inđija Srbija, Srbija je u svim opštinama. Toga nema. Za šta će novac da se troši, zbog čega se ovolika sredstva iz budžeta za neke ovakve državne organe izdvajaju?
Hajde da pogledamo dalje, kaže – u svim drugim državnim organima. Baš me interesuje da li će Republički zavod za informatiku i internet moći da radi aplikacije, uvođenje softvera, hardvera u državne organe tipa MUP-a. Neće moći. Ne može tamo ni da priviri. Hoće li u Ministarstvo odbrane? Ni tamo ne može da priviri. Hoće li u BIA? Ne može. Hoće li u neke druge obaveštajne službe? Ne može. E, sad, dame i gospodo narodni poslanici, koliko i za šta trošite novac?
Samo ću da vam kažem, recimo, da li znate ko proverava za RIK one potpise koje sakupljate da biste mogli da predate listu kao politička stranka, što donosite ovde RIK-u? Ministarstvo unutrašnjih poslova. Nemate bazu podataka da li su ti ljudi upisani u birački spisak. Zato tražimo da se uvede jedinstven birački spisak, a ne da uvodite u Republički zavod za informatiku. Šta je sad, odjednom neka tišina, to vam se ne sviđa? Ali, tako jeste.
Znači, jedino čime možete da se pohvalite jesu neki pilot projekti. Ali, gospodo i dame, osma je godina kako ste na vlasti, na ovaj ili na onaj način. Nemate više pravo na pilot projekte, morate da dajete rezultate. To što ovde neko dobacuje za Beograd, nemojte, gospodine, o tome da pričate, niste u pravu, možete samo elektronskom poštom da naručite, ali to sigurno nije zasluga Republičkog zavoda za informatiku i internet. Nemaju svi građani na teritoriji Republike Srbije računar, nemaju internet konekciju i nisu u stanju da to sebi pribave; čovek mora da putuje par stotina ili više kilometara da bi došao do jednog papira da upiše dete u školu. Nemojte time da se hvalite, očigledno je da ne znate o čemu pričate.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, gospodin Miloš Aligrudić.

Član 104. i član 27. Poslovnika Narodne skupštine. Gospođo predsednice, način na koji ste se narodnim poslanicima maločas obratili je više nego uvredljiv. Vi znate da je danas petak, a petak nije dan za rad Narodne skupštine pa danas radimo. Rad posle 18 časova je izuzetak od pravila. Vi ste u stanju da sprovedete taj izuzetak od pravila, to ste i učinili, to ste činili svih prethodnih dana. Koliko shvatam i kako sam čuo, namera vladajuće koalicije je da večeras bude glasanje. Sada je 21.37 časova. Vi na sve to nalazite za shodno da narodnim poslanicima, koji su danima u ovoj sali, pogotovo narodni poslanici opozicije, uglavnom sede na svojim sedištima, prate zakon koji je na dnevnom redu i neki put možda ustanu i stanu na dno sale da protegnu noge, savetujete da se prošetaju, da ne ometaju vas koji radite. Šta vi to radite? Vi predsedavate i opominjete druge narodne poslanike. Ako mislite da neko krši red, imate odredbe Poslovnika pa ih primenite, opomenite poimence svakoga od onih koji su kršili red u sali. Ne vidim da se iko od drugih narodnih poslanika žalio na to, nisam čuo, možda ste vi čuli.
Mislim da to što ste izgovorili nema nikakvog smisla. Najpametnije bi vam bilo da vodite ovu sednicu na način koji dolikuje i da poštujete dostojanstvo svih narodnih poslanika, bez razlike i da, naravno, u nekom trenutku (a mislim da je taj trenutak već nastupio) prekinete ovu sednicu i njen nastavak zakažete za razumno vreme, a to bi bio, prema Poslovniku, utorak sledeće nedelje u 10 sati.
Ako to ne možete iz bilo kojeg razloga, zakažite za ponedeljak u 10 sati ujutru. Mislim da stvarno nema smisla, kada ne postoji nikakav ustavni rok koji ističe, na to smo vam hiljadu puta ukazivali, da se tera mak na konac i da se požuruje sa nekim procesom na silu, bez ikakve potrebe.
Poslanici DSS-NS su se uglavnom danas javljali po sopstvenim amandmanima. Bilo je u nekoliko slučajeva prilike da se javljamo i povodom amandmana drugih, zbog toga što je na to ukazivala potreba da se prodiskutuje o nečemu što je zaista sporno u određenom članu Predloga zakona u odnosu na postojeći zakon. Vrlo malo smo se javljali po Poslovniku, sem onda kada je to bilo neophodno i nužno. U nekoliko navrata smo koristili odredbe Poslovnika da bismo skrenuli pažnju da postoji problem što se tiče dogovora o jednom odboru u Narodnoj skupštini, to je istina.
Kada sve to saberete, teško može da se desi da su poslanici DSS-NS vama ometali rad, na bilo koji način uticali na beskrajno trajanje ovog radnog dana, a ne bih to tvrdio ni za druge poslanike, pogotovo što smo svi bili svedoci da su se poslanici javljali da diskutuju o amandmanima koje su podneli, što je njihovo pravo i obaveza prema građanima koji su ih birali u ovoj državi.
Čak i ako narodni poslanik ustane sa svog mesta, protegne noge i obrati se drugom narodnom poslaniku, sasvim daleko od mikrofona, sasvim daleko od mesta na kome se narodni poslanici obraćaju drugima i građanima Srbije, ako to vama smeta jer ste preumorni pa vam titra ispred očiju, to ne znači da vam to daje za pravo da vređate narodne poslanike. Nemate pravo da to činite i molim vas da se izvinete, pošto ste se obratili neodređenom broju narodnih poslanika kada ste tu primedbu izneli.
Najlepše vas molim da ovu raspravu danas privodimo kraju. Zaista ne mislim da ima potrebe ili ikakve svrhe da se sedi i raspravlja do 10 - 11 večeras ili da se glasa u ponoć. Nikakvih razloga za to nema. Ako rasprava nije iscrpena do razumnog vremena, onda se ona prenese na sledeći radni dan, završi se u sledećih pola sata ili sat, zakoni se objave u "Službenom glasniku", ionako ste napisali tamo, što ćete sigurno izglasati, da stupaju na snagu danom objavljivanja (što, naravno, nije u redu ali tako će verovatno biti) pa onda negde od 12 sati, jedan, tog dana nastavite sa daljim programom rada, kako ste zamislili.

