Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, u ime SRS sam podneo amandman na član 59. zakona o strancima.
Razlozi za donošenje ovog zakona mogu se podeliti u dve grupe. Prva grupa zbog toga što je prethodni zakon o kontroli kretanja i boravka stranaca u našoj državi donet na osnovu Ustava iz 74. godine, a sam zakon iz 80. godine spada u prvu grupu razloga zbog kojih treba doneti ovaj zakon, i drugi zbog potrebe integracije Srbije sa EU.
Navodi se da je ovaj zakon potrebno usvojiti po hitnom postupku, a u zadnjem članu se kaže da će se primenjivati od 1. aprila 2009. godine. Malo nelogično, ali da se vratim na amandman na član 59.
Da bi javnost mogla da razume o čemu se radi, pročitaću član 59. Predloga zakona, koji glasi: "Putne isprave za strance, u smislu ovog zakona, jesu putna isprava za izbeglice, putna isprava za lica bez državljanstva i putni list za stranca.
Putna isprava za izbeglice izdaje se u skladu sa posebnim zakonom i međunarodnim ugovorom".
Amandmanom koji sam podneo predlažem da se u članu 59. brišu iz stava 1. reči "putna isprava za izbeglice" i kompletan stav 2. Gospodine ministre, moj amandman je logičan sled na amandman gospodina Buhe, koji je podneo na član 2. ovog zakona. Njegov amandman predviđa da se u članu 2. stav 1. doda tačka 3), gde se kaže: "Ovaj zakon se ne primenjuje na strance koji...", pa se navodi, da ne oduzimam vreme zbog toga, i gospodin Buha je predložio da se ne odnosi na lica koja su stekla izbeglički status.
U svom obrazloženju gospodin Buha je naveo da se zakonom o izbeglicama predviđaju uslovi o ostvarivanju prava na izbeglički status, koji su različiti od uslova predviđenih Predlogom zakona o strancima. Izbeglice, kao posebnu kategoriju stranaca, posebno tretira navedeni zakon, pa se odredbe ovog zakona koje se odnose na izbeglice brišu iz ovog predloga zakona. Dakle, to je obrazloženje gospodina Buhe vezano za njegov amandman.
Vlada je prihvatila taj amandman i u obrazloženju kaže: "Vlada prihvata ovaj amandman iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana podnosioca". Ako se ovaj amandman prihvata, to je u redu i to je sasvim na mestu, onda nema nijednog razloga da se i amandman koji sam podneo na član 59. ne prihvati, jer je logičan sled na ovaj amandman na član 2.
Ko su izbeglice u Srbiji? Izbeglice su Srbi i građani drugih nacionalnosti koji su od 92. godine, usled pritiska Hrvatske i drugih vlasti, zbog pretnje genocidom, proterivanja zbog različitih političkih stavova, naravno i pripadanja drugim verskim grupama, proterani iz tih republika i danas se nalaze u Srbiji.
Ko vodi računa o izbeglicama - najviše, i da ne kažem skoro isključivo, Komesarijat za izbeglice i na osnovu rešenja Komesarijata za izbeglice lice dobija status, a zatim MUP dodeljuje izbegličku legitimaciju, koja ima karakter identifikacione isprave i karakter zdravstvene knjižice za one koje nemaju druga dokumenta, pa na osnovu toga ostvaruju svoje pravo.
Čudi me, gospodine ministre, vi ste i u ulozi zamenika, prvog potpredsednika Vlade, činjenice koje gospodin Buha iznosio ne samo danas nego mnogo puta... prvi zamenik; da ne komentarišemo, to nije suština, sreća je da predsedava gospođa Čomić, nabrojao bih sve ministre i sva ministarstva, imam oči pozadi, jer je ona jednom izrazila nezadovoljstvo što jedan kolega nije mogao to da učini. Ali, kada bi tražila da nabrojim sve agencije, moram da priznam da to ne bih mogao da uradim.
No, šalu na stranu, gospodine ministre, danas vam je narodni poslanik Milorad Buha, kao predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, i ne samo danas, bezbroj puta u ovom visokom domu iznosio razloge i probleme koje imaju izbeglice, pre svih iz Republike Srpske Krajine, iz Republike Hrvatske, a naravno on govori i o izbeglicama iz Republike Srpske. Vlada bi morala ovo što on iznosi u ime Vlade Republike Srpske u progonstvu da počne polako da rešava.
