Gospođo predsedniče, javljam se na osnovu člana 1. i 104. Poslovnika Narodne skupštine, a pre svega na osnovu Ustava, zato što je mr gospodin Martinović, koga neke neznalice zovu Marinković, tako vas nazivaju neki iz ove odbegličke grupe gospodine Martinoviću, a u pitanju je čovek koji je bio šef poslaničke grupe SRS, ne zna imena poslanika.
On je govorio o onome što je zapravo bio opšti konsenzus u Srbiji svih političkih stranaka. I sada moram da pomenem jedan događaj da vam približim koliko smo u pravu i koliko želimo ovde da vašu savest, koja je možda uspavana ili ste je nekako potisli zbog takvog naloga Borisa Tadića, da podstaknem da se setite jednog događaja iz naše nedavne parlamentarne prošlosti kada su u pitanju bili poslanici iz poslaničke grupe G17.
Naime, Sofronije Čonjagić i Vesna Ilić su dva poslanika koji su bili u koaliciji tada sa strankama na vlasti iz grupacije G17 kojima je aktivirana ostavka na mesto narodnog poslanika, i to pre nego što je usvojen Ustav po kome je, kako je rekao gospodin Martinović, u članu 102. stav 2, neopozivo svaki poslanik slobodan da pod uslovima usklađenim sa zakonom stavi na raspolaganje mandat stranci.
Sada je, gospodine Jankoviću, za vas pitanje, vi možete sada da kažete - nemam, kao što zakon zapravo i definiše, nikakvu kontrolu nad radom Narodne skupštine, ali imate sa izbornom voljom građana i sa slobodom prava i odlučivanja svakog građanina Srbije.
Hipotetički, sada najmanje milion građana Srbije može da vam se obrati i da vas zatrpa, to su birači SRS, svojom predstavkom da je njima ukradeno u Narodnoj skupštini njihovo biračko pravo.
Pošto je Srbija jedna izborna jedinica, mi smo svašta prošli za 18 godina višestranačja, imali smo devet, pa 29, pa 16 izbornih jedinica i na kraju smo došli do toga da po Dontovom sistemu, odnosno sistemu Dontovog količnika, imamo jednu izbornu jedinicu u kojoj će pravilno da se rasporedi svaki glas dobijen na izborima, da se ne rasipa nijedan glas nijednog birača, već da glasanjem za političku stranku mi možemo da odlučimo da svoj deo, kao građanin i svako do vas, prenesemo na političke predstavnike.
Sada je prekršen Ustav u slučaju najmanje ili, ako hoćete da vam to izračunaju ljudi iz Republičkog zavoda za statistiku koji prate izbore ili neko od članova RIK-a, najmanje 600 hiljada birača, ako je 60 hiljada potrebno na tako visoku izlaznost za jedan poslanički mandat.
To nije ničija dedovina i ničija prćija, to je izborna volja građana ostvarena na izborima i nikada se ovako grubo nije išlo na otimačinu, pljačku i prekrajanje izborne volje.
Šta smo mi tada trebalo da kažemo? Tada još nije ni bio Ustav, ali za nas srpske radikale je to oduvek bilo tako. Izađi na izbore kao grupa građana, pa ćeš da prođeš kao Univerzalistički pokret ili Jogi letači...
(Predsednik: Gospođice Jovanović, vreme.)
... ili napredna stranka, naprednjaci, zna kolega Ilić, mislim da su oni bili iz Niša, koji su izašli na izbore 1991. godine i osvojili 0,5 posto glasova. Postojali su tako neki, a ko su sad ovi, odakle oni?
Dakle, mi moramo do kraja da se izborimo za to ...
(Predsednik: Gospođice Jovanović, četiri minuta.)
Završavam. Apelujem na vas, kao potpredsednik Narodne skupštine, gospođo predsedniče, da zaštitite Narodnu skupštinu, da zaštitite volju birača i da se vrate oteti, ukradeni mandati nama srpskim radikalima.
Kakva je to ironija sudbine i kakav je to poraz i erozija morala kod Nikolića, pokazuje činjenica da čovek koji je bio jedan od prvih potpredsednika Narodne skupštine i od danas, na tome mu čestitam ponovo, naš kolega Ljubiša Petković, u najtežim danima za interese države i naroda i odbranu prof. dr Vojislava Šešelja, pokazuje visok moral, čast i poštenje...
(Predsednik: Hoćete li da privedete kraju obraćanje, molim vas.)
... a imate insajdera koji hoće da ubije Vojislava Šešelja i koji krade naše mandate.
Čestitam, gospodine Petkoviću, vi ste primer pravog junaka.