Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, posle izlaganja predsednika naše poslaničke grupe, gospodina Tomislava Nikolića, o veoma jasnim razlozima zbog kojih će naša poslanička grupa da glasa za ovaj tzv. gasni aranžman, ušli smo tek da približimo onim narodnim poslanicima koji nisu u to vreme bili u sali zbog nekih drugih obaveza i zasedanja odbora u jednu zaista jalovu raspravu od strane onih za koje se ispostavilo, evo pred sam kraj, svedok je i ovlašćeni predlagač Vlade, Božidar Đelić, da ne znaju u pravom smislu reči šta znači Južni tok.
Čak nas je jedan zapitao - a kuda će da ide krak koji treba da prođe kroz Srbiju. Gospodine Đeliću, ne vi, nego sada moram da objašnjavam ono što vi očigledno niste objasnili kao ovlašćeni predstavnik Vlade. Zašto niste, ne znam, ali tek toliko da pomognem tom kolegi koji trenutno nije u sali, da razume o čemu se radi i da shvati značaj ovog zaista istorijskog trenutka.
Ta kompresorska stanica u Rusiji u crnomorskom gradu Beregovaj, koja će da vodi trasom od 900 kilometara, taj Južni tok, kako je i nazvan u 2006. godini u sporazumu o sporazumevanju, koji je potpisao ruski Gasprom i malopre od strane gospodina Senića, pomenuti italijanski Eni, zamišljen je kao najveći energetski i strateški projekat ikada u Evropi.
Samo neznalice i oni koji pokušavaju da ovim slabim argumentima sa ekonomskog aspekta obaraju gasni aranžman ne vide da je to projekat koji ima pre svega i političku i geopolitičku konotaciju. Jer, da se ne posmatra na takav način uloga Rusije danas u svetu, njena uloga kao najvećeg posednika gasa od jedne trećine, 28,6% uopšte u svetu, odnos EU prema tim ruskim resursima i sve to sada treba da objašnjavamo kroz dve ili tri lekcije nekih predavanja ovde, pa da dođemo do mogućnosti da mi koji smo se prijavili po listi razgovaramo o tzv. Južnom toku.
Onda se taj neko zapitao i odakle će da ide cev, ali molim vas, vi koji ćete da ga vidite kasnije ili mu vi ponovite gospodine Đeliću, lepo mu objasnite da ide do bugarskog grada Varne, tom trasom i dužinom od 900 kilometara, i posle preko Grčke tom jugozapadnom linijom, odnosno tim krakom koji je takođe gospodin Popović jutros pominjao do južne Italije, a onda ovim severozapadnim delom kroz Srbiju, što je najvažnije.
Jer oni su se opredelili za Balkansko poluostrvo, ali ovoga puta kroz Srbiju, do zemalja EU, koje željno očekuju da kupe taj strateški važan energent od Rusije, odnosno u ovom slučaju mi imamo veoma značajno istorijsko učešće u tom projektu.
I jeste i politički i geopolitički i ekonomski veoma važan aspekt, jer tranzit u jednom kilometru je do 3,2 dolara naplativ i onda možete da zamislite, biće tako kada projekat bude bio završen, Srbija samo od tranzita na osnovu taksi, kako sada stručnjaci procenjuju, od 200 do 300 miliona dolara godišnje će imati.
Prema tome, i ekonomska logika je jasna i sve ono o čemu ćemo popodne da pričamo, o projektima infrastrukture, o tome koliko to znači za građane, za industriju.
Ali, ako mi dozvolite, jednom kratkom pričom, gospođo Đukić Dejanović, da završim i ujedno da vam prikažem kako naša ruska braća ovu pat poziciju u kojoj se Srbija našla, ne ratifikujući od januara meseca gasni aranžman, posmatra celu stvar.
