Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo kolege i koleginice narodni poslanici, primer ovog člana i diskusija gospodina Omerovića je još jedan dokaz, a na mnogo mesta u zakonu se to vidi, da nam fali zakon o klasifikaciji tajni, odnosno zakon o tajnosti informacija. To je ono na šta smo u načelnom pretresu upozorili. Teško je primenjivati ovaj zakon ako nemamo zakon koji definiše pod kojim uslovima i uz kakve kriterijume nadležni državni organi određuju šta je državna, poslovna, službena tajna. Sada postoji voluntarizam, svako određuje kako želi, tako da imamo primere da su stare karte, koje se nalaze po podrumima u vojnim ustanovama, iz pedesetih i šezdesetih godina, dokumenti o JNA iz Makedonije ili Slovenije još uvek državna tajna i ne mogu da se bace na đubrište zato što se ne mogu deklasifikovati.
Sa druge strane, u proceduri imamo zakon o klasifikaciji podataka, odnosno o tajnama, koji je na jedan dobar način, koristeći praksu drugih zemalja, rešio to pitanje. Prošli put sam u načelnom pretresu postavio pitanje na koje treba da mi odgovori ministar Milan Marković – da li je on formirao radnu grupu koja piše taj zakon. Na stranu to da li tom radnom grupom rukovodi čovek iz BIA, ali je činjenica da mi nije jasno zašto Vlada nije stavila u proceduru zakon koji su napisale nevladine organizacije koje su uz 72.000 potpisa predale Skupštini ovaj predlog još u novembru. Ako je mislila da je loš mogla je da ga prepravi, ako je mislila da je dobar, mogli smo već da ga usvojimo. To bi prosto bilo kompatibilno sa ta dva zakona koja već imamo.
Mislim da zato dolazi do ovakvih situacija da se pominje zakon o tajnama. Mi ga nemamo; daje se, faktički, prostor državnim organima da i dalje manipulišu tim tajnama, da rade kako oni žele, a to nikako nije nešto što bismo mogli da nazovemo evropskom praksom, evropskim ponašanjem.
Taj zakon o tome šta je tajna i kako se klasifikuje dokument u nekim zemljama se primenjuje 10-15 godina. U Sloveniji je za petnaestak godina primene tog zakona samo pet ili šest dokumenata ispunilo kriterijum da se klasifikuju kao tajna. Sve drugo je dostupno javnosti, svakako Povereniku za informacije. U Španiji je za 20 godina tek desetak dokumenata označeno tim najstrožim stepenima tajnosti.
Zato još jednom apelujem na Vladu – glasaćemo i mi za ovaj zakon kada vidimo šta je sa tim članom 45, a imamo naznaka da je tu nešto promenjeno – da se ovaj zakon koji postoji u Skupštini što pre nađe na dnevnom redu da bi ovaj zakon o kome danas raspravljamo mogao da se primenjuje.
Nije suština usvajati zakone koji su neprimenjivi, nego usvajati zakone i sprovoditi ih. Na kraju krajeva, ljudi iz Evrope će u evaluaciji našeg ponašanja u Srbiji na tom evropskom putu ceniti primenu zakona, a ne samo broj i količinu. Hvala.

Zahvaljujem. Poštovani narodni poslanici, samo jedno obaveštenje pre nego što pitam da li još neko želi reč.
Stekli su se uslovi, pa predlažem da konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Upravo su vam uručeni izveštaj RIK-a o dodeli mandata narodnom poslaniku i izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku.
Na osnovu izveštaja RIK-a i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Bajramu Šehoviću, izabranom sa izborne liste Za evropsku Srbiju - Boris Tadić.
Čestitam narodnom poslaniku i pozvaću ga da odmah nakon što odredim pauzu, na osnovu člana 85, do 15.00 sati, uđe u salu. Hvala.
Odredio sam pauzu od jednog sata. Rad nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze – 15.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice.
Saglasno članu 85. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas produžiti rad posle 18.00 časova do završetka pretresa u pojedinostima po započetoj tački dnevnog reda, gde se misli na onaj zakon o kome se bude raspravljalo u 18.00 časova.
