Reč ima gospodin Milan Nikolić, Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovano predsedništvo, uvažena ministarka i predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je, koliko sam uspeo da prebrojim, oko 11 predloga zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmovima, garancijama, dodatnom finansiranju, donacijama i finansijskim ugovorima. Da odmah kažem, danas je 8. septembar 2008. godine, a mi raspravljamo o verifikacijama koje su potpisane od strane Ministarstva za finansije, i to: jedan sporazum 8. decembra 2006. godine, jedan sporazum 16. jula 2007. godine i ostali 27. jula 2007. godine. Dakle, deset sporazuma verifikujemo nakon godinu i nešto dana, sa verom, s obzirom na opravdanost ovakvog zaduživanja, da ćemo izglasati ovakve sporazume, ali imamo sporazum koji potvrđujemo skoro nakon dve godine.

Ovde se radi o sporazumima sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, Evropskom investicionom bankom i Međunarodnim udruženjem za razvoj, dakle uglednim finansijskim institucijama kojima ćemo još mnogo puta morati da se obraćamo, jer smo srednje razvijena, rekao bih siromašna, zemlja, neminovno upućena na ove institucije da bismo mogli obezbediti kakav-takav razvoj.

Radi se o zajmovima, kreditima i donacijama od blizu 300 miliona evra, što za naše prilike i velike potrebe nije mala suma. Naravno, koji god da je i kakav god da je razlog bio u pitanju, radi se o nedopustivom odnosu i ponašanju i šteti za našu zemlju kada je ovako dug proces verifikacije ovako važnih, rekao bih povoljnih, zajmova za Srbiju.

Svakako da zajmodavac, koji po meni ustupa sredstva po dosta povoljnim uslovima, stiče utisak da mi nismo zainteresovani za ovakva sredstva i da će njihov odnos prema nama u sledećim obraćanjima sigurno biti nešto drugačiji. Radi se o sredstvima kojih ima u svetu, ali pod ovakvim uslovima nažalost nema, a mi za takvim sredstvima vapimo.

Bez namere da ulazim u detalje, želim samo da neke od zajmova prokomentarišem. Sporazum o zajmu za dodatno finansiranje projekta rekonstrukcije saobraćaja između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj predviđa sredstva u iznosu od 36.800.000 evra za unapređenje putne infrastrukture i poboljšanje održavanja puteva, i to: rekonstrukciju 113 kilometara puteva u Srbiji, održavanje 660 kilometara glavnih i 517 kilometara regionalnih puteva, poboljšanje mera sigurnosti u saobraćaju i pružanje tehničke pomoći za realizaciju projekta i izgradnju kapaciteta. Radi se o kreditu na 17 godina sa grejs-periodom od pet godina po relativno povoljnim uslovima.

Ova sredstva će bar delimično ublažiti veliki problem održavanja puteva, gde se zbog nedostatka sredstava putna mreža loše održava i ozbiljno ugrožava saobraćaj i dovodi do drastičnog povećanja troškova prilikom konačne rekonstrukcije tih puteva.

Neki podaci koje imam govore da sredstva koja prikupljamo po osnovu putarina nisu dovoljna ni za redovno održavanje puteva koje sada imamo. Razumeo sam da ova vlada čini napore da završi Koridor 10 u potpunosti kada je autoput u pitanju i dobrim delom kada je železnica u pitanju, od čega nam zavisi ukupan razvoj zemlje, ali je činjenica da već postojeći deo završenog dela autoputa traži ogromna sredstva za sanaciju da bi se doveo u red sigurnih autostrada. Svedoci smo toga da zauzimamo jedno od neslavnih prvih mesta po broju saobraćajnih udesa i žrtava, te je neminovno da ova sredstva što pre iskoristimo.

Rekao bih da je neminovna i sanacija postojećih puteva i vrlo brza izgradnja ili dovršetak Koridora 10 kako bismo mogli da pod povoljnijim uslovima obezbedimo korišćenje Koridora 10, jer nam preti veoma velika opasnost – skoro je pri kraju koridor kroz Bugarsku i Rumuniju, koji može da odvuče dobar deo saobraćaja koji sada ide Koridorom 10.

Kada je u pitanju ugovor o finansiranju sanacije mosta "Gazela", koji je potpisan, na iznos od 33 miliona evra, između Evropske investicione banke i JP "Putevi Srbije", a Vlada dala garanciju, čini mi se da je poslednji trenutak da se ovako važna saobraćajnica za Beograd ali i za Srbiju sanira i da se obezbede pristupni putevi. Bez obzira na projekat obilaznice i plan izgradnje još nekoliko mostova, značaj "Gazele" je vrlo veliki jer spaja dva velika grada, stari i Novi Beograd; to je jedna od vrlo važnih spona u Koridoru 10, ali preti ishabanošću, ukoliko se ne napravi hitna intervencija, da izazove katastrofu. I u ovom slučaju ugovor o finansiranju predviđa period trajanja kredita na 20 godina sa rokom početka vraćanja od pet godina, što smatramo takođe povoljnim uslovima, mada se iz teksta garancije ne može videti koliki su troškovi kamate.

Predlogom zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke obezbeđuju se novčana sredstva od 33.000.000 evra za rehabilitaciju oko 100 mostova na magistralnim i regionalnim putevima u Srbiji. Potpisivanjem garancije angažuju se dodatna sredstva JP "Putevi Srbije", što znači da će se na sanaciju oko 100 mostova utrošiti 66.000.000 evra. Ako se ima u vidu da su skoro svi mostovi na Južnoj Moravi zbog divlje eksploatacije peska skoro neupotrebljivi, neki su zatvoreni i ne koriste se, stvaraju se mogućnosti da se smanje ogromni troškovi i problemi i suvišan je komentar o neophodnosti ulaganja u sanaciju ovakvih mostova.