Vi ste čuli iz njegovog izlaganja da ima mnogo razloga da Vlada Republike Srbije hitno reaguje po tom pitanju, i zbog problema koje izbeglice imaju u Srbiji, i zbog njihove imovine, koja se procenjuje na velike finansijske iznose, od čega bi direktno Republika Srbija imala koristi. Vi biste morali to da rešavate i da napravite dobru saradnju sa Vladom Republike Srpske Krajine, ukoliko vam je stalo do toga da se rešavaju problemi izbeglica, kojih je u ovom momentu u Srbiji blizu 100.000, tačnije 96.948. Naravno, oni imaju velike probleme. Samo u jednoj beogradskoj opštini oko hiljadu i po, a možda i dve hiljade izbeglica podnelo je zahtev, posle revizije od 2005. godine, zbog nerešavanja njihovih problema ni do danas, ni posle tri godine njihovi problemi nisu rešeni, a ni državni organi, i MUP, kao ni Komesarijat za izbeglice, nisu odlučivali po njihovim zahtevima.
Poseban problem se pojavljuje kod izbeglica iz Republike Srpske Krajine iz Republike Hrvatske kada treba da izvade uverenje iz matične knjige rođenih, i oni im ne upisuju JMBG, a bez tog broja oni ne mogu da dobiju određena prava u Srbiji ili da se evidentiraju na određeni način da podignu određene javne isprave koje bi trebalo da poseduju u državi Srbiji. Moram da vas podsetim, mada je situacija nešto bolja sada, nego što je ranije bila, nije to od momenta od kada ste vi na čelu Ministarstva, nego je u poslednjih godinu dana situacija nešto ažurnija, o tome zna i gospodin Todorović, kada je u pitanju izdavanje uverenja o državljanstvu.
Ranije se čekalo nekoliko godina, sada je taj period dosta skraćen, pa bih vas zamolio da pogledate, odnosno da date nalog - svi predmeti koji nisu rešeni u nekom razumnom roku da se što pre reše da bi izbeglice ili građani Srbije koji su podneli zahtev, a više nisu u statusu izbeglice, dobili uverenja o državljanstvu, koja su im neophodna za ostvarivanje drugih prava.
Još jednom vas podsećam da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti, jer nema nijedan razlog da se ne prihvati, s obzirom da je prihvaćen amandman gospodina Buhe na član 2. Hvala.

Da li još neko želi reč? Da.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha. Na raspolaganju poslaničkoj grupi je šest minuta i 30 sekundi.

Kada govorimo o imovini bivših jugoslovenskih država, imovini fizičkih i pravnih lica u bivšim jugoslovenskim državama, moramo spomenuti i imovinu, pre svega društvenu i državnu, u Republici Hrvatskoj.
Prema odredbama saveznog Zakona o privatizaciji društvene i državne imovine i transferu te imovine u neke druge imovinske oblike iz 90/91. godine, pravo na besplatnu podelu akcija, pravo na učešće u državnoj i društvenoj svojini imali su svi građani, odnosno učešće u jednom zajedničkom kolaču koji se zove društvena i državna svojina.
Kakva je sudbina pojedinih kategorija stanovništva SFRJ najbolje će vam poslužiti primer Srba iz Republike Srpske Krajine Republike Hrvatske. Proterivanjem u periodu od 1990. do 1995. godine, a nažalost proterivanja ima i danas, ali osvrnuću se samo na ta proterivanja od 1990. do 1995. godine, sa teritorija Republike Hrvatske proterano je blizu 800.000 Srba.
Ti Srbi koji su proterani izgubili su pravo na refundiranje prava na imovinu, društvenu i državnu, u Republici Hrvatskoj. Kako? Republika Hrvatska izmenama Ustava iz 1991. godine, kasnije brojnim zakonskim propisima, uredbama Vlade, izbrisala je pravo Srba na besplatne akcije, učešće u određenoj finansijskoj imovini.
Sada ću vam reći ovde koliko je to imovinsko pravo Srba. Prema Statističkom godišnjaku Republike Hrvatske iz 91. godine, ukupna vrednost imovine u Hrvatskoj bila je 126 milijardi njemačkih maraka. Ako to prebacimo u kategoriju evra, to je otprilike toliko, 126 milijardi evra - stanje 31.12.91. godine. Ako je učešće Srba bilo 12,8%, bilo je daleko veće, bilo je oko 20%, ali zvanični podaci kažu tako, neka bude 12,2%, na 126 milijardi evra to je 15 milijardi i 372 miliona evra - to je učešće srpske populacije u društvenoj i državnoj imovinu u Hrvatskoj.
Nijedan evro Srbi nisu dobili.
