Dajem obaveštenje o održavanju sednice Zakonodavnog odbora. Sednica će se održati danas, 8. septembra 2008. godine, sa početkom u 15.45, u Plavom salonu.
Da li narodni poslanik Milorad Krstin želi sada reč, ili da budete prvi na redu u popodnevnom delu zasedanja, s obzirom na to da poslanička grupa SRS ima dovoljno vremena? (Da.) Zahvaljujem.
Određujem pauzu. Nastavićemo rad u 16.00 sati. Prvi na listi govornika biće narodni poslanik Milorad Krstin, a posle njega narodni poslanik Nenad Popović. Hvala vam.
(Posle pauze – 16.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad da vas obavestim da je došlo do promene u sastavu poslaničke grupe SRS-a i to tako što je za predsednika poslaničke grupe određen narodni poslanik Dragan Todorović, a za zamenika predsednika narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Takođe vas obaveštavam da je u Narodnoj skupštini obrazovana nova poslanička grupa pod nazivom "Napred, Srbijo", koju čini devet narodnih poslanika, a za predsednika te poslaničke grupe je određen narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Nastavljamo rad. Reč ima Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se da kažem nešto povodom seta ovih zakona, posebno o tačkama 9, 10. i 11. Radi se o Sporazumu o zajmu (Projekat reforme poljoprivrede u tranziciji) između Republike Srbije i Međunarodne banke za razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje projekta rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje) i Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o donaciji iz Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (Projekat reforme poljoprivrede u tranziciji) između Republike Srbije i Međunarodne banke za razvoj.
Pre nego što počnem da pričam o ovim tačkama, prvo bih napravio jednu analizu poljoprivrede Srbije, počev od 2001. godine do 2008. godine, do ovog 8. septembra.
Naime, Srbija ima između 4800 i 5000 sela. Po proceni stručnjaka, ako budete ovako vodili računa o poljoprivredi, u narednih deset godina nestaće 1000 sela. U tih oko 5000 sela ima 800.000 domaćinstava. Površina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji obuhvata 5.734.000 hektara (ili 0,56 hektara po stanovniku), a na 4.867.000 hektara površine prostire se obradivo zemljište (0,46 hektara po stanovniku), dovoljno da ova Srbija hrani sebe, dovoljno kapaciteta da hranimo i druge države onim poljoprivrednim proizvodima koje one nemaju a mi imamo. Ali, ne možemo mi biti regionalni izvoznici hrane ako znamo da se po hektaru u Srbiji troši 38 kilograma đubriva, a da bi trebalo minimalno da se troši 300 kilograma đubriva po hektaru da bismo mogli da budemo regionalni izvoznici hrane.
Postavlja se pitanje kako unaprediti srpsko selo i život seljaka koji su osnova svake priče i ideje u poljoprivredi Srbije kao motoru rasta izvoza i nacionalnog proizvoda Srbije? Do toga ćemo veoma lako doći, a slušam svake godine, otkako sam poslanik ovde, a posebno ovih osam godina, da dobijamo dosta donacija iz raznoraznih fondova međunarodne zajednice. To nekako seljak baš ne oseća i ne može sa takvim podsticajnim merama da unapredi poljoprivrednu proizvodnju. Kako to da uradimo, a da budemo ključni regionalni izvoznici hrane? Morate se malo više, gospodo iz Vlade, potruditi da biste zajedno sa tim napaćenim zemljoradnicima, ili zapostavljenim, doživeli neki procvat i da bismo mi tada mogli da kažemo – evo, sad smo glavni regionalni izvoznici hrane.
Rečeno nam je da nam je japanska vlada pomogla sa 200.000.000 evra, gde je Ministarstvo poljoprivrede, u stvari Vlada, prosledilo tih 200.000.000 evra u jednu od fabrika za proizvodnju đubriva. Na pitanje kako misle da to stigne do zemljoradnika odgovoreno mi je da će ovog puta registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili više registrovanih poljoprivrednih gazdinstava otići do te fabrike, organizovati se, preuzeti to đubrivo i onda neće doći do toga da veštačko đubrivo od proletos do sada poskupi 80%.