Želim da skrenem pažnju da je, pored planiranja sanacije mostova, neophodna sveobuhvatna akcija Vlade Republike Srbije i njenih organa da se zaustavi divlja eksploatacija peska u svim rekama, jer ne radi se samo o šteti, recimo, čuveni su slučajevi bujanovačkog mosta, ratajskog mosta itd., gde se svake treće godine popravlja most; vrši se ekološka disharmonizacija, bunari ostaju bez vode, pesak nestaje i dalje se urušava kvalitet izgrađenog mosta.

To će verovatno teći u nedogled ukoliko inspekcijske službe, ali i ostale službe u čijem je domenu rada ovaj deo problema, u potpunosti na rešavaju pitanje zaštite mostova.

Predlogom zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke obezbeđuju se novčana sredstva od 33.000.000 evra za rehabilitaciju ostalih delova saobraćajnica.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o dodatnom finansiranju projekta energetske efikasnosti između Republike Srbije i Međunarodnog udruženja za razvoj nudi mogućnost za nastavak investicija i poboljšanje grejanja u sektorima zdravstva, prosvete, socijalne zaštite, gde nam je stanje i dalje veoma loše. Sredstva Međunarodnog udruženja za razvoj u iznosu od 6,6 miliona specijalnih prava vučenja obezbeđuju mogućnost da se dodatni kredit od Međunarodne banke za obnovu i razvoj za još 13.300.000 evra za izgradnju ekonomičnijeg, kvalitetnijeg, efikasnijeg i ekološki čistijeg sistema grejanja u objektima bolnica, škola i mnogih socijalnih ustanova. Sporazum predviđa korektne uslove, u smislu roka trajanja kredita od 17 godina, grejs-period od pet godina i jedan posto pristupne kamate.

Sporazum o zajmu za dodatno finansiranje projekta rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj 27. jula 2007. godine predviđa izdvajanje sredstava u iznosu od 36.800.000 evra. Radi se o uobičajenim uslovima zajma kao i za ostale kredite i zajmove koji su predmet današnje rasprave, sa periodom vraćanja zajma od 17 godina i grejs-periodom od pet godina.

Međutim, ostaje dilema, bar kod nas poslanika, da li je svrsishodna rasprava o verifikaciji ovog ugovora o zajmu i potvrđivanje zakona o zajmu u Skupštini, ako član 4. Sporazuma o zajmu kaže da je rok stupanja na snagu 90 dana od datuma potpisivanja, ne komentarišući verifikaciju.

Ponovo podsećam da je Sporazum potpisan 27. 7. 2007. godine, danas je 8. septembar. Ovakva se primedba može izreći za skoro sve ugovore o zajmu koji su predmet današnje rasprave.

Svakako da je svrha i namena sredstava iz ovog zajma veoma važna, jer će se sredstva utrošiti za izgradnju nasipa i obala radi zaštite od poplava od kojih Srbija svake godine trpi ogromne štete na priobalnim rečnim područjima Dunava, Save, Tamiša, Morave, Tise i mnogih drugih manjih reka.

Takođe su nemerljive štete po mnogim aktivnim klizištima koja se ne saniraju, iako smo u prošloj godini doneli Zakon o sanaciji klizišta.

Ogroman zadatak Vlade Republike Srbije jeste izgradnja sistema za navodnjavanje, jer ako želimo da iskoristimo prednosti u poljoprivredi i ostvarimo konkurentnu poljoprivrednu proizvodnju moramo da uložimo ozbiljna sredstva u sistem za navodnjavanje.

Sporazum o zajmu sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj u iznosu od 12.500.000 evra, koji je takođe potpisan jula 2007. godine, odnosi se na unapređenje poljoprivrednih aktivnosti u ruralnim sredinama, sa ciljem da se poveća konkurentna sposobnost naše privrede i sela, kao i da se obezbedi očuvanje eko-sistema Stare planine.

Sporazum o donaciji iz Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (Projekat reforme poljoprivrede u tranziciji) između Vlade Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj takođe je potpisan 27. jula 2007. godine i reguliše izdvajanje sredstava u iznosu od 4,5 miliona dolara, ali je izdvajanje sredstava uslovljeno ratifikacijom Sporazuma.

Namena ovih sredstava pod određenim uslovima je ista kao u slučaju Sporazuma o zajmu za unapređenje sistema poljoprivrede u ruralnim sredinama i podizanje nivoa znanja o primeni agrotehničkih mera.

Sporazum o finansiranju Projekta regionalnog razvoja Bora između Vlade Republike Srbije i Međunarodnog udruženja za razvoj i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj predviđaju izdvajanje sredstava u iznosu od 24.300.000 evra i oko 10 miliona dolara radi podsticanja razvoja borskog regiona koji se nalazi u veoma teškim ekonomskim uslovima nastalim kao posledica teškog stanja u rudarsko-topioničarskim basenima Bor i Majdanpek, kao i sanacije ekološkog stanja koje je zbog jalovine iz rudnika ozbiljno ugroženo.

Ova sredstva treba da pomognu rešavanju nagomilanih socijalnih problema i problema zapošljavanja u Borskom okrugu. Inače, sredstva koja se izdvajaju u ovim zajmovima vraćaju se u roku od 20 godina, sa periodom počeka od 10 godina i sa relativno povoljnim troškovima servisiranja i troškovima angažovanja sredstava.