To vam je od prilike priča da vi imate jednog komšiju, a vaš automobil je star i gotovo da je za rasprodaju, za prodaju od svega nikoliko stotina evra ili dolara, i onda vam se pojavljuje vaš drugi dobar komšija, u ovom slučaju nije naš komšija, ali bratska Rusija, i kaže hajde da kupim od tebe, odnosno da više uložim u taj automobil koji ti imaš, da ga potpuno oporavimo, da on može da bude u i te kako voznom stanju, sve mu promenimo, ako treba i sve delove i karoseriju, a taj vaš komšija, u ovom slučaju Rusija ulaže mnogo više para.
Na kraju, kada ga tako osposobite skoro napravite kao nov i kažete - nemam goriva, kako ću da vozim taj automobil, a taj komšija, odnosno Rusija kaže - u tom dvorištu ću da napravim benzinsku stanicu.
U to vreme vidite čak i nestašica benzina. Ti možeš besplatno da točiš, izvoli, imamo sada automobil koji smo navodno zajedno oporavili, ali sam dao mnogo više para.
I vi se onda na kraju cele te priče, a tako se pitaju oni koji celo jutro osporavaju gasni aranžman, pitate - a da li sam dobro komšiji prodao onaj stari automobili. Ima i ona stara priča o starcu i o zlatnoj ribici, ali o tome neki drugi put, a tek toliko da vam približim kako to izgleda.

Gospodin Nenad Popović, po Poslovniku.

Samo da repliciram na račun magistralnog i tranzitnog gasovoda. Magistralni i tranzitni gasovod to je jedno te isto. Ovo što smo mi dobili magistralni gasovod, to predstavlja tranzitni gasovod. Čisto da pojasnim onima koji nisu znali.
Drugo, što se tiče sumpora i ekologije, NIS-ove rafinerije su projektovane da rade 90% na ruskoj nafti, a 10% na iračkoj nafti. Sumpor koji se nalazi u toj nafti koju mi dobijamo, koji ide kroz naftovod Družba je prosečne vrednosti oko 1,4% i isti taj sumpor se nalazi u nafti u svim rafinerijama EU. Dobijamo istu naftu koju koriste sve rafinerije u EU.
Spomenuli ste Nabuko. Neko je spomenuo, rekao je da smo se dogovorili da će Nabuko proći kroz Srbiju, to nije istina. Nabuko prolazi kroz Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i dolazi u Austriju, tamo u onaj Baumgarten, koji je najveće gasno čvorište u Evropi, tako da Nabuko nikada nije bio planiran da prođe kroz Srbiju.
Samo još jedno da kažem, sada se u Evropi koristi gorivo koje je standarda EU4, a od 2010. moraće svi da koriste standard EU5. Obično taj proces tehnološki povećanja standarda traje 5, 6 godina, a zamislite, mi moramo da ga uradimo za dvije godine, čak sada za manje od dvije godine, zato što nismo ratifikovali ovaj sporazum, jer da je Gasprom nafta ušla već u NIS, mi bi već to radili. Imamo jedan ogroman posao da uradimo odmah posle ratifikacije i ulaska Gasprom nafte, a to je da se podigne nivo goriva do početka 2010. na nivo EU5 koji se koristi, koji je obavezan svuda u Evropi.
Samo poslednje, imam još dvadesetak sekundi, izgubili smo vreme oko ratifikacije, neko spori oko cene, pokušava da sruši sporazum, a mnogo je važnije da počnemo pregovarati o pravim stvarima. U članu 5. ovog sporazuma možete da vidite da mi možemo da dobijemo status transevropske energetske mreže.
Šta to znači? Ako dobijemo taj status, to treba naš pregovarački tim, gospoda ministri i potpredsednici, da se bore da mi dobijemo status transevropske mreže, jer ćemo onda moći da koristimo sva sredstva Evropske unije koja su određena za one koji su članovi te mreže.
Samo da kažem, posle izgradnje gasovoda, posle rekonstrukcije rafinerija, posle ulaska Gasproma u NIS, postaćemo mnogo, mnogo poželjniji partner svima, i Evropskoj uniji i svim zemljama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Određujem pauzu do 15 i 15 i molim šefove poslaničkih grupa da dođu na jedan kratak dogovor o daljem radu.
