Poštovana predsednice, poštovano radno predsedništvo, poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, pored ovog što je rečeno u argumentima "za" i "protiv", želeo bih u ime poslaničke grupe PUPS da kažem još dva razloga zbog čega će naši poslanici glasati za oba sporazuma.
Prvi je što smatramo da prevagu, u odnosu na argumente koji su ovde bili "za", treba dati i čoveku, građaninu, radniku, seljaku, penzioneru, mladom čoveku. Ovde danas niko nije dao nijednu reč u vezi sa tom argumentacijom. Ubeđen sam da će se argumenti "za" oploditi time, ako radnik bude više radio, bolje zarađivao i bolje živeo, ako mladi čovek bude imao šansu da radi i da od svog rada živi, ako penzioner bude mogao da živi od svoje penzije. U vezi sa tim je i drugi argument koji hoću da iznesem ovde, a to je, pre svega, društveni, materijalni, socijalni položaj penzionera.
Svedoci smo da se u poslednje vreme, pa i danas, osporavaju svi argumenti koji su vezani za bolji društveni status penzionera, a zatim i za bolji materijalni, socijalni položaj penzionera. Samo dva podatka, preko 400.000 penzionera prima penziju ispod 9.000 dinara, skoro milion penzionera prima penziju do 19.000 dinara. Da li ti graditelji svega onoga što je ova naša država stvorila zaslužuju takvu pažnju?
Naše je zalaganje da oni moraju dobiti drugačiji društveni, materijalni i socijalni položaj. Oni moraju dobiti više od toga nego što dobiju i sada. Zbog toga reagujem i na izjavu gospodina Jelašića, guvernera NBS, i na druge analitičare koji kažu da ćemo mi, time što su penzije povećane za 10%, upropastiti ekonomiju, izazvati inflaciju itd.
Iz tog razloga smatramo da treba prevagu, bar za jedan metar, pomeriti prema čoveku, prema njegovom položaju, prema radniku, prema seljaku i prema mladom čoveku, tako što će bolje živeti. Mi vidimo šansu da to ovi sporazumi omogućavaju. Da li ćemo iskoristiti, to je na nama.
Treća stvar koju želim da kažem, insistiramo i tražimo da se do dana za glasanje bar pokuša približiti ili stvoriti jedinstvo svih političkih stranaka u ovom parlamentu, bar po ovom pitanju koje je veoma bitno i sudbonosno za državu.
Poslednja stvar koju želim da kažem, gospodin potpredsednik Vlade rekao je – ''dajmo šansu''­­, svemu onome što je rekao. Mislim da, pre svega, treba dati šansu mladim ljudima, radnicima i penzionerima da bolje žive. Zbog toga, u danu za glasanje, naša poslanička grupa će glasati za ova dva sporazuma. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Obaveštavam vas da su se,  saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranje zajedničkog i jedinstvenog pretresa, za reč prijavili u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, predstavnici sledećih poslaničkih grupa: SRS, ''Za evropsku Srbiju'', G17 plus, DSS, SPS-JS, LDP, NS i poslanička grupa manjina.

