Gospođo predsedavajuća, gospodo narodni poslanici i poslanice, vi danas raspravljate o izboru zamenika zaštitnika građana. Zahvalan sam na svakoj reči, na svakoj sugestiji, na svakom predlogu, na svakoj informaciji koju ste mi dali tokom današnjeg zasedanja. Bilo je nekih pitanja i rekao bih da je možda momenat da na neke od njih odgovorim ili da dam odgovarajuću informaciju.
Jedno od pitanja koje se postavilo vezano za zamenike zaštitnika građana, odnosno realno je postavljeno u odnosu na opravdanost zakonske odredbe da to ne moraju biti pravnici. Želeo bih da kažem da ombudsman svugde u svetu, pa i u Srbiji, nije advokat građana, dakle, ne zastupa njihov interes pred bilo kojim drugim organom već pritužbu građana objektivno, nepristrasno ispituje da li je ta pritužba osnovana, da li je državni organ uprave postupao korektno, savesno, i ako nije, predlaže način za ispravljanje te nepravilnosti.
Ombudsman u većini zemalja u svetu nisu pravnici, zato što mi pravnici nekada težimo da posmatramo stvari sa čisto formalnog stanovišta. Ombudsman ima mogućnost da kada proceni da, iako formalno pravo nije prekršeno, sadržinski, pravo građana jeste prekršeno, tada je u stvari to suština mog posla, da reagujem i da tražim da se ispuni suština, a ne da se zaklanjanjem iza pravne norme obezbedi zaštita za onog ko ne radi savesno svoj posao.
U ovom domenu ne bih kritikova zakon, ne bih predlagao nikakve izmene u tom pogledu. Podsećam, takođe, da su zamenici ombudsmana moji zamenici koji po slovu zakona meni pomažu u radu, a da su svi pravni aspekti svakog pitanja koje se pred nas postavi obrađeni u stručnoj službi, koja po saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije treba da broji 63 čoveka i žene, četiri zamenika i moju malenkost.
Pomenuto je i nevladin sektor, nevladine organizacije. Želim odavde jasno da kažem da ne smatram da su nevladine organizacije zlo, ne smatram da činjenica da zamenici zaštitnika građana imaju u svojim biografijama i referenci iz nevladinih organizacija, da je loša, naprotiv. Svuda u svetu glavna snaga iza ombudsmana je javnost, nevladin sektor i parlament. Nadam se da ću onim što radim i što sam uradio i što će moji zamenici raditi imati jaču podršku od vas.
Mnoštvo pitanja koje ste pokrenuli, na njih stav zaštitnika građana već možete naći u godišnjem izveštaju Narodnoj skupštini koji sam podneo, kako to zakon zahteva, zadnjeg dana marta i koji je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije. Tu je niz pitanja o kojima ste pričali, a pre svega iz oblasti ekonomskih i socijalnih prava, tu je niz pitanja iz oblasti slobode udruživanja. Želeo bih zaista da nađete vremena i da o tom izveštaju razgovaramo, i da nađemo način kako da ono što je u njemu i ono što ste vi sami konstatovali, sprovedemo u praksi unapređivanjem rada organa državne uprave.
Spomenuto je pitanje prostora. Moram zaista da kažem, i to je nešto što je u godišnjem izveštaju rečeno, da ne samo zaštitnik građana nego sve nezavisne državne institucije koje imaju značajna ovlašćenja u oblasti zaštite prava ili borbe protiv korupcije ne rade u odgovarajućim uslovima.
Rekao sam i napisao da je u velikoj meri, i to napisao vama, narodnim poslanicima, da je u velikoj meri to posledica upravo korupcije, nerada, samovolje i birokratskog lošeg načina ponašanja, zbog koga upravo građani Srbije u svojim kontaktima sa državnom upravom takođe ispaštaju.
Molim vas da vi meni pomognete, kao što to i treba da bude, kao što parlament i treba da bude podrška zaštitniku građana i da se sa tim pitanjem zajednički izborimo.
Pomenuto je pet oblasti za zamenike zaštitnika građana i četiri zamenika. Rekao sam da je to nelogičnost koju ćemo, nadam se, u narednom periodu na osnovu amandmana koji ću podneti ispraviti, ali neće se osobito u kvalitetu biti lišene zaštite pred institucijom zaštitnika građana, jer u svakodnevnom kontaktu svi moji zamenici i ja se bavimo tim pitanjima intenzivno.
Neka konkretna pitanja su mi postavljena. Koristim priliku i sada da kažem da zakon zahteva od mene da za svaku konkretnu povredu prava građana tražim od građana da prvo pokrenu sve redovne pravne lekove. Međutim, na osnovu velikog broja slučajeva koje imam, a moj posao i posao mojih saradnika je da od ujutru do uveče slušamo ono što građani smatraju za nepravdu, mi smo već došli do stava da će svaki put kada nadležni sud donese presudu, koja je važeća, koja je konačna, a organ državne uprave ne sprovodi tu presudu, iako građanima stoji na raspolaganju i pravo da traže novu sudsku zaštitu i da pokrenu krivični postupak protiv onog koji ne sprovodi sudsku presudu, u svakom slučaju, svaki takav slučaj koji se nađe pred mojom institucijom ili za koji saznam, mi ćemo, naš stav je, pokrenuti postupak, a tako i u ovom slučaju koji je iznet. Međutim, ponavljam, zaštitnik građana nije advokat u smislu zaštite prava jedne stranke, već kao i uvek što radimo, razmotrićemo i odgovor organa i proceniti da li je zaista došlo do samovolje.
U momentu dok mi pričamo, sada je jedan čas, reći ću vam da je sigurno, ako je prosek ono na šta se možemo pozvati kao pravilo, najmanje 10 građana je danas već podnelo pritužbu zaštitniku građana. Molim vas još jednom da pomognete da izborom zamenika zaštitnika građana mi sami budemo efikasniji i brži u rešavanju onih problema zbog kojih nam se građani obraćaju. Hvala vam.