Napravio sam jednu procenu koliko jedan individualni poljoprivredni proizvođač može na osnovu nekih podsticajnih mera, za koje ja smatram da za sada baš nisu podsticajne mere, doprineti boljem životu svog poljoprivrednog domaćinstva.
Naime, da bi se obradio jedan hektar potrebno je 60 litara dizela D2. Kada to preračunamo po onoj ceni od 89 dinara i 30 para, ili da zaokružimo na 90 dinara, to je već nekih 5.400. Ako sejemo pšenicu gde se za 100 kg plaćalo 2.500 hiljade, a sada se plaća 3.000 za 100 kg pšenice, a za hektar je potrebno 250 kg, znači, zemljoradnik treba da izdvoji još 7.500 dinara.
Mineralno đubrivo je proletos bilo 300 evra jedna tona, a sada je 500 evra jedna tona. Sa tih 500 evra po toni, ili koliko treba, 500 kilograma đubriva puta cena, izračunao sam da treba 23.100 dinara za jedan hektar. Onda, poslednje, što retko ko stavlja, jeste kombajniranje po hektaru - 5.000 dinara, što ukupno iznosi 41.000 dinara za troškove po jednom hektaru, kao što sam naveo po stavkama.
U vezi sa onim što Vlada Srbije iznosi da se po jednom hektaru dobija oko 4,3 tone pšenice ja sam skeptik jer znam koliki je prinos u Srednjebanatskom i Severnobanatskom okrugu i da je prosek tri i po tone. Ako te tri i po tone stavimo po 14 dinara, mada smo mi koji smo članovi Odbora dobili saopštenje od ministra poljoprivrede da je sa PDV-om cena pšenice 15,75 dinara a 50% zemljoradnika nije dobilo ni tih 14 dinara, konstatujem da po tom prinosu od 3,5 tona puta 14 dinara po kilogramu zemljoradnik dobija 49.000 dinara.
Kada od 49.000 dinara oduzmete 41.000 vidite da zemljoradnik od pšenice ima svega osam hiljada dinara. Ako uzmete da jedno domaćinstvo ima deset hektara, to je taj maksimum, ne verujem da jedna četvoročlana porodica koja poseduje deset hektara može da živi sa hiljadu evra. To je taj pokazatelj o kojem morate posebno da povedete računa.
Kad je reč o kreditiranju, već sam u više navrata (tačno devet puta) pitao, posebno 2005. i 2006. godine, kao član Odbora za poljoprivredu, gde su imena i prezimena ili nazivi tih subjekata koji su dobili nepovratne i dugoročne kredite. Devet puta sam pitao za ovom govornicom, nijednom nisam dobio odgovor na poslaničko pitanje. Sada, na osnovu ovog predloga zakona, kada taj novac bude stigao na bankovne račune države Srbije, plašim se da će opet neko ko je bliži vlasti, ko je bliži strankama ili je član stranke koja je u vlasti, dobiti prioritet kada se radi o tim nepovratnim i dugoročnim kreditima.
Još jednu činjenicu ću vam izneti, a to je da sam isto pitanje postavio 2006. godine, kada su kredite za sisteme za navodnjavanje od 180.000.000 od Ministarstva poljoprivrede dobila tri subjekta. Ni dan-danas nismo dobili odgovor koja su to tri subjekta koja su dobila 180.000.000 dinara. Zar nije bolje da je trideset njih dobilo, a ne troje po 60.000.000?
Plašim se da će se ovo nastaviti kao do sada.
Što se tiče cene suncokreta, moram da konstatujem da je prošle godine cena suncokreta bila 2.700 dinara - 100 kilograma. Ove godine je 2.415 dinara. Nije to toliko velika razlika, s obzirom na to da se uglavnom uljari "vade" na to da daju besplatno seme i da država daje subvencije od 10.000 dinara po hektaru. Ali, šta ćemo sa kukuruzom koji je već počeo da se kombajnira?
Prošle godine je 100 kilograma bilo 1.700 dinara, a sada se nagoveštava da će 100 kilograma biti između 800 i 900 dinara, što znači 50% jeftinije.