U skladu sa tim, dajem reč narodnom poslaniku Rizi Halimiju iz poslaničke grupe manjina. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Koalicije Albanaca Preševske doline danas ću glasati za potvrđivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i pored drastičnih mera koje aktuelna Vlada preduzima prema Albancima Preševske doline, jer je to ipak jedina racionalna opcija koja otvara perspektivu za brži privredni razvoj i normalan život za sve građane ove države, bez obzira na etničku i versku pripadnost.
Zalaganje za evropske civilizacijske vrednosti i angažovanje za ostvarivanje standarda EU je intenzivna aktivnost koja se odvija u svim državama zapadnog Balkana. Bilo bi nelogično ukoliko bi se ovde odvijao suprotan, anahroni proces, koji bi ugrožavao najvitalnije interese našeg društva. Sasvim je normalna velika zainteresovanost, nadam se, većine u Narodnoj skupštini, da se obezbedi našim građanima potpuna sloboda kretanja, trgovinske olakšice za domaće firme, povećane investicione aktivnosti i brži ekonomski razvoj, što bi trebalo da omogući današnja podrška SSP i time ubrzanje integracionih procesa u evropske strukture.
Međutim, isto toliko je važno da se potvrđivanjem ovog sporazuma stvori adekvatna politička atmosfera za unapređenje društvenih odnosa, a što bi omogućilo jačanje pravne države koja bi obezbedila sva ljudska i manjinska prava. Ako je integracija u strukture EU naš opšti i zajednički interes, onda je sasvim jasno da, u celokupnom procesu kandidovanja i ispunjavanja kriterijuma za prijem u EU, zvanična politika ove države mora da bude principijelna, da prihvata osnovne principe i vrednosti na kojima je zasnovana EU. Zato smatram da je neprihvatljiva neprincipijelnost i kontradiktornost aktuelne politike u Srbiji, koja uporno odbija Euleks na Kosovu, kojim je predviđeno da EU preuzme odgovornost za obezbeđivanje bezbednosti građana i jačanje pravosudnog sistema na Kosovu.
Ako želimo uključivanje u EU, što je normalno opredeljenje, onda je prirodno da se prihvataju i evropske vrednosti, a ne da se zbog sitnopolitičkih interesa dozvoli produbljivanje aktuelne konfuzije povodom ovog pitanja.
Takođe, nema nikakvih veza sa evropskim vrednostima odluka Vlade da se više ne priznaju diplome Univerziteta u Prištini, izdate na UNMIK-ovim obrascima i sa pečatom UNMIK-a. Zapravo, ova odluka Vlade, kako je novinarima izneo aktuelni ministar prosvete, doneta je zbog državnih razloga koji nisu javno izneti, a sa kojima nisu upoznati ni legitimni predstavnici Albanaca ovog područja. Mislim da je odluka u direktnom sukobu sa UNMIK-om i sa Rezolucijom 1244, kojom je 1999. godine uveden međunarodni protektorat na Kosovu, a što je bilo prethodno prihvaćeno Kumanovskim sporazumom.
Najneozbiljnije je u svemu ovome, ako su tačni navodi ministra prosvete, da je prilikom donošenja pomenute odluke presudilo mišljenje Ministarstva za Kosovo. Proizilazi da se formiranjem ovog ministarstva 2007. godine bitno promenila državna politika ne samo prema UNMIK-u, već i prema svim drugim međunarodnim faktorima koji su bili uključeni u rešavanje krize u opštinama Preševo, Bujanovac, Medveđa 2000. i 2001. godine, kada je Vlada Republike Srbije, pored drugih preduzetih mera, priznala diplome Univerziteta u Prištini, izdate u UNMIK-ovim obrascima, čime je prekinula drastičnu državnu diskriminaciju prema Albancima Preševske doline u periodu od 1991. do 2001. godine, koje je imalo dalekosežne posledice koje se još uvek ne mogu ispraviti.
U uslovima u kojima se preko ministra prosvete najavljuje grubi prekid, ionako veoma slabog, dosadašnjeg procesa uključivanja Albanaca u državne strukture, a pogotovo u uslovima kada ovom retrogradnom odlukom Vlada preti da parališe, blokira sve organe i institucije lokalne samouprave, a ne ono što je ministar pre neki dan rekao da se radi o tri-četiri kandidata za polaganje državnog ispita, u ima vremena, ne brinite.
U ovakvoj situaciji ipak moram biti optimista da ćemo ovom današnjom formalnom odlukom za podršku ili potvrđivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ipak uspeti da stvorimo političku atmosferu o suštinskoj saradnji sa Evropskom zajednicom i da ćemo ozbiljno konkurisati za integracije u EU.
Jer, primer Preševske doline govori u prilog da bi se, upravo, uz jednu iskrenu saradnju sa ovim institucijama kriza brzo rešila. Svako eliminisanje tih principa nas vraća u onaj period koga smo uspeli zajednički, i sa političkim subjektima u Preševskoj dolini i sa međunarodnom zajednicom, a i tadašnjom vladom koja je to uvidela, taj problem rešiti. Sada, ako se razmišlja, relaksirana bezbednosna zona i tada je trebala pomoć NATO-a, bila je potrebna pomoć EU, e sada, možemo vratiti i revidirati sve ono što smo tada zajednički prihvatili i dovoditi u pitanje osnovne principe kojima smo rešavali krizu, mislim da je pogrešna politika.
Ali, u situaciji u kojoj smo apsolutno drugog rešenja nema nego da se zajedničkim snagama udružimo i da prihvatimo pomoć međunarodne zajednice, da budemo ozbiljni kandidati za integraciju u EU, i da u tom pogledu budemo spremni i za rešavanje manjinskih problema, i za rešavanje veoma ozbiljne i osetljive situacije koja je još uvek prisutna u tom području, a za koju treba svesrdno, svestrano i, mislim, iskreno raspoloženje da se ti životni problemi građana rešavaju zajedničkim snagama.

Gospodin Pelević, po Poslovniku.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije; gospođo predsedniče, moram da vam zamerim što dozvoljavate da se upotrebljavaju neki termini koji ne postoje, a to su geografski termini koji žele da se iskoriste u političke svrhe. Preševska dolina ne postoji. To nije geografski termin, to je politička kategorija.
Ako dozvolimo da se i dalje to ponavlja i da se, koliko sam razumeo, priziva NATO i EU u toj tzv. njegovoj ''preševskoj dolini'', onda će to sutra nazivati dotični gospodin ''istočnim Kosovom'', kao što većina Šiptara na tom području naziva taj deo Srbije, a to je jug centralne Srbije i nikakva preševska dolina. Zato vas molim da ubuduće opomenete poslanike koji zloupotrebljavaju govornicu i promovišu nekakve kvazipolitičke kategorije.

