Dame i gospodo narodni poslanici, očekivala sam da će gospodin Zaštitnik građana da dodatno obrazloži ove svoje amandmane. Čudi me i što su ostali poslanici, pogotovu iz vladajuće većine, malopre bez komentara propustili, odnosno nisu prihvatili, ili ne znam šta će biti u danu za glasanje, amandmane Zaštitnika građana koji su odlični i koji su mnogo bolji od onih koji su ranije prihvaćeni. To je ono o čemu sam govorila ranije - ono što želite da tek tako prođe kroz Narodnu skupštinu usvajate, da ne bismo mogli o tome da raspravljamo. Kada imamo amandmane koji zaista zaslužuju pažnju onda vam ne pada na pamet da o tim amandmanima govorite.
Ukratko ću nešto da kažem, najpre, o amandmanu na član 14. koji je podneo Zaštitnik građana, a koji govori da se podaci prikupljaju od lica na koja se odnose i onda kaže da se mogu prikupljati i od drugih lica.
Zaštitnik građana je predložio da se brišu dve tačke iz ovog stava, odnosno da se briše tačka da podaci mogu da se prikupljaju od drugih lica ako je to neophodno s obzirom na prirodu posla i ako prikupljanje podataka od samog lica na koje se odnose zahteva prekomerni utrošak vremena i sredstava.
Smatramo da je ovaj amandman dobar i da zaista suštinski menja ovaj član 14, jer je već u članu 14. u stavu 2. u tački 2) propisano da se podaci mogu prikupljati od drugih lica ako je to propisano zakonom ili drugim propisom donetim u skladu sa zakonom.
Ovo je dovoljno široka formulacija da zaista može da podrazumeva i ovo što ste vi predložili da se briše. Ovo bi zaista bilo celishodno, jer valjda je svima nama cilj da pravne norme budu jasne, precizne i da nema potrebe da se preširoko neki detalji obrađuju, pogotovo što zaista ova tačka 3), koja kaže da se podaci mogu prikupljati od drugih lica ako je to neophodno s obzirom na prirodu posla, otvara veliku mogućnost zloupotrebe. Šta to znači da je to neophodno s obzirom na prirodu posla? Ko to procenjuje, kojeg posla itd.? Mislimo da obavezno treba brisati ovu tačku 3), svakako i tačku 4), ali ako ova tačka 3) ostane u zakonu to je poprilična opasnost za primenu zakona. Zbog toga nije dobro.
Pogotovo nije dobro obrazloženje koje smo dobili od Vlade, jer Vlada kaže da ne prihvata amandman iz razloga što smatra da je u određenim slučajevima potrebno da se podaci prikupljaju od drugog lica, ako je to neophodno s obzirom na prirodu posla, odnosno ako prikupljanje podataka od samog lica na koje se odnose zahteva prekomerni utrošak sredstava i vremena. U svakom slučaju, rukovalac koji podatke prikuplja dužan je da pre prikupljanja obavesti o obradi podataka lice na koje se podaci odnose.
Dakle, Vlada nijednom zapetom nije obrazložila zbog čega ne prihvata ove amandmane. Namerno sam to pročitala u obrazloženju, pročitala sam ono što sadrži ovaj amandman o kojem smo govorili.
Amandman na član 16. Vlada ne prihvata iz razloga što je mišljenja da pojam "žrtve nasilja" obuhvata i pojam "žrtve trgovine ljudima", tako da je navedeno preciziranje nepotrebno. Član 16. se odnosi na naročito osetljive podatke, pa je Zaštitnik građana predložio da se pored žrtava nasilja doda "žrtve trgovine ljudima".
Ovo obrazloženje koje je Vlada dala, gospođo ministre, nije u skladu sa Krivičnim zakonikom, jer u Krivičnom zakoniku postoje krivična dela koja se odnose na žrtve nasilja i posebno krivična dela koja se odnose na trgovinu ljudima.
Pretpostavljam da je to vama bio to motiv kada ste podneli ovaj amandman. Zato mislimo da i ovaj amandman treba da se prihvati u cilju poboljšanja teksta ovog zakona.
Sada je, ako sam dobro zapamtila, na redu amandman na član 22.
Zbog toga sam se zapravo i javila, ali sam morala i ovo prethodno da kažem da se ne bih svaki put javljala kao advokat Zaštitnika građana. Ali, zaista, kada neko predloži nešto što je u cilju poboljšanja teksta zakona onda mi srpski radikali nemamo nikakav problem sa tim da i to kažemo.
Predloženo je da se u članu 22. menja stav 2. Član 22. odnosi se na prava lica povodom izvršenog uvida: "Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva ispravku, dopunu, ažuriranje, brisanje podataka, kao i prekid i privremenu obustavu obrade." U stavu 2. kaže: "Lice ima pravo na brisanje podataka", pa onda se navodi u kojim slučajevima.