(Posle pauze – 15.15)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Na početku popodnevnog dela sednice, a na osnovu člana 85, obaveštenje da će danas sednica trajati do okončanja tačke dnevnog reda koja je upravo u toku, ako se rasprava ne završi do 18,00 časova.
Nakon prepodnevnog dela ostalo je da kao predstavnik poslaničke grupe govori narodni poslanik Nenad Popović.
Reč ima narodni poslanik Nenad Popović.

Poštovana predsednice, potpredsednici, kolege narodni poslanici, DSS će glasati za usvajanje ovog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Ruske Federacije u oblasti naftne i gasne saradnje. Veliko nam je zadovoljstvo da je ovaj ugovor započet za vreme predsedavanja našom vladom premijera Koštunice.
Geopolitički položaj Srbije zaista omogućava da budemo jedna spona, kao što smo bili to vijekovima, između istoka i zapada, jer u ovaj projekat osim Rusije uključena je i Italija, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Grčka, Austrija, ali vrlo verovatno i Slovenija.
Iako je u prethodnom delu sednice bilo mnogo reči o propusnoj moći ovog gasovoda i govorilo se o minimum 10 milijardi kubnih metara gasa koji bi išli kroz ovaj tranzitni gasovod, ulaskom Slovenije, vrlo verovatnim ulaskom Slovenije u ovaj projekat, i ovom ratifikacijom od strane Grčke, postoji velika mogućnost da ova cifra bude dva puta veća, da dođe do 20 ili 25 milijardi kubnih metara gasa godišnje. To će zavisiti naravno i od spretnosti naših ministara, od spretnosti ove vlade da na najbolji mogući način to ostvari.
Govorili smo o energetskoj bezbijednosti. To je ono čemu danas teže praktično sve zemlje u Evropi i budućnost, pogotovo ekonomsku budućnost, svaka država će obezbediti ukoliko sebi obezbedi mogućnost dobijanja energenata, sigurno, pouzdano, u rokovima i što je najvažnije po povoljnim cenama.
Srbija izgradnjom ovog gasovoda i ulaskom Gasprom nafte u NIS za sledećih 50 do 100 godina osigurava sebi ono o čemu maštaju praktično sve evropske zemlje – energetsku bezbednost, jer onaj ko bude imao energente u budućnosti, on će imati i ekonomsku budućnost. Ekonomska budućnost svake zemlje je direktno vezana sa pouzdanostima i redovnostima isporuke energenata.
Ne moram da objašnjavam da na ovaj način će u Srbiji svako domaćinstvo dobiti gas. Ima mogućnost da dobije gas. Imamo tehničke i tehnološke preduslove za to. To je još jedan od elemenata koji ovaj sporazum stvarno stavlja u vodeće sporazume koji se danas potpisuju u Evropi.
Naravno, još jednom da ponovim, pored Sjevernog toka, u kome učestvuju Rusija i Nemačka, Južni tok je najveći energetski projekat u Evropi i mi smo učesnici tog projekta. Navešću samo nekoliko elemenata.
Mi dobijamo 400 kilometara trase gasovoda, dobijamo dve milijarde evra investicija, dobijamo svake godine od naplate tranzita oko 200 miliona evra.
Još oko 100 miliona evra, po našim procenama, doći će od outsourcing-a usluga Gaspromu, NIS-u, na taj način što će svu ekologiju, računovodstveno-administrativne poslove da koriste te naše kompanije.
Takođe, ukoliko povećamo obim gasovoda, ukoliko Vlada bude vješta u tome i uspe da sa našim ruskim partnerima to ostvari, pretpostavljam da će ti dohoci biti mnogo veći od ovih 200 miliona evra godišnje.
Što se tiče skladišta gasa, moram da kažem da je to skladište kapaciteta 800 miliona kubika. To je investicija od još 150 miliona evra i Republika Srbija će za vreme eksploatacije ovog skladišta, za negde oko 25 godina da inkasira oko 400 miliona evra od skladištenja.