Gledajte, ovo su nestvarne stvari. Kada javnost ovo čuje sada, kaže - ovo je lupanje itd.
Sve je ovo proverljivo, sve ovo treba da nas sve zabrine - ta imovina je imovina Srba. Srbi žive ovde, zlopate se u Srbiji. Umesto da omogućimo Srbima da dobiju tu imovinu, to im pravo pripada na temelju brojnih međunarodnih pravila, pripada na temelju Sporazuma o sukcesiji itd. Ali nas to ne zabrinjava - to je tuđe, šta nas briga. Ta imovina transferom iz Hrvatske bi došla ovde, 15 milijardi evra - nestvarno. Spominjemo na sastancima sa izbeglicama, ljudi to ne veruju, ali je to matematika. To bi bila i stvarnost da imamo ozbiljnu Vladu, koja bi se zauzela za Srbe izbeglice, koja bi se založila, sela sa Hrvatima i rekla, ajde da vidimo zašto to i kako, na koji je način to pravo uskraćeno, oduzeto.
Sada, kakva je sudbina istih tih Srba koji su dobili izbeglički status u zakonodavstvu Republike Srbije. Koncem prošle godine u 12. mesecu donet je Zakon o podeli besplatnih akcija. U tom zakonu Srbi koji imaju izbeglički status, nemaju jugoslovensko državljanstvo, nemaju pravo na besplatne akcije.
Znači, oni koji nisu ostvarili to pravo u Hrvatskoj, a imali su po pravu iz savezne države i po međunarodnom Sporazumu o sukcesiji, izgubili su pravo i prema ovom zakonu, ni tamo ni ovde. Gde je tu pravde?
Sada kada te ljude u kolektivnim centrima slušate, onda kažu ostavljeni smo od svih i svakoga, jedino onaj gore misli o nama. Vidite, onda su u pravu. Ne mislimo o njima, ali ne mislimo ni o sebi.
Ta imovina, ta imovinska prava bi se vratila u ovu državu, uživali i ti ljudi, uživala i ova država, ulagali bi u nekretnine, ulagali bi u pokretnine itd. Kroz porez na dodatu vrednost itd. to bi upumpali u finansijski sistem ove države. Finansijski sistem ove države je prazan, a imamo ogromna prava koja ne želimo, nemamo uz sebe aktuelnu vlast.
Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu je na desetine puta obaveštavala o ovom problemu sve državne organe, međunarodnu zajednicu itd, pomaka nema. Neka je na čast i jednima, i drugima, i trećima, ovo je zločin prema jednom narodu. Doživeli smo to od 90. do 95. godine, evo doživljavamo ovo i u vlastitoj državi. Hvala vam.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 67. amandman je podneo poslanik Nikola Žutić.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Nikola Žutić.

Poštovani poslanici, gospodine ministre, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine podneo sam amandman na Predlog zakona o strancima, i to na član 67. stav 2, u kome se riječi "ministar nadležan" zamenjuju se riječima "ministarstvo nadležno".
U obrazloženju amandmana naveo sam da bi u pravnom sistemu Republike Srbije samo državni organi trebalo da imaju pravo da donose propise kojima se uređuje ostvarivanje određenih prava, izgled i sadržaj javnih isprava, dok to pravo ne bi trebalo da pripadne rukovodiocima tih organa.
U obrazloženju, Vlada ne prihvata ovaj amandman jer je po Zakonu o državnoj upravi ministar ovlašćen da donosi propise po Ustavu, međutim institucija donosi propise. Koleginica Vjerica Radeta je već detaljno obrazložila antiustavnost ovog zakona o državnoj upravi, pa ne bih šire obrazlagao taj deo.
U državnopravnoj praksi Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije, u Zakonu o ustrojeniju centralne državne uprave iz 1862. godine i Zakonu o vrhovnoj državnoj upravi iz 1929. godine uglavnom se ministarstvo navodi kao nadležno da donosi podzakonske akte.
Inače, stav SRS je da se i u sadašnjem državno-pravnom stanju Srbije institucije odnosno ministarstva zaštite u odnosu na pojedinca-ministra. U prethodnom zakonskom predlogu Vlade Vojislava Koštunice od 27. decembra 2007. godine, broj 8776, stajala je odredba da je ministar nadležan da donosi propise.
Moram istaći da je ovaj prijedlog zakona o strancima vlade Cvetković-Dačić u potpunosti istovjetan zakonskom predlogu prethodne Vlade dr Vojislava Koštunice, jedina izmena je u ministrima, predstavnicima Vlade u Skupštini.