Ovde je predlog da "lice ima pravo na prekid i privremenu obustavu obrade ako je osporilo način zaštite podataka, svrhu za koju su podaci upotrebljeni, tačnost, potpunost i ažurnost podataka, kao i pravo da se ti podaci označe kao osporeni, dok se ne utvrdi način zaštite podataka, svrha za koju se podaci upotrebljavaju, njihova tačnost, potpunost i ažurnost".
To je dobro i bolje je od ovoga što je predviđeno u zakonu - da lice ima pravo na brisanje podataka ako svrha obrade nije jasno određena. Ovde opet dolazimo do pitanja zašto nisu usvajani prethodni amandmani, jer da jesu, onda ne bi bilo moguće da se desi da se naknadno utvrdi da svrha obrade nije jasno određena.
Dalje kaže - ako je svrha obrade izmenjena, a nisu ispunjeni uslovi za obradu za tu izmenjenu svrhu.
Ovo opet znači da tamo neki službenik može da bude maksimalno neodgovoran, neozbiljan i da počne obradu nekih podataka i onda u pola posla, kada već pola podataka bude dostupno javnosti, recimo, on shvati da nisu ispunjeni uslovi za obradu za tu svrhu ili da je svrha obrade ostvarena, odnosno podaci više nisu potrebni za ostvarivanje svrhe. Šta ovo znači? Onda nam ne trebaju zakoni i onda možemo da kažemo da svako može da koristi ove podatke.
Zaista je mnogo nedostataka u Predlogu zakona. Mi iz Srpske radikalne stranke smo podneli jedan broj amandmana. Sećate se, u vreme kada je ovaj zakon podeljen narodnim poslanicima imali smo svega tri dana za osam zakona da podnesemo amandmane. Zato smo insistirali samo na onim najbitnijim stvarima. Svakako treba uzeti u obzir i amandmane ostalih poslanika i, naravno, Zaštitnika građana, pogotovo kada se radi o amandmanima koji suštinski poboljšavaju tekst zakona.
Kada sam govorila o prvom amandmanu rekla sam – kakav je odnos Vlade prema nekome ko će primenjivati ovaj zakon i na koga se on odnosi upravo govori činjenica da je Zaštitnik građana maltene na svaki član, takoreći, podneo amandman i da je već usvojen od strane Vlade Republike Srbije deo tih amandmana koje je podneo Zaštitnik građana.
Ako u međuvremenu još neki amandman bude usvojen, zapravo imamo potpuno suštinski drugačiji predlog zakona u odnosu na ono što je nama Vlada dostavila u parlament i o čemu smo mi u načelnoj raspravi govorili.
Trebalo bi da obavimo raspravu u odnosu na ovaj novi tekst, jer vidite i sami, ako ste pažljivo pratili, da imamo potpuno novi tekst, uz prihvatanje ovih amandmana. Na kraju, kada budete usvojili ovaj zakon i kada novinari sačekaju narodne poslanike da ih pitaju šta je suština ovog zakona i šta ste zapravo usvojili, verujte da većina narodnih poslanika neće znati šta je na kraju usvojeno, s obzirom na ovoliko prihvaćenih amandmana od strane Vlade i na ove amandmane za koje se slažemo da su dobri a neće biti prihvaćeni, ili će možda biti prihvaćeni, u danu za glasanje.
Dakle, kada Vlada prihvati veliki broj amandmana na neki predlog zakona trebalo bi da bude praksa da Zakonodavni odbor uradi pravno-tehničku redakciju i da imamo ispred sebe zakon o kojem možemo zaista da raspravljamo. Na ovaj način zapravo ne znamo o kojem tekstu zakona se radi, jer kada smo govorili o ovom zakonu u načelnoj raspravi, podsetiću vas, nismo imali mišljenje Vlade, nismo imali ni sve amandmane, pogotovo nismo imali mišljenje o tome koje amandmane Vlada prihvata.
Dakle, neozbiljno, neodgovorno i ne postoji opravdanje zbog čega moramo ovako traljavo i trapavo da donosimo zakone.
Ali, znamo šta će se desiti, i to nije prvi put. Evo, molim vas, zapamtite današnji dan, dan kada budete usvojili ovaj zakon. Videćete, za najduže tri meseca imaćemo ovde predlog zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, samo zato što vi, predstavnici Vlade, nećete da slušate narodne poslanike. Odnosno, vi nas uredno slušate, beležite ono što kažemo i onda se za dva-tri meseca, umesto da sada kažete koje amandmane možete da prihvatite, pojavite pred Narodnom skupštinom sa predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona i u tom zakonu su 99% sadržani amandmani o kojima ovde govorimo prilikom usvajanja osnovnog zakona.
To je loša praksa. To je gubljenje vremena. To je nepoštovanje parlamenta i rada narodnih poslanika. Bilo bi dobro da i vi kao ministar... a i da upozorite ostale kolege u Vladi da ozbiljnije pristupaju ovom poslu.