Zahvaljujem. U jednom momentu nismo uopšte čuli govornika i zbog toga sam zamolila da oni koji su umorni omoguće da pratimo rad.

Izvolite, po Poslovniku.

Dakle, gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, član isti kao onaj koji je reklamirao gospodin Miloš Aligrudić.       
Vi ste, gospođo, po profesiji neuropsihijatar i vaša osnovna uloga i zadatak je da se bavite zdravljem ljudi. Mi smo sinoć radili do 22 časa. Jutros smo počeli u deset. Dakle, da li vama kao lekaru ovaj tempo rada nešto znači? Da li je to humano? Da li je to normalno da se ovako dugo radi? Ne razumem vašu potrebu za brzinom. Da li vas neko pritiska? Da li vam neko postavlja neke uslove? Da li ste nekom nešto obećali? Da li neko traži da ispunite ta obećanja? O čemu se radi? Šta je razlog vaše brzine? Kad se brzo vozi, kad se brzo juri, nastrada se. Brzina nije potrebna. Mislim da imamo dovoljno vremena da ovu sednicu prekinete u ovom trenutku i da je zakažete za ponedeljak u razumno vreme, u 10 sati ujutru, i da ovu diskusiju privedemo kraju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se. Na naslov iznad člana 38. i na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.

Reč ima gospodin Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 38. On se odnosi na Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza. Zakon o ministarstvima koji vi nama danas promovišete je samo farsa. Iz te farse će za Srbiju da proistekne mučnina i beda za više od polovine našeg stanovništva. Zna se da ovaj zakon treba da zadovolji samo koalicione želje političkih stranaka koje ulaze u to kolo. Kolo je počelo da se okreće oko nas. Kolovođa je navodno zadovoljan jer je sa dignutom maramicom bele boje dao do znanja gazdama da budu strpljivi, biće sve u redu, samo da gazde pošalju pare. Koje pare? Pa, naše rođene pare koje se nalaze u njihovim rukama.
Zakon se pravi po volji i želji u sredstvima informisanja već opisanih likova koji će spojiti nespojivo, koji će razdvojiti logički nerazdvojivo. Sve će oni da urade kako bi bili svi, svi, svi zadovoljni. Zadovoljstvo će trajati kratko, a lelek će se čuti sve do Brisela, možda i do Vašingtona. Možda bi zakon o ministarstvima bio dobar za tu Evropu kada bi evropski učitelj video ovaj zakon, ali, ne lezi vraže, zakon je toliko spor da se radijus njegovog kretanja meri puževim impulsima, polako pa sigurno, ali mora da se kvasi. Taj što kvasi se zove Solana. Ni njemu ništa nije jasno, da li da kvasi ili suši.
Kažu kolege, zakon je problematičan zbog 24 ministarstva, to ni bogate zemlje Evrope ne bi mogle da finansiraju, a mi ćemo to da finansiramo. Da li će Vlada sa ovim ministarstvima praviti veću štetu od koristi? Hoće, to i predlagač zna, ali ne mari za to.
Belgija ima 20 ministarstava, Španija 18, Nemačka 16, SAD 14, Slovenija 17, Hrvatska 18.
A koliko ste upotrebili energije i neznanja da ovaj zakon dobije status hitnosti, to smo videli i večeras, to smo iskusili u dosadašnjem radu odbora i same Skupštine. Svaki dan rada Skupštine i vas, gospodo koji vodite ovaj deo posla, za analizu je. Krši se Ustav, krši se Poslovnik, krše se osnovna politička načela, pa čak i nazovimo demokratska prava Srbije koja sa tim nema nikakve veze. Ministarstva treba da zažive, pored njih su nikle agencije; e, te agencije su samo servisi za prikupljanje informacija i para, kojima se uglavnom gube svi tragovi. Agencije su predgrađa svih sumnjivih finansijskih transfera, a kontrolu tih agencija vrše ti koji su ih i organizovali. E, pa to je osnovni problem svake te agencije, u njima će raditi (i radi) zna se ko i kako.
