Poštovana gospođo predsednice, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Koalicije Albanaca Preševske doline danas ću glasati za potvrđivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i pored drastičnih mera koje aktuelna Vlada preduzima prema Albancima Preševske doline, jer je to ipak jedina racionalna opcija koja otvara perspektivu za brži privredni razvoj i normalan život za sve građane ove države, bez obzira na etničku i versku pripadnost.
Zalaganje za evropske civilizacijske vrednosti i angažovanje za ostvarivanje standarda EU je intenzivna aktivnost koja se odvija u svim državama zapadnog Balkana. Bilo bi nelogično ukoliko bi se ovde odvijao suprotan, anahroni proces, koji bi ugrožavao najvitalnije interese našeg društva. Sasvim je normalna velika zainteresovanost, nadam se, većine u Narodnoj skupštini, da se obezbedi našim građanima potpuna sloboda kretanja, trgovinske olakšice za domaće firme, povećane investicione aktivnosti i brži ekonomski razvoj, što bi trebalo da omogući današnja podrška SSP i time ubrzanje integracionih procesa u evropske strukture.
Međutim, isto toliko je važno da se potvrđivanjem ovog sporazuma stvori adekvatna politička atmosfera za unapređenje društvenih odnosa, a što bi omogućilo jačanje pravne države koja bi obezbedila sva ljudska i manjinska prava. Ako je integracija u strukture EU naš opšti i zajednički interes, onda je sasvim jasno da, u celokupnom procesu kandidovanja i ispunjavanja kriterijuma za prijem u EU, zvanična politika ove države mora da bude principijelna, da prihvata osnovne principe i vrednosti na kojima je zasnovana EU. Zato smatram da je neprihvatljiva neprincipijelnost i kontradiktornost aktuelne politike u Srbiji, koja uporno odbija Euleks na Kosovu, kojim je predviđeno da EU preuzme odgovornost za obezbeđivanje bezbednosti građana i jačanje pravosudnog sistema na Kosovu.
Ako želimo uključivanje u EU, što je normalno opredeljenje, onda je prirodno da se prihvataju i evropske vrednosti, a ne da se zbog sitnopolitičkih interesa dozvoli produbljivanje aktuelne konfuzije povodom ovog pitanja.
Takođe, nema nikakvih veza sa evropskim vrednostima odluka Vlade da se više ne priznaju diplome Univerziteta u Prištini, izdate na UNMIK-ovim obrascima i sa pečatom UNMIK-a. Zapravo, ova odluka Vlade, kako je novinarima izneo aktuelni ministar prosvete, doneta je zbog državnih razloga koji nisu javno izneti, a sa kojima nisu upoznati ni legitimni predstavnici Albanaca ovog područja. Mislim da je odluka u direktnom sukobu sa UNMIK-om i sa Rezolucijom 1244, kojom je 1999. godine uveden međunarodni protektorat na Kosovu, a što je bilo prethodno prihvaćeno Kumanovskim sporazumom.
Najneozbiljnije je u svemu ovome, ako su tačni navodi ministra prosvete, da je prilikom donošenja pomenute odluke presudilo mišljenje Ministarstva za Kosovo. Proizilazi da se formiranjem ovog ministarstva 2007. godine bitno promenila državna politika ne samo prema UNMIK-u, već i prema svim drugim međunarodnim faktorima koji su bili uključeni u rešavanje krize u opštinama Preševo, Bujanovac, Medveđa 2000. i 2001. godine, kada je Vlada Republike Srbije, pored drugih preduzetih mera, priznala diplome Univerziteta u Prištini, izdate u UNMIK-ovim obrascima, čime je prekinula drastičnu državnu diskriminaciju prema Albancima Preševske doline u periodu od 1991. do 2001. godine, koje je imalo dalekosežne posledice koje se još uvek ne mogu ispraviti.
U uslovima u kojima se preko ministra prosvete najavljuje grubi prekid, ionako veoma slabog, dosadašnjeg procesa uključivanja Albanaca u državne strukture, a pogotovo u uslovima kada ovom retrogradnom odlukom Vlada preti da parališe, blokira sve organe i institucije lokalne samouprave, a ne ono što je ministar pre neki dan rekao da se radi o tri-četiri kandidata za polaganje državnog ispita, u ima vremena, ne brinite.
U ovakvoj situaciji ipak moram biti optimista da ćemo ovom današnjom formalnom odlukom za podršku ili potvrđivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ipak uspeti da stvorimo političku atmosferu o suštinskoj saradnji sa Evropskom zajednicom i da ćemo ozbiljno konkurisati za integracije u EU.
Jer, primer Preševske doline govori u prilog da bi se, upravo, uz jednu iskrenu saradnju sa ovim institucijama kriza brzo rešila. Svako eliminisanje tih principa nas vraća u onaj period koga smo uspeli zajednički, i sa političkim subjektima u Preševskoj dolini i sa međunarodnom zajednicom, a i tadašnjom vladom koja je to uvidela, taj problem rešiti. Sada, ako se razmišlja, relaksirana bezbednosna zona i tada je trebala pomoć NATO-a, bila je potrebna pomoć EU, e sada, možemo vratiti i revidirati sve ono što smo tada zajednički prihvatili i dovoditi u pitanje osnovne principe kojima smo rešavali krizu, mislim da je pogrešna politika.
Ali, u situaciji u kojoj smo apsolutno drugog rešenja nema nego da se zajedničkim snagama udružimo i da prihvatimo pomoć međunarodne zajednice, da budemo ozbiljni kandidati za integraciju u EU, i da u tom pogledu budemo spremni i za rešavanje manjinskih problema, i za rešavanje veoma ozbiljne i osetljive situacije koja je još uvek prisutna u tom području, a za koju treba svesrdno, svestrano i, mislim, iskreno raspoloženje da se ti životni problemi građana rešavaju zajedničkim snagama.