Reč ima gospodin Jojić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, koristim odredbe čl. 225. i 226. i želim da potpredsedniku Vlade Đeliću postavim nekoliko pitanja.
Da li ste, gospodine Đeliću, čuli i da li vam je poznato da je u toku suđenje Vojislavu Šešelju pred sudom u Hagu i da je on u pritvoru skoro šest godina, čime je prekršena odredba Evropske konvencije o pravu na brzo suđenje? Taj sud očigledno krši ne samo svoj statut i pravila, već i sve međunarodne konvencije i ponovo nastoji da dr Vojislavu Šešelju nametne branioca, koji njemu nije potreban.
Poštujući princip prezumpcije nevinosti, Vlada Republike Srbije mora dići svoj glas u zaštitu prava svih njenih građana koji se nalaze u Haškom tribunalu, pa čak i pred takvim sudom kakav je Haški tribunal. Mnogim međunarodnim dokumentima propisano je pravo da optuženi može sam da se brani i to pravo se mora poštovati u svim slučajevima, pa i u slučaju dr Vojislava Šešelja. Nametanje branioca prof. dr Vojislavu Šešelju očigledno predstavlja flagrantno kršenje prava na odbranu osumnjičenog, odnosno optuženog.
Gospodine Đeliću, da li znate kakva je razlika između Haga i Nirnberga?
Razlika je ta što se u Hagu nalazi zatočenik prof. dr Vojislav Šešelj, najveći srpski patriota, rodoljub, junak, intelektualac, najveći borac za srpski narod i srpsku državu, kao i najveća srpska žrtva, a u Nirnbergu je suđeno najvećim ratnim zločincima Drugog svetskog rata.
Da li vam je poznato ili nije da je podignuta optužnica protiv dr Vojislava Šešelja, da li je podneta jedna ili tri, četiri i da li su menjane ili ne? Ona je sklepana od pretpostavki i izmišljotina, bez ijedne reči o elementima bića krivičnog dela.
Za svako krivično delo koje se optuženom stavlja na teret moraju se u optužnici izneti elementi krivičnog dela i činjenično stanje, odnosno dokazi koji postoje i koji terete optuženog. To se mora poštovati. Optužnica protiv dr Vojislava Šešelja nema ni jednog jedinog preciznog datuma i nijednog elementa krivičnog dela, a isto tako nema nijednog dokaza.
Ova optužnica izgleda kao da su je pisali Alija Izetbegović ili Franjo Tuđman. Optužnica protiv prof. dr Vojislava Šešelja je pamflet iz koga plamti mržnja prema Srbima i Srbiji. Ta optužnica je samo parafraziranje lažnih navoda od strane samozvanog tzv. zločinačkog Haškog tribunala i njegovih lažnih svedoka.
Od početka rada Haškog tribunala najviše optužnica je podignuto protiv pripadnika srpske nacionalnosti. Tužilaštvo se stavilo na stranu Muslimana, Hrvata i šiptarskih terorista, koje ne tereti, nego čak i oslobađa najvećih ratnih zločina - Hašim Tači, Agim Čeku, Haradinaj, Naser Orić itd.
U prilog tome idu sledeće činjenice, gospodine Đeliću. Prisutna je izrazita diskriminacija prilikom podizanja optužnica, kako po broju, tako i po funkcijama optuženih. Haški tribunal nema takav stav i odnos prema Muslimanima i Hrvatima. Niko iz najvišeg rukovodstva Hrvatsko-muslimanske federacije nije optužen za ratne zločine. Kada u izuzetnim prilikama i slučajevima podignu poneku optužnicu protiv nesrba, pravna kvalifikacija nije ista kao za Srbe, već je veoma blaga i služi samo za obmanjivanje javnosti.
Navešću samo jedan primer. Silovanje Srpkinja u logoru Čelebić od strane Muslimana tužilac je okvalifikovao kao povredu običaja ratovanja, a ne kao silovanje, što inače čini kada je u pitanju neko od navodnih izvršilaca Srba.