Po Poslovniku, gospodin Radoslav Mojsilović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, zamolio bih da ubuduće poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, a posebno predsednicu Skupštine da opomene poslanike nacionalnih manjina da ne koriste takve termine i da za ovom govornicom ne rasparčavaju Srbiju korišćenjem termina "preševska dolina". Preševo se nalazi u Pčinjskom okrugu, odakle dolazim, a centar tog Pčinjskog okruga je u Vranju i tu treba da stavimo tačku.
Kada se gospodin Halimi vraćao da sedne u svoju poslaničku klupu komunicirao je sa poslanikom Pastorom i doslovce rekao – od sada ću da koristim onaj drugi termin, ne dolina, nego kako beše ono skraćeno, ''pokrajina''. Nećete to nikada dobiti, kao što ni Kosovo nikada neće biti nezavisno!
Kada sam se već javio za reč, ne mogu a da se ne osvrnem na ono što je gospodin Đelić u uvodnom izlaganju rekao, a tiče se dovođenja stranih investitora kako bi se poboljšali uslovi proizvodnje u tekstilnoj industriji u Vranju, Leskovcu, pa je tu, između ostalog, pomenuo i Ivanjicu.
Evo, u ime svih Vranjanki i Vranjanaca molim da više gospodin Đelić i gospodin Dinkić ne dovode strane investitore jer su već jednog takvog doveli, firma se zove "Alena", britanska firma. Dali su im iz Nacionalnog investicionog plana šest miliona evra bespovratnih sredstava da sagrade fabriku i da zaposle tri hiljade radnika. Znači, za svakog radnika po dve hiljade evra. Grad Vranje im je dao najbolju lokaciju. Platili su tu lokaciju 500 hiljada evra i dobili za to milion i po evra.
Nakon dobijanja dozvole za izgradnju fabrike, dobili su i drugu tranšu sredstava od milion i po evra. Tu se stalo, fabrika se izgradila do određenog nivoa i stalo se sa izgradnjom. U ovom trenutku se izvođaču duguje milion i 200 hiljada evra. Nijedan radnik nije uposlen. Gospodin Janis Savas, vlasnik "Alene", nestao je iz Srbije. Predstavnici agencije su ga pronašli u Londonu i pitali ga šta će biti dalje sa investiranjem u izgradnju fabrike "Zamber", a on je rekao – pitajte Dinkića.
Tražio sam na sajtu da li postoje "Alena" ili "Zamber" kao neko preduzeće koje se bavi tekstilom – nema ih uopšte na karti preduzeća u Velikoj Britaniji, već je to neka agencija za registraciju preduzeća, pa su verovatno u dogovoru sa gospodinom Dinkićem i formirali ovo preduzeće "Zamber" kako bi pokrali građane. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima po Poslovniku Riza Halimi.

Zahvaljujem. Jedino da dam objašnjenja onima koji su neupućeni. Na početku sam rekao da sam predstavnik ''Koalicije Albanaca preševske doline'', to je zvaničan naziv naše izborne liste koju je RIK prihvatio. Ne znam šta je ovde u pitanju, da li treba dodatnih objašnjenja?
Zatim, ako se pak radi o geografskom pojmu, ako tu eventualno ima problema sa geografijom ili jezičkim terminima, verovatno ste naišli na termin Preševske kotline, ali ajde, neću sad da zalazim u jezičke nijanse – kotline i doline, ali uglavnom, slažem se čim je izborna lista da ima i političku konotaciju. Jer, ako uopšte nema te politike, zašto bi ovaj parlament postojao? Ajde i dalje da mi ovde vidimo.
Ona upadica o načinu izlaganja poslanika nacionalnih manjina, da je nekome ovde zasmetalo, mislim da je i u jednoj i u drugoj diskusiji bilo poprilično veoma ozbiljnih stvari, koje su ovde ozbiljno predstavljane i traže ozbiljna rešenja. Manjine su, kao što vidite, iako kod nas polovina nije glasala i nije htela da se uključi u rad ovog parlamenta, ali dajte da ispoštujemo onu polovinu koja je odlučila da zajedno sa vama radi na ovim problemima, a ne da se podsmevamo i ignorišemo narodnog poslanika, ne samo vi, ovo je mislim najbezazlenije, to rade i aktuelne vlasti.
To radi Vlada, donosi veoma bitne odluke o životu građana na terenu, a ne konsultuje ni ove legitimne predstavnike, ni predsednike opština, ni poslanike u ovom parlamentu. Ovo je ozbiljan problem o kome treba valjano da se diskutuje ako želimo stvarno i suštinski da se uključimo u Evropsku uniju. Hvala.

Reč ima gospodin Pelević.