Da li su to te podsticajne mere koje će država sprovesti da bi sutra bilo bolje seljaku, zemljoradniku? Ili, kako ste vi u svojoj brošuri naveli – Srbija mora da poveća svoju ratarsku proizvodnju i prosečne prinose po hektaru, poboljša subvencioniranje i kreditiranje poljoprivrede, poveća upotrebu mineralnog đubriva...
(Predsednik: Molim poslanike da omoguće poslaniku da govori i da zauzmu svoja mesta.)
... poveća i osavremeni kapacitete i sisteme za navodnjavanje... (Isključen mikrofon.)
To je ono što bi Vlada Srbije, Ministarstvo poljoprivrede trebalo da uradi sa svim ovim novcima koji će, kako u ova tri zakona stoji, stići. Ako to ne budete uradili, i ovako posrnula poljoprivreda i ovako napaćeni seljak, zemljoradnik, paor neće imati više ni za svoju zemlju, ni za svoju porodicu, a ni za školovanje svoje dece.

Reč ima gospodin Nenad Popović, Demokratska stranka Srbije. (Nije prisutan.)

Reč ima Aleksandar Martinović, Srpska radikalna stranka.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaku priču i svaku raspravu o predlozima ovih zakona treba početi sa informacijom, koju smo morali da dobijemo od predstavnika predlagača, koliko iznosi spoljni dug Republike Srbije, imajući u vidu činjenicu da od 2000. godine sve DOS-ovske vlade u raznim varijantama jedino što rade jeste da zadužuju Republiku Srbiju u inostranstvu. Po zvaničnim podacima, ali ne Vlade Srbije, nego Svetske banke, spoljni dug Republike Srbije iznosi oko trideset milijardi dolara. Po kalkulacijama i proračunima Svetske banke, Republika Srbija spada u red srednje zaduženih zemalja.
Što se tiče finansijskih aspekata svih ovih sporazuma, moje kolege iz Srpske radikalne stranke su o tome dovoljno rekle, ja bih samo da ukažem na nekoliko pravnih nedostataka svih ovih sporazuma.
Kada je reč o zajmu za dodatno finansiranje projekta rekonstrukcije saobraćaja, ima jedna stvar koja mi je pala u oči, pa bi bilo dobro da nam ministar finansija objasni o čemu se radi. Naime, u aneksu ovog sporazuma, koji se zove - Domaće nadmetanje, dodatne odredbe, aneks (c) Učešće državnih preduzeća, piše: "Državna preduzeća mogu da učestvuju u nadmetanju samo ako mogu da dokažu da su pravno i finansijski nezavisna, da posluju u skladu sa privrednim pravom i da nisu zavisna institucija ugovorne strane. Dalje, takva preduzeća biće podložna istim zahtevima u pogledu ponude i garancija za valjano izvršavanje posla, kao i drugi ponuđači."
Šta proizlazi iz ovakve odredbe? Proizlazi da državna preduzeća Republike Srbije ne mogu da učestvuju u nadmetanju iz više razloga. Ovde se traži da državna preduzeća budu pravno i finansijski nezavisna. Državna, odnosno javna preduzeća u Republici Srbiji su preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija. Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije u ime Republike Srbije je ta koja imenuje direktore javnih preduzeća, bira članove njihovih upravnih i nadzornih odbora. To znači da su državna, odnosno javna preduzeća u Republici Srbiji u startu, po slovu ovog sporazuma, isključena iz tržišne konkurencije.
Dalje, kada je u pitanju Sporazum o donaciji iz Globalnog fonda za zaštitu životne sredine, Projekat reforme poljoprivrede u tranziciji, član 5. je zaista nejasan i to sa pravničkog aspekta. Član 5. stav 2. glasi ovako: "Kao deo dokaza koje treba dostaviti u skladu sa članom 5. stav 1. tačka a), banci treba dostaviti mišljenje ili mišljenja zadovoljavajuća za banku od strane organa prihvatljivog za banku, gde će biti potvrđeno da je ovaj sporazum propisno odobren, ratifikovan i potpisan u ime primaoca i da je pravno obavezujući u skladu sa svojim odredbama."