Finansijski ugovor između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/A reguliše investiranje u modernizaciju, izgradnju i proširenje bolnica u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, kao deo ukupnih sredstava potrebnih za ovu investiciju, i to tako da se ugovorom odobrava 80.000.000 evra, da bi se u narednom periodu ugovorno obezbedila dodatna sredstva i sredstva iz drugih izvora. Takođe se radi o povoljnom kreditu na 25 godina sa periodom počeka od pet godina, računajući uplate po tranšama.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS - JS u danu za glasanje će podržati verifikaciju ovih sporazuma, jer smatramo da se radi o sredstvima koja su nam neophodna i koja se dobijaju pod povoljnim uslovima. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Nikoliću. Reč ima gospodin Veroljub Arsić, SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, konačno smo pred tim čuvenim garancijama koje ova skupština treba da preda, odnosno da odobri za podizanje raznih kredita. Često ste u izbornoj kampanji, a i u periodu od kada je počeo nastavak ovog zasedanja, spominjali kako SRS vrši opstrukciju rada Skupštine pa za projekte koji su od vitalnog značaja za Republiku Srbiju ne možemo da dobijemo najpovoljnije kredite koje Srbija može da dobije, povoljnije nego bila koja druga država na svetu, zato što SRS pravi opstrukciju.
Sada je došlo vreme, kada konačno dođe ova tačka na dnevni red, da stvarno postavimo neke stvari onako kako jesu. Zamolio bih i ministre u Vladi da se ne bave politikom na ovaj način, nego da se bave politikom na stručan način, jer jesu ministri. Poslanici su deo zakonodavne vlasti i oni imaju pravo da kažu štošta. Ali, predsednik Republike, predsednik Vlade i ministri ne mogu i nemaju pravo da komentarišu šta radi opozicija u parlamentu Srbije, isto tako ni predsednik Skupštine.
Da se vratimo na dnevni red. Prvo, neko od mojih kolega reče kako Srbija, odnosno Javno preduzeće "Putevi Srbije" ne može da održava autoput od onih sredstava koja su stečena naplatom putarine i da to nije dovoljno. Ne znam da li taj koji vodi održavanje autoputa zna da radi svoj posao, ili nas neko ovde pravi budalama. Naša putarina je od tri do četiri puta skuplja, po kilometru, nego što je to bilo gde u Evropi. Ako imate manji broj vozila na autoputu, možemo o tome da diskutujemo, ali kako je tako mali broj vozila, a toliko je dobro od kada vi vladate?
Sada bih da postavim pitanje zašto više stranih građana ne prolazi kroz Srbiju, kako je to, recimo, bilo osamdesetih godina. Neko će da kaže da je u pitanju putna infrastruktura. Kada su u pitanju ti tranzitni putevi, i nije tako loša, da bi to bio razlog zašto ta vozila ne prolaze.
Možda je problem baš u putarini, možda je previsoka, možda je problem sa carinama i prelaskom granice, jer kuda god da se zaputite nema redova na graničnim prelazima, osim kada se približite Srbiji.
Dokle ćete više da puštate taj viski, te cigare i ta čuda, da se to dešava na granicama? Onda vam je za sve neko drugi kriv, a to su posledice vaše nesposobnosti i dolazimo u ovakve avanture kakve su ovi zajmovi.
Niko ne reče, pa čak ni ministar, koliku će kamatu da plaća Republika Srbija na ove zajmove. Rekoše da su neki krediti beskamatni. Pokušaću malo kasnije da pokažem kako to izgleda kada su u pitanju beskamatni krediti i kako su ti krediti povoljni.
Pitao bih ministra – kada ćemo da dobijemo izveštaj o povučenim sredstvima koje je već ranije bilo koja vlada, a vi vladate manje ili više, kroz razne mutacije, evo, već osam godina, povukla? Hoću da znam koliki su troškovi tih povučenih sredstava i koje su kamate koje plaćamo na ta sredstva. Kada možemo da dobijemo procenu analize isplativosti takvih projekata, opravdanosti takvih projekata i ovih kredita, koji su očekivani efekti kredita koje smo podizali, a koji su ostvareni efekti kada smo ta sredstva utrošili?
Još nešto, nemojte više da pokušavate da optužujete SRS za ove kredite. Ovu diskusiju sam, kao ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke, podelio u dva dela. U onom drugom delu čitaćemo koliko koštate državu na odobrene kredite, povučena sredstva, a koliko na nepovučena sredstva. Što znači, koliko god da se vi hvalite ovim projektima, kreditima, zajmovima, ja mogu da kažem da ste svemu tome pristupili vrlo neozbiljno, da nemate čak ni odgovarajuću tehničku dokumentaciju da veći deo ovih kredita realizujete. Onda ćemo da plaćamo kamate na nepovučena sredstva.
Evo, možemo da krenemo nekim redom kada su u pitanju ovi krediti. Da pročitamo, da građani Srbije znaju kakve vi to obaveze namećete Republici Srbiji, budžetu, u krajnjem slučaju njima. Recimo, kredit Evropske investicione banke za rehabilitaciju puteva i mostova B-2.
Znači, banka nije dužna da podnese dokaze o tome da je preduzela bilo kakve mere protiv zajmoprimca i nema obavezu da pre stupanja na snagu ovog ugovora aktivira bilo koji instrument obezbeđenja koji je ponudio zajmoprimac ili neka treća strana. To znači da će banka moći da zatraži pare iz budžeta Republike Srbije i da ćemo ta sredstva morati da joj isplatimo, bez obzira na to da li je onaj koji je uzimao kredit vraćao redovno ili nije. Nećemo imati pravo to ni da pitamo.
Kako to izgleda i u čijoj nadležnosti je jedan ovakav ugovor? Ovaj ugovor spada u nadležnost zakona Velikog Vojvodstva Luksemburg, a odluka ovog suda je konačna.
Zar niste mogli da pronađete neki ozbiljniji način nadležnosti sudova? Evo kako košta kredit. Za svaku tranšu postojaće mogućnost izbora, ili tranše sa fiksnom kamatnom stopom ili tranše sa fluktuirajućom kamatnom stopom sa fiksnim rasponom.
Zašto ne kažete lepo šta je to fluktuirajuća kamatna stopa, zašto ne kažete da je to klizna kamatna stopa koju može onaj koji odobrava ovaj kredit da menja prema svojim procenama, prema svojim potrebama i prema svojoj opravdanosti? Fiksna kamatna stopa označava godišnju kamatnu stopu koju utvrđuje banka prema važećim principima koje povremeno utvrđuju upravni odbori banke za zajme u evrima i sa uslovima otplate glavnice i plaćanja kamate. To je ono što sam pitao na početku svoje rasprave – koliku ćemo mi to kamatu da plaćamo na ova povučena sredstva?
Fluktuirajuća kamatna stopa sa fiksnim rasponom označava godišnju kamatnu stopu koja je jednaka euriboru, plus ili minus raspon koji utvrđuje banka za svaki sledeći referentni period. Znači, da prevedem na običan srpski jezik, osnovica će biti euribor, banka će određivati onaj raspon, ili vi to volite da kažete beskamattni kredit, a onda u nekom drugom delu se vidi da je to marža banke. Šta je marža banke ako nije kamata?
Znači, svi ovi koji hvale ovakve zajmove staviće Republiku Srbiju i građane Srbije pred obavezu da vraćamo kredite, a ne znamo koje su kamate za te kredite i koliko će na kraju takav jedan kredit stvarno da košta građane.
Evo, Sporazum o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj kada je u pitanju, da tako kažem, putna infrastruktura, pa se ovde spominje sporazum, ali evo vidite kako to izgleda kada su u pitanju nepovučena sredstva: troškovi angažovanja koje plaća zajmoprimac iznose 3/4 jednog procenta godišnje na nepovučen deo zajma, s tim što banka može povremeno da se odrekne ovog prava. Pristupna naknada koju plaća jednaka je jednom procentu iznosa zajma, s tim da banka može da se povremeno odrekne i toga.
To je sve lepo kada pročitate u onom prvom delu, međutim, kaže se – kamatna stopa šestomesečni libor za valutu zajma uvećan za fiksnu maržu. Sada neka izađe gospođa ministar da objasni poslanicima i građanima Srbije a šta je to marža, nego kamata. Nemojte više da lažete građane Srbije.
U svom drugom izlaganju govoriću o tome šta je bilo sa kreditima i garancijama koje su već odobrene, koliko sada koštaju i koliko ste ozbiljni u realizaciji tih projekata, jer u završnom računu budžeta za 2007. godina lepo se vidi koliko ste prišli ozbiljno tim projektima i koliko građani Srbije plaćaju vaš nerad i neefikasnost.