Naime, ranije kao predstavnik Vlade je bio određen ministar Jočić, a danas je to ministar Ivica Dačić, drugi je sastav Vlade, a zakonski predlozi su istovjetni potpuno.
Dakle, ovo nije zakonski prijedlog vlade Cvetković-Dačić, već zakonski prijedlog Vlade dr Vojislava Koštunice. Sve navedeno govori da ova Vlada nije radila ovaj zakonski prijedlog i on se ne može uvrstiti u Vladino djelo. Vjerovatno je istovjetan slučaj i sa ostalim prijedlozima zakona bivše vlade koji su skinuti sa skupštinskog dnevnog reda posle raspuštanja prethodne vlade Vojislava Koštunice u rano proljeće 2008. godine.
Ova silna produkcija zakonskih prijedloga koji se moraju usvojiti po hitnom postupku nije zasluga sadašnje vlade Cvetkovića, već prethodne Koštuničine vlade, pa povodom jubilarnih 100 dana rada ovog ministarskog savjeta, Vlada ne može sebi pripisati autorstvo za ovaj prijedlog zakona, kao i vjerovatno za mnoge prijedloge zakona prethodne vlade koje je ovaj ministarski savjet samo prepisao.
S druge strane, vladini mediji ističu kako je Vlada u skupštinsku proceduru uputila 70 prijedloga zakona, dok je Skupština usvojila samo 14 zakona. Opet ničim izazvan atak na Skupštinu za nerad.
Nedavno je premijer, povodom 100 dana rada Vlade, opet istakao ovih 70 famoznih zakona, koje ova Vlada ipak nije izradila ili je izradila nekolicinu.
Da se vratim pitanju položaja ministarstva i ministara u Vladi, što je i predmet razmatranja ovog mog amandmana. Ako se ovaj moj amandman i usvoji, ministri mogu dobiti ovlašćenja kao nekada Luj XIV koji je govorio - država, to sam ja. A ministri će, ako ovakva formulacija ostane, moći uzvikivati - ministarstvo, to sam ja, ili čak - zakonodavac, to sam ja.
U prethodnom skupštinskom sazivu kritikovao sam Prijedlog zakona o spoljnim poslovima. Po prethodnom Zakonu o inostranim poslovima Srbije i Crne Gore izbrisan je institucionalni osnov uređenja spoljnih poslova jer u naslovu tog zakona nema institucije Ministarstva spoljnih poslova.
Ova država, kao i nekada Srbija i Crna Gora, ima zakon o spoljnim poslovima, u kojem je institucija Ministarstva spoljnih poslova stavljena u drugi plan. Ako se ovako nastavi preti nam odumiranje srpske države, odnosno odumiranje njenih državnih institucija. Institucije vrhovne državne uprave gube značaj u istoriji moderne srpske države. Koliko vidim, ide se na podruštvljavanje institucija, podruštvljavanje državnog sistema, kao nekad u samoupravnoj socijalističkoj Jugoslaviji.
Koliko god da je ovaj moj amandman opravdan i svrsishodan i na korist srpskog naroda i države, kao i amandman na član 15, on će se odbaciti zato što je to amandman SRS.
Dakle, amandmani SRS ne tretiraju se sa uvažavanjem od ove ideološko-politički raznorodne, nespojive i vrlo klimave koalicije. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 75. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Ivan Andrić, Kenan Hajdarević, Nebojša Ranđelović i Slobodan Maraš.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, članom 75. ovog zakona predviđena je obaveza skoro momentalnog prijavljivanja boravka stranaca na našoj teritoriji. LDP smatra da je ovakva obaveza do sada proizvodila velke probleme kako strancima koji dolaze u našu zemlju, tako i ljudima kod kojih dolaze.
Često ćemo se u raspravi o ovim i drugim zakonima pozvati na neke druge zemlje, naročito one koje zajedno sa nama su u procesu tranzicije i usklađivanju svog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije. Ovde ću dati primer Crne Gore, koja je pre godinu dana usvojila Zakon o strancima i gde su oni izbacili mogućnost i obavezu da se stranci odmah prijavljuju kada dođu na teritoriju Crne Gore.
Ima država koje žele da privuku što više stranaca u svoju zemlju, običnih gostiju, turista, naučnika, profesora. Šta mi hoćemo od Srbije? Gde su nam problemi? Da li je turizam, recimo, šansa, a reforma obrazovanja način da stvorimo društvo znanja? Čuli smo kako želimo da dovedemo i profesore gostujuće iz inostranstva na naše univerzitete. Sada se renovira jedan beogradski studentski dom u te svrhe. To je sjajno, mi to podržavamo, ali postavljamo pitanje da li će ti profesori kada budu dolazili pravo sa aerodroma ići u prvi lokalni SUP da se prijave ili će to umesto njih činiti dekani fakulteta ili možda upravnici tih studentskih domova.
