Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji su podnele kolege Milica Vojić-Marković, Milica Radović, Miroslav Petković, Arsen Đurić i, takođe, dr Vladan Batić, jeste amandman koji je u jednom delu identičan amandmanu koji je podneo Zaštitnik građana.
Kada ova vlada predlaže Narodnoj skupštini određene zakone, onda nekoliko dana pre toga u medijima čujemo kako je vođena široka javna rasprava, kako postoji saglasnost stručnjaka za te predloge i, naravno, da su ti predlozi usaglašeni sa zakonodavstvom EU.
Onda imamo situaciju da Zaštitnik građana, na čiji rad se zapravo odnosi ovaj zakon, podnese veći broj amandmana na ovaj predlog zakona, što govori o tome da Vlada uopšte nije konsultovala Zaštitnika građana, jer on možda ima neko iskustvo, s obzirom na to da je ranije izabran, da je uredno primao platu ali nije imao uslova za rad, jer mu Vlada nije obezbedila čak ni kancelariju i kompjuter, osnovne stvari, da bi mogao da vrši tu funkciju za koju ga je Narodna skupština izabrala. Uzgred, vidim da Zaštitnik građana nije ovde, videla sam ga u zgradi parlamenta i bilo bi dobro, gospođo Čomić, da ga pozovete. Izvinjavam se, nisam vas videla sa ove strane.
Dakle, mislimo da je ovakav odnos Vlade Republike Srbije prema narodnim poslanicima, pre svega prema narodnim poslanicima opozicije, u najmanju ruku nekorektan. Obrazloženje Vlade da se amandmani kolega iz DSS-a i gospodina Vladana Batića ne prihvataju zato što je prihvaćen amandman Zaštitnika građana jeste nešto što je neprihvatljivo za poslaničku grupu SRS. Zašto nije rečeno da se amandman Zaštitnika građana ne prihvata zato što je već u tom delu prihvaćen amandman, odnosno ova dva amandmana koja su gotovo identična? Znam da će biti obrazloženje da je Zaštitnik građana dodao još jednu reč iza reči "socijalno poreklo" a to je reč "status", što takođe nije problem, mada ne vidim zašto socijalno poreklo nije ostalo u ovom članu 1. zakona.
Ako se kaže da se zaštita podataka (govorim o stavu 2, na koji su sva ova tri amandmana podneta) o ličnosti obezbeđuje svakom fizičkom licu, bez obzira na državljanstvo i prebivalište, rasu, pol, jezik, veroispovest, političko i drugo uverenje, nacionalnu pripadnost, socijalno poreklo, imovinsko stanje, rođenje, obrazovanje, društveni položaj ili druga lična svojstva, mislimo da se socijalno poreklo nikako nije moglo zameniti rečju "status", pošto je status mnogo šireg karaktera; reklo bi se da, maltene, sve ovo što je sadržano u stavu 2. može da bude obuhvaćeno tom rečju "status". Ovo nije trebalo prihvatiti, jer nema nijednog opravdanog razloga zašto i socijalno poreklo nije bitno za zaštitu građana.
Bilo bi u najmanju ruku korektno od strane Vlade Republike Srbije da je prihvatila amandmane narodnih poslanika, a potom i ovaj amandman Zaštitnika građana. Naravno, znamo da Zakonodavni odbor nakon toga može da uradi pravno-tehničku redakciju teksta koji bi na taj način bio uspostavljen u stavu 2. člana 1. Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Ovde se radi o nečem drugom. Gospodin Zaštitnik građana je bio veoma nezadovoljan vladinim Predlogom zakona. Uostalom, to se vidi kroz ovoliki broj amandmana koje je podneo. To svakako jeste njegovo pravo i nemamo ništa protiv toga. On može da predlaže i zakone, pa što ne bi mogao da predlaže amandmane.
Radi se o tome da je Zaštitnik građana bio spreman da podnese ostavku ukoliko mu Vlada ne prihvati sve amandmane. To je ono što je bilo prisutno u javnosti prethodnih dana.
Iz tog razloga, mislimo da Vlada ne može tako da se ponaša. Zaštitnika građana bira Narodna skupština. Zaštitnik građana ne može i ne sme da ucenjuje Vladu. Vlada predlaže zakone, Narodna skupština donosi zakone. Amandmane podnose poslanici; naravno, može i Zaštitnik građana. I, da je poneki od njegovih amandmana ostao neprihvaćen, kao što su amandmani svih poslanika opozicije, onda bismo mogli da budemo u uverenju da se radi o tome da je Vlada zaista procenila da su svi amandmani Zaštitnika građana toliko dobri da treba po svaku cenu da postanu sastavni deo Predloga zakona. S obzirom na to da je Vlada usvojila apsolutno sve amandmane Zaštitnika građana, to samo potvrđuje ono što je, rekoh, bilo prisutno u javnosti - da Zaštitnik građana preti ostavkom ukoliko ne budu prihvaćeni njegovi amandmani.
Ovo je još jedan dokaz odnosa Vlade Republike Srbije prema parlamentu, prema narodnim poslanicima. Uobičajeno je da narodni poslanici opozicije uglavnom, ili u skoro 99% slučajeva, podnose amandmane na vladine predloge.
