Sada sam preko sredstava informisanja saznao da je Vlada povukla predlog poslednje tačke dnevnog reda, kada je reč o rezoluciji o tzv. kontinuitetu, mi kažemo diskontinuitetu, državne politike u vezi sa Kosovom i Metohijom. Teško mi je da tumačim tu vest.
S jedne strane, ako bi to bilo osvešćivanje Vlade u odnosu na sve greške koje su do sada učinjene od strane vladajuće koalicije kada je reč o načinu na koji se, kobajagi, štitio integritet Srbije do sada, ja bih to pozdravio. Međutim, bojim se da se tu radi samo o potrebi da se izbegne rasprava o jednoj tački dnevnog reda, kada se zna da se mora ući u dugu raspravu po predlogu grupe 108 narodnih poslanika koji je podnet još u junu ove godine.
To ne može da ostane bez komentara. Ne očekujem da će vladajuća koalicija promeniti ovaj kurs koji je sada zauzela, neće promeniti mišljenje o tome da je Euleks nešto što je opasno za teritorijalni integritet Srbije, uprkos činjenici da je portparol Euleksa gospođa Lindal jasno i nedvosmisleno rekla da je jedini zadatak Euleksa podrška ustavu republike Kosovo i pratećem paketu zakona koji ništa drugo ne znači nego nezavisnost Kosova.
Uprkos toj činjenici i uprkos činjenici da je ispipavanje pulsa u Međunarodnom sudu pravde u Hagu, onako kako je to zamislila vladajuća koalicija, kroz nekakvo konsultativno mišljenje, nešto što može koristiti Srbiji, a može čak, po našem mišljenju, okrenuti neke države EU koje do sada nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije protiv interesa Srbije, u trenutku glasanja u UN po tom pitanju, jer je to vrlo opasan način testiranja nečijeg pulsa.
Mnogo je bolje ići vrlo hrabro i otvoreno sa onim sa čim Srbija ima pravo da se brani, tužbom Međunarodnom sudu pravde u Hagu protiv onih država koje su priznale na nelegalan način nezavisno Kosovo i da na taj način dokažemo da je Srbija u pravu, onako kako to jedna dostojanstvena država, koristeći se pravnim sredstvima, mora da učini.
Bojim se da u ovim ključnim stvarima nema nikakve promene, ali videćemo šta je Vlada dalje zamislila. Ispred poslaničke grupe DSS očekujem da će biti sazvana sednica po predlogu grupe narodnih poslanika koja je to tražila, onako kako to član 106. Ustava predviđa.

Zahvaljujem. Replika, gospodin Pelević. Izvolite.

Dozvolite samo obaveštenje. Vlada je, na osnovu člana 143. stav 1, a u vezi sa članom 160. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, povukla iz skupštinske procedure Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o kontinuitetu državne politike u odnosu na Kosovo i Metohiju, dostavljen Narodnoj skupštini aktom br. 5 10. jula 2008. godine.

Izvolite, gospodine Peleviću.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovo što ste sad saopštili je zaista tužno, to je potvrda onoga o čemu sam ja malopre govorio. Ako nemate većinu, mogli ste da usvojite amandman koji predstavlja zajedničku rezoluciju SRS, DSS i NS i sve bi bilo u redu, imali biste apsolutnu većinu kada je u pitanju Kosovu i Metohiji. To se dešavalo i ranije i mislim da je takva praksa dobra i da je ne treba napuštati.

Poštovana gospođo Kolundžija, vaše obaveštenje sam primio kao vrlo razložno, ali nije mi jasno kako je moguće da za toliko vremena niste uspeli da obezbedite dva poslanika, jednog iz Demokratske stranke i drugog iz Socijalističke partije Srbije, koji će zameniti vaše poslanike u Odboru za Kosovo i Metohiju. Oprostite mi, ne želim da vas uvredim kao damu, ali moram da kažem da je to nemarnost vaše vladajuće koalicije.

Druga stvar, ono što je tužno jeste da je bez znanja ove skupštine i bez znanja Odbora za Kosovo i Metohiju ministar inostranih poslova Vuk Jeremić poslao pismo Međunarodnom sudu pravde u Hagu gde traži mišljenje o legitimnosti proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.

Ta rezolucija je napisana na pola stranice, tako je on to izjavio na televiziji. Da li se rezolucije pišu na pola stranice? Kako će to sudije shvatiti? Kao veoma neozbiljan čin. Njemu je na pola stranice stalo nekoliko hiljada ubijenih Srba na Kosovu i Metohiji, 1300 nestalih i kidnapovanih Srba na Kosovu i Metohiji, 250.000 prognanih Srba i nealbanaca sa Kosova i Metohije, njemu je na pola stranice stalo 156 porušenih srpskih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji i njemu je na pola stranice stalo 15% teritorije Srbije. Alal vera, gospodine ministre inostranih poslova. Ako se takva rezolucija šalje, na pola stranice, Međunarodnom sudu pravde, onda je to zaista žalosno za ovu zemlju.

