Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj institut zaštitnika građana i pored pripremne faze koja je trajala, gospodine Jankoviću, otprilike jedno pet godina, od dolaska DOS na vlast posle 5. oktobra do vašeg izbora, nije toliko poznat nažalost ni narodnim poslanicima, a kamoli građanima.
Naime, Zakon o lokalnoj samoupravi, onaj koji je donet pre tri godine, prvi put je zapravo inkorporisao zaštitnika građana. Kragujevac je grad u kome živim, gde sam predsednik odborničke grupe SRS. Mi smo tamo jedina i veoma oštra opozicija vladajućoj garnituri, na čelu sa aktuelnim gradonačelnikom. Ali, mi kada je biran zaštitnik građana u gradu Kragujevcu nismo imali primedbu na kadar koji je predložen, na izvesnu gospođu Vujanić, koja i dan-danas obavlja u drugom mandatu već tu funkciju, već na način na koji je ona tretirana i na koji način je imala poteškoće da organizuje službu za svoj rad.
Isti je slučaj sa vama. To se nešto kasnije u Kragujevcu poboljšalo, a to pokazuje da organi lokalne samouprave, a vidite tek republički nivo vlasti, nemaju pravi odnos prema vašoj funkciji i prema tom institutu ombudsmana, kako neki kažu, a mi kažemo zaštitnik građana.
Jednostavno, to je jedan od uslova koji je stigao iz preporuka, pre svega Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, proistekao iz mnogih drugih međunarodnih dokumenata. Kada je menjan Ustav i kada smo mi ustavno kategorisali šta je to zaštitnik građana, mislim da ni tada ljudi nisu ozbiljno shvatili da je to institucija koja će potpuno nezavisno, u skladu sa zakonom, moći da radi, rasterećena političkih uticaja i moći, pre svega Borisa Tadića i aktuelne vlasti.
Da je to tako govore mnogobrojne primedbe, predstavke građana, kako Kragujevca tako i građana Srbije, na vašu adresu, a sada ću vam reći u procesu samo legalizacije, kako se to popularno kaže, bespravno podignutih objekata.
Dve trećine Srbije je zapravo tako nastalo i ljudi su pravili naselja, neka su nicala stihijskom metodom, neki ljudi su to radili iz nemogućnosti da uhvate korak sa izmenama zakona koji su vrlo restriktivni za obične građane, a veoma očigledno povoljni za građevinsku mafiju.
Tako danas mogu da napravim jedan rezime, evo polazeći od onoga šta su glavne žalbe i primedbe na koje reaguje kragujevački gradski ombudsman. To su obespravljeni građani iz oblasti građevine, imovinskopravnih odnosa i iz oblasti socijalne zaštite i prava dece. Verovatno ćete se složiti sa mnom da su to najveći problemi, i iz zdravstvene zaštite. Dakle, to su najširi spektri problema u našem društvu. To je pojedinac, čovek.
Neko će da kaže, znate, kada se vratim u Kragujevac i bilo koje selo u Šumadiji, svi će reći, pa tamo se vodi visoka politika, ali ja sam ovde ugrožen zbog toga što me neki službenik, načelnik gradske, opštinske uprave maltretira i ne mogu kao čovek da ostvarim svoja prava. Zaista je to tako.
Ali, da ne bi sve svalili na vaša nejaka pleća koja vam nisu ojačali vlastodršci i sam Boris Tadić, moram da kažem šta je uzrok svih tih problema: upravo svi ovi katastrofalni zakoni koji su, kao i sistemski, doneti u periodu od proteklih sedam godina.
Ako govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji, složićete se sa tim, da neki čovek, neka porodica u centru Beograda, u centru Kragujevcu, bilo kog grada u Srbiji koja ima staru trošnu kuću, nasleđe, nekada su to bili možda imućni građani, i pre Drugog svetskog rata i posle toga, nemaju sada, to su ljudi koji ne pripadaju ovoj kategoriji tajkunizacije, otimačine i pljačke, mogućnosti da ostvare svoja prava.
Desiće im se da zbog velike korupcije koja postoji u sektoru građevine, što smo videli na najnovijim primerima u gradu Beogradu, i one čuvene priče od nekolik hiljada stambenih kvadrata koje se građanima Beograda duguju na Karaburmi, Čukaričkoj padini ili gde već je sve ta fantomska firma trebala da napravi te stanove, a nije, znači, da dođemo do toga da običan čovek nikako nije zaštićen, jer će pored te njegove kuće koju neće budzašto da proda za jedan, dva stana, jednu garsonjeru, jer oni obično tako procenjuju.
