Po Poslovniku, član 226. Pre neki dan sam od vas, gospođo Đukić-Dejanović, tražila informaciju u vezi sa predstavljanjem Srbije na zvaničnom sajtu britanske ambasade bez Kosova i Metohije.
Tada smo konstatovali da je, pored Engleza, još 20 (od 27) zemalja članica EU prekršilo svoj osnivački akt, priznalo tzv. nezavisno Kosovo i Metohiju. Uz to, pokazuju odsustvo bilo kakve diplomatske taktičnosti. Demonstrirali su pravno nasilje, a sada pokazuju bahatost u onome što se naziva diplomatska komunikacija.
Šta mi sada radimo? Zapravo, mi pomažemo da nam odmognu. Sami odustajemo od rasprave o Kosovu i Metohiji u najvišem zakonodavnom telu Srbije. Aktuelna vlast na neki način vodi duplo knjigovodstvo u okviru koga Srbije ima na rečima, ali, bogami, ne i u delima, pa je i ovu rezoluciju o Kosovu i Metohiji sa prvog mesta stavila na poslednje, sve zato da se usaglasimo.
Na stranu to što smo se mi kao građani Srbije već usaglasili i što je to usaglašavanje garantovano Ustavom, koji nam daje pravo da živimo u suverenoj državi sa nepovredivim granicama.
Šta smo, zapravo, sve ovo vreme radili? Tražili smo da se usaglasimo. U međuvremenu ste vi kršili Ustav i Poslovnik, mi smo optuživani za opstrukciju. Rezultat – nema ni priče o Kosovu i Metohiji.
Da ste zaista hteli da se usaglasimo trebalo je da pročitate Ustav, a ako vam je to teško, onda bar predlog odluke 108 narodnih poslanika, koja je mogla da postane i rezolucija Narodne skupštine. Moram da citiram... Za neupućene, 108 poslanika je 16. juna dalo predlog Narodnoj skupštini o zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.
U članu 1. i 2. tog predlog, citiram, piše: "Povodom inicijative generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da legalizuje misiju Euleks pod okriljem UN, Narodna skupština Republike Srbije posebno ističe da je neophodno dosledno poštovanje međunarodnog prava i puno poštovanje Povelje UN i završnog akta iz Helsinkija, kao osnovnih međunarodnih dokumenata na kojima počiva međunarodni poredak. Republika Srbija insistira na poštovanju Rezolucije Saveta bezbednosti 1244, koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Saglasno Rezoluciji 1244, o prisustvu i raspoređivanju međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji, kao i o ciljevima njihovog prisustva u Pokrajini, odlučuje Savet bezbednosti UN.
Drugo, polazeći od Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 i Ustava Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije nije saglasna i ne prihvata da se na teritoriji Republike Srbije u Pokrajini Kosovo i Metohija, koja se nalazi pod upravom UN, rasporedi misija Euleks.
Treće, Rezolucijom Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije od 26. decembra 2007. godine Narodna skupština Republike Srbije zaključila je da bi uspostavljanje predložene misije EU za sprovođenje odbačenog Ahtisarijevog plana predstavljalo akt ugrožavanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije".
Iz svega proizlazi da smo se mi ovde zamajavali i da je, zapravo, cilj bio da se ova tačka povuče sa dnevnog reda i da se na neki način Kosovo i Metohija skinu sa spiska. Mi iz Nove Srbije sa ovim ne možemo da se složimo.
Mislimo da ova tačka ne može da ispadne sa dnevnog reda nego je ovako važnom pitanju potrebno posvetiti čitavu jednu sednicu.

U redu, samo još jednom: sa dnevnog reda tačku povlači Skupština sa najmanje 126 glasova, a iz procedure predlagač.

Gospodin Samardžić. Izvolite

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa DSS smatra da se ne treba upuštati ni u kakve konsultacije o eventualnoj rezoluciji sve dok se ne čuje obrazloženje ovlašćenog predstavnika Vlade zašto je učinjeno ovo što je učinjeno. Bilo kakvo obavezivanje je čisti rizik, imajući u vidu dosadašnja iskustva, iskustva gde se kršio Poslovnik i gde se kršio fer-plej.
Znači, prvo obrazloženje, a onda ćemo odlučiti šta dalje sa time, da li konsultacije ili ne konsultacije. Parlamentarna debata mora da se održi ovako ili onako i obrazloženje može biti povod za takvu debatu. Mogu, eventualno, i konsultacije, ali ćemo videti kakvo će obrazloženje biti. Konačno, mi ne odustajemo od predloga 108 poslanika. Računamo, kako god bilo, da će taj predlog rezolucije stići na dnevni red, makar i na narednoj Skupštini.