To su praktični problemi. Takođe već godinama u našu zemlju dolaze mladi ljudi koji ovde provode deo studija ili se stručno usavršavaju. Oni ne mogu da razumeju da idu sa vlasnikom stana da se prijave u policiju. Onda odjednom isplivaju mnogi naši problemi: nemamo precizne evidencije, ljudi žive u stanovima za koje nemaju regulisane vlasničke papire i tako smo u začaranom krugu.
Šta nam onda vredi što smo ukinuli vize evropskim zemljama? Mi pričamo stalno o brendiranju Srbije, o poboljšanju njenog imidža. Zemlje postaju atraktivne za strance ne zbog konkretnog izveštaja Evropske komisije ili zbog spota na CNN-u, nego zbog imidža otvorenosti i lake komunikacije koje o sebi pružaju.
Mi mislimo da je ovo korak u lošem pravcu, da ćemo biti smešni kada, recimo, za dva meseca kažemo nekom strancu odnosno stranom gostu da imamo moderan zakon i da će on moći da se prijavi elektronskom poštom. Onda će, nažalost, otkriti da to baš u tom momentu nije moguće.
Mi se nadamo da je ovo zakon koji treba da bude na snazi i kada Srbija postane članica Evropske unije, da se pravi sa tom namerom i takvim rokom trajanja. Zašto onda toliko insistirati na sistemu u kojem je toliki značaj viza, u kome se svi prijavljuju policiji odmah po dolasku?
Predlažemo da se ukine ova obaveza, da se ona nekako preformuliše. Da li da se stvori posebna organizaciona jedinica u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, koja će da osmisli neke kartone ili neki elektronski način prijavljivanja stranaca na samoj granici. Mislim da je to minimum koji mora da postoji, da ima neka moderna evropska država. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković, posle njega narodna poslanica Judita Popović, pa narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dačiću, mi smo u načelnoj raspravi obrađivali upravo ovu temu na koju je kolega Hajdarević podneo amandman, ako se ne varam jedan amandman iz vladajuće koalicije je prihvaćen vezano za pomeranje sa 12 na 24 časa. Koristim ovu priliku da se zahvalim gospodinu Dačiću koji je prihvatio amandman DSS-a na zakon o strancima i jedan amandman na zakon o državnoj granici, i mislim da je to dobro.
Danas smo dobili informaciju da je Vlada, odnosno premijer, saopštio da je prihvatio još jednu inicijativu DSS-a. Naime, mi smo još 8. oktobra podneli Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, gde smo tražili da se osiguranje depozita poveća sa 3.000 na 20.000 evra, kako je to u većini evropskih zemalja, koje su u međuvremenu kada je nastupila ova finansijska kriza povećale taj iznos na 50.000 evra. Čuli smo najavu od premijera da će taj iznos biti povećan i na 100.000 evra.
Ali, želim da se vratim samo na činjenicu da smo to tražili 8. oktobra, a već 9. oktobra smo dobili odgovor od državnog sekretara u Ministarstvu finansija, gospodina Slobodana Ilića, koji je bukvalno rekao da mi bespotrebno dižemo paniku, da ne postoji nijedan razlog i nijedan argument ne vidi u našim zahtevima da se ovo povećanje depozita uvrsti; navodio je procente da 80% građana, koji imaju svoje štedne uloge, imaju iznos do 3.000 evra, 13% između tri i pet i vrlo mali procenat preko 5.000 evra; da praktično ovaj naš zahtev treba da štiti neku finansijsku oligarhiju, tajkune i ljude koji imaju ogromna sredstva; da je to čista demagogija, da širimo paniku, da je lepa priča i da se ni na čemu ne bazira ovaj naš zahtev.
Želim da izrazim zadovoljstvo što je prihvaćen predlog i ideja DSS-a. Doduše mi smo tražili 20.000 evra, očigledno da je situacija mnogo ozbiljnija, pa je Vlada pristala da taj iznos podigne na 50.000 evra. Želim ujedno da pitam i potpredsednika Vlade - kada možemo da očekujemo taj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, s obzirom da se taj iznos može promeniti samo putem zakona. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović, posle nje narodni poslanik Slobodan Maraš. Poslanička grupa LDP ima na raspolaganju 12 minuta.