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Nada Kolundžija, šef poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju. Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, uvažena gospođo ministarka, poštovani narodni poslanici, poslanička grupa Za evropsku Srbiju glasaće za zakone kojima se ratifikuju ovi finansijski aranžmani i zbog ogromnog interesovanja javnosti i zbog mnogih, da kažem, pritisaka javnosti da se ovi aranžmani što pre ratifikuju. Mislim da nema potrebe posebno pričati o njihovom značaju i o važnosti svih onih projekata koji će se ovim sredstvima realizovati.
Ono što, istine radi, želim da kažem jeste da su svi ovi zakoni bili na dnevnom redu u martu mesecu. Dakle, nije tačno da nije postojalo razumevanje tadašnje poslaničke većine, to izgleda neki zaboravljaju ili namerno drugačije tumače, da se ovi zakoni nađu na dnevnom redu, ali je tadašnji, sada bivši, premijer smatrao da je važnije vratiti mandat narodu, iako smo mi molili da završimo tu sednicu, da ratifikujemo ove međunarodne aranžmane, a onda ko šta hoće.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SRS, ZES, DSS - Vojislav Koštunica i SPS - JS.
Reč ima Miletić Mihajlović, poslanička grupa SPS - JS.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su značajna pitanja koja su u funkciji donošenja sporazuma, odnosno zaključivanje i ratifikovanje zakona o garancijama, o zajmovima, o zaduživanju kod međunarodnih finansijskih institucija, a u cilju rešavanja problema koji su značajni za život i rad naših građana. Poslanički klub i poslanici SPS i JS glasaće za ratifikaciju ovih sporazuma.
Dakle, postavlja se pitanje da li su nam potrebni ovi zajmovi, donacije, ovo finansiranje značajnih projekata. Svakako odgovor jeste da su nam potrebni, bez obzira na rezerve u pogledu nekih uslova pod kojima su potpisani i koji će nas obavezivati u narednom periodu.
Pođimo od činjenice da svaki pojedinac u Srbiji, bilo da je radnik, seljak, građanin, uvek ima želju da u svom životu rešava neka značajna pitanja od kojih zavisi kvalitet njegovog života, od kojih zavisi njegova egzistenicija. Većina tih građana priklanja se mogućnosti, ako je ima, da uzme određen zajam, određen kredit, kako bi što pre zaokružili neki svoj projekat, bilo da je to kuća, bilo da su to ulaganja u proizvodnju, nabavka mašina itd. Takva ulaganja koja doprinose kvalitetu života i rada svakako predstavljaju radost za čoveka i motivaciju da gleda unapred, sa nadom da će sutra živeti bolje, da će zarađivati i egzistirati na jednom višem nivou.
Tako naši poslanici i ja razumemo zaduživanje i uzimanje ovih zajmova i prihvatanje određenih donacija koje će doprineti boljitku u Srbiji.
Mi smo danas u Srbiji suočeni sa devastacijom raznih područja i u ekološkom pogledu. Takođe imamo devastaciju ili zapuštenost saobraćajne, telekomunikacione, energetske infrastrukture itd. Imamo neregulisane vodotokove koji nam gotovo svake godine prete plavljenjem i retko kada se dogodi da možda i preko 200.000 hektara ne bude poplavljeno, od čega imamo ogromne štete. Da ne pričam o klizištima na više hiljada hektara, a isto tako i delovi infrastrukture su zahvaćeni ovom nepogodom.
Takođe, Srbija je, tu treba dobro da se zamislimo, zahvaćena procesom depopulacije mnogih područja koja su, pre svega, ekonomski nerazvijena, a u nekim područjima, kao što je Borski okrug, došlo je i do devastacije zdrave životne sredine. Područje kao što je Borski okrug, u kome živi oko 150.000 stanovnika, suočeno je sa velikim problemima koji ostavljaju tragove na ekonomskom i socijalnom planu. Svakako da je jednom takvom području potrebna pomoć.
Da ne pričamo o tome da je potrebna rehabilitacija, odnosno rekonstrukcija mnogih putnih pravaca. Saobraćajna infrastruktura je elementarna pretpostavka za bilo kakav normalan život, za bilo kakav normalan rad ili razvoj u budućnosti i ona predstavlja neophodno polazište za dalji ekonomski, socijalni i kulturni napredak svih krajeva naše zemlje.
Kada je reč o donaciji i o zajmu u okviru Projekta reforme poljoprivrede u tranziciji, veoma je značajno da se u ruralnim područjima pružaju uslovi za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje, i to one koja će produkovati, pre svega, zdravu, ekološku hranu, za kojom postoji potreba ne samo unutar Srbije, već i van granica naše zemlje. Mislim da jedan takav resurs i takav pravac ulaganja u proizvodnju daje velike perspektive za izvoz i za unapređenje takvih područja.
Ruralna područja svakako potrebuju pomoć države. Ta područja kao suv sunđer zahtevaju sredstva i ulaganje države. Ako prolazimo kroz ta zabačena mesta, možda se ponekad i začudimo gde to naši ljudi žive. Oni svakako zaslužuju pohvale, ali od pohvale nema ništa. Takvim ljudima je potrebno zaista pomoći. Naravno, ovi zajmovi ili ove donacije, kada je reč o ovom projektu, to je nešto zaista minimalno. Mislim da će stajati potreba da se Srbija zaduži u još većoj meri, u cilju ulaganja u ruralna područja, ili na neki drugi način, iz svojih sredstava, mora da obrati pažnju na ono što su uslovi života i rada, kao i mogućnost da se ta područja unaprede kako bi ona vratila našoj državi višestruko.