Nastavljamo prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka od 4. do 14.

Reč ima gospodin Nenad Popović. (Nije tu). Samo da vas obavestim ko se sve nalazi na ovom spisku, bez obzira na to što poslanici nisu u sali: Dušanka Plećević, Vladan Jeremić, Mileta Poskurica, Srboljub Živanović i Gordana Pop-Lazić. Na ovom spisku je Đorđe Milićević, ali SPS-JS nema više vremena.

Pošto na listi poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? Ne.

Pre nego što zaključim jedinstveni pretres o predlozima zakona pod tačkama 4 - 14. dnevnog reda, da li predstavnik predlagača dr Diana Dragutinović želi reč? Izvolite, gospođo ministre.

Dame i gospodo poštovani narodni poslanici, bilo je različitih pitanja. Ja ću pitanja grupisati prema tome da li su bila direktno usmerena na temu o kojoj se radi ili ne. Iako veliki broj onih poslanika koji su postavljali pitanja ne vidim u ovoj sali, ja ću se ukratko osvrnuti na svako od postavljenih pitanja.
Htela bih da zahvalim narodnim poslanicima na izuzetno korisnim sugestijama. Takođe bih htela da im se izvinim, jer sam primetila da je veoma česta opaska bila kako je datum potpisivanja sporazuma davno prošao, a taj datum potpisivanja sporazuma trebalo bi da bude i datum efektivnosti međunarodnog finansijskog sporazuma.
U direktnoj prepisci između predstavnika Republike Srbije i Svetske banke datum efektivnosti ovih sporazuma, znači osam od jedanaest, pomeren je na 20. decembar 2008. godine. Dakle, toliko o datumu efektivnosti međunarodnih finansijskih ugovora.
Takođe, čule su se različite cifre što se tiče vrednosti ovih međunarodnih finansijskih ugovora. Bez obzira na to da li je za nekoga to suština ili ne, radi preciznosti bih rekla da jedanaest projekata međunarodnih finansijskih ugovora vredi 286.000.000 evra. Vlada je usvojila i dve dodatne garancije. Te dve dodatne garancije se odnose na most "Gazela" i na autoput i obilaznicu oko Beograda, u vrednosti od 140.000.000 evra, a sve zajedno će činiti 420.000.000 evra. Ako to već nije stiglo u Skupštinu, na putu je.
Koliko su značajni ovi projekti za privredu Srbije? Radi se o infrastrukturnim projektima, znači, o izgradnji autoputeva, ulaganju u zdravstvo, ulaganju u regionalni razvoj, ulaganju u otklanjanje ekoloških šteta. To su obično projekti čiji se efekti ne mogu videti u relativno kratkom vremenskom periodu.
Što se tiče uslova pod kojima se zadužuje Republika Srbija, bilo je mnogo poslanika koji su kritikovali uslove pod kojima se zadužuje Republika Srbije. Htela bih samo da vas podsetim da je Republika Srbija, kao i mnoge druge zemlje, članica Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija. Može se to svideti nekom pojedincu ili ne, ali uslovi koji važe za sve zemlje koje su članice međunarodnih finansijskih institucija moraju važiti za Srbiju. To se odnosi na uslove o kamatnim stopama. Može nekome da se ne sviđa promenljiva kamatna stopa, ali kao što promenljiva kamatna stopa važi za Češku i Slovačku, važi i za Srbiju. Može nekome da se ne svidi što se koristi termin marža, ali je to normalan termin u bankarskom rečniku, jer postoji cena novca i cena usluge, cena usluge i obrade kredita, kontrole itd. Takođe, neko može da misli da ovi ugovori ne stavljaju u ravnopravan položaj preduzeća. To nije tačno, a drugo, to se odnosi na svaku drugu zemlju, Mađarsku, Rumuniju i Češku, pa i na Srbiju.
U svakom slučaju, htela bih da kažem da su ovi kreditni uslovi povoljni, da bi kamatna stopa po kojoj bi se Srbija zadužila po međunarodnom finansijskom tržištu, upravo zbog njenog kreditnog rizika koji je BB minus, bila značajno veća. Ovo su krediti sa dugim vremenskim periodom, sa velikim grejs-periodom, dakle, ovo jesu povoljni krediti.