Ovakvo postupanje tužioca bilo je prisutno od samog početka rada Tribunala. Tako se od prvih 18 optužnica protiv osumnjičenih za navedene navodne ratne zločine sa prostora bivše SFRJ 17 optužnica odnosilo na Srbe, a samo jedna na Muslimana. Je l' to selektivna primena pravde? Jeste. Ovo je jedini slučaj i on je trebalo da stvori utisak da će Tribunal imati ista merila za sve osumnjičene, što je bila samo obmana javnosti.
Postavljam Vladi pitanje – da li će haškom tužiocu Seržu Bramercu, koji uskoro navodno dolazi u Beograd, predočiti ove činjenice i da li će tražiti da Haški tribunal prekine diskriminaciju prema Srbima koji se neosnovano sumnjiče za navodne ratne zločine?
Drugo pitanje za Vladu Srbije – da li će oštro osuditi pokušaj nametanja branioca...
(Predsednik: Vreme.)
... advokata prof. dr Vojislavu Šešelju koji, kao profesor prava i doktor pravnih nauka, sa visokom stručnošću i pravničkim znanjem, može sam da se brani i njemu branilac nije potreban? Nametnuti branilac dr Vojislavu Šešelju može samo smetati, ometati njegovu uspešnu odbranu, jer je dr Vojislav Šešelj u toku ovog procesa dokazao stručnoj domaćoj i stranoj javnosti da ume i da može uspešno da se brani protiv lažne i iskonstruisane optužnice.
Odredbama člana 14. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima normirano je da se optuženi može braniti sam ili uz pomoć branioca koga sam izabere.
Kada je u pitanju KiM, i to kao strateško, državno i nacionalno pitanje, demokrate i vaša koalicijo, ne smete koketirati sa otmičarima Kosmeta i njega se odricati - nemate pravo. Hvala vam.

Gospodine Samardžiću, imate reč, replika.

Potrebna je replika i pojašnjenje, s obzirom na ono što je govorio gospodin Nikolić i s obzirom na ono što je govorio gospodin Bajatović. Krenuću od ovog drugog.
On je rekao da se DSS našao iznenada na ledini. To ne može biti tačno jer je opštepoznato da je DSS izašao iz prošle vlade upravo zbog sporova, strateških i političkih, sa koalicionim partnerom oko ovih stvari o kojima razgovaramo danas u Skupštini. Taj stav je poznat već mesecima. Otkad je EU priznala KiM, od kad su države EU priznale KiM, tu je došlo do razdora u Vladi oko odnosa Vlade ili delova Vlade prema toj stvari.
Prema tome, ni na kakvoj se ledini mi nismo iznenada našli. Možda smo se našli na ledini, ali ne iznenada. Javnost je jako dobro upoznata sa politikom DSS oko nacionalnog i državnog pitanja i tu nema nikakvih razlika.
Potrebno je jedno malo pojašnjenje oko samog sporazuma i oko garancija koje mi tražimo. Dakle, što se tiče DSS-a, problem nije u sadržaju teksta Sporazuma. Ako ste primetili u ovim diskusijama koje smo imali već dva dana, mi nismo kritikovali Sporazum, nismo ga dovodili u pitanje, nismo dovodili u pitanje njegove pozitivne odredbe. Razume se, učestvovali smo u pregovorima i bilo bi protivrečno da smo to učinili.
Dakle, problem nije u tekstu Sporazuma, nego u novonastaloj situaciji. Onaj sa kojim ga mi potpisujemo, ili danas ratifikujemo, on ga je prekršio, on je prekršio sve one odredbe koje se inače pominju u ovom amandmanu SRS-a. Dakle, i paragraf 7 preambule i član 2. i član 4. i član 135. je prekršio međunarodno pravo. U tome je problem.
I mi nemamo sa tim našim partnerima garancije da će ga on sprovoditi onako kako smo ga mi ispregovarali, kako smo ga završili, jer dok smo pregovarali, postojale su međunarodne garancije na osnovu Rezolucije 1244 da je Kosovo sastavni deo Srbije. Rezolucija 1244 je važila u punoj meri. Ona je prekršena od strane EU i od strane država članica.