Kada je reč o onome što jeste ulaganje u energetsku efikasnost, onda smo mi svakako na začelju u Evropi i svetu po onome što su naši standardi, pa, rekao bih, i način života. Svakako da u tom pogledu to treba unaprediti.
Svakako da je pohvalno da treba započeti od onoga što su sektor obrazovanja, sektor socijalne zaštite, sektor zdravstva. To, te objekte u kojima imamo korisnike, gde se radi itd. zaista treba unaprediti i dovesti u jedan standard koji je primeren danas u svetu i u Evropi.
Drugo pitanje se postavlja... Neću govoriti o svim tim zajmovima i kreditima, tu se pominjala i "Gazela" itd. pa je jasno da pod hitno treba preduzeti mere na saniranju jednog tako velikog objekta. Nije samo to...
Molim vas, gospodine Todoroviću, nemojte da dobacujete. Vi ste šef poslaničke grupe i treba da budete primer za ponašanje ovde u parlamentu i nemojte da me ometate.
(Dragan Todorović, sa mesta: Još uvek nisam šef poslaničke grupe.)
Ja sam dobro informisan.
(Predsednik: Molim vas, omogućite gospodinu Mihajloviću da završi svoje izlaganje.)
Budite sigurni da ja vama nikada neću dobacivati i da ću poštovati vašu reč koju ovde budete izgovorili. Zahvaljujem.
Drugo pitanje možemo da postavimo – zašto sporo formalizujemo proceduru u odlučivanju po ovim pitanjima? Mi smo ovde čuli, pre svega, od gospođe ministarke i od izvestilaca poslaničkih grupa da je kada je reč o nekim zajmovima, o nekim sporazumima i dr. do potpisivanja došlo pre više od godinu dana, čak je to bilo i mnogo duže.
Mislim da u ovome pokazujemo jednu veliku sporost i prilikom dogovaranja i usaglašavanja o ovim važnim pitanjima često se saplićemo u ono što su stranački interesi. Ovo se dešava čak unutar Vlade, što se pokazalo u prošlom mandatu. Zatim, problemi nastaju i ovde u Skupštini, kada se to od strane Vlade spusti, i onda naiđemo na neke druge probleme. Jednostavno, skloni smo proizvodnji nekih političkih kriza koje automatski ta pitanja koja su značajna za život i rad građana stavljaju u drugi plan.
Inače u Srbiji postoji previše administriranja, previše birokratije, i sporosti i tromosti. To nas karakteriše i to postoji ne samo u tehnologiji i načinu odlučivanja u državnim organima, već i u organima lokalne samouprave. Mislim da bismo mi svojim odlučivanjem, naročito o važnim pitanjima, trebalo da damo primer drugačijeg odnosa i odgovornosti, a onda to i normativno da regulišemo, ali i da trasiramo jedan način postupanja i efikasnijeg odlučivanja i na nižim nivoima.
Mi smo čuli, na primer, i žaljenje šefa poslaničke grupe Nova Srbija zbog te sporosti, neusaglašenosti i svakako verujem da je to tako, ali mi svi moramo da damo jedan primer u pozitivnom pravcu drugačijeg postupanja i osećanja odgovornosti prema tim pitanjima, ali, bogami, sa svog mesta moramo da damo značajan doprinos uređivanju svih postupaka i celokupne procedure što se tiče rešavanja svih značajnih pitanja, papirologije na nižim nivoima.
Da bi se u opštini danas dobila jedna građevinska dozvola zaista predstoji jedan mukotrpan put za pojedinca koji treba da dođe do odgovarajućeg papira. Sigurno je da smo i mi krivi za to. Naravno, to ostavlja mogućnost za korupciju i nezakonito postupanje onih odgovornih lica koja rade na odgovarajućem mestu. Ali, mi kao Narodna skupština i kao narodni poslanici trebalo bi da idemo u tom pravcu da se takva pitanja u lancu rešavanja svih tih stvari drugačije rešavaju.
Naravno, ako hoćemo napredak u Srbiji, moramo da koristimo ovakve kredite i zajmove, ovakve načine finansiranja, bez obzira na to što možda u pojedinim stavkama postoje odgovarajuće nepovoljnosti. Svakako, bilo koji kredit da se danas uzima, bez obzira na to da li ga uzima pojedinac ili država, on podrazumeva i određenu kamatu. Onaj koji daje kredit ima svoje motive zbog čega to daje, ali svakako da je međunarodna zajednica, pre svega Evropska zajednica, zainteresovana da na našem području, odnosno u našoj zemlji ulaže. Svakako, davanje ovakve pomoći skopčano je sa onim što je nastojanje međunarodne zajednice, s jedne strane, a sa druge strane i Srbije, da Srbija sutra, prekosutra bude član međunarodne zajednice i tih budućih integracija.
Jedna socijalno odgovorna država svakako ne može da računa na uređenje svojih odnosa, na poboljšanje uslova života i rada, na dostizanje određenog nivoa u ovim oblastima, kako je to već u svetu, ako ne koristi i ove mehanizme. Iz tih razloga SPS - JS će glasati, i to je još jedan korak ka onome što je razlog zbog čega glasamo za SSP. Takav jedan stav i razlozi koje sam naveo govore o opravdanosti toga što je Socijalistička partija Srbije napravila ovakvu koaliciju koja ima perspektive u povezivanju sa svetom i, konačno, hvatanju koraka sa međunarodnom zajednicom. Hvala.