Povodom amandmana na član 23. javili su se za reč narodni poslanici Meho Omerović i Zoran Ostojić. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za pravosuđe i upravu prihvatio je amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 31. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Vladan Jeremić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvi put se u poslaničkoj praksi susrećem sa podnošenjem amandmana na određene predloge zakona i smatram da se uglavnom potvrđuje nepisano pravilo da čim amandman stiže iz redova opozicionih poslanika mogućnost da bude prihvaćen meri se u promilima.
Smatrao sam primerenom, logičnom i pravno utemeljenom reakcijom podnošenje amandmana na član 35. stav 1. ovog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, gde se posle reči "proglašenja nestalog lica za umrlo" dodaju reči "odnosno u skladu sa rokom utvrđenim u zakonu po kome se podaci prikupljaju", uz jedno potpuno smisleno obrazloženje da se ovim amandmanom sprečava brisanje podataka o umrlim licima nakon godinu dana od njihove smrti, što bi uslovilo da se bespovratno izgube podaci o ranijim vlasnicima, stečenim pravima umrlih lica i slično.
Amandman je, imajući u vidu malopređašnju konstataciju, odbijen uz obrazloženje da Vlada ne prihvata amandman budući da je članom 35. stav 1. Predloga zakona propisano da se podaci u slučaju smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo, čuvaju najmanje godinu dana od dana smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo, dok se podrazumeva da će, ako je posebnim zakonom propisano da se ti podaci čuvaju duže, isti biti čuvani u rokovima propisanim tim zakonom.
Upravo ova formulacija podrazumeva ono što mi daje za pravo da smatram da je ipak trebalo da bude prihvaćen ovaj amandman, da bi samo doprineo kvalitetu ovog predloga zakona koji se danas nalazi u skupštinskoj raspravi.
Sam Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti predstavlja, to se već sad jasno potvrdilo, jedan i te kako nedovršen projekat, s obzirom na to da smo danas u prilici da vidimo da je dosta kvalitetnih amandmana i kolega poslanika, kao i Zaštitnika građana, odbijeno; takođe, na neki način, priznanje od strane predlagača ovog zakonskog akta jeste i prihvatanje jednog popriličnog broja amandmana.
Ako se već hvale komparacijom sa evropskim zakonskim rešenjima, oni koji su nam predložili ovakav zakonski akt trebalo je da povedu računa o nekim sličnim propisima koji vladaju u zemljama Evropske unije. Tu, pre svega, mislim na britanski propis "Data protection act", u kome se, između ostalog, detaljno regulišu i uslovi postupanja redovnih sudova u postupcima vezanim za povredu prava i obaveza u pogledu zaštite podataka, a predviđeno je i jedno posebno telo koje bi rešavalo sporove između Poverenika i drugih organa, odnosno lica.
U skladu sa ovom pričom, kao i mojim pravom iz Poslovnika o radu Skupštine Srbije, obavestiću vas da je pre pet dana akcijom pripadnika MUP-a uhapšen Mladen Novaković. Isti taj Novaković je direktor FK Mladenovac, ali on nije uhapšen zbog loših igara u prvenstvu, već zbog toga što je najveći narkodiler na području ove beogradske prigradske opštine. Ono što je najinteresantnije u toj priči jeste da je nakon bezuspešnog pokušaja samoubistva prilikom hapšenja Novaković, prema pisanjima jednog štampanog medija, obelodanio da je finansirao lokalne političare kako bi im omogućio vlast, a da je zauzvrat dobio već pomenuto mesto direktora fudbalskog kluba.
Izražavam i svoju želju i želju javnosti, pre svega mislim na građane Mladenovca, da dočekamo taj dan da nadležni organi napokon barem jednu stvar isteraju na čistac, odnosno da se utvrdi koji su to političari u Mladenovcu dobijali novac od droge i zelenaštva kako bi bili na vlasti, a zauzvrat se narkodileru zahvaljuju postavljanjem na mesto direktora jednog sportskog kolektiva. Stoga i ne treba da čudi što je Mladenovac po stopi narkomanije među vodećim opštinama u Srbiji i pored konstantnog rada na suzbijanju tog problema; to je evidentno i očito upravo zbog ovakvih stvari koje se dešavaju. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Da.) Narodna poslanica Vjerica Radeta, izvolite.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman koji je podneo kolega Vladan Jeremić u ime poslaničke grupe SRS svakako zaslužuje jedan dodatni komentar i molbu narodnim poslanicima da ozbiljno obrate pažnju na njegovu suštinu.
