Zahvaljujem. Po Poslovniku, gospođa Lidija Vukićević.

Dame i gospodo, poštovani poslanici, ovom prilikom nemam nameru da se obraćam poslanicima, niti mi je cilj da me poslanici u ovoj sali čuju, pošto mnogi ne žele da čuju, mnogima je već dosadno ovo o čemu pričamo, a veoma je bitno i veoma je važno da građani Srbije čuju i da već jednom shvate o čemu se radi.
U poslednjih nedelju dana me često zaustavljaju na ulici i pitaju, pa šta se to dešava, ko je to pokrao mandate, kako su pokrali, kako treba da vrate, osetila sam potrebu da bi možda ovo bio najbolji način da im se objasni šta se to desilo i na koji način se jedna grupica ljudi, dvadesetak njih odvojilo iz SRS i sada prosto zagovaraju nešto što bi trebalo da predstavlja naprednu Srbiju, sve ono što nije SRS i sve ono što su do juče bili.
Dragi građani Srbije, ova plava knjiga, sa nešto malo crvenog, se zove Ustav Republike Srbije. Ustav Republike Srbije, najviši pravni akt, on se krši. Dakle, u parlamentu, gde sede poslanici, ono što možete svaki dan da gledate, krši se član 102. stava 2, a to je krađa mandata.
Konkretno, pre nego što vam objasnim na koji način su pokradeni mandati SRS, moram da kažem da još od Dušanovog vremena, cara Dušana, 1349. godine, kada je donet Dušanov zakonik, koji je upotpunjen 1354. godine, car Dušan je imao potrebu da reguliše u izvesnoj meri, organizuje vlast u državi i status svojih podanika.
Dakle, još od tad postoji neki pravni akt koji je trebalo da reguliše situaciju u društvu, a da ne govorim tokom devetnaestog i početkom dvadesetog veka, kada je, citiram, ustavna istorija Srbije je istorija jedne male, ali slobodi privržene zemlje i jednog slobodoumnog i iznad svega demokratski opredeljenog naroda.
Došli smo do reči demokratije. Demokratije nigde nema, bar za sada i bar u ovom problemu sa kojim se suočila SRS.
Naime, mandati koji su pokradeni SRS nisu mandati ponaosob ljudi koji sada sačinjavaju, uslovno rečeno, ovaj parlament, njih dvadesetoro. Niti je formirana politička stranka, niti je ta grupa ljudi učestvovala na izborima, pa da kažemo zaslužili su te mandate.
To je jedna grupica ljudi koja se odvojila iz SRS, kojoj je SRS dodelila mandate, a prema sadašnjem Ustavu i zakonu koji je parlament prihvatio, mogli su da daju svoje mandate na raspolaganje stranci, što je i učinjeno. Tako su nastale blanko ostavke. Jedan član te grupice je rekao da je izgubio te blanko ostavke. Moram da vas upozorim da je to krivično delo.
(Predsednik: Trideset sekundi.)
Izvinjavam se, samo da završim misao.
Sutra ćemo u parlamentu imati situaciju da isti taj član te grupice govori o kriminalu i korupciji, a prvi je on izvršio kriminalnu radnju.
Građani Srbije, SRS ne opstruiše rad (Predsednik: Nemate reč više.) samo traži da se vrati ono što joj je ukradeno. Hvala.

Gospodin Krasić, po Poslovniku.

Gospođo trenutno predsedavajuća, vi uporno kršite ovaj poslovnik. Zbog vas ću na početku da kažem koji je to član, inače da je tu gospođa Čomić to bih morao da kažem na kraju, jer se tako primenjuje Poslovnik, u zavisnosti od toga kakav je kvalitet hokejaške promene u sastavu predsedavajućeg. To su one leteće zamene, sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Evo, i građani ušli tu, sede mirno. Nemojte da se sekirate, dao sam ideju novinarima da posete Bajčetinu, pošto je tamo krenula gradnja crkve pokajničke, sa vašim parama, da znate.
Nisam se javio zbog toga. Vi sistematski kršite Poslovnik. Međutim, ovo danas što demonstrirate nanosi veliku štetu Republici Srbiji. Sutra je dan Ujedinjenih nacija. Ujedinjene nacije ne rade. Slavi se.