Prvi put dobijamo mesto regionalnog distributera gasa, što je izuzetno važno. Postajemo najvažnije čvorište u ovom evropsko-ruskom gasovodu i verujte da će sve evropske zemlje imati zaista najveću moguću želju da privredno sarađuju sa nama, a što da ne kažemo i politički. Siguran sam da posle izgradnje, ponoviću to još jednom, postaćemo najpoželjniji partner EU ovde na Balkanu. Nećemo u EU da idemo moleći za nešto, nego ćemo zaista biti ravnopravan partner i biće najveća želja EU da mi uđemo u EU kao regionalni distributer.
Naravno, ovo će biti treće najveće skladište u ovom delu Evrope. Moramo da kažemo da Mađarska gradi trenutno jedno mnogo veće podzemno skladište i isto tako da Austrija, to su mnogi zaboravili da kažu, ima slično skladište, slične veličine, gde je 50% u Austriji vlasnik toga skladišta takođe ruski Gasprom. Znači, postajemo jedan od glavnih distributivnih elemenata u budućoj energetskoj podeli u celoj Evropi.
Što se tiče NIS-a, tu bih hteo da dodam isto tako mnogo pozitivnih elemenata. Jedan je da ćemo dobiti 400 miliona evra, država Srbija će inkasirati za prodaju 51% kapitala. Dobićemo 500 miliona evra investicija po najsavremenijoj tehnologiji u proizvodne kapacitete NIS. Proizvodnja će se povećati, koja je danas 3,5 miliona tona nafte, na sedam miliona tona nafte, a obezbedićemo sigurnost i stabilnost u snabdevanju. Danas razumemo da praktično 90% nafte koja dolazi u Srbiju dolazi preko posrednika.
U ovom slučaju mi ćemo imati direktno od proizvođača nafte. NIS će postati energetski lider u regionu.
Još jednom ću da ponovim, iskoristiću ovo vreme, da je vrlo pozitivan momenat i da je rafineriju u Bosanskom Brodu kupila takođe ruska kompanija Zarubežnjeft, koja je strateški partner Gaspromnjefti.
Siguran sam i da će buduća saradnja između NIS i Bosanskog Broda rafinerije dovesti do toga da će kapaciteti proizvodni možda da rastu od 15 do 20 miliona tona prerade nafte godišnje, što će dovesti do toga, NIS će definitivno, bez ikakve sumnje, postati za nekoliko godina najveća naftna kompanija jugoistočne Evrope. Trenutno NIS ima 490 benzinskih pumpi na teritoriji Srbije. Svih ovih 490 benzinskih pumpi će biti rekonstruisano, takođe po najvećim evropskim standardima, u narednih pet godina i isto tako pri rekonstrukciji poštovaće se najviši evropski i svetski standardi tehnološki i takođe ovi ekološki.
Ponoviću ono što sam rekao do pauze da nafta, o kojoj je bilo reči, to je rašen eksport brend, to je nafta koju koriste sve evropske rafinerije. Ta nafta ima sumpora po evropskom standardu 1,4%, istu onu naftu koristi koju koriste sve rafinerije i isti taj sumpor. Znači, ekološka zaštita će biti po najvišim mogućim standardima. Takođe da kažem da sve najveće svetske kompanije rade na ovoj nafti, ovo nije nikakva druga nafta, a NIS je sa 90% svojih kapaciteta projektovan na ovoj nafti.
Ono što bi trebalo još jednom da pomenemo, to je da će se kvalitet goriva dovesti i mora da se dovede do 2010. godine do nivoa EU5, koji je evropski standard od 2010. godine. Nije takođe spomenut jedan vrlo važan element, to je da eksploatacija ovih polja, koja se danas vrši na dosta zastareo način, mnoga su već isušena, vršiće se po najsavremenijim tehnologijama. Ruska kompanija Gasprom zaista ima tu najsavremeniju tehnologiju jer najviše eksploatiše danas nafte u svetu.
Ne zaboravimo jednu stvar, naučni potencijal NIS-ovih inženjera, koji je bio veliki, pogotovo u prošlosti, ponovo će moći da se koristi na nalazištima nafte u Rusiji. Takođe, nemojte da zaboravimo da je država Srbija 49% vlasnik i dalje u NIS-u i da će 49% najveće naftne kompanije u jugoistočnoj Evropi pripadati Republici Srbiji i Srbija će redovno dobijati dividende.