Zaista mi je nejasno to da se ovde traži nekakav dokaz da je sporazum potpisan, kad je sporazum već potpisan. Nema tu šta posebno neko da dokazuje i da obrazlaže. Dalje, po međunarodnim konvencijama koje regulišu pitanje zaključivanja međunarodnih ugovora za drugu ugovornu stranu dokaz da je jedan međunarodni ugovor ratifikovan jeste tzv. instrument o ratifikaciji. Razmenom tih instrumenata svaka od ugovornih strana upoznaje se sa činjenicom da je ona druga ugovorna strana od strane svog nadležnog državnog organa ratifikovala taj međunarodni ugovor.
Ovde ispada da to nije dovoljno pa se ne traži samo da Narodna skupština Republike Srbije putem zakona ratifikuje ovaj međunarodni ugovor, nego se traži mišljenje koje je zadovoljavajuće za onoga ko je dao ovu donaciju da je taj ugovor zaista i potvrđen, odnosno odobren u Skupštini Republike Srbije. Ovde se ne kaže koji je to organ koji treba da da zadovoljavajuće mišljenje za banku o tome da li je taj sporazum ratifikovan u Republici Srbiji. Proizlazilo bi da je to Ministarstvo pravde, ovde to ne piše, ali mi smatramo da je zaista nepotrebno da međunarodni ugovor sadrži odredbu da nije dovoljna ratifikacija, nego da jedan državni organ dodatno treba da da zadovoljavajuće mišljenje o tome da li je ugovor ratifikovan ili ne.
Što se tiče zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za projekat Klinički centri A, gospođo ministre, skrećem vam pažnju na jednu, pored pravnih, vrlo upadljivu jezičku omašku.
Naime, mi smo više puta skretali pažnju da kada prevodite međunarodne ugovore ne možete da ih prevodite mehanički. Ne možete jedan međunarodni ugovor koji je zaključen na engleskom jeziku da prevedete na srpski jezik ali u duhu engleskog jezika, nego ga morate prevesti u duhu srpskog jezika i u duhu Ustava i važećih zakona Republike Srbije.
Gospođo ministre, skrećem vam pažnju, reč je o zakonu o potvrđivanju finansijskog ugovora za kliničke centre. Evo jedan dokaz kako vi... Ne vi lično, nego su ljudi koji su se bavili prevođenjem ovog ugovora zaista to radili na jedan vrlo mehanički način, nestručan način, verovatno misle da poslanici opozicije neće tako detaljno time da se bave. Na strani 48, raspored jedan - Informacije o projektu koje treba poslati banci i metod njihovog prenosa; Slanje informacija: određivanje odgovorne osobe; onda imate jednu tabelu, posle reči "kompanija" stoji bukvalno na ćirilici "kontakt person". Verovatno ste mislili na osobu koja je zadužena za kontakt sa onim ko je dao kredit, odnosno zajam, ali onda je to tako trebalo da piše, a ovako je ćirilicom napisan engleski termin. Zaista je neozbiljno. Samo oni najlošiji đaci u srednjoj školi pišu latinski jezik ćirilicom. Sada vidimo da to radi i Vlada Srbije, koja uopšte ne obraća pažnju na to kako se prevode međunarodni ugovori.
Ovo, gospođo ministre, zaista pada u oči, vama i meni je smešno, ali vam skrećem pažnju na tu činjenicu, ovde ima mnogo drastičnijih pogrešaka. Kada prevodite te međunarodne ugovore morate da imate u vidu terminologiju koju koristi Ustav Srbije, važeći zakoni i, naravno, morate da vodite računa o duhu srpskog jezika.
Dalje, Sporazum o finansiranju, Projekat "Regionalni razvoj Bora", na strani 32 je opet nešto što predstavlja normu koja diskriminiše naša javna preduzeća, učestvovanje javnih preduzeća. Vidite, između ostalog, kako nedosledno koristite terminologiju: u jednom predlogu zakona koristite termin "državna preduzeća", a u drugom predlogu zakona koristite termin "javna preduzeća", iako se i u jednom i u drugom slučaju u stvari radi o istim pravnim subjektima.