Sastavni deo tog slavlja jeste i afirmacija borbe za ljudska prava koja se dešavala pod okriljem Ujedinjenih nacija. Verovatno je sastavni deo te proslave i ono što je osnovna uloga Ujedinjenih nacija, a to je da obezbede mir, napredak i prosperitet čovečanstvu.
Neću sada o tome da pričam da li su Ujedinjene nacije ispunile svoju ulogu, kako su je ispunjavale, u kakvom su sad položaju. Neću da pričam o tome koliko SAD tretiraju Ujedinjene nacije, a vama je poznato što se tiče Međunarodnog suda pravde posle slučaja Nikaragva da oni ne žele ni da čuju za taj sud.
Ali, ako već nešto afirmišete kao borbu za ljudska prava, kao demokratsku tekovinu, danas ste imali poslednju priliku da manifestujete tu odanost demokratiji i ljudskim pravima. Mogli ste da se jednostavno zahvalite ovim građanima koji su ovde strpljivo u sali prisutni, da plate televizijsku pretplatu, da idu kući i neka gledaju prenos jer njima mesto ovde nije. Kako bi bilo da neko od njih izađe i da priča o ljudskim pravima, o demokratiji? Molim vas, nijedan argument ne postoji da oni i dalje sede u ovoj sali.
Što se tiče dokaza o ispunjenosti uslova da budu negde na drugom mestu, a ne u ovoj sali, milion postoji takvih dokaza. Dokazi se nalaze i u Narodnoj skupštini. Dokaz je i saznanje koje postoji kod pojedinih narodnih poslanika.
Znam, gospođo Đukić, da je vama neprijatno što se javljam. Nije ni meni prijatno da se javljam. I ja bih voleo da sada pričamo o nekoj drugoj temi. Koristimo priliku i pričamo o zaštitniku građana i o zamenicima zaštitnika građana. Jednostavno, ova neman koja se nadvila nad Narodnom skupštinom i ovaj neustavni potez Borisa Tadića ničim ne može da se opravda.

Reč ima gospodin Dušan Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svom izveštaju o stanju ljudskih prava u prošloj godini zaštitnik prava građana se ne bavi zaštitom ljudskih prava na Kosovu i Metohiji, tamo gde su ta ljudska prava najviše ugrožena. Zaštitnik građana je izabran otprilike prije 10 mjeseci. Sada ću vas podsetiti šta se, kada je kršenje ljudskih prava u pitanju, u proteklih 10 mjeseci dogodilo na Kosovu i Metohiji.
Zabeleženo je više od 20 slučajeva paljenja srpskih kuća. Više desetina oružanih napada na Srbe pucanjem, bacanjem bombi i paljenjem automobila. Više desetina fizičkih napada. Nekoliko masovnih razmera u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Srbima na Kosovu i Metohiji je oduzeto pravo da sami biraju svoju lokalnu vlast. Srbima je oduzeto pravo da ostvare dobit od privatizacije preduzeća u kojima su radili decenijama. Srbi na Kosovu i Metohiji ne mogu da obrađuju svoja imanja, svoje njive, osim u samom centru enklava u kojima žive.
Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju pravo na posao. Srpska deca u većini mesta na Kosovu i Metohiji do škola odlaze u pratnji tenkova i transportera NATO pakta. Kamenovanje autobusa i automobila u kojima se kreću Srbi na Kosovu i Metohiji su redovna pojava.
Ukratko, Srbi na Kosovu i Metohiji žive u modernim logorima. O svemu tome u izveštaju o kršenju ljudskih prava u prošloj godini u državi Srbiji nema apsolutno ni jedne reči. Na osnovu toga može se izvući samo jedan zaključak, da zaštitnik građana posredno, svesno ili nesvesno, priznaje da Kosovo i Metohija nije u sastavu Srbije.
Znate, kada zaštitnik ljudskih prava u jednoj državi pravi izveštaj o kršenju ljudskih prava u toj državi, a ne obuhvati jedan dio teritorije, onda se može izvući zaključak da on taj dio teritorije ne smatra sastavnim delom te države. Osim Srba na Kosovu i Metohiji, zaštitnik građana u svom izveštaju zanemario je kršenje ljudskih prava još nekoliko kategorija stanovništva.