Znate šta je problem? U tom sudu većina sudija je iz zemalja koje su već priznale nezavisnost Kosova i Metohije. I, šta očekujemo od te tzv. rezolucije, od tog polupisma u nekoliko rečenica? Naravno, to je veliki rizik, to je velika zabluda i biće jako teško ukoliko taj sud kaže – to je presedan, desilo se i to je legitimno. Šta posle, ako uzmemo u obzir i njegovu izjavu na televiziji, znači, ne prepričavanje po novinama, nego njegovu izjavu na TV gde je on rekao da će Srbija poštovati svaku odluku Međunarodnog suda pravde u Hagu? Dakle, ako oni budu rekli – Kosovo je nezavisno, mi ćemo takođe reći Kosovo i Metohija je nezavisna albanska tvorevina, po njemu. Mi to nećemo reći i mi ćemo se boriti svim sredstvima da vratimo Kosovo i Metohiju u okvire Republike Srbije. Hvala, gospođo.

Zahvaljujem. Samo da informišem vas i javnost da su predlozi za nove narodne poslanike stigli u Skupštinu, međutim, to se može dogoditi samo na sednici na kojoj ćemo imati taj dnevni red i to će biti prva sednica posle ove. Reč ima gospodin Čedomir Jovanović, po Poslovniku.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa Poslovnikom nakon obaveštenja koje ste nam prosledili, gospođo predsednice. Radi se, naime, o odluci Vlade da povuče iz diskusije narednu tačku dnevnog reda, a to je rasprava o rezoluciji o Kosovu. Za nas je veoma važno obrazloženje zbog čega Vlada sada insistira na jednoj ovakvoj inicijativi; da li je to zbog toga što Vlada više nema snagu da insistira na politici kontinuiteta, onoj politici koju su oni kritikovali, ili zbog toga što Vlada nema snagu da nametne neku novu politiku.
U svakom slučaju, bez obzira na obrazloženje, jasno je da je ona politika o kojoj smo mi godinama govorili politika koja je izdržala test vremena. To je politika koja je, uprkos svim osudama, bila i izraz našeg iskrenog patriotizma. Znate šta, ovde u Skupštini su davno podeljene uloge. Već se godinama znaju dežurne patriote i dežurni izdajnici.
Upravo zbog svega onoga što smo uradili poslednjih nekoliko godina mi bismo želeli da čujemo obrazloženje ovakvog stava Vlade. Vlada se pozvala na član 143. stav 1. Poslovnika o radu Skupštine.
Međutim, postoji stav 2. U tom stavu se vrlo jasno kaže da Narodna skupština, na obrazloženi predlog predlagača, može da odluči da povuče određenu tačku iz dnevnog reda sednice koja je u toku sve do početka pretresa te tačke, pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 narodnih poslanika.
Mi smo godinama sa skupštinske govornice usamljeni branili političke ideje i vrednosti kojima se, po našem mišljenju, ovom inicijativom Vlada približava, ali to očigledno ne sme da kaže. Mi bismo želeli da čujemo upravo tako nešto od Vlade. Želeli bismo da od Vlade čujemo da više ova zemlja ne može da sledi politiku koja se suprotstavlja životnim interesima našeg društva. Želimo da čujemo od Vlade da je spremna da se posveti zaštiti interesa srpske zajednice na Kosovu, a ne samo saniranju štete koju je proizvela politika prošlosti, štete koja je postala visoka do te mere da opterećuje i našu budućnost u ovom trenutku.
Dakle, gospođo predsednice, molim vas da nam kažete koje je obrazloženje za ovako nešto, jer je ovo i suviše ozbiljno političko pitanje. Dosta smo se poigravali sudbinom Kosova i Metohije, dosta je to pitanje bilo predmet partijskih borbi.
Ako smo se ovde u Skupštini dogovorili da se obave konsultacije između svih poslaničkih grupa, ako je tom dogovoru prisustvovao predsednik Vlade, onda mislim da zaslužujemo, kao poslanici, nešto više od ovog šturog zahteva. Šta je to u međuvremenu otkrio premijer Cvetković, pa je odlučio da izbegne raspravu o kontinuitetu državne politike prema Kosovu i Metohiji?
Znači, 108 poslanika je podnelo zahtev da se ovde o Kosovu raspravlja. Mi smo spremni u svakom trenutku da učestvujemo u toj raspravi, baš kao što smo spremni da kažemo zbog čega ne pristajemo na politiku kontinuiteta.
Očigledno je da Vlada nema snage ni za jedan ni za drugi preokret, a samim tim očigledno je da Vlada nije sposobna za rešavanje problema koji proističu iz takve vrste nemoći.
Dakle, pre nego što pređemo na glasanje, hajde da čujemo koje je obrazloženje jednog ovakvog zahteva i da vidimo da li u Skupštini postoji 126 poslanika koji bi još malo da ćute o činjenici kojom je, između ostalog, potvrđeno glasanje 11. maja, da Srbija mora pristati na onu vrstu politike na koju pristaje njeno društvo, a u ovom trenutku tražeći promenu svakodnevnog života, pa i u kursu države koji je sledila u procesu rešavanja kosovskog problema.