Znači, potpuno suprotno onome što sada čine radikali. Dakle, nismo kritikovali odredbe Sporazuma, ali smo doveli u pitanje njegovu ratifikaciju i prethodno potpisivanje, jer se situacija izmenila. Radikali su veoma kritički govorili o odredbama Sporazuma. Gotovo da nije ostao kamen na kamenu od tog sporazuma, a sada će da prihvate jednu interpretativnu deklaraciju kojom ga prihvataju.
Nisam siguran, čak i ako se stavi u stranu ovaj naš glavni argument, da naš partner ne daje nama garancije za uzajamna prava i obaveze, da ne poštuje naš suverenitet i teritorijalni integritet. Ako se to i stavi po strani, nije jasno da li će i kako Vlada da sledi ovu interpretativnu deklaraciju. Nije jasno, ne zato što mi unapred sumnjamo u Vladu, već zato što imamo dovoljno empirijskih pokazatelja da je ona ušla u kombinaciju sa EU oko Euleksa. Ko to ne vidi, taj ne vidi šta se politički događa.
Dakle, DSS nema nikakav problem što je ostao na ledini, kako je izvoleo izraziti se gospodin Bajatović. DSS, prosto, sprovodi svoju politiku kako je to činio i do sada i misli da jedini način da se ova stvar stavi na zdrave noge jeste uporno insistiranje sa tim nesuđenim partnerom, Evropskom unijom, da se takve garancije daju u samom Sporazumu. Ako se ne daju, onda je jasno da mi ulazimo u evropske integracije bez KiM, a to je ono što DSS ne može da prihvati.

Zahvaljujem.
Gospodin Todorović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih želeo da ovo ispadne kao polemika sa DSS kada je u pitanju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali sećam se, gospodine Samardžiću, da sam lično vama postavljao pitanje kada je na dnevnom redu bio SSP, vezano za član 135, da li se taj sporazum odnosi na Srbiju sa KiM. Izašli ste za govornicu i rekli da se Sporazum odnosi na Srbiju računajući KiM koje je po Rezoluciji 1244 u sastavu Srbije, odnosno priznaje se suverenitet Srbije.
Vi sada ovde unapred izražavate sumnju da će nešto biti, da će ova sadašnja vlada, kojoj vi ne verujete ... Da se razumemo, oko toga nema dileme, mi ništa ne verujemo (što kaže naš narod, da sede na vreloj plotni i da ispuštaju paru na usta, mi im ne bismo verovali), ali verujemo nekim stvarima koje su napisane.
Ako ste već imali sumnju, a bili ste nekoliko puta u koaliciji sa skoro svim sadašnjim učesnicima u vlasti, trebalo je onda unapred, prilikom pregovora, prilikom sastavljanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, već tada, bez ikakve dileme, da ne ostavite ni jednu jedinu mogućnost tumačenja ili bilo kakvog drugog pristupa kada je u pitanju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da već tada u Sporazum precizno, čvrsto ugradite članove koji podrazumevaju samo i isključivo sporazum koji Srbiju uvažava u njenim granicama u kojima je u Ujedinjenim nacijama. I mi taj problem sada uopšte ne bismo imali.
Šta je cilj ovog amandmana? Mogućnost, koju ova većina već predstavlja, da na neki način uslovimo, da kažemo da mi ovaj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju podrazumevamo i razumemo jedino sa Kosovom i Metohijom, onako kako je Srbija priznata u UN, odnosno u njenim granicama.
Mi smo prvi na potezu, druga je EU. Ona ovaj zakon, sa ovim amandmanom, treba da prihvati ili ne. Ako ga ona prihvati, a tu precizno piše šta mi podrazumevamo, ne sumnjam ja da će i oni pokušati da prevare kao što su varali i ranije, ali piše - ako to ne prihvate, ako prevare, iznevere, nas ne obavezuje da mi ovaj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju prihvatimo.