Nemoguće je da narodni poslanici nikada ne mogu da podnesu amandman koji je prihvatljiv za Vladu Republike Srbije ili za vladajuću većinu. Kada ste videli da ima dobrih amandmana opozicije i ako ne budu sastavni deo zakona da će zakon biti veoma loš, odnosno da će u zakonu nedostajati neke, maltene, osnovne stvari koje su suština iz ovog člana 1. stava 2. Predloga zakona, dosetili ste se da prihvatate samo amandmane Zaštitnika građana.
To nije dobar odnos prema Narodnoj skupštini i zaista je pravo vreme da Vlada Republike Srbije prestane da doživljava Narodnu skupštinu kao svoj instrument koji će u danu za glasanje da pritisne odgovarajuće dugme, jer se tako ponašaju poslanici skupštinske većine. Vlada mora da vodi računa i o tome šta narodni poslanici misle o njenim predlozima.
Mi smo svojevremeno govorili i iznosili naš stav i o potrebi uvođenja institucije Zaštitnika građana, kao i o samom zakonu. Poslanici Srpske radikalne stranke nisu imali pozitivno mišljenje ni u jednom ni u drugom slučaju. Sada, kad već imamo tu činjenicu, morate da vodite računa o tome da zakon koji će primenjivati, odnosno na osnovu koga će između ostalih raditi i Zaštitnik građana mora da bude takav da odgovara i stavovima opozicije, barem u jednom delu. Jer, ponavljam, nemoguće je da među poslanicima opozicije ne postoji nijedan odgovoran i stručan čovek koji je u stanju da napiše amandman koji istinski popravlja zakon.
Kada govorimo o amandmanima koji su podneti, ako oni ne bi bili usvojeni dobili bismo zakon koji je neprimenljiv ili koji bi već u samom startu bio diskriminatorski. Da nije prihvaćeno ovo da se u stavu 2. govori o zaštiti podataka ličnosti i s obzirom na godine života, onda bismo zaista bili u situaciji da ne znamo da li se ovaj zakon odnosi na decu, da li se odnosi na stare i nemoćne, da li se odnosi samo na ljude koji su radno sposobni.
Dobro je što je ovaj amandman prihvaćen, ali nije dobro što je na ovaj način diskriminisano mišljenje opozicionih stranaka i poslanika opozicije.
Tako će ići redom, evo pogledajte, svaki amandman koji je predložio Zaštitnik građana za Vladu je apsolutno prihvatljiv. Mi ćemo, naravno, govoriti pojedinačno.
Prihvatanjem amandmana od strane Vlade Republike Srbije ti amandmani postaju sastavni deo zakona i na taj način poslanici opozicije su onemogućeni da govore šta misle o tim amandmanima, što takođe nije dobro. Trebalo je dozvoliti da se o tim amandmanima raspravlja, jer ni Zaštitnik građana nije bogomdan. Ne znači da je svaki amandman koji je on predložio takav da treba da postane sastavni deo zakona. Ali, to je stav Vlade.
Slušali smo prethodnih dana na koji način svi oni takozvani predstavnici nezavisnih institucija utiču na rad Vlade, odnosno na samo funkcionisanje Vlade. Ako neko zapreti ostavkom, Vlada mu ispunjava sve uslove, a pre toga čovek uživa, ne radi, zato što nema gde da radi; prima platu koja je za uslove u Srbiji izuzetno visoka, formira neki svoj tim, nema kancelariju, nema osnovne uslove za rad. Zaštitnik građana nije jedini koji je prošao kroz to.
Vama je bitno da ispunite formalno uslov koji od vas traže – da donesete neki zakon, da na određene funkcije postavite neke svoje ljude. Naravno, obavezno ih prozovete nestranačkim, a svakom je jasno da to nije tačno. Mada, nema razloga da se bilo ko krije kao nestranačka ličnost, jer mi ne mislimo da su ljudi koji pripadaju određenim strankama kužni i da ne treba da budu birani na sve funkcije koje u državi postoje. Ali, nema razloga i nema potrebe da se građani obmanjuju pričama da je neko vanstranačka ili nestranačka ličnost.
Imate većinu, imate pravo da na sve funkcije postavite ljude koji pripadaju nekoj od stranaka vladajuće većine. Što se toga tiče, mi iz SRS nikada vam nećemo staviti primedbu, ali ćemo uvek da vam stavljamo primedbe i da insistiramo da Narodna skupština nije instrument u rukama Vlade Republike Srbije, da nismo instrument u rukama Borisa Tadića. On svoju diktaturu može da provodi negde drugde, a mi ćemo uporno da se protivimo zavođenju njegove diktature u parlamentu.
Znate, već danima pričamo o tome da ste omogućili jednoj grupi građana da ovde glume, izigravaju narodne poslanike, da na to nemaju pravo. Najmanje što smo očekivali jeste da i Zaštitnik građana o tome progovori, jer bi trebalo da i on vodi računa o izbornoj volji građana. Naravno, znamo da to nije njegova isključiva nadležnost i znamo na koji način se štiti volja građana. Vi ne želite to da učinite. Ali, zaista bismo bili prijatno iznenađeni kada bi nam Zaštitnik građana, kako vi kažete, kao nestranačka ličnost i nezavisan organ, rekao bar svoje mišljenje o tome da li građani mogu da sede u parlamentu, da li građani imaju pravo da otmu 20 mandata, pa makar i ako ih predvodi neko ko danas reče da je završio pravni fakultet. Ne znam kad, da li u toku zasedanja Narodne skupštine, da li pre nego što je ona grupa profesora uhapšena, ili je to možda uradio sada kada su oni ponovo vraćeni na fakultet?