U ovom izveštaju nema riječi o 400.000 građana Srbije koji, prema zvaničnim podacima Zavoda za statistiku, žive ispod granice siromaštva. Nema riječi o kršenju ljudskih prava Vojislava Šešelja i drugih haških optuženika srpske nacionalnosti. Nema ni riječi o kršenju ljudskih prava nekoliko desetina Srba, građana Srbije koji su poreklom iz Hrvatske, a koji su uhapšeni prilikom odlaska u Republiku Srpsku Krajinu, u zavičaj.
Nema riječi o kršenju ljudskih prava Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Gorana Hadžića, koje mediji u Srbiji, a i najviši zvaničnici države Srbije, već nekoliko godina nazivaju najvećim ratnim zločincima. Protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića je podignuta haška optužnica, međutim ne postoji nijedna pravosnažna sudska presuda kojom su oni okrivljeni da su počinili bilo koji ratni zločin. Znači, sve dok ne postoji ta pravosnažna presuda nazivati ljude ratnim zločincima je teško krivično delo.
Sledeća stvar o kojoj bi trebalo da se izjasni zaštitnik ljudskih prava jeste činjenica da Srbi proterani sa Kosova i Metohije već osam godina nemaju pravo da glasaju i da biraju predstavnike vlasti u lokalnim zajednicama gde žive.
Sa druge strane ovaj izveštaj je prepun detalja o izmišljenim i stvarnim primerima kršenja ljudskih prava. Vrlo detaljno se bavi kršenjem ljudskih prava pripadnika nacionalnih manjina. Inače, nastavlja se ta jedna praksa, koja u Srbiji postoji već deset godina, da se stalno potencira da su nacionalne manjine u Srbiji ugrožene. Živim u ubeđenju da je što se tiče poštovanja prava nacionalnih manjina Srbija sigurno među vodećim državama u Evropi.
Izveštaj se detaljno se bavi ljudskim pravima ubica i kriminalaca koji se nalaze u zatvorima, zatim homoseksualaca i drugih nastranih ličnosti. "Mnoge javne ličnosti se u javnim nastupima slobodno koriste govorom mržnje i diskriminacije prema homoseksualnoj populaciji, a postojeći zakoni i institucije koje ih primenjuju ne pružaju adekvatnu zaštitu od tog verbalnog vida homofobnog nasilja i diskriminacije".
"Aktivisti i aktivistkinje ljudskih prava su u kontaktu sa Zaštitnikom predočili argumente da su lezbejke, gej osobe, biseksualci i transsrodne osobe posebno izloženi zločinima mržnje u Srbiji i da zbog toga postoji posebna potreba da se raznim merama reaguje na takvu situaciju".
Po ovom izvještaju na Kosovu i Metohiji, gde Srbe progone i ubijaju, ne postoje zločini mržnje, ali jadni homoseksualci i lezbejke strašno postradaše, prosto da se čovek rastuži.
Mene zanima zaista da li je neko u ovoj skupštini i uopšte u Srbiji čuo za neki zločin mržnje koji je učinjen nad pripadnicima gej populacije, nad lezbijkama i tom kategorijom društva.
Izveštaj se takođe detaljno bavi kršenjem ljudskih prava pripadnika nevladinih organizacija koje rade na rasturanju Srbije i što je posebno potencirano i izdvojeno političkih partija i pojedinaca koji se javno zalažu za nezavisnost Kosova i Metohije. Znate, u jednoj zemlji ljudi se otvoreno zalažu za razbijanje i okupaciju te zemlje, za odvajanje dijela teritorije te zemlje i zamislite umesto da im ljudi tapšu, da im odobravaju, ljudi ih prekorevaju i šalju preteće poruke.
Ono što meni bode oči u ovom izveštaju i ovom predlogu jeste činjenica da je sve četvoro zamenika zaštitnika građana rođeno u Beogradu. Zaista ne mogu da vjerujem da u zemlji Srbiji u dijelu koji ne pripada Beogradu ne postoje ljudi koji bi se mogli kvalitetno i adekvatno baviti ovom problematikom.