Gospođa Milica Vojić-Marković.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, dok sam prilazila, čujem ovde da dobacuju: opet je Milica. Jeste, opet je Milica.
Ne mogu da se otmem jednom strašno dubokom utisku, koji uporno u toku ovog popodneva pokušavaju da nametnu poslanici SRS i SPS. Sve se svodi na jednu jednostavnu rečenicu iz crtanih filmova - ako ne možeš da ga pobediš, a ti mu se pridruži.
Uporno pokušavamo da kažemo da politika ove zemlje ne može biti kratkovida i da mora da se vodi vrlo odgovorno, naročito u ovom trenutku. Svi smo beskrajno svesni težine ovog trenutka i težine ovoga zbog čega smo danas ovde.
Hoću da kažem da je u toku kampanje, koja je očigledno bila jako davno pa se neki sada ne sećaju šta su govorili u njoj, bila jedna politička poruka da se nikada neće potpisati SSP. Sada njihov predstavnik ovde izlazi i proziva DSS da je ostao na ledini. Nema problema DSS što je na ledini.
Gospodin Samardžić je rekao pre mene skoro 90% onoga što sam ja želela da kažem i ne želim da ponavljam. Ono što ja ovde imam kao utisak, to je da vi pokušavate da nagovorite DSS da potpiše i to, da podelite odgovornost. Možda smo mi potpuno pogrešno shvatili ono što vi danas pokušavate (naročito ja), ali ono što jeste suština ovoga što hoću da kažem, mi smo rekli svoj stav o svemu ovome, okolnosti su se promenile.
Uporno se pokušava jedna jedina stvar. Šta je to zbog čega vi to sada nećete? Zamislite situaciju u kojoj se nalazila Srbija u novembru 2007. godine. Da li je EU tvrdila da priznaje Srbiju u međunarodno priznatim granicama, da važi Rezolucija 1244? Šta je bilo u decembru? Jesu li oni nametnuli promenu tog stava? Jesu li u februaru oni priznali Kosovo kao nezavisnu državu?
Da li sada mi treba da verujemo da će oni sa kojima mi hoćemo da napravimo dogovor, koji su nas u toku pravljenja tog dogovora varali, taj dogovor poštovati? Prosto, ja ne mogu da verujem u to. Okolnosti su bile potpuno drugačije u momentu kada se ovaj sporazum pravio. Danas su one potpuno drugačije.

Reč ima gospodin Samardžić, po Poslovniku.

Samo replika na ovo što je gospodin Todorović govorio. Naravno, sećam se dobro te diskusije 26. decembra. To je bilo vreme kada je Sporazum bio ispregovaran, parafiran i kada je važila Rezolucija 1244 i za EU. Ono što piše u tom sporazumu, u članu 135, u drugoj rečenici drugog stava, odnosi se na sadašnje stanje KiM. Sadašnje stanje u to vreme je bilo u skladu sa Rezolucijom 1244 i za EU i za države članice EU.
Tada sam napravio jednu paralelu sa Kiprom, pa sam rekao: Sporazum se analogno odnosi na Srbiju, ali se ne odnosi na jedan njen deo koji je pod međunarodnom upravom. Imajte u vidu da se stvar toliko izmenila, da je u međuvremenu KiM priznat kao nezavisna država Kosovo, a da Severni Kipar niko nikad nije priznao kao nezavisnu državu. To je ta velika razlika.
Uzgred, samo bih vas podsetio na rezoluciju koju smo tada usvojili u Skupštini i na delove rezolucija o Euleksu. Uporedite taj deo rezolucije o Euleksu i ono što Vlada čini već mesec dana u vezi sa Euleksom, za šta imate jako puno činjenica. Samo to uporedite i vidite s kim zapravo pravite ovu interpretativnu deklaraciju i s kim zapravo usvajate SSP, makar zajedno i sa interpretativnom deklaracijom.