Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nemam ništa protiv da gospodin naziva svoju stranku kako god hoće i svoju izbornu listu, neka je nazove marsovska, uopšte nemam nikakvih dilema oko toga, ali nemojte da deo Srbije, jug centralne Srbije, Bujanovac, Medveđu i Preševo naziva preševskom dolinom, jer to ne postoji. Ako dozvolimo da danas tako naziva, ponoviću, sutra će reći ''istočno Kosovo'', a to njegovi zemljaci uglavnom i misle u tom Pčinjskom okrugu kome pripadaju opštine čiji je centar Vranje, kako reče moj kolega malopre.

Prema tome, nije to geografski pojam, vi to zloupotrebljavate kao političku kategoriju Šiptara sa juga Srbije i vi ste prizvali NATO u svom govoru. Neće vam pomoći ništa, ni NATO, ni Evropska unija, taj deo Srbije nikada neće biti šiptarski nego će biti deo Srbije i svih građana koji žive tamo, i Šiptara i Srba i svih ostalih koji žive na tom području.

Želim da svi građani juga Srbije budu potpuno ravnopravni, ali vi to ne želite, vi ste iskazali svoj separatizam mnogo puta do sada, gospodine. O tome se radi i zato nećemo dozvoliti upotrebu termina preševska dolina, jer ga vi upotrebljavate u političke, separatističke svrhe. Hvala na pažnji.

Zašto vi? Reklamirate ponovo Poslovnik, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada ću se obratiti ovom crvenom i žutom delu semafor koaliciji – ukoliko ovako nastavite, dolazite u opasnost da vas zeleni deo vaše semafor koalicije proguta.

Reč ima gospođa Aleksandra Janković.