Koliko to građani Srbije plaćaju? Građani Srbije to redovno plaćaju; od 2001. godine u budžetu svake godine postoji aproprijacija i zove se - otplata kredita i otplata kamatnih stopa. Republika Srbija od 2001. godine potpuno redovno, čak i pre vremena, izvršava sve svoje obaveze prema međunarodnim finansijskim institucijama.
Neko je rekao, mislim da je gospodin Čedomir Jovanović, da bi voleo da vidi efekte ovog zaduživanja. Ali, ovo su krediti koji su usmereni na konkretne projekte.
Dakle, ništa nije lakše nego videti da li je most rekonstruisan ili nije, da li je put napravljen ili nije, da li su izgrađene nove zgrade u okviru Kliničkog centra ili nisu.
Da podsetim, veliki broj ovih novih međunarodnih sporazuma nosi prefiks - dodatni. To znači da su oni u prethodnom režimu bili finansirani od strane Međunarodnog udruženja za razvoj, dakle, bili su potpuno beskamatni, i da nije procenjeno da je sve rađeno po procedurama oni ne bi bili nastavljeni. Dakle, ja verujem u svetska pravila, znam da imamo kontrolora, a to je Svetska banka, i verujem da će to biti uspešno završeno.
Ovi projekti se, nažalost, ne odnose na Kosovo i Metohiju. Dakle, ovo su projekti koji su vezani za neke druge namene. Ali, ja zaista ne bih mogla da kažem da budžet Republike Srbije nije izdašan prema Kosovu i Metohiji.
Samo prošle godine za različite namene u okviru zdravstva, prosvete i socijalne zaštite potrošeno je 45 milijardi dinara, a to je oko 2% društvenog proizvoda. Imajući u vidu broj stanovnika srpske nacionalnosti na Kosovu, možete zaključiti da li se radi o skromnim sredstvima.
Izvinjavam se ako sam nešto zaboravila, ali ne bih koristila ovu priliku da dajem komentare o makroekonomskoj situaciji Srbije. Ona je takva kakva je i potpuno je identična makroekonomskoj situaciji velikog broja zemalja u regionu. Mi smo zemlja koja raste i razvija se. Za svaku zemlju koja raste i razvija se normalno je da privremeno ima neravnoteže.
Što se tiče budžeta, on je planiran sa deficitom. Deficit nije sramota. Uostalom, i ekonomska teorija i praksa zemalja pokazuju šta je to oprezno ponašanje države.
Dakle, država koja se oprezno ponaša ne sme da ima deficit veći od 3% od društvenog proizvoda, a on će u Srbiji biti manji. Taj deficit se još uvek ne finansira kreditnim izvorima. Deficit u Republici Srbiji se finansira, pre svega, kao rezultat privatizacionih prihoda ostvarenih u prošlosti i kao rezultat pojedinih nivoa države koji su u prethodnom periodu ostvarili suficit. Dakle, nema novog zaduživanja države. Hvala lepo.

Dozvolite da se u vaše i u svoje ime zahvalim gospođi ministru dr Diani Dragutinović.
Konstatujem da ima uslova da zaključimo zajednički pretres o predlozima zakona po tačkama 4 - 14. dnevnog reda, što činim.
S obzirom na to da je Vlada povukla iz procedure Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o kontinuitetu državne politike u odnosu na Kosovo i Metohiju, koja je bila predviđena da se razmatra kao 15. tačka dnevnog reda ove sednice, konstatujem da smo završili raspravu o svim tačkama dnevnog reda.
Pošto je Narodna skupština obavila raspravu o svim tačkama dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 95. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stekli su se uslovi da odredim termin za glasanje, odnosno dan za glasanje, a to će biti utorak, 9. septembar 2008. godine u 10.00 časova.
Kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini određujem utorak, 9. septembar 2008. godine u 10.00 časova.
Hvala na radu i saradnji.