Zahvaljujem. Još jedan minut je ostao Socijalističkoj partiji Srbije na raspolaganju. Ima reč gospođica Nataša Jovanović, SRS.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje ratifikacije ovih sporazuma u ukupnoj vrednosti od 420 miliona evra pokrenuli smo prilikom ... Dobro, gospođo ministre, ako ja nisam u pravu vi ćete kasnije da me demantujete. Možda nije zbir u pitanju, ali suština priče je važna.
Ako cifre nisu dobro sabrane, reći ćete da nije, ali to je verovatno čista matematička greška, ili nije. Ja ću govoriti o dva konkretna iznosa, a da li je taj zbir – videćemo; važna je suština.
Prilikom izbora Mirka Cvetkovića za mandatara, tog dana kada smo razgovarali o sastavu nove vlade i o novoj koaliciji, a i kasnije, pre nego što je prekinuta sednica pre kidnapovanja i isporučivanja Radovana Karadžića u Haški tribunal, pokrenuli smo... A, onaj deo javnosti koji podržava vlast i takav bezrezervni put u takozvane evropske integracije uz negativni odijum je, bez zadrške, osuo paljbu na poslaničku grupu SRS da smo mi ti koji usporavamo to i da mi ne želimo da se izvrši ratifikacija tako važnih sporazuma, koji za Srbiju život znače.
Tada je ključ tog problema ovde apostrofirala gospođa Jorgovanka Tabaković ispred naše poslaničke grupe i pitala gospodina Cvetkovića, zatražila je tada odgovor i nije ga dobila, kakva je validnost svih ovih sporazuma kada su u pitanju pojedini sporazumi koji je trebalo da stupe na snagu, odnosno da budu ratifikovani (kada se izračuna rok od 150 dana) u novembru, decembru prošle godine, u februaru ove godine, a oni su pred Narodnom skupštinom Republike Srbije skoro polovinom septembra. Dakle, mi tražimo prvo odgovor na to ključno pitanje jer bez toga ne možemo da znamo da li će ova ratifikacija, koju ćete vi da učinite bez glasova SRS-a, da važi, ili je ovo samo priča da bismo pričali o nekim dokumentima i sporazumima koji praktično nemaju nikakvu validnost. Ako će da važe, onda je potrebno da nam se objasni ovo ključno pitanje koje se tiče načina na koji će to biti vraćeno.
Ono na šta ću ja posebno da skrenem pažnju jeste region Bora. Vi ste sada preuzeli dužnost ministra finansija, ali, pošto su vas mnogo hvalili kao finansijskog eksperta, nemoguće je da se ranije niste na osnovu svega onoga čime ste se bavili, kao svaki građanin Srbije, zainteresovali za to područje. Dakle, u pitanju je područje koje je prilično devastirano jer eksploatacija rudnih bogatstava na području Rudarsko-topioničarskog basena Bor traje više od 100 godina. Ovo pitanje je aktuelizovano zbog modela za koji smo čuli da će biti primenjen, a to je pronalaženje strateškog partnera za Bor, posle neuspele privatizacije i gubljenja dragocenog vremena za celo područje, za sve rudare, za sve zaposlene, za one kojima to život znači. Gospodin Branislav Rankić, koji je bio predsednik opštine Bor, srpski radikal, dve godine upozoravao je Vladu Republike Srbije.
Kada su bili pokušaji onih tajkunskih, kako je uostalom i cela privatizacija izvršena, prodaja Rudarsko-topioničarskog basena Bor, gospodin Rankić je kao predsednik opštine Bor predlagao da država primeni upravo taj model, koji je sada gotovo izvestan jer se već i švajcarski "Glenkor", kao jedan od potencijalnih ili najozbiljnijih strateških partnera, pojavio.
Ali, šta se desilo u tom proteklom, izgubljenom periodu? Pošto po njegovom izboru za predsednika opštine vi niste želeli da saslušate reči jednog razumnog čoveka, pre svega čoveka koji je i te kako kvalifikovan za poslovanje Rudarsko-topioničarskog basena jer je i sam inženjer rudarstva i proveo je jedan deo svog radnog veka upravo tamo, vi ste krenuli metodom obmane i bacanja prašine u oči građanima područja oko Bora. Lepo ste naveli da 150.000 ljudi ima nerešen socijalni status, da mnogi od njih izuzetno teško žive i da je to apsolutno (to znamo i mi koji živimo u drugim krajevima Srbije) od države zapostavljeno područje.
Desilo se to da je pre dve godine Republika Srbija, u vreme ministrovanja drugih pre vas (u vreme Mlađana Dinkića, posle je izabran Cvetković), sklopila ugovor o jednom kreditu sa Svetskom bankom. Izvesni Sajmon Grej, koji je predstavnik Svetske banke u Beogradu, u više navrata je po izboru gospodina Rankića dolazio u Bor. Pošto je taj kredit u iznosu ... Ova ratifikacija se odnosi na 24,3 miliona evra, potpisana je 27. 7. 2007. godine i zato vas to i pitam. Ovde jasno piše da ovaj sporazum važi, odnosno krajnji rok stupanja na snagu je 150 dana od datuma potpisivanja ovog sporazuma, a datum potpisivanja sporazuma je 27. jul prošle godine, pa zato pitam da li je istekao rok trajanja?
Ali, da se vratim na taj kredit Svetske banke od 43 miliona dolara. Sajmon Grej je u više navrata dolazio sa stručnjacima iz Svetske banke da razgovara sa gospodinom Rankićem i sa rukovodstvom RTB-a o tome kako treba da se uloži novac od tog kredita koji je Srbija počela već da vraća, a građani Bora, celog područja, jednog jedinog dolara od ta 43 miliona do sada nisu videli. Oni su rekli da su pre svega ta sredstva koja smo mi ranije ratifikovali... Ko će to više da pamti, mi smo pod vlašću DOS-a zapali u potpuno dužničko ropstvo, kao i svaki građanin Srbije koji je ušao u bilo koju od ovih banaka, ima dve-tri platne kartice, ko zna koliko kredita, refinansiranje. Cela država tako živi.