Ono o čemu Vlada treba hitno da pregovara nisu elementi koji mogu da naruše ovaj sporazum, pošto postoje neki članovi Vlade koji bi možda želeli da menjaju cenu koja je već dogovorena, pre svega treba da se posvete onome da se poveća propusna moć gasovoda, da se uradi optimalna maršruta gasovoda, a to će moći posle ratifikacije kada se krene u izradu fizibiliti studije, da se ugovore konkretni uslovi, obim i rokovi isporuke svih elemenata u izgradnji, da se vide svi pozitivni elementi kojim bi se moglo uključiti što više srpskih kompanija u izgradnju gasovoda, kao i u rekonstrukciju podzemnog skladišta u Banatskom Dvoru, i ono gde se najviše približavamo Evropskoj uniji, da dobijemo status transevropske energetske mreže, što je napisano u članu 5. ovog sporazuma, gde veština Vlade zaista može da omogući dodatne prihode iz Evropske unije.
Posle izgradnje gasovoda, posle rekonstrukcije Naftne industrije Srbije, nekoliko puta će se po svetskim standardima povećati investicioni rejting Srbije i Srbija će postati mnogo primamljivija, jer stranim investitorima može da ponudi najbolju infrastrukturu u jugoistočnoj Evropi. Ukoliko se izgrade auto-putevi praktično imaćemo i gas, i struju, i najbolje rafinerije i isto tako najbolje puteve.
U tom trenutku želim da kažem da raste i naša težina u partnerstvu između Ruske Federacije i Evropske unije. Mi postajemo ono tkivo koje povezuje Rusku Federaciju i Evropsku uniju, makar u domenu gasne i naftne industrije, što je za Evropu sigurno od najvažnijih elemenata za budućnost.
Mnogo više pažnje ovom našem naftnom sporazumu poklanjaju političari iz Evropske unije, mnogi od njih imaju vrlo pozitivan stav, žele da ovaj gasovod krene što ranije, jer on nije srpsko-ruski nego je srpsko-evropski, i veliku dozu pažnje posvećenu od strane Italije, Austrije, Nemačke, i vrlo je čudno da oni pokazuju mnogo veću želju, pogotovu ljudi koji rade u tim kompanijama, ljudi koji se bave naftnom i gasnom privredom, za ovaj aranžman nego pojedinci u Srbiji.
Smatram da postoji još mnogo elemenata o kojima možemo da govorimo, pozitivnih elemenata, ali bez sumnje ovo je najbolji dogovor koji je Srbija mogla da potpiše, jer objedinjuje svu energetsku bazu, dobijamo i gas i naftu direktno od onoga ko je ima, a ne od posrednika.
Ovo je sporazum koji će Srbiju uvesti na velika vrata kao jedan budući veliki ekonomski centar ne samo jugoistočne Evrope nego cele Evrope, jer sa infrastrukturom koju ćemo da posedujemo sigurno da ćemo biti najveći lider u regionu.
Siguran sam da bi sve zemlje u našem okruženju, sve bivše republike Jugoslavije, naši susedi, Rumunija pre svega, više od svega voleli da ovaj gasovod prođe kroz njihovu zemlju, ali eto mi možemo danas da budemo srećni i slobodno mogu da kažem da je za ekonomsku budućnost Srbije, a i geopolitičku, a takođe i za energetsku bezbednost Srbije u narednih 50 do 100 godina, ovo istorijski dan.

Narodni poslanik Zoran Ostojić ističe povredu Poslovnika. Posle njega reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, predsednica poslaničke grupe.

Poštovana predsedavajuća, ističem povredu Poslovnika, po članu 104, da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Naime, smatram da kada se iznesu netačne činjenice da se time narušava dostojanstvo Narodne skupštine. Ne mislim da je gospodin Popović to uradio s namerom itd, ali je nesporno da je rekao da će 300 miliona evra biti godišnja tranzitna taksa i prihod Srbije.