Na kraju vidite da i u nekim serijama i domaće produkcije iz ovih zemalja u okruženju upravo prave takve priče. Zašto se ljudi ucenjuju? Zato što nema ko da im pomogne, država ne stoji iza njih, lišeni su svakog prava, slobode da sami odlučuju o tome kako će i šta da rade. To je jedan aspekt.
Drugi koji bih danas posebno potencirala, to je socijalna zaštita i briga o deci i samohranim majkama.
Mislim da se ovih dana i s pravom pokreće to pitanje samohranih majki i samohranih očeva, jer mi smo ovde imali u prošlom sazivu Skupštine Srbije primere da nam se i očevi koji sami vode brigu o deci, ne samo majke, javljaju.
Dakle, to su najveći problemi danas u društvu. Još kada uzmemo u obzir činjenicu da 800.000 naših mališana neuhranjeno i da Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom ima i te kako mnogo praznina. Mladi bračni parovi, jer u Srbiji je danas najveći problem prvo dete, naravno i drugo i treće je problem, ali prvo jeste zbog činjenice da država nedovoljno stimuliše te mlade bračne parove.
Evo zbog čega. Pokušavam nekako to da povežem, a vidim da vi odobravate i znate da je to istina, samo u tom lancu jednog normalnog funkcionisanja života šta treba da ima jedna srpska normalna prosečna porodica: da ima krov nad glavom, da ljudi imaju posao, da mogu normalno da žive od svog rada, da školuju svoju decu i da nemamo situacije koju nažalost imamo, takođe su i to primedbe građana, na rad ustanova za brigu o deci, mislim predškolskog uzrasta, i na centre za socijalni rad u skoro svakom gradu u Srbiji, gde je pogodno tle za manipulacije.
Naročito kada je u pitanju pomoć pripadnicima određenih nacionalnih zajednica, kao što je to romska populacija. Žao mi je što danas, ali i opravdano nije tu kolega Jovan Damjanović da govori upravo o tome na koji način se Romi tretiraju kod organa lokalne samouprave i uprava lokalnih samouprava kada je u pitanju ostvarivanje njihovih prava.
Prema tome, gospodine Jankoviću, jedino što mogu da vam poručim kao srpski radikal i naša poslanička grupa je da vi zaista krenete da radite ozbiljno vaš posao i da koristite prava koja imate izvorno iz zakona.
Ako su vam samo ovo neki od primera, nemam vremena zbog kolega, evo završavam koleginice Radeta, kolega koji će da govore, o ovome može da se priča danima, o čitavim kategorijama ljudi koji pokušavaju da ostvare svoja prava, onda je najbolje da član 18. Zakona konačno uzmete u svoje ruke i da se vi, kao zaštitnik građana, da ne čekate ovu nesposobnu tajkunsku vladu, pojavite pred Narodnom skupštinom i da inicirate izmene i dopune zakona o građevini, o socijalnoj zaštiti, o finansiranju porodica sa decom, Zakona o radu, Zakona o PIO, i na kraju krajeva da pokažete spremnost da sve ono što ste sublimisali kao republički zaštitnik građana hoćete da pretočite u nove forme i da tako pomognemo običnom čoveku.
Najlakše je razbacivati se i razmetati ovakvim obećanjima, naročito ovih koji sada imaju novi način delovanja kroz političke sekte i kultove koji im se odobravaju u Skupštini kroz krađu poslaničkih mandata SRS.
Oni kao sekta deluju, obećavaju, mi ćemo napred, ovde, onde, a nikada nisu, ni taj koji ih predvodi, taj guru njihov, sami bili spremni da rešavaju sudbinu običnih ljudi.
Kada dođe takav neki slučaj jednog unesrećenog čoveka, jedne samohrane majke neke porodice, evo ti Nataša, evo ti Lidija, evo ti Vjerica, ovaj, onaj, nekada se i ne seti imena, kao što jutros ne može da se seti kako se zove jedan poslanik. Kada treba Prelić da se hvata da potpiše za taj poslanički klub, onda se baca laso i hvataju se poslanici SRS. Što im ne zna imena, to nema veze.
Mi nismo takvi ljudi. Mi smo čestiti ljudi, nas je tome pre svega visokom moralu i poštenju učio naš predsednik dr Vojislav Šešelj, i kada nas je upućivao na to da možemo slobodno svojom voljom da se bavimo politikom, da zaslužimo mesto na listi SRS, da nas naši opštinski, okružni odbori i organi stranke pošalju u Narodnu skupštinu, e onda moramo da vodimo brigu o svakom građaninu Srbije bez obzira koje vere, koje nacije bio, jer to je valjda posao narodnog poslanika, a ne da u sklopu sa tajkunima, i pre svega sa Borisom Tadićem, krademo i ne daj bože pljačkamo, kao što to neki rade. Hvala.