Onda su se oni pojavili i pitali gospodina Rankića šta on misli, kao predsednik opštine, u šta bi najpre trebalo da se uloži neki milion od ta 43.
On je rekao da je on kao ozbiljan čovek i pre svega kao čovek iz te struke uradio niz kvalitetnih projekata, pre svega za prečišćavanje otpadnih voda. Dve i po godine, rekao je, ništa pre njegovog dolaska Bor nije dobio; dve i po godine otkako je on bio presednik opštine, srpski radikal, Bor ništa nije dobio, a to je ukupno pet godina. Znači, taj novac je nestao ili je upotrebljen u neke druge svrhe.
Građani Bora... Projekti koji je trebalo od ta 43.000.000 dolara da se finansiraju nisu došli u Bor. Oni su rekli da to treba da prođe određenu proceduru. Pa, mi to najbolje znamo.
Bilo koja od lokalnih samouprava da konkuriše za bilo koji projekat preko poslovne banke, naravno one koja sarađuje sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, procedura je takva da godinu ili dve čekate da biste dobili neka sredstva, a ovde se radi o konkretno sklopljenom aranžmanu sa Svetskom bankom a novac još nije stigao.
Ne samo da su skeptični, gospodin Rankić, koji u ovom trenutku nije, ali biće ponovo, predsednik borske opštine, u to budite sigurni, jer takve manipulacije i razne konstrukcije, prebezi odbornika i krpljenje većine apsolutno ništa ne znače na dugi rok, pre ili kasnije svakoga stigne da naplati ono što je radio. U svakom slučaju, veoma je važno da znate, gospođo ministar, da i on, kao bivši predsednik opštine, i građani očekuju odgovor za ta 43 miliona.
Što se tiče ovog aranžmana, ovde se opet govori o istim projektima koji je trebalo da budu urađeni, kao što su gradski kolektor, njegova sanacija, odnosno uređenje i sve ono što prati taj ekološki program a što sama opština ima, jer je lokalna samouprava uradila ali ni jedan jedini dinar nisu dobili za te svrhe.
Ono što mi je gospodin Rankić rekao da posebno treba da apostrofiram u ovom izlaganju (jer sam želela da od njega konkretne podatke dobijem za sve ono što se dešavalo unazad dve i po godine) jeste činjenica da je on zapravo video i shvatio da je u pitanju veliko pranje para, ili trošenje para. On pretpostavlja da je polovina od ona 43 miliona dolara potrošena na razne ekskurzije, seminare, edukaciju itd., na ateste i takve gluposti, a za to vreme građani ništa nisu dobili.
Zbog toga se otvoreno postavlja pitanje i otvoreno sumnjamo da će i ovih 24,3 miliona evra otići upravo u te svrhe, namenski, onako kao što to piše. Papir trpi sve. Vi ste ovde mogli... Ne sumnjam u dobru nameru onih koji su radili ovaj projekat, ne od zajmodavca, zajmoprimac je Republika Srbija, ali je pitanje ko je taj ko je ovlašćen u ime zajmoprimca ne samo da potpiše nego kasnije i da vodi računa o trošenju tih sredstava.
Mi imamo lokalne samouprave u celoj Srbiji... Evo, tu su srpski radikali koji su na vlasti u opštinama i gradovima, gde smo mi u koaliciji i sa DSS-om, Novom Srbijom, SPS-om, zatekli smo takvo stanje da ne možemo da znamo i da uđemo u trag tome kako su trošeni zajmovi i donacije unazad osam godina. Pa, kako kad ni u jednoj opštini, pa i na republičkom nivou, mi nemamo završni račun budžeta? Odnosno, imamo ga, ali on nije prošao kontrolu. Tek je pre nekoliko meseci formirana Državna revizorska institucija, a svaka opština u Srbiji je dobila obaveštenje od Ministarstva finansija da nije u obavezi da angažuje revizora.
Sada vi vidite kako su trošena ta sredstva. To najbolje znaju lokalni tajkuni po gradovima u Srbiji, naročito iz DS-a, G17, koji su i te kako koristili mogućnosti tog ogromnog priliva sredstva.
Ko zna koliko je stotina ili milijardi evra na takav način došlo u Srbiju za proteklih osam godina. Ko je ušao u trag i ko je mogao da vidi kako su te pare trošene?
Pored ovog veoma važnog pitanja borskog regiona, gde nikakve... Vi se sećate, tada ste kao stručnjak bili van Vlade Republike Srbije, gospođo Dragutinović, da se država strateški opredelila, mislim konstituisanjem Vlade 2004. godine, posle izbora 5. marta 2004. godine, da se izuzetna pažnja posveti jugu Srbije i regionalnom razvoju zapuštenog Bora.
Sada me interesuje koliko je, van ovih kredita, država iz sopstvenih sredstava dala kroz transferna sredstva i kroz posebnu stavku u budžetu koja je postojala da bi se pomogla ova izuzetno ugrožena oblast.
Što se tiče ratifikacije sporazuma vezanih za poljoprivredu, naravno da će naš poslanik profesor dr Zoran Mašić, koji je predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu, mnogo više da govori o tome, ali kada ste već pomenuli (neko od kolega, mislim iz SPS-a, koji podržavaju ratifikaciju ovih sporazuma) mnogobrojna klizišta i to da su naši usevi stradali u nekoliko navrata pod udarom nevremena i katastrofa koje su zadesile Srbiju, evo, i to ću pitanje da vam postavim. To pitanje postavljam trećem ministru zaredom: prvo sam pitala Dinkića, pa onda gospodina Cvetkovića, sada vas.
