Gospodine Seniću, ovim što ste sada rekli otvorili ste jedno pitanje koje bismo mi svakako otvorili ili bih otvorio ja da mogu da stignem da dođem na red da govorim, ali očigledno neću moći. Šta je ko znao 2005. ili 2006. godine, da li postoji – kako možete da kažete da je 2005. godine bilo moguće znati da će Kosovo biti nezavisno, ako je tada bilo moguće to predvideti, takvu okolnost, kako vi kažete, onda najverovatnije danas i vi mislite da je Kosovo nezavisno. Najverovatnije tako misli i vladajuća većina kojoj vi pripadate, kada vladajuća većina ili potpredsednik Vlade nama ovde kaže da će se boriti do kraja za teritorijalni integritet države, a da potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ni na koji način ne ugrožava teritorijalni integritet države onda se postavlja pitanje, ako je to tačno, da li vi onda mislite da prevarite EU.
Šta ste vi maločas rekli? Vi ste rekli da će se Srbija lakše boriti za teritorijalni integritet ako pre Kosova postane članica EU. Da li vi shvatate šta ste rekli? Vi ste implicirali mogućnost članstva u EU Kosova kao nezavisne države, što treba da se sprovede preko Saveta ministara EU po političkoj proceduri koja važi za nas, a da onda mi kao kad postanemo članica EU to kobajagi sprečimo.
Da li ste vi normalni? Šta vi hoćete time da kažete?
Hoćete da kažete da hoćete da prevarite EU, da ih zeznete, da pustite da kao nas prime u EU, da se mi pravimo ludi na izazove koji se zovu osporavanje teritorijalnog integriteta i ovo zamešateljstvo sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju koji ništa ne služi nego kao politički pritisak da se realizuju planovi preko Euleksa koji podržava Ahtisarijev plan itd?
Znači, to vama ne predstavlja ništa, a onda ćete da ih zaskočite u jednom trenutku i da kažete – e, to što ste vi mislili da smo mi mislili kad smo potpisivali SSP više ne važi, mi smo stvarno mislili da branimo svoj teritorijalni integritet, mi smo se šalili i sad ćete da vidite svog boga?
To tako ne ide, jer ugovor koji budete danas ratifikovali, tj. u danu za glasanje, sadrži neke obaveze. O tim obavezama smo već govorili.
Gospodin Samardžić je te obaveze naveo i one će vas sačekati na prvom sledećem ćošku, kada budu od vas tražili da poštujete dobrosusedske odnose sa državama, kada bude EU uključila Kosovo u proces evropskih integracija, a to ih sprečiti ne možete jer niste članica, onda će da vas teraju da imate dobrosusedske odnose sa Kosovom. Onda praktično nećete moći da ispunite tu ugovornu obavezu, ukoliko stvarno misli Božidar Đelić ovo što je ovde rekao i eto nama problema.
Eto nama – ne članstvo u EU. Eto nama problema u postupku pridruživanja, bez obzira kako se zove stadijum tog postupka, da li su u pitanju kandidature ili nešto drugo. Pa, ako već znate, a verujem da znate, da imamo ozbiljne političke probleme u odnosima sa EU, o čemu smo govorili, zar nije bilo pametnije da taj problem raščistimo. Zar nije bilo pametnije da umesto da smo išli na vanredne izbore, a morali smo očigledno, da taj problem u državi raščistimo, pa da zastupimo frontalno prema EU, zatražimo razjašnjenje ovih okolnosti, jer bez toga ne možemo ići dalje? Zašto?
Dakle, postoje dve paralelne forme pristupanja EU. One su jedno jedinstvo. Jedno je politički sadržaj tog pristupanja, drugi ekonomski. Politički sadržaj se iscrpljuje u potpisivanju sporazuma sa EU, Briselom kao Ekonomskom zajednicom, i pojedinačno sa svim zemljama članicama EU, bez interpretativne deklaracije ili sa interpretativnom deklaracijom.
Kada se Sporazum ovde ratifikuje onda će ga ratifikovati i britanski parlament, pa onda mogu i oni dati interpretativnu deklaraciju i reći šta nas interesuje interpretativna deklaracija Srbije, mi ratifikujemo Sporazum kao takav. On će stupiti na snagu i imaće jednu jedinu ulogu da opravda delovanje odluke Saveta ministara o funkcionisanju Euleksa na Kosovu i Metohiji, koji treba da sprovede ustav nezavisnog Kosova. Kakve veze ima šta o tome misli Slovačka? Na to vas vrlo ozbiljno upozoravam.
Zato je bilo neophodno da ovo pitanje raspravimo prvo između sebe, da frontalno zajednički u bloku nastupimo prema EU i da ovu nerazjašnjenu okolnost razjasnimo, gde počinje i gde se završava nešto što se zove EU kao jedan entitet, bez obzira na države članice. To je vrlo komplikovano i sporno pitanje.
Bolje je Trgovinski sporazum, bolje je bezvizni režim, bolje je da uradimo bilo šta sa EU što možemo što je realno, nego da srljamo u propast zaključujući politički sporazum koji će nas dovesti u veoma velike neprilike ubrzo. Ako nam danas ne verujete, za par nedelja ili nekoliko meseci ovo o čemu ja govorim će se obistiniti, pa ćete onda da vidite kako to izgleda.
Duboko verujem da među vama ima dobronamernih, koji misle da ovo što danas čine da je to ispravno za Srbiju. Ali verujte mi da je najmanje što mogu da vam kažem u ovom trenutku jeste da grešite, da pravite krupnu grešku.