Pomaže Bog, građani Srbije! Posle ovoga, zaista, nek nam je Bog u pomoći.
Konačno je na dnevnom redu, posle polugodišnjeg jahanja po dobroj volji i strpljenju svih vas, ovaj famozni SSP, koji je, u maniru električnog zeca, levim sramnim srpskim potpisom u svoje ime i u ime ove semafor koalicije ozvaničio mali Bog Đelić, u utorak, 29. aprila, na opštu radost i veselje osobe u ulozi predsednika, a odnedavno i budućeg eksponata u Palminom muzeju voštanih figura.
Možda ta osoba ne voli Cecu, Seka ga ostavlja ravnodušnim, valjda zato što se izjasnila kao njegova Bosanka, ali zato voli da bude i predsednik i premijer, predsednik ovog saveta za infrastrukturu, samo još nije četvrto lice ''Svete trojice''. Ako mu dovedu Severinu, možda njoj udeli svoj komad neke funkcije, pa je, recimo, proglasi savetnikom za evropske integracije.
To je jedini partnerski odnos za koji on zna, sudeći po tome kako je u Savetu bezbednosti 21. juna branio Kosovo i Metohiju, ni pod prinudom ne spominjući da je misija Euleks-a okupirala našu južnu pokrajinu, na opšte zaprepašćenje naših građana, ali i ruskih partnera, koji stvarno ne mogu da budu veći Srbi od nas.
Uostalom, Kosovo i Metohija kao povod, kao uzrok, zapravo, SSP kao vidljivi povod jesu i bili razlog da se raspadne prethodna Vlada, u kojoj ministri iz Nove Srbije i DSS-a nisu glasali za ovako formulisan SSP. Da stvar bude jasnija, gospodin Đelić i njegova ''diznilend ekipa'' su se poslužili prevarom, samo da 29. aprila odu i potpišu taj SSP. Tražili su od Vlade Srbije da im se odobri putovanje radi razgovora o viznim sporazumima, naravno, i odobrenje za "falkon" avion naknadno.
Parama vas, građana Srbije, gospodin Đelić i ova tajna družina Bože Kvržice, otišli su i potpisali Sporazum, koji u ovom trenutku nije ništa drugo do priznanje nezavisnosti Kosova. Lako je onome, koga narod duhovito zove Boža Kanabis, da potpiše bilo šta. Bio bi on i potpisnik peticije za legalizaciju lakih gej brakova, njemu je svejedno, on je ovde u tranzitu. Ali, kao ljudi koji, praktično, jesmo iznedrili i započeli proces evropskih integracija, gde bi Srbiji bilo mesto nego u Evropi, mi nismo odjednom, ni mi iz Nove Srbije, ni DSS, ni radikali, poludeli i postali antievropejci, mi smo samo odgovorni, odnosno nosioci odgovorne nacionalne i državne politike.
Da vas podsetim, kao stranke koje su formirale dve Vlade Srbije, od 2004. do 2007. i od 2007. do 2008, kao stranke koje su u obe Vlade dale premijera i veći broj ministara u značajnim resorima, Nova Srbija i DSS uložile su i znanje, i energiju i veliki napor u evropske integracije Srbije.
Upravo u tom naznačenom periodu započete su i dovršene aktivnosti od presudnog značaja za taj proces stabilizacije i pridruživanja. Sačinjena je obilna nacionalna strategija pridruživanja i pristupanja Evropskoj uniji 2005. godine, donet je veliki broj zakona, usklađenih sa evropskim standardima, i dobijena je pozitivna Studija izvodljivosti, posle čega su započeti pregovori o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2005. godine, a po njihovom okončanju parafiran je i sam Sporazum.
Iz svega ovog sasvim je jasno da mi nismo nikakve antievropske snage haosa i bezumlja. Gde bi Srbiji, kao kolevci evropske civilizacije, bilo mesto? Na Jupiteru? Naravno da je u Evropi. Nismo mi ni protiv Sporazuma o saradnji i pridruživanju, ali ne u ovom trenutku kada je realno došlo do suštinske promene okolnosti. Kao što znate, u periodu između parafiranja i ratifikacije 21 od 27 država Evropske unije su priznale tzv. nezavisnost Kosova i to dve posle ovog sramnog Božinog potpisa.
Priznanjem nezavisnosti Kosova i Metohije je, zapravo, otvoreno prekršen parafiran SSP i prevarno ponuđen na potpis suštinski drugačiji akt od prethodno usaglašenog. Od 14. decembra pa nadalje Evropska unija je, praktično, načinila gest direktnog priznanja Kosova. Drugim rečima, kako Evropska unija gradi NATO državu na delu teritorije Srbije, priključenje Srbije Uniji nije moguće dok se ne razjasni pitanje Kosova i Metohije. Štaviše, prihvatanjem plana Martija Ahtisarija i slanjem misije Euleks, o kojoj Tadić neće da kaže ništa, Evropska unija je prekršila svoj osnivački sporazum u kome se pominje nepovredivost granice.
Kada Evropska unija započne proces stabilizacije i pridruživanja sa Kosovom i Metohijom to će biti poslednji čin priznavanja nezavisnosti. U tom smislu, kako reče dr Vojislav Koštunica, život Sporazuma je smrt Srbije.
Uz dužno poštovanje gospodinu Boži Kanabisu, Palmi, raznim magistrima evropskih nauka i sličnim personama, Vojislav Koštunica je doktor prava i profesor, i Slobodan Samardžić profesor na Fakultetu političkih nauka, oni ne iznose svoje lične impresije, već činjenice i pravno utemeljena saznanja. Ovakav SSP je sveobuhvatno štetan ugovor, protivan nacionalnom pravnom poretku, a posebno stavu 4. člana 194. Ustava Srbije, kojim je predviđeno da potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.