U članu 35. govori se o čuvanju i korišćenju podataka u slučaju smrti: "U slučaju smrti i proglašenja nestalog lica za umrlo podaci koji su prikupljeni na osnovu ugovora, odnosno saglasnosti u pismenom obliku, čuvaju se u skladu sa uslovima utvrđenim u ugovoru, odnosno pristanku, a podaci koji su prikupljeni na osnovu zakona čuvaju se najmanje godinu dana od dana smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo...". Tražili smo da se nakon ovoga doda – odnosno u skladu sa rokom utvrđenim u zakonu po kome se podaci prikupljaju, a nakon toga se uništavaju.
U obrazloženju je kolega Jeremić napisao da se amandmanom sprečava brisanje podataka o umrlim licima nakon godinu dana od njihove smrti, što bi uslovilo da se bespovratno izgube podaci o ranijim vlasnicima, stečenim pravima umrlih lica i slično.
Vlada je u obrazloženju rekla da ovaj amandman ne prihvata budući da je članom 35. stav 1. zakona propisano da se podaci u slučaju smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo, čuvaju najmanje godinu dana od dana smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo, dok se podrazumeva da će ako je posebnim zakonom propisano da se ti podaci čuvaju duže isti biti čuvani u rokovima propisanim tim zakonom.
Ne postoji ni jedan jedini razlog, a pročitala sam obrazloženje Vlade, za neprihvatanje ovog amandmana. Molim narodne poslanike da kada se bude glasalo o ovim zakonima, u danu za glasanje, obrate pažnju i glasaju za amandman Vladana Jeremića na član 35.
Zašto ovo posebno naglašavam? Zbog specifičnosti u kojima se nalazi država Srbija, odnosno veliki broj građana Srbije. Svima je poznato koliko u Srbiji ima izbeglih, prognanih, raseljenih lica. Svima je poznato da još uvek nije utvrđen broj lica koja su u prethodnim ratovima nestala. Mnoge porodice su podnosile zahteve kod nadležnih službi za proglašenje lica umrlim, pre svega iz razloga što, nažalost, nisu mogle u ovoj državi da ostvare svoja prava na osnovu činjenice da se neko lice, član porodice, ne pojavljuje desetine godina. Onda su supruge, majke, deca podnosili zahtev nadležnim organima, proglašavali lice umrlim, pre svega, nažalost, da bi ostvarili pravo na penziju.
Dešavalo se u praksi da se i posle proglašenja lica umrlim lice pojavi. Nažalost, šanse su male, ali i takva mogućnost postoji. Zato ne smemo nijednim zakonom da ograničavamo i da nekom stajemo na put da ostvari neka svoja imovinska prava u takvim slučajevima. Radi se o ovim slučajevima o kojima sam govorila. Radi se o imovini koja se nalazi na teritoriji drugih država ili na teritoriji Kosova i Metohije.
Ako ne prihvatimo ovaj amandman, ako se ti podaci o licu proglašenom umrlim brišu tako brzo iz registra, može se desiti da se takvo lice ipak pojavi i da ono gubi sva prava, pre svega imovinska prava koja bi imalo da je u tom momentu bilo u životu.
I, daj Bože da se što više takvih slučajeva pojavi, ali i jedan jedini ako bi bio, mi bismo bili veoma grešni zato što neusvajanjem ovog amandman možemo da dovedemo u vrlo nezavidnu situaciju porodice takvih lica.
Ponavljam, sigurna sam da svi vi znate za takve primere, nažalost, ja znam mnogo primera gde se članovi porodice nadaju da su im članovi porodice živi.
Ali, nema ih više godina i oni ne mogu da prežive zato što nemaju u ovoj državi nikakva prava i jedini način da dođu do neke novčane nadoknade jeste da tog svog člana porodice proglase umrlim. Naravno, u momentu kada to traže oni ispunjavaju te uslove koje je zakon predvideo - da se lice ne pojavljuje pet godina, da mu se najmanje pet godina ne zna prebivalište itd. Ali, kažem, ovo je specifična situacija, to su specifični slučajevi, mogu da se dešavaju i to je zapravo bila suština podnošenja ovog amandmana koji je kolega Jeremić podneo u ime poslaničke grupe SRS.