"Javna preduzeća su podobna da učestvuju u nadmetanju samo ako mogu da dokažu da su pravno i finansijski nezavisna, da rade po propisima privrednog prava i da nisu zavisna agencija vlade koja je ugovorna strana. Pored toga, ona podležu istim zahtevima u vezi sa nadmetanjem i garancijom za dobro izvršenje posla kao i ostali ponuđači." To znači da vi u startu eliminišete iz konkurencije javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija zato što Republika Srbija putem Vlade imenuje njihove direktore, članove upravnih i nadzornih odbora, a i finansijske veze između Republike Srbije i tih javnih preduzeća apsolutno niko ne dovodi u pitanje.
Na kraju, Sporazum o finansiranju, Dodatno finansiranje projekta energetske efikasnosti za Srbiju, strana 26.
Gospođo ministre, zaista bih voleo da mi objasnite Prilog na program 2, Domaće nadmetanje: dodatne odredbe, pa pod (a) - Registracija: "Nadmetanje nije ograničeno na prethodno registrovane firme". Da li to znači da u jednom nadmetanju po osnovu međunarodnog ugovora mogu da učestvuju privredni subjekti koji uopšte nisu registrovani ni u Republici Srbiji, niti u nekoj stranoj državi?
U običnom poslu oko renoviranja neke osnovne škole u Srbiji ne može da učestvuje privredni subjekt koji nije registrovan, a vi dajete mogućnost da u tržišnoj utakmici učestvuje subjekt koji uopšte nije registrovan!
Ponovo vam skrećem pažnju na terminologiju. Vi biste kao ministar finansija morali da znate da firma i preduzeće nisu jedno te isto. Firma je ime, odnosno naziv pod kojim preduzeće posluje u pravnom prometu; preduzeće je pravni subjekt, a njegovo ime je firma. Kao što svi mi imamo lična imena i prezimena tako i privatna preduzeća imaju svoja imena, a to su nazivi njihovih firmi. Ovo je moralo takođe da bude detaljno regulisano sporazumom.
Opet jedna diskriminišuća odredba za naša javna preduzeća: "Javna preduzeća su podobna da učestvuju u nadmetanju samo ako mogu da dokažu da su pravno i finansijski nezavisna." Nijedno javno preduzeće u Srbiji to ne može da dokaže i zaista mi nije jasno zašto iz ekonomske konkurencije, iz ekonomske utakmice isključujete javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, a na drugoj strani dajete šansu da u toj utakmici učestvuju, kako vi kažete, firme koje prethodno nisu registrovane.
Sumnjam da i u jednom drugom međunarodnom ugovoru koji međunarodne finansijske institucije zaključuju sa nekim drugim državama ima ovakvih odredaba.
Ove odredbe su vrlo nejasne, neprecizne i sa pravnog i sa jezičkog aspekta, i u meni bude sumnju da vi isključivanjem iz tržišne konkurencije javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija u stvari dajete šansu raznim tajkunima koji se već godinama bave asfaltiranjem ulica i puteva u Srbiji, odnosno izvođenjem drugih kapitalnih infrastrukturnih projekata. Time nanosite ogromnu štetu Republici Srbiji, ne samo ekonomsku nego i političku, zato što nas u inostranstvu doživljavaju kao jednu banana-državu u kojoj je dovoljno da se skupi pet-šest mafijaša i tajkuna koji imaju građevinske mašine i mogu da rade po Srbiji šta hoće. Vlada ne da ih ne sprečava, nego im zaključivanjem ovakvih međunarodnih ugovora čak pomaže u tim njihovim nelegalnim aktivnostima.

Gospodin Pelević reklamira Poslovnik.

Samo da vas obavestim da je sednica Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije upravo započeta, održava se u 16.30 časova u Plavom salonu, pa molim da članovi Zakonodavnog odbora učestvuju u radu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, žao mi je što prekidam raspravu o ovako važnom pitanju, ali moram da reklamiram član 59. Poslovnika o radu Skupštine koji govori o Odboru za Kosovo i Metohiju.