Mi smo ovih dana optuživani da pravimo opstrukciju zato što sprečavamo donošenje važnih odluka, između ostalog odluke o izboru zamenika zaštitnika građana. Iz toga se može steći utisak kako vladajuća koalicija u Srbiji drži mnogo do ljudskih prava, drži mnogo do institucije zaštitnika građana i drži mnogo do funkcionisanja službe zaštitnika građana.
Navešću samo tri činjenice iz ovog izveštaja koje govore sasvim suprotno. "Uprkos zakonskoj odredbi prema kojoj će Skupština izabrati zamenike zaštitnika građana u roku od dva meseca od dana podnošenja predloga, Narodna skupština o predlogu nije odlučila do zaključenja izveštajnog perioda, niti do dana podnošenja izveštaja. Zaštitnik građana se dopisom od 18. decembra 2007. godine obratio svim narodnim poslanicima i ukazao na neophodnost izbora zamenika ombudsmana radi stvaranja uslova za obavljanje zakonom utvrđenog delokruga institucija i zakonom utvrđenog roka.''
Nažalost, do dana podnošenja ovog izveštaja ovo obraćanje ostalo je bez efekta. Od podnošenja izveštaja prošlo je još nekoliko meseci, međutim to se pitanje na dnevnom redu nalazi tek danas i postavljam pitanje - ako smo vršili opstrukciju u protekla dva dana i ako vršimo opstrukciju danas, ko je vršio opstrukciju proteklih deset meseci pa se ovo pitanje nije našlo na dnevnom redu?
Sledeće, zakon o zaštitniku građana predvideo je da će Narodna skupština Republike Srbije uskladiti odredbe ovog poslovnika sa odredbama zakona u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu. Poslovnikom Skupštine trebalo je da bude uređen i način postupanja po podnetom redovnom izveštaju kao i po posebnim izveštajima zaštitnika građana. Do isteka izveštajnog perioda to nije učinjeno. Nadam se da za ovo neće biti okrivljena SRS.

Samo da vas obavestim. Primili ste ostavku Daniela Petrovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 2. i 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i st. 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Danielu Petroviću, izabranom sa Izborne liste Za evropsku Srbiju - Boris Tadić.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Po Poslovniku, Zoran Krasić.

 Gospođo Đukić, prekršili ste upravo taj član 27. Na vreme sam se javio da ukažem na povredu Poslovnika i naravno odnosi se upravo na to što ste pročitali. Da ste mi dali reč, verovatno bi malo zastali sa tim što ste pročitali ili bi vam zatreperio glas, ili bi progutali knedlu, ali vidite i sami da je potpisnik tog izveštaja Administrativnog odbora građanin koga vi protežirate ovde. Vi ste praktično to sada upropastili. Zašto? Vi ste to brzo konstatovali, završen posao. Ne ulazim u razloge zašto je taj gospodin  podneo ostavku itd, ali verujte nemoralno je da akt Administrativnog odbora o ostavci narodnog poslanika potpisuje građanin. Molim vas, to je apsolutno nemoralno. Kako da pređete preko te činjenice.
Moram da vas obavestim, gospođo Đukić, verovatno se vi iznutra sekirate, jedete, nije vam prijatno, ali moram da vas obavestim, vama je to sigurno dobro poznato, postoji neki propis koji reguliše kome treba da se dodeli dete kada se razvedu bračni drugovi, pa je recimo dete uzeo suprug, a maloletno je dete ili ima godinu i po dana, dve i majka uporno ide i dobija batine, premlaćuje je taj bivši suprug, i porodica, maltretiraju je, ali ona svakog dana manifestuje ljubav prema svom detetu i uporna je, traži svoje dete, traži svoje dete i uzme ga na kraju, to vam je rekao advokat Jojić.
Zašto? Njoj je dozvoljeno čak da ne poštuje sudsku odluku. Zato ćemo i mi da budemo uporni i da tražimo tu našu decu u vidu mandata koje neko ovde omalovažava pa kaže - moj mandat držim u džepu. Taj što drži u džepu ima navodno neko moralno pravo da potpiše ovaj izveštaj. Zašto niste makar bili malo inteligentni pa neki drugi član Administrativnog odbora da je to potpisao?