Iz tog razloga i zbog svih tih ljudi, zbog svih tih porodica koje su morale da svoje članove proglase umrlim i nestalim, čak iako nemaju neki opipljiv dokaz o tome, ali su morali da bi ostali članovi porodice preživeli, u ime svih njih molim vas da prihvatite ovaj amandman i da svi zajedno poželimo da se u mnogo slučajeva primeni i da se što više tih ljudi koji su nestali u ovim poslednjim ratovima pojavi i da im nijedan zakon koji u ovom parlamentu bude donet ne stoji na putu. Hvala vam lepo.

Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Momir Marković. Izvolite. Na raspolaganju imate tri minuta i 30 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, u prilog amandmanu narodnog poslanika gospodina Vladana Jeremića, samo dva primera.
Znam porodicu sa Novog Beograda čiji je sin otišao kao dobrovoljac, ratovao, oženio se u međuvremenu, dobio dete, poginuo je. Njegova supruga, da bi ostvarila pravo na penziju – pri tom se odrekla deteta, a dete i dan-danas živi i školuje se kod njegovih roditelja na Novom Beogradu – prilikom prepoznavanja kod iskopavanja jedne masovne grobnice pokaže na čoveka, kaže, to je moj suprug, i na osnovu toga ostvari pravo na penziju. Sahrane čoveka i tek nekoliko godina posle toga, prilikom otkopavanja druge masovne grobnice, majka prepozna drugi leš kao zemne ostatke svog sina. Utvrdi se DNK analizom i, naravno, posle toga se vrati i porodična penzija detetu, a ne supruzi.
Dakle, moguće su zloupotrebe ukoliko se u roku od godinu dana podaci uništavaju. Ne postoji više mogućnost da se utvrdi eventualno neki novi identitet.
Samo još jedan podatak: predsednik opštinskog odbora SRS iz Orahovca u vreme ratnih dešavanja biva zarobljen na ulazu u Orahovac, na onoj raskrsnici za Belu Crkvu, odveden u Mališevo, a posle toga u Klečku i spaljen u onoj krečani. Pošto nije ostalo ništa od delova tela, proglašen je nestalim, a njegova porodica ni dan-danas ne može da ostvari određena prava jer ne može da dokaže da je on tu poginuo.
Zbog toga treba čuvati ove podatke i u pravu je narodni poslanik gospodin Vladan Jeremić kada traži da se ovi podaci čuvaju duže od godinu dana.

Da li još neko želi reč?
Na član 35. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za pravosuđe i upravu prihvatila je amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 39. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Saša Janković, Zaštitnik građana. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, članovi predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre pravde, ja sam u dosadašnjem toku današnje diskusije odlučio da ne obrazlažem posebno pojedinačne amandmane koje sam podnosio ceneći da ste vi bili dovoljno zainteresovani da i sami pročitate obrazloženje i to se očigledno pokazalo dobrom procenom. Međutim, mislim da je ovo jedan od amandmana koji zaslužuju da dodatno kažem nekoliko reči kako bih možda osvetlio još bolje pravnu nameru i cilj.
Naime, ovaj amandman je direktno povezan sa amandmanom koji sam podneo a kojim se traži brisanje stava 2. iz člana 45. Suština ova dva amandmana je u sledećem. Zakon koji danas donosimo je realizacija jednog našeg Ustavom garantovanog prava, a to je pravo na zaštitu podataka o ličnosti.
Međutim, pravo na zaštitu podataka o ličnosti je jedno od ljudskih prava koje može biti ograničeno ili privremeno odloženo iz razloga opštih i zajedničkih interesa koji privremeno pretežu nad interesom pojedinca.
Dakle, imamo pravo građana, dakle pravo pojedinca, a imamo i opšte i zajedničke interese koji mogu u nekom trenutku privremeno pretezati nad tim pravom.
Suština ovog amandmana je sledeća: kada organ koji obrađuje i prikuplja podatke ili, kako zakon kaže, kada rukovalac podataka proceni da postoje razlozi zbog kojih pravo zajednice treba da pretegne nad pravom pojedinca... Ti razlozi su nabrojani i nalaze se u sferi javne bezbednosti, državne bezbednosti, hvatanja počinilaca krivičnih dela i drugih taksativno nabrojanih okolnosti. Dakle, ključno pitanje je da li će organ koji obrađuje i prikuplja podatke biti taj koji merodavno odlučuje da li će se pojedincu neko pravo privremeno ograničiti ili postoji organ koji vrši kontrolu nad zakonitošću i pravilnošću takve odluke.