Prvo neće biti toliko nego 10 puta manje. Drugo, i ako bude, to nije prihod Srbije nego ruske državne kompanije.
Treće, gospodin Popović pominje već drugi put danas Zarubežnjeft, kupovinu i akviziciju te ruske kompanije u Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj. Koliko su platili rafineriju koja je obrasla u korov, šipražje, koja se raspada: 126 miliona evra. Uz to su dobili 60 pumpi Petrola i nešto što zaista jedino vredi u toj akviziciji, govorim o Republici Srpskoj, a to je Rafinerija ulja u Modriči.
To je otprilike tri puta manje nego što dobijaju i što im vi nudite kroz NIS, a vrednost toga je najmanje deset puta veća. Ne možemo sada da pričamo o vrednosti, jer na kraju krajeva ne znamo i ne želite da se sazna vrednost NIS-a, a jedini način da se sazna vrednost NIS-a je da ide na tender. To su neki podaci za koje ne bi bilo dobro da odu među građane i da građani pomisle da je ovo dobar sporazum.
Ponavljam, LDP nije protiv gasnog sporazuma sa Rusijom, nije protiv saradnje sa Rusijom, ali ne pod ovim uslovima. Mi ne napadamo posao sa Rusijom, ne napadamo ništa osim loš sporazum koji je prethodna vlada potpisala i nažalost nova Vlada stavila pred nas na glasanje, ovu rusku verziju, jer na kraju krajeva to je jedina važeća i zvanična verzija.
Dakle, s podacima malo pažljivije, jer nije u redu da ako nemate argumente da branite ovaj sporazum, onda iznosimo nekakve brojeve koji mogu nekoga da opčine, dajmo argumente. Mi iznosimo argumente zašto ovo ne valja, a ne pričamo o politici i političkom uticaju koji će ruska država imati na srpsku državu, biće prilike tokom rasprave da se bacimo i na politiku.
Na kraju krajeva, kada pričamo o tranzitnom prihodu koji će ruska država imati, a ne Srbija, jer će imati većinsko vlasništvo, onda da kažemo koji je to neto prihod. Hoćemo li se obogatiti na Republici Srpskoj, pošto će po svoj prilici na osnovu kapaciteta gasovoda to sve ići samo u Bosnu? Hoće li taj gasovod da dođe iz Rusije preko Crnog mora i da preskoči da pravo dođe u Dimitrovgrad ili dolazi nekom zemljom Bugarskom? Da li mi plaćamo tranzit kroz tu zemlju?
Nemojte o ciframa tako olako, zato što, na kraju krajeva, ako bude ruski prihod, šta se to nas tiče. To je prihod te kompanije. Svakako je prihod mnogo manji nego što ste pomiljali, a akvizicija ruske druge državne kompanije u Republici Srpskoj pokazuje, na najbolji način, koliko je ovo potcenjeno, odnosno koliko je skandalozan ovaj sporazum i koliko se jeftino prodaje nešto što je stvarano decenijama i što treba valjda da ostane i onima koji dolaze iza nas. Hvala.

Povredu Poslovnika ističe narodni poslanik Nenad Popović. Izvolite.

Samo da odgovorim uvaženom kolegi Ostojiću. Govorim celi dan samo o ciframa. Spomenuo sam bar pet-šest puta da će godišnji dohodak od tranzita gasa biti 200 miliona, a u slučaju da uđe Slovenija i mi povećamo taj tranzit kroz Srbiju biće blizu 300 miliona evra godišnje.
Taj dohodak je dohodak zajedničke kompanije Republike Srbije i Gasproma. I to, 51% je Gasprom u toj zajedničkom kompaniji, 49% Srbijagas. Taj dohodak ostaje ovde, ne ide u Rusku Federaciju, a koristiće se verovatno za razvoj, za troškove izgradnje gasovoda itd.
Čisto kažem da 49% dobija Srbija u gasovodu, a direktnu investiciju dobija celu samo Republika Srbija, ne dobija je Rusija. Samo toliko, hvala.