Što smo mi gori od Nemaca, čiji je parlament ratifikovao Lisabonski sporazum o funkcionisanju Evropske unije, ali on neće stupiti na snagu sve dok Ustavni sud ne oceni da je u skladu sa nemačkim zakonima.
Ovako ispada da je moguće prodati i pokloniti celu ili deo teritorije, napustiti je i potpisati kapitulaciju, odreći se ekonomske i političke slobode, sve uz odluku ove nove evroslugerajske vlade, većinskog odobrenja semafor koalicije i potvrdom osobe u ulozi predsednika. Možda je moguće privremeno ideološki i pravno zametati tragove, ali delikt ostaje, a svi koji podrže ovaj sramni srpski potpis, to je SSP, snosiće istorijsku odgovornost. Oni zapravo postepeno daju legitimitet, legalizuju pravno nasilje, otimačinu dela teritorije.
Lepo kaže naš narod – sačuvaj me Bože prijatelja, a za neprijatelje ću se sam postarati. Stari, dobri Ahtisari ispade mala beba za aktuelnog predsednika, koji kao da je ispao iz serije ''Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo'', pa nas polako priprema za dobrosusedske odnose sa nezavisnim Kosovom. Da je to istina govori i nedavno izjava ovog v.d. premijera Cvetkovića, gde Srbija treba da učestvuje u rekonfiguraciji UNMIK-a i postavljanju Euleksa, kao i da podrži Rezoluciju Saveta bezbednosti o uspostavljanju Euleks misije na Kosovu.
Pre godinu dana premijer Koštunica se izborio za odbijanje Ahtisarijevog plana, a sada ga prihvata v.d. Cvetković, a zapravo onaj koji diže tri prsta na olimpijadi, a iza ruke drži šipak. Ali, ni to nije najgore. Ajde što pomažemo da nam odmognu, otmu Kosovo, a posle, što da ne, i Vojvodinu, Sandžak, tako da cela Srbija stane u telefonsku govornicu, već bi da nas pretvore u ekonomsko roblje i golu radnu snagu koja ima vize, ali s njima može samo pozadinu da briše.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i prateći privremeni sporazum o primeni SSP, skraćeno SSP i PST, baš dobro zvuči, iako zvuče kao neki insekticid, zapravo, jesu đubrivo za biljku srbožderku. Evropa nije večerala, pa će sada dobiti novu papicu u Srbiji. SSP i PST, kao ekonomski politički akt, predstavlja osnov kolonizacije Srbije kroz stvaranje uslova adaptacije uprave, prostora, infrastrukture i ljude na standarde metropola i multinacionalnih kompanija radi nesmetane eksploatacije i ubiranja profita.
Njime se utemeljuje ekonomsko-finansijska zavisnost, rasparčavanje i asimilacija velikih javnih sistema i slobodan protok robe i kapitala unutar Evropske unije, uz prihvatanje neograničene mogućnosti poslovnog nastanjivanja. To je član 52. ovog PST, jednostrane kupovine javnih dobara, dobara od opšteg interesa, prirodnih bogatstava stranim društvima, kao i nepokretnosti stranim državljanima u Srbiji.
Da li sam paranoik ako u ovome vidim opasnost daljeg gubljenja imovine i prostora od teritorijalno ambicioznih manjina i neprijateljskih suseda? Da li sam paranoik što u članu 32, koji predviđa neograničen uvoz poljoprivrednih proizvoda u Srbiju sa ovlašćenjem Evropske unije i jednostranim suspendovanjem izvoza iz Srbije, vidim bitnu neravnopravnost ugovornih strana u kome baš ona naša srpska može da izveze šipak a uveze sve što gmiže, klija i leti.
Kad smo već kod letenja, članom 55. se vazduhoplovni prostor Srbije deli na zajednički evropski i unutrašnji lokalni, pazite, sve bez Kosova i Metohije. Ovakav gubitak ekonomske slobode predstavlja realnu osnovu za potpunu političku zavisnost koja vodi gubitku državnog subjektiviteta, a gubitkom svoje države i suvereniteta narod predaje svoje pravo samoopredeljenje i postaje manjina u mnogonacionalnoj Evropskoj uniji.
Proces demontiranja i prekrajanja bivšeg SFRJ-a tako da Srbi postanu manjina na svojoj teritoriji okončava se ponovnim usisavanjem vazalskih entiteta u regionalnu evropsku unijsku državu, kao podsistem ujedinjene zapadne države koja treba da gospodari svetom. Bojim se da nije naučna fantastika, ni paranoja, jer kao što reče nekima ovde omiljeni Kisindžer, to što sam ja paranoik ne znači da mi ne rade o glavi.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Vladan Batić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih reklamirao povredu Poslovnika, člana 194, pa bih molio da mi ovo vreme ne uračunavate u vreme za diskusiju, jer koliko primećujem sednici Narodne skupštine ne prisustvuje niko od predstavnika Vlade. Sada, gospođo predsednice, nemamo uslova za rad Narodne skupštine.
Nemojmo onda da slušamo komentare kako predstavnici Narodne skupštine opstruiraju rad, onemogućuju da se izglasa jedan ovako važan dokument, kad niko od zvaničnika, članova Vlade, a uz sav respekt prema pomoćnicima i službenicima, samo članovi i premijer mogu da predstavljaju Vladu prilikom zasedanja Narodne skupštine.
Molim vas da vi, gospođo predsednice, preduzmete mere, ali ponavljam još jednom, mi u ovom momentu nemamo uslova za rad Parlamenta, jer niko od predstavnika Vlade nas nije udostojio svojim prisustvom prilikom rasprave o najvažnijem dokumentu, a to je milion puta ponovljeno iz usta glasnogovornika Vlade, koji treba da donese ovaj narodni parlament.
Molim vas da mi odgovorite, pa da onda eventualno nastavimo ili da ne nastavimo.