Ali ne, vi želite da prkosite, ali niste ona majka koja traži svoje dete, već ste upravo onaj otac koji premlaćuje majku. Zato ćemo mi uporno da istrajavamo na ovome, da se vrati ono što je pokradeno, jer ovi ovde niti su muzej u Londonu, niti su vatikanski muzeji koji se hvale kradenom robom.

Gospodine Krasiću, malo avangardno izgleda - ja otac, vi majka, mandat dete.
Gospodin Janković, Zaštitnik građana, izvolite.

Poštovani narodni poslanici i poslanice, rekao sam da ću vam biti zahvalan za svaku konkretnu sugestiju, komentar i predlog. Naloge, naravno, ne primam, jer je institucija zaštitnika građana nezavisna i u odnosu na Narodnu skupštinu.
Drago mi je što ste pokrenuli niz tema. Ja ću o tom nizu tema da govorim, počevši od kraja. Drago mi je što je do vaše pažnje došao godišnji Izveštaj zaštitnika građana, mada mislim da mu je trebalo posvetiti jednu posebnu sednicu, kao što je to u svim parlamentima, ili kako se ovaj dom kod nas zove, narodnim skupštinama, čini. Ali, nije mi drago, razumem da ste vi navikli na takav način...
(Predsednik: Molim vas da omogućite gospodinu Jankoviću da nam se obrati.)
... ali bih zaista želeo da, radi potpune i celovite informisanosti svih vas, pa i građana, kažem nekoliko reči o onome što je rečeno.
Naravno da se ljudska i manjinska prava u AP Kosovo, koja je deo Republike Srbije, pominju i više nego pominju u Izveštaju zaštitnika građana. Izričito je rečeno da je na jednom delu teritorije Republike Srbije, u Pokrajini Kosovo, taj nivo ljudskih i manjinskih prava ispod svakog minimuma i da od toga ne pravi pitanje niko danas. Čak i u izveštajima međunarodnih organizacija i organizacija stranih država jasno se kaže da su osnovna ljudska prava i slobode, uključujući osnovno pravo na slobodu kretanja, na bezbednost, pravo da se napusti svoje prebivalište, pravo da se slobodno kreće, da ta osnovna prava na Kosovu nisu zagarantovana, a kamoli neka druga izvedena prava.
Međutim, Zakon o zaštitniku građana daje meni u nadležnost i ovlašćuje me da kontrolišem samo organe koji postupaju prema zakonima Republike Srbije i to je razlog zašto je u Izveštaju vrlo jasno rečeno, uprkos takvom stanju na Kosovu, dakle nespornom stanju nepoštovanja sloboda i prava građana Srbije koji žive na teritoriji AP Kosovo, zaštitnik građana nije mogao ostvarivati svoje nadležnosti na toj teritoriji. Na vama je i na ostalim organima da se ta situacija promeni.
Takođe je govoreno o tome šta je bio predmet pažnje zaštitnika građana u proteklom periodu.
Sve ono što je navedeno sa veb sajta i uz pomoć ostalih izvora informisanja je tačno. Međutim, da li namerno, da li slučajno, neke teme su propuštene.
Zaštitnik građana se izričito javnim saopštenjem oglasio po pitanju ostvarivanja slobode građana na mirno okupljanje i to upravo povodom protesta i okupljanja zbog hapšenja Radovana Karadžića, gde je tražio da se to pravo poštuje, ali je isto tražio od organa javnog reda i mira da osiguraju bezbednost svih učesnika tog javnog skupa.
Isto tako, kada pričamo o lakim ili manje lakim temama, zaštitnik građana je ustao protiv jednog normativnog akta kojim se, na štetu građana Srbije, mogla uvesti neustavna odnosno nezakonita kontrola njihovih komunikacija preko interneta i na inicijativu odnosno na preporuku koja je obavezujuća, samo iza nje ne postoji pravna sankcija, nadležna nezavisna institucija je stavila van snage tu preporuku, radilo se o čuvenim uslovima za internet.
Kada govorimo takođe o temama kojih se mnogi klone, zaštitnik građana je svojevremeno dao i amandmane na Zakon o osnovama uređenju službi bezbednosti. Jedan od tih amandmana je prihvatio Odbor za odbranu i bezbednost i on je ušao u konačni tekst. Upravo tim amandmanom je omogućeno nezavisnim institucijama i svim drugim državnim organima u Republici Srbiji da u skladu sa svojim nadležnostima vrše kontrolu i nadzor nad radom tajnih službi, koje su danas mnogo puta ovde pomenute.