Gospodine Jovanoviću, u skladu sa članom 143. stav 1, predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona iz procedure, sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici Narodne skupštine. Složila bih se sa vama da o ovako važnom pitanju Vlada duguje Skupštini obrazloženje i mi ćemo uputiti takav zahtev Vladi.

Što se tiče drugog stava o kome ste govorili, na koji ste se pozvali, na obrazložen predlog predlagača može da se odluči da se povuče određena tačka iz dnevnog reda sednice koja je u toku sve do početka pretresa te tačke na sednici Narodne skupštine, pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 narodnih poslanika. Dakle, ovo je drugi slučaj, a ne ovaj koji mi danas imamo. Razumeli ste me?

Po Poslovniku, gospodin Aligrudić.

 Istina je, gospođo predsednice, da je to drugi slučaj. Tada kada sam se javio za reč po Poslovniku da dostavim jedno usmeno obaveštenje poslanicima koji nisu gledali informativne emisije raznih nacionalnih televizija još uvek nije bio dostavljen ovaj papir sa obraćanjem u ime Vlade potpredsednika Ivice Dačića, koji nas obaveštava o povlačenju iz skupštinske procedure Predloga rezolucije. Sada smo to u međuvremenu dobili.
Ovo što ste malopre rekli u odgovoru gospodinu Jovanoviću jeste delimično tačno. To jeste drugi slučaj. Ne možete zato što u jednom slučaju stoji podrobno opisano šta treba da sadrži ono što Vlada dostavlja Skupštini da tumačite da u drugom slučaju to ne treba uopšte da sadrži. Dakle, u svakom od tih slučajeva se podrazumeva da povlačenje predloga iz procedure... Iako je Vlada gospodar vanredne sednice, jer se na njenu inicijativu sednica saziva i sa utvrđenim dnevnim redom održava, ipak, trebalo bi tumačiti Poslovnik tako da i taj ne predlog o povlačenju, nego to obaveštenje o povlačenju bude obrazloženo.
Kada sam prvi put izašao za govornicu pomenuo sam dve mogućnosti. Jedna je da se Vlada predomislila, da je rešila da se vrati na jedinstvenu državnu politiku, da je uočila svoju grešku u tekstu rezolucije o kontinuitetu državne politike shvativši da je u pitanju diskontinuitet sa državnom politikom. To je jedna mogućnost, pa ćemo verovatno ići onim putem kojim bi trebalo da idemo, da predsednica Narodne skupštine tj. vi sazovete vanrednu sednicu Narodne skupštine sa već podnetim predlogom rezolucije 108 poslanika, nakon čega bi se ta rezolucija izglasala. To je povratak na državnu politiku.
Druga mogućnost je da se to prenebregne, da vi ne sazovete tu sednicu, kršeći i dalje član 106. Ustava Republike Srbije.
Treća mogućnost je da Vlada Republike Srbije izađe sa nekim novim predlogom tražeći novu vanrednu sednicu ili pak predlažući amandman na naš tekst rezolucije i pokušavajući da napravi neki kompromis na mestima gde ga verovatno ne može biti.
Ne mogu se praviti kompromisi oko već utvrđene jedinstvene državne politike. Od nje se može jedino odstupiti. Do sada je vladajuća koalicija pokazala da je od jedinstvene državne politike odstupila i to je više nego jasno.
Ovo povlačenje tačke dnevnog reda znači samo jednu stvar, po meni, da to protumačim do kraja. To znači da Vlada Republike Srbije i vladajuća većina ne želi da sluša dva puta o istom, ne želi da im opozicija dva puta govori o jednoj istoj stvari u trenutku kada se raspravlja o rezoluciji o Kosovu i Metohiji koju je ona podnela i da se zatim, nakon što opozicija bude nezadovoljna, bar dobar deo opozicije, a biće nezadovoljna, zato što se amandman opozicije tj. DSS očigledno neće prihvatiti, ponovo raspravlja o istom na vanrednoj sednici, koja se mora sazvati u smislu člana 106. Ustava Republike Srbije. To je tajna svega. Dakle, nema tu neke veće filozofije. Bojim se da je to u pitanju, ništa drugo.
Drage dame i gospodo, ova igrarija očigledno nije dobar način da se reše problemi u Srbiji. Najbolji način za rešavanje problema u Srbiji je vraćanje na jedinstvenu državnu politiku. Kako vladajuća koalicija, koja je, inače, svojim sastavom prevarila građane i njihova izborna očekivanja, nema nameru da to učini, očigledno će vraćanje na jedinstvenu državnu politiku sačekati neka bolja vremena. Ova to, očigledno, za Srbiju nisu.