Ovim zakonom, koji ćete vi, nadam se, uskoro doneti, predviđa se da dosadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja promeni naziv i da postane Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Tom organu se, dakle, daje jedna nova nadležnost, velika, ozbiljna nadležnost, na pleća i on je taj koji posle ovog zakona služi ostvarivanju svrhe zakona, odnosno kontroliše da li se zakon sprovodi pravilno i da li je pravo građana koje je njime propisano zaista i ostvareno. Onim što je u Predlogu zakona napisano u članu 45. praktično se onemogućava pravo Poverenika da u takvim situacijama donese odluku da li je ograničavanje prava građana zakonito i pravilno.
Dakle, nije sporno da građaninu u određenim situacijama nadležni organ ne može otkriti da se o njemu u tom momentu prikupljaju i obrađuju podaci, jer bi to obesmislilo svrhu prikupljanja podataka. Ali, mora postojati neki nezavisni nadležni organ, dakle, ne onaj ko prikuplja podatke, nego neko drugi ko će u tom momentu građanima, svim građanima Srbije, garantovati kontrolu da niko ne bi zloupotrebljavao pravo da ograniči građaninu ostvarenje njegovih prava. To pravo po prirodi ovog zakona vrši Poverenik.
Istovremeno sa zahtevom, odnosno predlogom da se izbriše ograničenje Povereniku da proceni ovakve slučajeve predložio sam i ovaj amandman kojim se, po mom dubokom uverenju, u potpunosti poštuju oba interesa: omogućava se zaštita prava građana pred nadležnim organom, ali se istovremeno štite interesi nacionalne i javne bezbednosti, omogućava se hvatanje počinilaca krivičnih dela itd.
Praktično, ovim amandmanom je predviđeno da će Poverenik (dakle, to je državni organ koga vi birate, u koga je uloženo državno poverenje i koji je obavezan da kao tajnu čuva sve ono što jeste tajna a on u vršenju svoje dužnosti sazna) u postupku po žalbi fizičkog lica privremeno odložiti ostvarivanje prava iz člana 19, to je pravo svakog građanina da bude obavešten da se o njemu prikupljaju podaci, i drugih prava, iz razloga nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje ili sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, dok traju razlozi za odlaganje i na način, ovo je zaista jako bitno, kojim se omogućava ispunjenje svrhe odlaganja.
Dakle, cilj nam je da postoji nadležni državni organ koji će proveriti zakonitost postupanja onog ko prikuplja podatke i odlučiti o tome da u tom momentu građaninu to ne treba reći. To je bila svrha ovog amandmana. Nadam se, uveren sam da ćete ga ceniti onako kako treba.
U međuvremenu, narodni poslanik je Zakonodavnom odboru i Odboru za pravosuđe i upravu podneo jedan drugi amandman kojim se postiže svrha ovog što sam ja rekao. Dakle, uvodi se mogućnost da drugi organ, a ne onaj koji obrađuje podatke, proveri, odnosno ispita zakonitost rada organa koji prikupljaju podatke. Ostajem pri ovom svom amandmanu. Smatram da se njime na potpuniji način štite prava građana, a istovremeno i interesi nacionalne bezbednosti jer, ne zaboravimo, nacionalna bezbednost služi ostvarivanju prava svih građana jer nacionalna bezbednost garantuje bezbednost svima nama.
Reći ću samo još samo dve stvari zbog razgraničenja, s obzirom na to da smo u nekoliko diskusija možda pogrešno postavili pitanje nadležnosti Zaštitnika građana i Poverenika. Dakle, ovim zakonom se nadzor odnosno ostvarivanje prava građana u oblasti zaštite podataka o ličnosti stavlja u nadležnost Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja. Odakle onda Zaštitnik građana u celoj ovoj priči? Ovo pravo na zaštitu podataka o ličnosti je jedno od Ustavom predviđenih ljudskih prava, i onda kada građanin pokuša da zaštiti svoja prava pred nadležnim organima, pa i Poverenikom za informacije odnosno zaštitu podataka o ličnosti, a u tome ne uspe ili smatra da nije uspeo, tada se obraća ombudsmanu, kao i u slučaju svih drugih povreda prava za koje smatra da postoje. I, ja zaista nisam nikad pominjao ostavku po ovom pitanju. Hvala.