Zaštitnik građana je podneo amandmane i na zakone o zaštiti podataka o ličnosti. Takođe još jedna od tema sa kojom se moja institucija sukobila sa onim što se često smatra sferom bezbednosti, odnosno onim od čega se mnogi okreću, zahtevajući da se obezbedi efikasna i delotvorna zaštita prava ustanovljenih Ustavom i u situacijama kada sa druge strane preteže pravo na nacionalnu bezbednost. Nadam se da ćete te amandmane prihvatiti.
Takođe, zaštitnik građana bavio se i osobama sa invaliditetom. Poznat je javnosti, takođe je bio na veb sajtu, ne znam kako to niste primetili, slučaj u kojem je utvrđena diskriminacija prema osobi sa invaliditetom, i čak ne u organu uprave, nego je javnom preduzeću predloženo šta da uradi kako bi tu situaciju ispravio i to je učinjeno.
Svestan sam da ne mogu ispraviti sve nepravde, niti je to moguće u ovoj državi, ali mislim da ono što sam radio, ja i moji saradnici, govori o nepristranosti našeg rada.
Govorili ste i o pravima lica lišenih slobode. U proteklom periodu zaštitnik građana je obavio deset poseta ustanovama u kojima borave lica lišena slobode. Od tih deset poseta, tri su bile nenajavljene. Obavljene su i posete institucijama u kojima borave stranci, čekajući na izručenje iz naše zemlje. Ni ta oblast nije zapostavljena.
Potpredsednica Skupštine je s pravom govorila o kršenjima prava građana u radu centara za socijalni rad, u ustanovama za brigu i pomoć deci i drugim institucijama koje se bave zaštitom ekonomskih i socijalnih prava. Mogu reći da je u ovom momentu otvoreno najmanje 50 postupaka protiv centara za socijalni rad, u kojima se ispituje da li su postupci i radnje tih centara bili korektni, ne samo formalno u skladu sa zakonom, nego da li su bili korektni.
Upravo u odnosu na te institucije je bilo najviše nesaradnje sa institucijom koju predstavljam. Zbog toga sam od Vlade Republike Srbije tražio da u Zakon o državnim službenicima unese odredbu kojom će, na predlog zaštitnika građana, državni službenici, ali i državni funkcioneri, biti razrešeni sa svoje dužnosti ukoliko zaštitnik građana utvrdi da su se ogrešili o prava građana ili su pokazali nesaradnju.
Pitanje bespravno podignutih objekata takođe je na dnevnom redu institucije koju predstavljam. Moram vam reći da se u Republici Srbiji najveći deo propisa iz ove oblasti donosi na lokalnom nivou i da bi po pravilu lokalni ombudsmani trebalo da imaju najveću ulogu na lokalnom nivou, a institucija Republičkog zaštitnika građana bi trebalo da im bude podrška. Nažalost, od svih gradova i opština u Republici Srbiji samo 11 ima lokalne ombudsmane. Želeo bih i sa ovog mesta da podstaknem formiranje ombudsmana na lokalnom nivou.
Na kraju, jedan konkretan slučaj koji je takođe ovde pomenut, pitanje kidnapovanja građanina Aleksandra Isailovića, to je nešto za šta sam saznao iz novina i upravo zahvaljujući amandmanu koji sam podneo i koji je Narodna skupština prihvatila iskoristiću svoje pravo i zahtevati informaciju od nadležnih službi o tome da li postoji indicija da je građane neko na teritoriji Republike Srbije, bilo ko sem onih koji imaju po zakonu pravo da hapse, uhapsio.
S druge strane, sasvim sigurno se neću baviti pitanjem hapšenja Radovana Karadžića iz jednostavnog razloga, BIA po zakonu ima pravo da hapsi građane. To nije nešto što je normalno i što smatram da je uputno za demokratsko društvo. Smatram da službe bezbednosti ne treba da imaju pravo da hapse, ali o tome ćete se vi morati izjasniti prilikom donošenja zakona koji regulišu rad BIA i drugih službi bezbednosti u ovoj zemlji. Hvala.