Gospodin Jovanović, po Poslovniku, pa posle toga gospodin Kragović.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, članovi 224, 225. i 226. Poslovnika.
Gospođo predsednice, da li postoji način da mi kao parlament dobijemo informaciju, pre nego što se prekine ovo zasedanje, zbog čega Vlada povlači ovako važnu tačku dnevnog reda?
Svaku inicijativu mora pratiti neka odgovornost. Mi nismo usvojili SSP u julu mesecu zbog toga što smo na nesrećan način započeli svoje zasedanje.
Započeli smo zasedanje ignorisanjem zahteva 108 poslanika SRS, DSS i NS za raspravom o Kosovu i Metohiji. Onda smo na dnevni red stavili Rezoluciju Vlade o Kosovu i Metohiji, iza koje nije stajala vladajuća koalicija, pa nije bilo većine za tu rezoluciju, a toj rezoluciji nisu prethodile ni konsultacije, koje su bile pravilo naše politike u poslednjih nekoliko godina, da bismo sada, nekoliko meseci posle toga, dobili dopis u tri rečenice koji je potpisao zamenik predsednika Vlade i prvi potpredsednik i ministar unutrašnjih poslova, u kojem nas on upoznaje sa idejom da Vlada odustaje od rasprave o ovom pitanju.
Za desetak dana ili za nedelju dana pred Generalnom skupštinom UN pojaviće se predstavnici naše države sa jednom inicijativom. O toj inicijativi mi nismo razgovarali ovde u parlamentu.
O toj inicijativi nikada nije diskutovala ni Vlada, osim ukoliko to nije bila neka tajna sednica Vlade. Mislim na ideju da se od Generalne skupštine zatraži podrška za inicijativu koju ćemo pokrenuti pred Međunarodnim sudom pravde, koji bi se onda konsultativno izjasnio o tome da li je priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije kršenje međunarodnog prava. O tome ova skupština nikada nije raspravljala.
Mi nismo imali priliku da vidimo ministra inostranih poslova ovde u sali. On je danas u Egiptu i nadam se da zna šta tamo traži, ali bi bilo dobro da nam vi kao predsednik Skupštine omogućite meritorne sagovornike o ovom pitanju. Ne kažem da vi to niste, ali čini mi se da ste i vi u nezgodnoj poziciji, kao i svi mi poslanici.
Nama se ne dopada ideja o daljoj konfrontaciji u međunarodnoj politici, a svi oni akteri međunarodne politike do kojih je nama stalo upozoravaju nas da su inicijative koje pokrećemo u poslednje vreme inicijative koje će se na kraju završiti kao i ovaj Predlog rezolucije Vlade Republike Srbije o kontinuitetu državne politike prema Kosovu i Metohiji – sa puno priče i sa minimalnim rezultatima.
Zbog toga neko treba da preuzme odgovornost. Mi smo godinama govorili da ova država ne može promeniti život svojih građana ukoliko bude insistirala na politici kontinuiteta koju je sprovodila na prostoru Kosova i Metohije. Ako je Vlada toga postala svesna u međuvremenu, onda to Vlada mora otvoreno da nam kaže. Ukoliko Vlada želi da na drugi način nastavi sprovođenje stare politike, onda to takođe treba ovde otvoreno da kaže, ali ovakve nedoumice nisu dobre. Cenu ovakvih nedoumica, po pravilu, plaćaju oni koji za to najmanje treba da odgovaraju, a to su naši ljudi na Kosovu i Metohiji, to je srpska zajednica na Kosovu i Metohiji.
Zbog toga mislim da je parlament dužan da se ozbiljnije odnosi prema ovom stavu Vlade i od vas tražim da nam kažete kada ćete nas obavestiti o tome da li ćemo moći da saslušamo obrazloženje Vlade pre nego što se završi ovo zasedanje ili ćemo ga dobiti u oktobru mesecu, kada će već sve samo po sebi biti manje važno jer će ostati daleko iza nas.

Zahvaljujem. Vaše pitanje, koje je očigledno pitanje velikog broja poslanika, o tome zašto povlačenje tačke dnevnog reda o ovako važnom pitanju nije bilo propraćeno i obrazloženjem, tokom dana će biti dostavljeno Vladi, uz očekivanje da odgovor bude što brži. To je ono što mogu i što ću svakako učiniti.

Gospodine Kragoviću, izvolite.