Zamolila bih vas da to notirate - šta je sa 156.000.000 dinara koje država Srbija, Republička vlada, Ministarstvo finansija duguje gradu Kragujevcu?
Naime, 9. jula 2005. godine, u nezapamćenoj poplavi i u nevremenu koje je zadesilo... Padao je zaista veliki grad, bila je velika oluja, poplave na području Srbije; sećate se južnog Banata, sećate se Jablaničkog okruga itd. Kada smo postfestum ušli u trag tome gde su sve sredstva trošena i na koji način je interventno država pomogla, došli smo do zaključka da je samo Ministarstvo za infrastrukturu, kojim je rukovodio Velimir Ilić, uputilo gradu Kragujevcu osam miliona dinara pomoći, a sveobuhvatan izveštaj koji je napravio tim, počev od gradskog agronoma...
Bez obzira na to što smo opozicija u Kragujevcu, mi kao stranka smo tamo, posle ovih stranaka na vlasti (a njih je šest-sedam, koliko se skupilo i oko ovog Stevanovića), pojedinačno najveća politička stranka, sa najvećim brojem odbornika, osećamo odgovornost prema građanima, naročito prema onima čiji su usevi nastradali, da vas pitamo zašto taj novac još uvek nije uplaćen, a apsolutno sam sigurna da nije legao na račun grada Kragujevca. Iznos je 156.000.000 dinara.
Naročito je veliko pitanje sanacija klizišta; neka područja su više, neka manje pogođena.
Mogu da vam kažem konkretno za mesne zajednice na području Kragujevca, znam jer sam svaku od tih kuća i domaćinstava posetila u toku kampanje za lokalne izbore u aprilu i maju mesecu – ni jedan jedini dinar za sanaciju svojih stambenih objekata ljudi još uvek nisu dobili. Pa kad nisu u Kragujevcu, nisu ni u drugim gradovima u Srbiji.
Ono što se postavlja kao pitanje, time ću završiti, jeste visina kreditne stope odnosno kamate na vraćanje ovolikih zajmova i svih dosadašnjih; kako se država Srbija obavezala, s obzirom na to da možemo da čujemo, i to je danas jedna od udarnih vesti, da je kamata za stambene kredite povećana za 10%. Mi smo već ionako u velikom riziku kao država, imamo tri milijarde evra ove tranše koja nas sada čeka na jesen, koju treba da vratimo, a nemamo odakle, jer se budžet puni uglavnom od onih korisnika koji mogu da plate tako visoke poreze. Kako ćemo onda da vraćamo, da li su te kamatne stope ugovorene, da li su one promenljive?
Objasnite nam, gospođo ministarka, kad sam već pomenula ta pitanja, rekli ste da država želi da brine o svakom pojedincu, a vidimo da ne brine, i zbog toga se SRS zaista oštro bori i protiv korupcije i protiv kriminala i protiv takvog javašluka koji vlada, počev od organa republičke uprave, preko lokalnih samouprava, gde nismo uključeni u vlast, dakle, recite nam na koji način će građani da budu obezbeđeni od takvog haranja, od sada pa ubuduće, tih poslovnih banaka koje posluju u našoj zemlji. Njih je sve više. Evo, juče sam prolazeći kroz centar Kragujevca ugledala dve nove, neću da im pravim reklame. Bila je jedna, pa je sada druga, pa treća. Građani se enormno zadužuju. Došli smo u izuzetno tešku situaciju. Posla nema, ne otvaraju se nova radna mesta. Bor čeka. Evo, videli ste, dve i po godine je otkako je gospodin Rankić predlagao takvo strateško povezivanje i rešavanje tog problema.
Gde je ugovor sa "Fijatom"? Evo, već smo gotovo na polovini septembra meseca. Ne samo to, ne samo prihvaćeni socijalni program, koji je mogao da bude mnogo bolji, ali šta ćemo sa onim ljudima... Hajde ako su rekli potencijalni partneri, ako uopšte bude potpisan taj ugovor, nećemo da otpuštamo radnike, odnosno one koji su bili na pregovorima, koji će koristiti ovaj ponuđeni program, otići će, a šta ćemo sa onih 15.000 koji su ostali na ulici, ko će i kada njih da vrati?
Sve su to pitanja koja se otvaraju pred vama i pred ovom vladom, za koju sam apsolutno uverena da u svim ovim čekanjima, a sve je to na dugom štapu, šta će da vam da Svetska banka, šta MMF, šta EU itd., ne vodi računa o životu običnog pojedinca. Naši resursi se rastaču. Mi izuzetno teško živimo, poljoprivreda je uništena.
Opet kažem, a govoriće i kolege kasnije o tome, koliko je poskupelo apsolutno sve ono što je potrebno za poljoprivrednika, koliko je to neisplativo, koliko zbog toga stradaju i naši povrtari, stočari.
Uostalom, sama činjenica da nikada gore narod nije živeo, da je sve manje para za golu egzistenciju, dovoljna je da mi konstatujemo, time ću završiti, da ovako Srbija ne može da ide napred. Može s direktnim investicijama u proizvodnju, kroz zapošljavanje, pre svega, mladih ljudi i uz strateško opredeljenje države da pomogne srpskom seljaku. Na taj način mi kao država možemo da očekujemo neki progres u budućnosti, ali ovako, zaduživanjem i stvaranjem dugova koje će vraćati generacije koje dolaze posle nas, mi ne možemo ništa dobro da očekujemo.