Ovaj naš amandman koji mi predlažemo da se naslov i ceo tekst ispod naslova briše vas upozorava i daje vam do znanja da vi niste baš sigurni šta radite. Zar niste svesni da ovim članom i ovim zakonom o ministarstvima činite našem narodu, a i komšijama, samo zlo? Komšije uzbuđujete činjenicom da ste bogatiji od njih, a u stvari to nije tako.
Ova agencija koju vi predlažete treba, prema mom amandmanu, da se briše. Znam da vi to ne želite, ali zbog istorije nas srpskih radikala ostaće zapisano u stenografskim beleškama i ovo.
Mi smo 5. aprila 2008. godine u Gračanici i Kosovskoj Mitrovici izašli u javnost sa podacima da je trgovina ljudskim organima na području Kosova i Metohije uzela svoj danak. Posle tog datuma sredstva informisanja su sporadično o tome izveštavala. Zašto mediji ćute o toj temi, a agencija o kojoj ja danas govorim prikuplja neke podatke? Znate li koje, možda? Da se i taj gigant kao što je Trepča proda za tepsiju ribe. Potom se naše delegacije povlače, baš tada kada je o ovoj temi trebalo da se raspravi u Strazburu. Pitam se ko je taj ko želi da se ova tema gura pod tepih i da vreme pokrije ovaj problem mahovinom.
A vi ovim zakonom o ministarstvima povećavate, navodno, evropske puteve, širite ih, kojima bi ti belosvetski mafijaši činili čuda na našem prostoru.
Da li ova Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza ima za cilj da i puteve droge i opojnih sredstava pripremi i usmeri ka toj vašoj Evropi? Sve mi se čini da te agencije služe i u te svrhe. Iz pouzdanih izvora došli smo do saznanja da sve te agencije ne mogu da se namire po onom sistemu "a gde sam tu ja", tako da strani ulagači i partneri ne mogu da podmire tako veliki broj tih koji sebe smatraju "gde sam tu ja".
Prilikom ulaska u zgradu Skupštine građani su me prepoznali po bedžu Srpske radikalne stranke i dali mi poruku koja glasi – borite se protiv ove žute bande, ne dajte da prodaju ovo malo zemlje koje je ostalo, ne dajte im, jer ako i to prodaju, prodali su i nas.
Sve te agencije čine poluparazitski sindrom određenih ministarstava zbog kadrova koji su tu autonomni, odnosno oni su nekad važniji od samih ministarstava. Govorite da ove agencije smanjuju spoljnotrgovinski deficit. Kakav crni deficit? Pa mi smo se toliko zadužili da polako tonemo u dužničku krizu. Agencija priprema promociju izvoza, ali smer vašeg izvoza nije usmeren ka zapadu, a u njega se zaklinjete na svakom mestu i na svakom koraku, već je poslednja destinacija Šid. Dakle, naša roba nema pravo da ide dalje.
I ova agencija je u sistemu pljačke preko vaših opštinskih i okružnih odbora Demokratske stranke. Sve što ste prodali i za šta ste izvršili pripreme preko ove agencije, sve vam je propalo. Nadzor nad ovom agencijom ima Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, tu će se biti velika bitka. Znaju građani, a i vi, poštovani poslanici, ko tim agencijama rukovodi.
Mi srpski radikali smo vam tokom ovog zasedanja ukazali i ukazujemo vam da je sve ovo što radite na štetu naših građana Srbije. Ministarstva su vam velika, obimna i njihov broj je veliki, ali to se vas ne tiče. Niko od vas nije izašao da brani ove zakone. Samo sležete ramenima, a kad vas mi posmatramo sa ove govornice i ukazujemo na greške, vi prosto sklanjate poglede, jednom rečju, ćutite. I to vaše ćutanje je znak da vama vlast služi za zadovoljenje ličnih potreba. E, dragi građani Srbije, vi imate sada TV prenos pa iz toga izvucite zaključak. Hvala.