"Odbor za Kosovo i Metohiju razmatra sva pitanja vezana za ovu pokrajinu vodeći računa, pre svega, o srpskim nacionalnim i državnim interesima naše zemlje, predlaže Narodnoj skupštini odgovarajuće odluke, deklaracije, rezolucije i prati njihovo sprovođenje i realizaciju od strane odgovarajućih organa i institucija. Odbor ima 15 članova".
Dame i gospodo narodni poslanici, po četvrti put danas nije bilo kvoruma za održavanje sednice Odbora za Kosovo i Metohiju. Ni jedan jedini poslanik vladajuće koalicije se nije pojavio. Članovi Odbora iz opozicije su bili u hodniku. S obzirom na to da od 15 članova osam članova čine poslanici vladajuće koalicije, sasvim je jasno da vladajuća koalicija vrši opstrukciju rada našeg odbora koji smatram najvažnijim, a to je Odbor za Kosovo i Metohiju.
Moram da kažem da svakoj sednici prisustvuje ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović. Umesto sednice Odbora za Kosovo i Metohiju, koju vi opstruirate, ministar za Kosovo i Metohiju i ja smo danas imali jednu konstruktivnu raspravu, bolje reći dijalog, o tome kakva je trenutna situacija na Kosovu i Metohiji. On mi je onda saopštio da je Vlada Srbije odlučila da povuče iz skupštinske procedure svoju rezoluciju o Kosovu i Metohiji. Bio sam jako iznenađen i pitao sam čemu takav potez. Pretpostavljam da je to zbog toga što niste obezbedili većinu za vašu rezoluciju. Ali, gospodo, ne možete očekivati od opozicije da pravi kvorum, jer ga ona ne može napraviti u tom odboru, s obzirom na to da smo mi iz opozicije u manjini.
Meni je gospođa Nada Kolundžija, koja upravo ulazi u salu, nakon što sam prošli put reklamirao nedostatak kvoruma na sednici Odbora za Kosovo i Metohiju, rekla da to nije partijska politika, da to nije politika partije. Ja verujem u to, ali mi objasnite zašto nijedan vaš poslanik danas nije bio prisutan na sednici Odbora za Kosovo i Metohiju, osim ministra, sa kojim sam korektno raspravljao o situaciji na Kosovu i Metohiji i koji me je obavestio da neće biti rezolucije, jer je povučena, Vlada je danas povukla iz skupštinske procedure. Žao mi je zbog toga, ali i sama činjenica da ste ovu rezoluciju stavili na poslednje mesto aktuelnog dnevnog reda govori o vašem odnosu prema Kosovu i Metohiji.
Kao predsednik ovog odbora, odlučio sam sledeće: sve buduće sednice zakazivaću na teritoriji naše južne srpske pokrajine Kosova i Metohije, makar one bile u vidu rasprave ili obilaska naših ljudi koji tamo žive pod zaista lošim uslovima; razgovaraću i sa ministrom dole i sa državnim sekretarom iz vaše partije, razgovaraću i sa predstavnicima Srba koji misle drugačije nego što vi mislite i koji su osvojili daleko veći broj glasova nego vaše pristalice na Kosovu i Metohiji i pokušaćemo zajedno da učinimo sve da se taj problem na neki način reši.
Na prvoj sednici sam rekao da po pitanju Kosova i Metohije nema strančarenja i da tu moramo biti jedinstveni, jer se makar tu slažemo, mada sve više sumnjam u to, čini mi se - mi realno, a vi samo deklarativno. Žao mi je zbog toga.
Molim vas, gospođo Nado Kolundžija, da vašim poslanicima u Odboru naložite da budu prisutni na sledećim sednicama Odbora za Kosovo i Metohiju. Hvala vam na pažnji.

Gospođa Nada Kolundžija, izvolite.

Javljam se po Poslovniku, član 101. Izvinjavam se gospodinu Peleviću, ali mi imamo jedan problem koji još nismo uspeli da razrešimo. Nekim poslanicima koji su bili članovi Odbora prestao je mandat poslanika, a još uvek nismo izvršili zamene i to je razlog zašto se taj odbor nije sastao. Nadam se da ćemo ubrzo, jer i u drugim odborima imamo slične probleme, taj problem rešiti. Hvala.

Gospodin Aligrudić, po Poslovniku.