Informisana sam da je gospodin ministar, odnosno potpredsednik Vlade Đelić na Odboru koji razmatra rebalans budžeta i da će svakog momenta doći.

Odbor koji razmatra rebalans budžeta mogao je biti pomeren za vreme nakon 18,00 časova. Čini mi se da je ovo znatno važnije od zasedanja tog odbora. Želeo sam samo javno da pokažem odnos Vlade prema Parlamentu i prema nečemu što je izuzetno važno za budućnost Srbije.
Želim kao poslanik DHSS da kažem da ratifikacija ovog sporazuma za nas nema alternativu i da je evropska budućnost, evropski put, evropske integracije, evropski standardi nešto na čemu je nastala DHSS. Život građana Evrope, Evrope koja briše granice, jedini je put kojim ova zemlja i njeni građani mogu i treba da idu. Čini mi se da Srbija na tom putu tragično kasni.
Jedan od razloga tog kašnjenja je što političke elite u vremenu iza nas nisu shvatale neophodnost da Srbija postane suverena država.
Rukovođeni nekom idejom jugoslovenstva oni su neprestano lamentirali nad željom da se ta ideja nastavi i da što duže traje, ali je Srbija postala suverena i međunarodno priznata država tek u poslednjih par godina. Drugi ograničavajući faktor je što Srbija zbog tragičnog nasleđa prošlosti ni danas u celosti nije spremna da pristupi ispunjavanju svojih međunarodnih obaveza. Jedna od tih obaveza je i obaveza prema Haškom tribunalu, ma šta loše o njemu mislili.
Još nešto, plašim se da je ratifikacija ovog sporazuma samo forma. Mnogo je veći problem sadržaj, mnogo je veći problem ono što će biti sadržaj onoga što zahteva pristup evropskim integracijama, institucije, ljudska prava, korupcija, kriminal, nepotizam, ako hoćete govor mržnje. Ovde smo slušali kletve, ovde na mitingu opozicije ginu ljudi, ovde se prebijaju narodni poslanici, to je daleko od sadržaja nečega što predstavlja standard Evrope i tu ćemo imati problem. Da bi taj problem bio prevaziđen mora se naći način da se postigne konsenzus između rukovodećih političkih činilaca na ovim prostorima.
Na kraju još nešto, odnosilo se na potpredsednika Vlade koji, nažalost, nije tu, ali moramo da budemo pošteni prema građanima, pa da kažemo kada ćemo zaista postati kandidat. Ne vredi živeti na lažnim obećanjima. Hajde, kako kaže potpredsednik Vlade, da kažemo kada će zaista Srbija biti kandidat za člana Evropske unije, hajde da građanima Srbije kažemo kada će zaista moći da putuju u Evropu bez viza. Neviđen je paradoks priča o vizama. Mi smo toliko nesposobni, i to pada na račun aktuelne vlasti, da ne možemo ni pasoše da napravimo. Da biste dobili vizu morate da imate pasoš. Prilično putujem i stalno me gledaju na granicama, prevrću, nosim pasoš SR Jugoslavije, pretprošle države. To samo izaziva dileme i nedoumice.
Obećani su pasoši u martu ove godine, pa je onda potpredsednik Vlade, slavodobitnički, kao, za 50 najmlađih, perspektivnih građana podelio 50 pasoša. A onda smo posle nekog vremena videli da to, puj pike, ne važi, ne valjaju pasoši. Onda je, novih 50, opet, nekim zaslužnim građanima, podelio načelnik Službe javne bezbednosti.
Tako se ne može u Evropu, zato hajde da se suočimo sa realnošću i da pošteno kažemo kada ćemo zaista postati kandidati za članove Evropske unije, jer to je naša jedina alternativa i to je naša jedina budućnost.

Po Poslovniku se javila gospođica Nataša Jovanović, potpredsednik.